Jedno nepopularno mišljenje zbog kog i ljudi iz mog bliskog okruženja misle da sam lud, ali kao i svaki Srbin, i ja imam neki gen Ilije Čvorovića u sebi, pa da kažem kakva mi je paranoja na duši - men' se čini da ovaj EXPO Srbija nije dobila, nego da nam je dat.
Odnosno, dobijanje organizacije ovakvih manifestacija nije moguće bez ozbiljnije diplomatske akcije, a ja nešto, drugarice i drugovi, sumnjam u sposobnosti profesionalnog tapšača Marka Đurića i prethodnika mu, da ubede veći deo sveta da je Beograd spremniji za EXPO od npr. Minesote ili Malage.
Trenutno nam to možda ne deluje tako, ali meni nekako izgleda da je EXPO neka na brzinu sklepana verzija nekog "skoka" u razvoju (kako uostalom i nazadni reklamiraju svoj ekonomski program do 2027). Prividnog skoka, naravno - stadioni, neki koncert tipa Tejlor Svift u Surčinu, delfinarijumi, zabavni parkovi, tobogani, a verovatno i nove fasade, po neki novi park, trg, neki strani modni/ugostiteljski lanac, nekoliko fensi hotela, nekoliko presvučenih/novih ulica, novih turskih tramvaja, buseva, popločanih trotoara i sl.
Ukratko, sve što bi trebalo da stvori neku sliku o nekakvom napretku, nekakvom novom razdoblju za Srbiju, a sve kako bi se kompenzovale neke teške odluke koje je neko davno obećao.
