Ideja privatizacije PKB-a ne samo što je u sukobu sa aktuelnim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu Srbije, nego je veleizdaja države.
Poljoprivredno zemljište PKB-a veličine 37.000 hektara se nalazi uglavnom u plodnom Banatu, levom obalom Dunava se prostire dužinom od 30ak kilometara, od Pančevačkog mosta pa do iza Čente, odnosno do mosta na Beškoj.
Samo poljoprivredno zemljište PKB-a vredi oko 200 miliona evra (ako računamo najnižu cenu zemlje u ovom kraju), međutim, kao potencijalno građevinsko zemljište može biti vredno i desetine milijardi evra.
Sve obale reka koje nam daju život, Vučić planira da pokolni Arapima.
Savu u Beogradu na vodi, levu obalu Dunava privatizovanom PKB-u.
Pri tom, PKB je najveći poljoprivredni kombinat na Balkanu koji može da prehrani celu Srbiju sa kompletiranom proizvodnjom od semena do prerađivane.
Prodajom PKB-a strancima, može ozbiljno da se naruši "Prehrambena sigurnost nacije" koja je i ovako na ivici.
Odvratna izdajnička retorika Aleksandra Vučića, kako smo mi Srbi nesposobni ljudi, pa zato treba da prodajemo zemlju strancima, da nas Arapi uče poljoprivredi, a Nemci svinjarstvu, je uvreda za sve naše pretke, one koji su dali život za slobodu i Srbiju koju su od Turaka oslobodili i izgradili svinjari.
Odbrana Srbije od "landgrabbinga" i rasprodaje poljoprivrednog i šumskog zemljišta je za moju generaciju ono što je za naše pradede bio Solunski front.
Ovaj put, front nije vojni, već ekonomsko politički.
Vučić nek Arapima prodaje svoju dedovinu-