Jedan jako interesantan clanak o hotelima u Beogradu
https://www.gradnja.rs/zasto-skupi-hote ... rezbZG97RE
Zašto (skupi) hoteli u Beogradu niču kao pečurke posle kiše?
„Klasični“ turisti, koji zaista obilaze muzeje i znamenitosti, nemaju baš duboke džepove za odsedanje u hotelima s pet zvezdica koji se u prestonici izgrade barem jednom godišnje.
Pre nešto više od dve godine, u Politici je objavljen jedan odličan tekst na temu beogradskih hotela, čiji je autor koleginica arhitekta Dalia Dukanac. Bilo mi je drago što se još neki arhitekta ne bavi arhitekturom isključivo iz estetsko-projektantskog već i iz sociološkog ugla, ali već tada sam primetio da u tekstu nedostaju neke informacije, odnosno, da je autorka pomalo pristrasna u formiranju svoje slike o ovom narastajućem fenomenu. Ovom prilikom bih želeo dopunim njen tekst nekim dodatnim informacijama koje će možda malo promeniti konačnu sliku ove pojave.
Podaci koje je koleginica tada iznela su i dalje na snazi, a tiču se strukture gostiju i ponude koju im Beograd pruža. U pitanju je generalna karakterizacija naše prestonice, kao grada koji nudi dobru, ali jeftinu zabavu, hranu i piće i, naravno, žene. Međutim, gosti koji potražuju tu vrstu sadržaja, u tekstu su navedeni kao nepostojeći ili neko ko se tek očekuje. Na žalost po jedne, a na radost po druge, tih gostiju ima sve više i oni u Beogradu dolaze zbog posla, a jeftin provod dolazi pride. Istražujući ovaj fenomen, došao sam do informacija od samih hotelijera, da je poslovni turizam u sve većem procvatu.
Prihvatljive zvezdice i zabava
Dakle, poslovni ljudi dolaze na sastanke, konferencije, odsedaju na nekoliko dana u hotelima od 4 ili 5 zvezdica, koji su veoma prihvatljivi za njihove budžete, a usput uživaju u dobroj hrani i piću, posećuju splavove i klubove, a poslovnu pratnju ne moraju da traže po agencijama jer se dovoljan broj njih spremnih na taj vid „saradnje“ već uveliko kreće po mestima za noćni izlazak.
Što se tiče drugog vida zabave, to jest, sadržaja koji se nudi u Beogradu, on je u većoj meri nezanimljiv poslovnim turistima. Jednostavno, zašto bi oni gledali naše izložbe, muzeje, koncerte, kada sve to, samo na mnogo višem nivou, imaju u svojim matičnim državama. Nije baš pohvalno što ovu činjenicu izgovara jedan istoričar umetnosti, ali to je realnost koje moramo biti svesni. Ovaj kulturni sadržaj namenjen je „klasičnim“ turistima, a među njima su najbrojniji penzioneri i omladina, koji nemaju baš duboke džepove za odsedanje u skupim hotelima (više su u igri hosteli i stan-na-dan) ili jednostavno noće na svojim kruzerima, gde dobijaju „all inclusive“ uslugu.
...