Na temeljima velikih fabrika niču stanovi
Nekadašnji proizvodni giganti sa velikim placevima privlačni za kupovinu zbog mogućnosti gradnje stambenog i poslovnog prostora. Kvadrat na lokaciji IMT-a, koga je kupio Filip Janković Cepter, košta od 1.500 do 1.700 evra. Zbog inertne države privatizacija građevinskog zemljišta na mala vrata
BEOGRAD - Filip Janković Cepter kupio je Industriju motora i traktora za 121,11 miliona evra, a u ovoj fabrici kažu da će je verovatno iseliti, a plac od 35 hektara građevinskog zemljišta na Novom Beogradu iskoristiti za gradnju stambenog i poslovnog prostora. Ova lokacija je, inače, među najskupljim u glavnom gradu. Ovaj biznismen osim ovih 370.000 kvadrata ima i zemljište od 150.000 kvadrata koje mu je pripalo 2003. godine kada je u stečaju kupio Brodogradilište „Beograd“.
Kaća Lazarević iz agencije za nekretnine „Alka“ kaže da je IMT-ova lokacija u Tošinom bunaru na Novom Beogradu „fenomenalna“ za izgradnju novih stanova i ocenjuje da kupac dobija povoljan teren za veliku gradnju i jednako veliki profit.
- Koliko stanova može da se podigne na toj lokaciji zavisi od toga da li je urađena planska dokumentacija. Međutim, kupcu bi se isplatilo čak i da uloži novac u izradu odgovarajuće dokumentacije koja bi omogućila izgradnju nekoliko hiljada stanova, a naročito ako bi se osim stanova na tom prostoru izgradili i prateći objekti potrebni jednom naselju - kaže Lazarevićeva, dodajući da na lokaciji IMT-a stanovi u novogradnji koštaju između 1.500 i 1.700 evra po kvadratnom metru i da bi se svi novi stanovi prodali verovatno pre nego što bi njihova izgradnja uopšte i bila dovršena. Budući da IMT raspolaže sa blizu 38 hektara zemljišta na kojem već postoji preko 15 hektara hala i drugih poslovnih objekata, lako se može izračunati bar minimalni potencijal ovog prostora kao lokacije za ulaganje u nekretnine. Kada bi se samo na prostoru postojećih hala podigle jednospratne zgrade, njihovom prodajom novi vlasnik dobio bi pola milijarde evra, računato prema prosečnoj ceni kvadrata od 1.600 evra. Nije teško uvideti da bi opsežnijom izgradnjom investitor mogao da zaradi i mnogo više.
ISPUNJENI USLOVI
Prema uslovima iz javnog poziva za učešće na tenderu za privatizaciju IMT-a, pravo na davanje ponuda imale su samo kompanije koje se proizvodnjom ili prodajom traktora bave bar poslednje tri godine uz godišnji operativni prihod od preko 20.000.000 evra. Uz to, svi ponuđači su morali da kupe tendersku dokumentaciju po ceni od 6.000 evra i da dostave bankarsku garanciju ili depozit u iznosu od 50.000 evra. Filip Cepter, čija je firma „Houm art end sejls“ vodeći član konzorcijuma koji je pobedio na tenderu, ispunio je ove uslove, tako što je za manjinskog partnera u ovom poslu izabrao slovenačko preduzeće „Strojna industrija“ koje se bavi proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije.
NIJE SKUPO ZBOG PLACA
Vojislav Krstić, konsultant drugoplasiranog konzorcijuma „Polmot varfarma“ i „Nevrfild limitida“ na tenderu za IMT, kaže da je tender za ovu firmu napravljen tako da kupci procenjuju vrednost lokacije na kojoj se nalazi fabrika, ali i samu fabriku. „S obzirom na to da je tenderom dozvoljeno da se fabrika izmesti, lokacija je dobila na ceni. Takođe, preduzeće je sada u teškoj situaciji, ali ima veliki potencijal jer je jedini proizvođač traktora na Balkanu i ima mogućnost da se širi u regionu. Kada se pogledaju obe činjenice, može se zaključiti da cena nije previsoka“, objašnjava Krstić.
Ovo nije usamljen slučaj jer su i poznati domaći biznismeni Miroslav Mišković,
Petar Matić, Aleksandar Vlahović i Vojin Lazarević kupovinom Luke „Beograd“, IKL-a, „Novog doma“, Fabrike čarapa „Partizanka“, „Beka“ za male pare došli do atraktivnih lokacija za gradnju, dok će im primarna delatnost firmi biti u drugom planu. Tako je prodaja nekadašnjih socijalističkih giganata preko tendera ili kroz stečaj postala način da se privatizuje gradsko građevinsko zemljište i pre nego što se zakonski reguliše ova oblast.
Petar Matić, vlasnik kompanije MPC, koji je takođe učestvovao na tenderu za IMT sa ponudom od 76 miliona evra, ranije je kupio fabriku čarapa „Partizanka“ u stečaju, što mu je omogućilo da na lokaciji izgradi apartmansko naselje, dok su se radnici posle višemesečnih protesta našli na ulici. Ni Miroslav Mišković nije odoleo zaradi od gradnje i prodaje stambenog i poslovnog prostora, pa je kupovinom Luke „Beograd“ preko ponude za preuzimanje pripojio svojoj imperiji više od 200 hektara. Novi urbanistički izgled Dorćola, gde se planira novi grad u gradu, Miškoviću je, sasvim je sigurno, i bio povod za kupovinu preduzeća Luke „Beograd“. Za sve to on je dao manje od 50 miliona evra, dok je Cepter Brodogradilište „Beograd“, kao jedini učesnik u ekspresno zakazanoj licitaciji od samo pet dana, dobio za 13 miliona evra.
Zbog „Prokopa“ najverovatnije će i kupac Beogradske industrije piva, švedsko-litvanski konzorcijum „Junajted nordik beveredžis - Alita“, izmestiti pivaru sa Mostarske petlje i dobiti lokaciju od četiri hektara, čija će cena da skoči jer se u neposrednoj blizini gradi nova železnička stanica. BIP je plaćen 21,4 miliona evra, ali već sada se samo to parče zemljišta procenjuje i do 70 miliona evra. Na spisku srpskih biznismena koji kupuju firme u privatizaciji da bi došli do građevinskog zemljišta je i bivši ministar privatizacije Aleksandar Vlahović, čija je firma „Eki invest“ u konzorcijumu kupila na tenderu preduzeće „Novi dom“, koje ima oronulu fabriku i prodajni prostor na ogromnom placu na Voždovcu.
Izvor: Glas javnosti
Link: www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-16-01-2008/na-temeljima-velikih-fabrika-nicu-stanovi
Nekadašnji proizvodni giganti sa velikim placevima privlačni za kupovinu zbog mogućnosti gradnje stambenog i poslovnog prostora. Kvadrat na lokaciji IMT-a, koga je kupio Filip Janković Cepter, košta od 1.500 do 1.700 evra. Zbog inertne države privatizacija građevinskog zemljišta na mala vrata
BEOGRAD - Filip Janković Cepter kupio je Industriju motora i traktora za 121,11 miliona evra, a u ovoj fabrici kažu da će je verovatno iseliti, a plac od 35 hektara građevinskog zemljišta na Novom Beogradu iskoristiti za gradnju stambenog i poslovnog prostora. Ova lokacija je, inače, među najskupljim u glavnom gradu. Ovaj biznismen osim ovih 370.000 kvadrata ima i zemljište od 150.000 kvadrata koje mu je pripalo 2003. godine kada je u stečaju kupio Brodogradilište „Beograd“.
Kaća Lazarević iz agencije za nekretnine „Alka“ kaže da je IMT-ova lokacija u Tošinom bunaru na Novom Beogradu „fenomenalna“ za izgradnju novih stanova i ocenjuje da kupac dobija povoljan teren za veliku gradnju i jednako veliki profit.
- Koliko stanova može da se podigne na toj lokaciji zavisi od toga da li je urađena planska dokumentacija. Međutim, kupcu bi se isplatilo čak i da uloži novac u izradu odgovarajuće dokumentacije koja bi omogućila izgradnju nekoliko hiljada stanova, a naročito ako bi se osim stanova na tom prostoru izgradili i prateći objekti potrebni jednom naselju - kaže Lazarevićeva, dodajući da na lokaciji IMT-a stanovi u novogradnji koštaju između 1.500 i 1.700 evra po kvadratnom metru i da bi se svi novi stanovi prodali verovatno pre nego što bi njihova izgradnja uopšte i bila dovršena. Budući da IMT raspolaže sa blizu 38 hektara zemljišta na kojem već postoji preko 15 hektara hala i drugih poslovnih objekata, lako se može izračunati bar minimalni potencijal ovog prostora kao lokacije za ulaganje u nekretnine. Kada bi se samo na prostoru postojećih hala podigle jednospratne zgrade, njihovom prodajom novi vlasnik dobio bi pola milijarde evra, računato prema prosečnoj ceni kvadrata od 1.600 evra. Nije teško uvideti da bi opsežnijom izgradnjom investitor mogao da zaradi i mnogo više.
ISPUNJENI USLOVI
Prema uslovima iz javnog poziva za učešće na tenderu za privatizaciju IMT-a, pravo na davanje ponuda imale su samo kompanije koje se proizvodnjom ili prodajom traktora bave bar poslednje tri godine uz godišnji operativni prihod od preko 20.000.000 evra. Uz to, svi ponuđači su morali da kupe tendersku dokumentaciju po ceni od 6.000 evra i da dostave bankarsku garanciju ili depozit u iznosu od 50.000 evra. Filip Cepter, čija je firma „Houm art end sejls“ vodeći član konzorcijuma koji je pobedio na tenderu, ispunio je ove uslove, tako što je za manjinskog partnera u ovom poslu izabrao slovenačko preduzeće „Strojna industrija“ koje se bavi proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije.
NIJE SKUPO ZBOG PLACA
Vojislav Krstić, konsultant drugoplasiranog konzorcijuma „Polmot varfarma“ i „Nevrfild limitida“ na tenderu za IMT, kaže da je tender za ovu firmu napravljen tako da kupci procenjuju vrednost lokacije na kojoj se nalazi fabrika, ali i samu fabriku. „S obzirom na to da je tenderom dozvoljeno da se fabrika izmesti, lokacija je dobila na ceni. Takođe, preduzeće je sada u teškoj situaciji, ali ima veliki potencijal jer je jedini proizvođač traktora na Balkanu i ima mogućnost da se širi u regionu. Kada se pogledaju obe činjenice, može se zaključiti da cena nije previsoka“, objašnjava Krstić.
Ovo nije usamljen slučaj jer su i poznati domaći biznismeni Miroslav Mišković,
Petar Matić, Aleksandar Vlahović i Vojin Lazarević kupovinom Luke „Beograd“, IKL-a, „Novog doma“, Fabrike čarapa „Partizanka“, „Beka“ za male pare došli do atraktivnih lokacija za gradnju, dok će im primarna delatnost firmi biti u drugom planu. Tako je prodaja nekadašnjih socijalističkih giganata preko tendera ili kroz stečaj postala način da se privatizuje gradsko građevinsko zemljište i pre nego što se zakonski reguliše ova oblast.
Petar Matić, vlasnik kompanije MPC, koji je takođe učestvovao na tenderu za IMT sa ponudom od 76 miliona evra, ranije je kupio fabriku čarapa „Partizanka“ u stečaju, što mu je omogućilo da na lokaciji izgradi apartmansko naselje, dok su se radnici posle višemesečnih protesta našli na ulici. Ni Miroslav Mišković nije odoleo zaradi od gradnje i prodaje stambenog i poslovnog prostora, pa je kupovinom Luke „Beograd“ preko ponude za preuzimanje pripojio svojoj imperiji više od 200 hektara. Novi urbanistički izgled Dorćola, gde se planira novi grad u gradu, Miškoviću je, sasvim je sigurno, i bio povod za kupovinu preduzeća Luke „Beograd“. Za sve to on je dao manje od 50 miliona evra, dok je Cepter Brodogradilište „Beograd“, kao jedini učesnik u ekspresno zakazanoj licitaciji od samo pet dana, dobio za 13 miliona evra.
Zbog „Prokopa“ najverovatnije će i kupac Beogradske industrije piva, švedsko-litvanski konzorcijum „Junajted nordik beveredžis - Alita“, izmestiti pivaru sa Mostarske petlje i dobiti lokaciju od četiri hektara, čija će cena da skoči jer se u neposrednoj blizini gradi nova železnička stanica. BIP je plaćen 21,4 miliona evra, ali već sada se samo to parče zemljišta procenjuje i do 70 miliona evra. Na spisku srpskih biznismena koji kupuju firme u privatizaciji da bi došli do građevinskog zemljišta je i bivši ministar privatizacije Aleksandar Vlahović, čija je firma „Eki invest“ u konzorcijumu kupila na tenderu preduzeće „Novi dom“, koje ima oronulu fabriku i prodajni prostor na ogromnom placu na Voždovcu.
Izvor: Glas javnosti
Link: www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-16-01-2008/na-temeljima-velikih-fabrika-nicu-stanovi
Hvala
