Vukša: Protesti su način da se pokaže da se građani nisu uspavali
"Protesti su dobar način da pokažemo da se Srbija nije uspavala. Jednoumlje i partokratija danas nisu više velika pretnja nego realnost. Jer, demokratije ima samo kada je vlast smenjiva, to je osnova funkcionisanja sistema. Pod uslovom da kao društvo želimo demokratiju", kaže aktivista Filip Vukša u intervjuu za N1.
Filipa Vukšu Beograđani znaju kao momka koji više od 10 godina, od svoje 15. godine, "vodi rat" sa gradskim vlastima, ukazujući im na brojne nedostatke. Do sada je poslao više od 15.000 prijava gradskim službama.
"Do sada sam poslao oko 15.000 prijava raznim gradskim instancama, najviše Sekretarijatu za inspekcijske poslove i direktno javnim komunalnim preduzećima. Pošto su u pitanju prijave koje imaju zakonski osnov, po istima je moralo da se postupa i odgovara. Većina prijava je rešena pozitivno, tj. u korist Beograda", kazao je Vukša u intervjuu za sajt N1.
Stvari su se, kaže, u poslednjih nekoliko godina sunovratile.
"Inspekcija kao da više nije u službi građana, sekretarijati su zatvorili svoja vrata za svaku inicijativu i ideju spolja. Taj bastion gradske uprave sada ima samo jedan cilj - da služi vlasti, a ne građanima. Pa onda, kada vlast pokrene neko pitanje, oni deluju i onda ih prikazuju kao neke važne institucije u gradu. A mi više nemamo institucije. Niti one imaju realnu kontrolu nad svojim ovlašćenjima", rekao je Vukša.
"Prijave se jednostavno, ignorišu"
Kako je rekao, volju za "borbom" i dalje ima, ali institucije te prijave sve češće "jednostavno ignorišu".
"U poslednje vreme šaljem znatno manje prijava. Ne zato što sam odustao ili mislim da to ne treba raditi, već da, osim prijava i direktnog obraćanja, treba naći i neki drugi način da se institucije razbude, prodrmaju i shvate da su tu zbog nas. Jer, prijave mogu jednostavno da ignorišu, što sve češće i rade. Sada je potrebno uložiti drastično više energije i vremena da bi se rešila i najbanalnija stvar poput ulične rasvete, tako da je sistem u potpunosti iskoristio sve mogućnosti da stvari zakomplikuje i odvrati građane od pokretanja inicijativa", kaže Vukša.
Bivši gradonačelnik Siniša Mali razgovarao je sa Vukšom pre nekoliko godina, a mediji su preneli da je rekao da se "Grad neće mešati u Filipov posao". Na pitanje da li je primetio neku razliku od tada, Vukša kaže:
"Na žalost, primetio sam razliku koja nije nimalo dobra. Ranije su makar formalno ispunjavali svoj posao, davali su odgovore na svaku prijavu i smišljali pravne načine da umanje svoju odgovornost i posao. A sada, ako im se prijava ne dopada, jednostavno je ignorišu ili često ne primenjuju zakonske odredbe i kada ustanove prekršaj. Onda, osim što ste pokrenuli postupak pred inspekcijom vezan na neki komunalni ili saobraćajni problem u gradu, morate da pokrenete i pojednačne postupke protiv celog Sekretarijata za inspekcijske poslove, nekada i protiv postupajućih inspektora, kako biste dobili odgovore. A onda Upravna inspekcija koju obavestite o protivzakonitom radu inspekcije i koja treba, između ostalog, da naloži npr. Komunalnoj inspekciji da pošalje odgovore, ni sama ne odgovara o preduzetim merama. I tako dok god vi, kao građanin ne odustanete", kazao je sagovornik N1.
Prema njegovim rečima, takve stvari su ranije predstavljale izuzetak, a sada postaju pravilo.
"Bez obzira što Zakon jasno propisuje drukčije", kaže Vukša.
Radojičić - počasni gradonačelnik Beograda
Od juna prošle godine, od kada je Zoran Radojičić izabran za gradonačelnika Beograda, prošlo je skoro osam meseci.
"Nedavno se dogodilo da je jedna novinarka greškom Gorana Vesića nazvala gradonačelnika. Stvari su postavljene tako da realno imamo gradonačelnika Vesića i počasnog gradonačelnika Radojičića. A ovaj drugi je, kao nekada Koštunica, obrazovan, kulturan, neomražen i večito neobavešten. Ali, mislim da je pravi gradonačelnik neko treći, a ovi koje viđamo u javnosti samo izvršavaju zadatke. Radojičić bez sumnje nema realne mogućnosti da vodi grad. Stiče se utisak da on nije formirao tim, već je neki tim postavio njega samo u službi reprezentacije", kazao je Vukša.
Na svoje uspehe je ponosan.
"Do sada je po mojim prijavama posađeno više hiljada stabala u gradskim drvoredima, oko 10.000 stubova javne rasvete je popravljeno, stajališta javnog gradskog prevoza su propisno obeležena, oko 1.500 uličnih slivnika dovedeno u funkciju, renoviran deo biciklističke staze između Dorćola i Ade Ciganlije…To je niz sitnih pobeda koje zbirno čine veliku stvar za grad i uslovile su da se Beograđanima makar malo promeni svest da stvari u svojoj okolini mogu da popravljaju na bolje, a upravo to smatram najvećim uspehom", naglasio je Vukša.
Na pitanje šta misli o radovima na beogradskom Trgu Republike, Vukša kaže da taj trg "zaslužuje da bude preuređen". Ali...
"Radovi u centru su formalno jedna od pozitivnih stvari u Beogradu, ali činjenica da one neretko podrazumevaju uklanjanje stabala, pa i celih zelenih površina je izuzetno loša. Transformacija Obilićevog venca je lepo urađena, ali to je bio jedan stari projekat koji je dugo čekao da ugleda svetlost dana. Centar grada trebalo je da postane pešačka zona još po zamisli pokojnog arhitekte Jovina. Što se tiče samog Trga Republike, imam veliku zamerku na dužinu trajanja radova, kao i na činjenicu da mi danas ne znamo koja je ideja grada kada je u pitanju saobraćaj. Ideja da se ukine gradski prevoz je veoma loša, jer treba nekako i doći do pešačke zone", kaže.
Poslednja vest je, dodaje, da će tu ipak postojati prevoz i to tramvajski.
"Ali, šta će se desiti sa trolejbusima? Svaka promena menja koncept prevoza koji funkcioniše već 70 godina i na koji su Beograđani navikli. Bez izgradnje metroa, takve promene su nedopustive", ocenio je Vukša.
Brinu ga, dodaje, i "tolike najave izgradnje podzemnih garaža".
"Beograd pod hitno mora da odustane od podređivanja svakog segmenta grada automobilima, već javni prevoz, bicikliste i pešake mora da stavi u prvi plan. Uz planove koji se tiču izgradnje još većeg broja javnih garaža u centru, najava da će Beograd biti kandidovan za zelenu prestonicu Evrope postaje smešna", kazao je sagovornik N1.
Slavija - kad se jednostavne stvari zakomplikuju
Rekonstrukacija Slavije je, prema njegovim rečima, primer kako se jednostavne stvari lako zakomplikuju, a da za to niko ne odgovara.
"Mana Slavije je što smo i posle rekonstrukcije dobili manje-više jedva funkcionalni kružni tok u kom su pešaci još više skrajnuti, a rekonstrukcija je bila prilika da zaista u potpunosti promenimo izgled ovog važnog dela grada, kapije centra Beograda. Jedina promena indetititeta ovog prostora je nastala kroz izgradnju fontane i platoa, čija je pozicija sa stručnog aspekta opravdano upitna. O opravdanosti trošenja tolikog novca na to, neću ni da govorim", rekao je.
Beograd na vodi najavljivan je kao kapitalni projekat grada.
"Ne znam šta je toliko kapitalno u podizanju jednog stambenog naselja. Neverovatna je brzina kojom se rešavaju sve prepreke da bi se soliteri uz obalu podigli: ekspresno i na kriminalan način su srušene stare zgrade, ukinuta glavna stanica, iako nije završena nova, odlučeno je da stari most odjednom ne valja, nije bezbedan i ružan je, pa ga treba srušiti, splavovi su kao rukom odnešeni nestali, a slučaj 'Savamala' i dalje je ostao nerešen. Najspornija je konstantna privatizacija javnog prostora Beograda", ocenio je Vukša.
Krajem 2018. usvojen je budžet grada, za koji vlasti kažu da je razvojni i socijalno uravnotežen. Opozicija, s druge strane, misli da je on katastrofalan i kažu da se, umesto na poboljšanje kvaliteta života građana, poput besplatnih udžbenika, vrtića, ulaže u projekte poput jarbola, novogodisnje rasvete, gondole.
"Budžet je veoma kompleksna stvar i trebalo bi da ga analiziram detaljno da bih dao neki zaključak. Iza rečenice da je nikad veći budžet grada slutim da se kriju neki ozbiljni nedostaci. Ne bi me čudilo da se sredstva usmeravaju na politički podobne, a ne projekte koji će doprineti opštem dobru svih nas. Svaki budžet koji u ovom trenutku na sistemski način ne tretira projekte vezane za rešavanje problema kanalizacije, otpadnih voda i ozbiljnih infrastrukturnih radova, prvenstveno po pitanju saobraćaja u gradu je promašaj", kazao je Vukša.
"Svake godine sve više para za novogodišnje ukrase"
List Gardijan pisao je o novogodisnjoj rasveti u Beogradu i kontroverzama koje prate ceo slučaj. Vukša kaže da se ta zimska čarolija "naprosto obesmislila".
"Ja sam jedan od onih koji uživaju u praznicima i mislim da bi grad trebalo da bude lepo ukrašen. Govorili smo da uvek imamo iste ukrase, a onda se desio preokret koji nas je odveo u jedno neukusno preterivanje sa kićenjem grada, da se sva ta zimska čarolija naprosto obesmislila. Svake godine sve više plaćamo ukrase koji niču na svakom ćošku, koji su često izabrani bez ikakvog ukusa i kriterijuma. Ukrasi se gomilaju, ceo grad nam šljašti, trijumfalne kapije i misterizoni tuneli i lavirinti odličan su način za isisavanje para iz budžeta. Činjenica da posao nabavke novogodišnjih ukrasa više godina za redom dobija firma Keep Light, kao i da se ta firma redovno pojavljuje i u konzorcijumu zajedno sa JKP-a 'Javno osvetljenje' kada je u pitanju izvršavanje radova po nalogu EPS-a, vezanih za postavljanje i farbanje stubova javne rasvete, u javnosti budi opravdanu sumnji u način i stvarnu potrebu sprovođenja ovih javnih nabavki", rekao je ovaj beogradski aktivista.
Kao borca za prava "običnog čoveka", mediji da karakterišu kao osobu koju bi svaka opozicija poželela, ali ne i svaka vlast.
"Do sada se ni jedna stranka na vlasti nije pokazala kao dobra. Moje delovanje je po prirodi opoziciono, opoziciono prema svakoj vlasti. Interesi u političkim organizacijama su potpuno drugačiji, jer osim opšteg, uključuju i brojne lične i stranačke interese. Stoga trenutno nemam nameru da se priključujem ni jednoj stranci. Ako neka od njih uspe da smeni aktuelnu vlast, svaka im čast, skidam im kapu. Ali, ja ću im i dalje biti opozicija. Naravno, uvek spreman za saradnju kao građanin", kaže.
Na pitanje da li podržava građanske proteste, Vukša odgovara da su protesti dobar način da se pokaže da se "građani nisu uspavali".
"Protesti su dobar način da pokažemo da se Srbija nije uspavala. Jednoumlje i partokratija danas nisu više velika pretnja nego realnost. Jer, demokratije ima samo kada je vlast smenjiva, to je osnova funkcionisanja sistema. Pod uslovom da kao društvo želimo demokratiju", ocenio je Vukša.
On naglašava i značaj lokalnog aktivizma.
"Uticaj lokalnog aktivizma je svakako jak, premda ga ponekad ne vidimo. Ali, dok ima ljudi koji su spremni da se bore za neke ciljeve nezavisno od lične koristi, društvo će da napreduje i da se preispituje", zaključio je.
http://rs.n1info.com/Vesti/a450108/Inte ... uksom.html