Šta je novo?
Od:
Filteri

Expo 2027

Planirali su kratko, odustali su od Dunavgrada pre više od 50 godina - umesto toga, krenuli su da grade satelitska naselja u zoni budućih metro stanica.

To je otprilike na ovom nivou pameti kao Surčingrad (do kojeg će barem da vozi kakav-takav voz); Dunavgrad bi bio mnogl bliži (i bolji).
 
Да али тамо треба нека озбиљна инфраструктура да се направи а за то ми немамо капацитете већ 85 година.

Све преко насипања песка и нешто асфалта им је превише. Евентуално непотпуна и неадекватна замена претходно уништене или уклоњене инфраструктуре.
 
Урбанизација Сурчинског правца кад-тад намеће потребу за новим мостом који би морао ићи преко Макиша или Аде Циганлије. Масивно насељавање банатског дела Београда исто тако намеће потребу за додатним премошћавањем Дунава, које би сигурно угрозило банатску обалу Дунава, а вероватно и Ратно Острво. Све то док је постојеће градско ткиво Београда већ недовољно искоришћено и препуно уџерица и насеља попут Калуђерице. Логично је прво искористити капацитете постојећег градског ткива, а тек после разматрати проширења која неминовно иду на штету зеленила и животне средине.
 
И на крају преко Саве остаје само једна крштена саобраћајница ка центру. Сурчин и ЕХПО се не смеју преусмерити на Чукарички правац.
 
sutraw je napisao(la):
Najsmisleniji pravac bi bila urbanizacija leve obale Dunava na način sličan NBG. Kao što su komunisti planirali ali nisu izveli.
Kliknite za proširenje...

Да мене ико нешто пита као што ме не пита, ишао бих на ову варијанту (не знам што сам жврљао по сателитској слици кад се ништа не види али боже мој)

1731670502087.png



Град ће се неизбежно развијати у жутим регијама и због тога би било смислено да се изгради инфраструктура и испланира унапред тачно како, изграде саобраћајнице и препарцелише. Иницијално је већи трошак али дугорочно ће бити јефтиније и боље него да се руше куће ради буџења саобраћајница. Овим би се унапред испланирали и заштитили резервати ради чувања зеленила и угрожених врста а додатно би се наравно градили људски градски паркови

Иначе бих ово уклопио у план за Аду Хују по коме она постаје парк, тако да се и из Доњег Дорћола и из Крњаче гледа на зеленило. Такође бих од Великог блата направио честито купалиште са шеталиштем и бициклистичком стазом и то интегрисао у Трећи Београд са циљем хуманијег развоја истог

Верујем да све ово може да се уради јефтиније него улагање у "Осмех Војводине" а значајна сума би се повратила продајом парцела приватницима ради даље градње, поготово ако би се ударио десетогодишњи мораторијум на не-започету градњу ван ових жутих регија (док се град не стабилизује и изгради адекватну инфраструктуру где фали)
 
+ 1 od mene Kailan.

Realno, najbitnija je ta zaštita zelenih zona. Lako će se graditi - imamo prostora na pretek (kako u užoj urbanoj zoni gde je ostalo dosta potencijalnih lokacija za nove stanove, kancelarije i komercijalne objekte, tako i u prigradskim zonama koje su ostale veoma slabo iskorišćene), a te zelene zone su nam pod 1 veoma ugrožene postojećim i budućim objektima, i pod 2 već dosta sužene.
Ako nastavimo ovako, nestaće načisto i zaista će o živeti u nekom urbanom paklu kao stanovnici Kaira-na-Dunavu.
 
Ту су изостале зоне иза Борче ка северној магистралној тангенти, и уз Ибарску.
 
Дошљак je napisao(la):
Ту су изостале зоне иза Борче ка северној магистралној тангенти, и уз Ибарску.
Kliknite za proširenje...
Da ne pričamo o Obrenovcu, Lazarevcu, Mladenovcu, itd. Prava satelitska naselja koja zaslužuju* šinske veze sa gradom.

* Realno, ne mislim da "zaslužuju" da budu bolje povezani sa gradom, već da bi to bilo dobro za privredni rast grada (kao i za profite tajkuna).
 
Пантограф je napisao(la):
Uopšte ovo nije toliko strašno.

U kakvim to svi dvorima živite, pitam se?
Kliknite za proširenje...

Nije toliko ružno koliko je repetitivno do iznemoglosti.
Dobili su pare da projektuju jedno naselje sa desetak zgrada a oni su projektovali jednu zgradu.

Pazi da su se potrudili i uradili bar 3 modela zgrada već bi se dobila neka raznovrsnost a ovako su samo redjali jednu istu i dobili katastrofa urbanizam, nema uličnog fronta to je @Kailan dobro primetio, svaka zgrada gleda u drugu zgradu, potpuno su pogrešno postavili zgrade u odnosu na ulicu upravo zato sto su hteli da razviju naselje na osnovu jedne te iste tipologije zgrada. Nisu imali čime da popune prostor nego su redjali jednu do druge svaku tu lamelu.

Sramota je da dobijes toliko kvadrata da radiś a da te mrzi da razviješ bar nekoliko modela zgrada, ovo je već prevara, dobijes pare za naselje a ti projektujes jedan jedini objekat koji kopiraš X puta i opušteno prolazi takav nekvalitet a plaćaju ga porezni obveznici.
 
Poslednja izmena:
Evo posto smo iskritikovali ZAP za nemastovistost u projektovanju da postavimo i kontraprimer kolega iz Bureau Cube Partners.

Gde na istom tom primeru jedne zgrade poduznog tipa uspeli su da naprave zaista interesantan projekat sa ulicnim frontom i raznolokost u jednom jedinom objektu koji cak ima viseci vrt na krovu sa parkom i setalistem duz cele duzine krova, uspeli su da naprave promenadu sto je fenomenalna ideja ako se bude izvela po projektu.
Igranje sa raznim visinama krova,ozelenjivanje terasa, dakle ima kvaliteta i na domacoj sceni ali to je vec do projektanta koliko se neko potrudio da napravi interesantno resenje

Razlika u kvalitetu urbanistickog i arhitektonskog resenja je ocigledna kad se uporedi sa ZAPom.

1000038565.jpg
BLISTER-2.56_izgled-1.jpg
BLISTER-2.56_osnova-sa-izgledom-krova-1.jpg
 
spatiotecte je napisao(la):
Evo posto smo iskritikovali ZAP za nemastovistost u projektovanju da postavimo i kontraprimer kolega iz Bureau Cube Partners.

Gde na istom tom primeru jedne zgrade poduznog tipa uspeli su da naprave zaista interesantan projekat sa ulicnim frontom i raznolokost u jednom jedinom objektu koji cak ima viseci vrt na krovu sa parkom i setalistem duz cele duzine krova, uspeli su da naprave promenadu sto je fenomenalna ideja ako se bude izvela po projektu.
Igranje sa raznim visinama krova,ozelenjivanje terasa, dakle ima kvaliteta i na domacoj sceni ali to je vec do projektanta koliko se neko potrudio da napravi interesantno resenje

Razlika u kvalitetu urbanistickog i arhitektonskog resenja je ocigledna kad se uporedi sa ZAPom.

Pogledajte prilog 219937
Kliknite za proširenje...
Занимљиви су ти изазови ликовности у архитектури, ал’ после се питају архитекте што прост свет хоће да их линчује…

Иако је објекат ликовно кудикамо узбудљивији, прави украс “уличног фронта”, живот у њему ће бити још већа душегупка него у оним сурчинским капијама. Тамо је бар остављен простор да кошава раздува мирис комшијске запршке.

Та унутрашња дворишта имају смисла, и лепо подражавају традиционалну урбану матрицу, само ако остављају простор за купатилске прозоре, светларнике и сличне споредне намене. Овде, међутим, зарад удовољавања инвеститорској алавости и композиционом ритму, читави станови ће гледати у… читаве станове, сачувај боже.

Ово је заиста леп пример обликовне маштовитости, али га не бих крстио “успелим” по свим критеријумима које архитектура (у мојој лаичкој памети) мора да задовољи.
 
spatiotecte je napisao(la):
Evo posto smo iskritikovali ZAP za nemastovistost u projektovanju da postavimo i kontraprimer kolega iz Bureau Cube Partners.

Gde na istom tom primeru jedne zgrade poduznog tipa uspeli su da naprave zaista interesantan projekat sa ulicnim frontom i raznolokost u jednom jedinom objektu koji cak ima viseci vrt na krovu sa parkom i setalistem duz cele duzine krova, uspeli su da naprave promenadu sto je fenomenalna ideja ako se bude izvela po projektu.
Igranje sa raznim visinama krova,ozelenjivanje terasa, dakle ima kvaliteta i na domacoj sceni ali to je vec do projektanta koliko se neko potrudio da napravi interesantno resenje

Razlika u kvalitetu urbanistickog i arhitektonskog resenja je ocigledna kad se uporedi sa ZAPom.

Pogledajte prilog 219937Pogledajte prilog 219938Pogledajte prilog 219939
Kliknite za proširenje...
Liman, Novo Naselje i Novi Beograd su trenutno humaniji za život od 90% novih naselja koja se grade i u Beogradu i Novom Sadu.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
@Meyraf razumem sta hoces da kazes i ocekivao sam da neko to primeti i iznese.

Naravno da je projekat Bureau Partners Cube-a mnogo vise zbijen jer se nalazi u naseljenom delu grada i sama parcela je mnogo manja tamo gde u Srucinu ima mesta koliko god hoces.

Tako da si u pravu po tom pitanju ali ovde ja stavljam akcenat na arhitektonsko resenje i oblikovanje unutar parcele, dakle apsolutno je moglo da se zamisli isti taj projekat sto je radio Bureau Partners Cube u Surcinu naravno da se razvuce u duzini, sto bi znacilo veca unutrasnja dvorista, vise zelenila, veca udaljenost zgrada jedna od druge, ako razumes sta hocu da kazem.

Hteo sam da prikazem 2 primera zgrada gde se jedan tim trudio da uradi estetiku, vodio racuna da to na oko izgleda skladno, neko se bavio detaljima, visinama, ozelenjavanjem itd.
Hocu da kazem da je poenta da se pokaze na jednom objektu koliko se neko trudio a koliko je neko hvatao krivine, nista vise nista manje.
 
Evo jos primera ovaj put iz Novog Sada.
Ista zgrada koja se ponavlja sablonski copy paste, redjaju se jedna za drugom, ima mesta izmedju zgrada koliko hoces ali arhitektura je 0.
Dakle to ne mogu biti dobri primeri urbanizacije samo zato sto je projektant ostavio mesta izmedju zgrada a poredjao je jednu istu zgradu X puta samo je menjao ugao ili je pomerao levo desno.

Projektanti su placeni da naprave jedno naselje, ne da naprave jednu zgradu koji ce da repliciraju, to je velika razlika. 12 do 23 evra za PZI (plan za izvodjenje) u zavisnosti od projekta, a ovde ima na desetine hiljade kvadrata, neki arhitektonski biroi tako uzmu pola miliona evra da osmisle ovako genericnu arhitekturu sa ovih slika ispod...
Pare nisu problem, para ima za projekte, problem je talenat i trud projektanata ili njihova lenjost da osmisle nesto pametnije a i problem je sto drzava prihvata sve i svasta da se gradi od para porezkih obveznika jer mi svi placamo sve ovo.


jugovicevo novi novi sad.jpg
maxresdefault.jpg
 
Poslednja izmena:
spatiotecte je napisao(la):
Evo jos primera ovaj put iz Novog Sada.
Ista zgrada koja se ponavlja sablonski copy paste, redjaju se jedna za drugom, ima mesta izmedju zgrada koliko hoces ali arhitektura je 0.
Dakle to ne mogu biti dobri primeri urbanizacije samo zato sto je projektant ostavio mesta izmedju zgrada a poredjao je jednu istu zgradu X puta samo je menjao ugao ili je pomerao levo desno.

Projektanti su placeni da naprave jedno naselje, ne da naprave jednu zgradu koji ce da repliciraju, to je velika razlika. 12 do 23 evra za PZI (plan za izvodjenje) u zavisnosti od projekta, a ovde ima na desetine hiljade kvadrata, neki arhitektonski biroi tako uzmu pola miliona evra da osmisle ovako genericnu arhitekturu sa ovih slika ispod...
Pare nisu problem, para ima za projekte, problem je talenat i trud projektanata ili njihova lenjost da osmisle nesto pametnije a i problem je sto drzava prihvata sve i svasta da se gradi od para porezkih obveznika jer mi svi placamo sve ovo.


Pogledajte prilog 219942Pogledajte prilog 219943
Kliknite za proširenje...

Колико су ови кровови на високим зградама накарадни и суманути, дословно су весници тоталне деградације и буџења домаће архитектуре од када се кренуло са њима
 
Jbt toliko zelene površine šta je problem mogu da gradu gde god,kad pogledaš iz vazduha kolko god da se uradi malo je…šta se dešava sa mostom koji izbija na visnjicku banju ili gde već ?
 
Kada je reč o tvrdnjama opozicije da je Ekspo projekat koji je netransparentan, on je istakao da su svi opozicioni predstavnici imali sastanak sa istražnom komisijom Ekspa iz Pariza kako bi potvrdili da su sve političke strane stale iza toga da Beograd treba dobije kandidaturu za održavanje izložbe Ekspo 2027. godine.​

www.b92.net

Najavljeno sužavanje Bulevara kralja Aleksandra za po jednu traku

Gradski urbanista Marko Stojčić obrazložio je na sednici Skupštine Grada Beograda urbanističke planove koji su na dnevnom redu današnje sednice, a tiču se plana detaljne regulacije dela Bulevara kralja Aleksandra.
www.b92.net www.b92.net
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh