Postoji jedno zanimanje koje je u nas potpuno zaboravljeno, a to je urbanista.
Urbanista postoji da bi stručno uzeo sve parametre u obzir pri odlučivanju o tome šta gde treba da se gradi.
Kako bi se urbanisti olakšao posao, postoji hijerarhiji planova: Plan generalne regulacije - on ti je najopštije i najviši, nešto poput Ustava; Plan detaljne regulacije - to je detaljni plan za određeni kvart gde, šta i koliko sme da se gradi, to je nesto kao zakon; i Urbanistički projekat - to je plan za konkretnu građevinsku parcelu, nešto kao podzakonski akt.
Za posebno osetljive lokacije (a Generalstab to jeste), traži se mišljenje šire stručne zajednice, i zato se raspisuju arhitektonsko-urbanistički konkursi, kako bi se kroz kompleticiju više stručnih timova došlo do najboljih rešenja.
Beograd je do 2014. imao i Studiju o izgradnji visokih objekata, koja je imala svojih manjkavosti, i ponegde bila suludo restriktivna, ali je opet bila jedina stručna smernica za kule u gradu. Umesto da kroz stručnu raspravu bude revidirana, ona je prosto ukinuta.
Aktuelna vlast pokušava da nas ubedi, i u velikoj meri je uspela u tome, da ti urbanisti i nisu neka bitna sorta. Investitor i gospodar znaju najbolje šta, gde i koliko treba da se gradi, urbanista je tu samo da aminuje njihove želje i to oblikuje u planska dokumenta.
Slučaj Generalštaba je baš ilustrativan kako se ceo jedan takav sistem uređenja grada, grubo gazi!
Međutim, narastajuću populistički pokret pseudolevičara, neoludista i NIMBY-a, s druge strane, takođe negira potrebu za urbanistima, i zalaže se za neku vrstu plebiscitarnog urbanizma, gde jedini, ili bar najglasniji glas o tome šta, gde i koliko treba da se gradi ima "narod". Kako to narodsko planiranje izgleda u praksi možemo videti po naseljima po obodu grada, primera radi famoznoj Kaluđerici, ali nije popularno da se o tome priča na taj način.
Tako da smo dugoročno znate-već-šta ježa u leđa, i to snažno i duboko
I evo jedan primer te arbitrarnosti u planiranju grada za koji bih voleo da mi zagovornici takve prakse objasne kako to doprinosi ekonomskom razvoju zemlje i grada:
- Gotovo istovremeno dok se sa Kušnerom pravi dil da radi šta hoće sa Generalštabom, jedan renomirani strani investitor koji već 20 godina gradi po Beogradu, odbijen je za lokacijske uslove za jedan lep projekat, na jednom finom placu na Novom Beogradu jer udaljenost niže planirane kule od više, ne iznosi 50% visine više kule (50m), kako to propisuje planski dokument, već (koliko se sećam) samo 38 metara!? Na to rešenje je uložena žalba Ministarstvu građevine, ali je odbijena. Pretpostavljam da će sada morati da menjaju idejni projekat koji je BTW izradio jedan strani biro koji je trenutno vrlo priznat i popularan u svetu. Šta sad treba da misli taj investitor, koji je ovde izgradio zgrada i zgrada, naplaćao se taksi, poreza, naknada i zemljišta, kada vidi da s druge strane neko dobija sve na tacni, gotovo bez ikakvih restrikcija?