Šta je novo?
Od:
Filteri

Hidrocentrale u Srbiji

locohatman je napisao(la):
Nije u direktnoj vezi, ali svakako je na Z.Moravi.
Jezero Medjuvrsje, na kome postoji brana je 80% zamuljeno, neke su procene da je cak i brana ugrozena od pritiska mulja koji se nakupio.
Navodno je potpisan ugovor sa Madjarima o izmuljivanju jezera (ekipa koja je radila Balaton), ali ta prica ide vise od 10 godina.
ono sto je apsolutna cinjenica je da sam ja dole (na Medjuvrsju) 80-tih ispred kuce imao dubinu od 2.5m i da se sa obale skakalo u vodu na glavu, sada kada odem kod komsije na dok, izbacen 20m ka toku morave ne mogu da udjem u vodu od trave a dubina na tom mestu je oko 1.2m (meni ispred kuce oko 0.5m).
Treba da gradimo nove i dodatne, ali i da odrzavamo i regulisemo koriscenje postojecih resursa.
Kliknite za proširenje...
Centrala u Zvorniku radi kao protočna, a ne kao akumulaciona zbog mulja. Volimo strašno da gradimo, ali da ne održavamo. Na kraju će sva ta jezera postati bare, kao Međuvršje.
Najveći problem je I kuda sa tim muljem. Ako nije zagađen, mogao bi se koristiti za poljoprivredu, ali kod nas je to sve u domenu nuklearne fuzije.
 
Теоретски би могао да се депонује у исцрпљене површинске копове.
 
Potpeć je takođe znatno zamuljen, neke procene koje sam ja čuo su i do 50%. Mulj u našim jezerima je gotovo otrov obzirom da se kanalizacije ne prešišćavaju. Ne smem ni da pomislim šta je palo na dno.....
 
Постоји технолошка могућност да се фекални муљ "очисти" од патогена, то се изводи у погонима за прераду отпадних вода. Већи је проблем хемијско загађење, типа уља, нафтни деривати, тешки метали
...
 
Багер брод, па на камионе до воза па железницом до неког исцрпљеног рудника.
 
Ako budemo još otezali sa izgradnjom, biće i 1.500mil. €.

Trebalo bi maksimalno ubrzati donošenje dokumentacije.
 
Дошљак je napisao(la):
Постоји технолошка могућност да се фекални муљ "очисти" од патогена, то се изводи у погонима за прераду отпадних вода.
...
Kliknite za proširenje...

Sa kašnjenjem da se nadovežem.
Što bi se fekalni mulj prečišćavao? To je dobro nađubrena zemlja i to još organsko đubrivo. Pa za licenciranu organsku proizvodnju se koristi po Evropi zalivanje vodom iz septičkih jama (zato i ne koristim organsko povrće, draže mi je ono hranjeno granulama veštačkog đubriva).

Problem sa nataloženim muljem predstavlja potencijalno visok sadržaj teških metala.
Ako opet uzmemo njive za poređenje koliko je tu tek nafte i maziva u zemlji kao ostatak višedecenijkog rada poljeprivrednih mašina. Koliko je olova i drugih teških metala završilo u obradivom zemljištu sagorevanjem goriva. Oduvek me je zanimalo da čujem odgovor na ovo pitanje ali ga još uvek nisam saznao.
 
Проблем су фекални микроорганизми. Материје су генерално ок за ђубрење али препоручује се само шума, за пољопривреду се користи животињско ђубриво.
 
Дошљак je napisao(la):
Проблем су фекални микроорганизми. Материје су генерално ок за ђубрење али препоручује се само шума, за пољопривреду се користи животињско ђубриво.
Kliknite za proširenje...

I kod zdravih ljudi i kod zdravih goveda su isti mikroorganizmi u ,,đubrivu". Patogeni mikrorganizmi, u slučaju pojave određenih bolesti mogu biti različiti i specifični za čoveka. Ali se ti potencijalni patogeni mikroorganizmi već nalaze i u vodi kao i u mulju. Odnosno, oni u mulju umiru jer nemaju ,,domaćina" tako da je mulj mikrobiološki čak i zdaviji. Ljudi se u jezerskoj vodi, u koju se ispuštaju otpadne vode bez ograničenja kupaju.

Pored toga da bi se bolest prenela potrebna je dovoljna količina i koncentracija mikroorganizama, ne može od jednog. Najmanje je za koleru nekoliko desetina mikroorganizama (zato se najlakše širi), za ostale bolesti daleko više po više hiljada mikroorganizama. U masi jezerske vode se patogeni mikroorganizmi razrede pa ne može da se unese količina koja prelazi prag za zaražavanje.

Sećate li se afre pre nekoliko godina kada je došlo do pojave epidemije neke stomačne bolesti širom zapadne Evrope, a za koju je ustanovljeno da je prouzrokovana organskom zelenom salatom iz Španije? Ono o čemu se nije posle mnogo pričalo je da je epidemija izbila jer je zelena salata uzgajana u Španiji u mestima gde se tada prethodno pojavila epidemija iste bolesti. Ustanovljeno je da je zalivana vodom iz septičkih jama, koja je bila zagađena. A zalivanje vodom iz septičkih jama je bilo dozvoljeno u organskoj proizvodnji povrća. Valjda su posle toga menjali propise, da se povrće koje se termički ne obrađuje ne može zalivati iz septičkih jama.

Svejedno, meni kada neko pomene organsko povrće, okrene mi se želudac.
 
Постоје неке бактерије којима одговарају услови средине без кисеоника, клостридије нпр.
 
Дошљак je napisao(la):
Постоје неке бактерије којима одговарају услови средине без кисеоника, клостридије нпр.
Kliknite za proširenje...

Uh bojim se da nam preti kazna jer govorima o fekalijama u temi o hidroelektranama.

Da tako je, ima spora klostridija i u vodi ali mnogo vise u vlaznom liscu u sumama, zemljistu, a da ne govorimo tek u stajskom djubrivu.

Clostridium difficile - ima vecina ljudi u svojim crevima u maloj kolicini, opasan nakon upotrebe antibiotika, kada se druge bakterije suzbiju i onda on dobije ptostor da prevlada u crevima i napravi cak i tesku bolest. Ali opet uzrok je po pravilu klodtrifija koju je oboleli vec imao u sebi.

Clostridium tetani - tetanus. Trazi da se istovremeno povredi i unese u duboku ranu kontaminiranim predmetom koji je napravio ranu u kojoj nema kiseonika da bi tu ziveo i pravio toksin koji pravi stetu. Opet mnogo cesce u sumi, zemlji stajnjaku nego u mulju.

Clostridium botulinum - botulizam - BOTOX. Sama bakterija ne pravi ptoblem vec njen toksin. Mozes da se najedes bakterija i nista ti nece biti jer samo prodje kroz creva i nema vremena da proizvede dovoljno toksina da pravi stetu. Problem nastaje kada bakterija duze vremena ostane ziva u nekom zatvorenom bezvazdusnom prostoru (konzerva) i tu napravi dovoljno toksina koji se onda pojedu.
U danasnje vreme najveci rizik od botulizma je ubrizgavanje vece kolicine botoxa u krv tokom intervencija raznih esteticara.

- gasna gangrena slicna prica

Tako da veruj mi, problem sa muljem je u teskim metalima koji se u njemu taloze. Olovo, bakar, kadmijum, ziva, hrom, antimon, arsen

Mineralna ulja i nafta kao laksi od vode plutaju i zagadjuju obalu a ne dubinski mulj. U svakom slucaju ih na njivama ima vise jer su ih tu rasuli traktori i poljoprivredne masine.
 
Потенцијално место за мању брану узводно од места Рибариће?

Ribarice.png
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh