[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787976#p787976:1d8pb1ys je napisao(la):
Пантограф » 27 Oct 2020 08:49 pm[/url]":1d8pb1ys]@Zuma
Ne, nije 5,7 milijardi evra potrošeno na zdravstvo - razmišljaš li uopšte o tome što pišeš? - nego na saniranje ekonomskih posledica vanrednog stanja sa policijskim časom.
Vrlo dobro znam šta pišem. Rekao si da su pare potrošene na "vandredno stanje", što po tebi znači nepotrebno potrošene na posledice lokdauna koji nije bio potreban. Zato sam i odgovorio komentarom o jedinom delu tih para gde smo imali ikakav izbor da li da ih potrošimo ili ne. A to su one utrošene na zdravstvo, i to JESTE bilo opravdano. O drugom delu potrošenog novca, a to je pomoć privredi, ne vredi ni pričati jer tu i nije bilo izbora, ma šta ti mislio.
Privredi se moralo pomoći, i to su sve zemlje radile, ali ne zato što ju je upropastio lokdaun. Nije privreda usporila ZBOG lokdauna, nego zato što smo imali svetsku pandemiju. Locdaun je bio posledica, pokušaj usmeravanja neizbežne štete, a ne uzrok. Osnovi uzrok globalnog pada privrede je pad TRAŽNJE, a ne administrativne zabrane.
Imali smo virus za koji je u Aprilu, gledajući stanje u bolnicama, svima postalo očigledno da JESTE opasan. Zbog toga su i ljudi i firme promenili svoje uobičajena navike i poslovne planove. Turizam je propao jer niko nije hteo da rizikuje ako ne mora, a firmama je bilo jasno će se pojaviti problem u dobavljačkim lancima. Ako krenu u novi projekat bilo je praktično garantovano da neke potrebne komponente neće dobiti, zbog čeka je OGROMAN broj planiranih poslova i projekata odložen. Što je napravilo rupu u tražnji, i privatnoj i poslovnoj, a to je onda imalo i kaskadne posledce na još više drugih firmi i poslova, gde su zatim one silom prilika morale obustavili svoje kupovine. Čisti lokdaun, smislu formalne admistratine zabrane kretanje, je imao uticaja na recimo posete kafanama i mali deo usluga sličnog tipa, samo na slobodno vreme (retko im je branjeno da idu na posao), ali je to beznačajan deo globalnog smanjenja obima poslovanja koji je nastupio zbog drugih, ne administrativnih razloga. Zbog želje ljudi da se zaštite i lančanog uticaja takve promene ličnih prioriteta na privredu, zbog promene njihovih konzumerističkih navika (prestanka nepotrebne kupovine i trošenja), kao i težeg poslovanja firmi zbog mera zaštite dobrovoljno donesenih unutar samih tih firmi, a NE zato što ih je DRŽAVA primorala na takvu promenu poslovnog ponašanja. Sam strah od masovnog oboljevanja i želja mnogih da se zaštite je sama po sebi već bila dovoljna da poremeti krajnje fino izbalansirana svetska tržišta i da kreira depresiju. Lokdauni su u Aprilu bili samo pokušaj da se restrikcije kontakata presele u sferu privatnog, tj slobodnog vremena, upravo da bi biznis i ekonomija što manje patili, a ne obrnuto.
Međutim pošto već sama pojava pandemije od koje se ipak
dovoljno umire za retku situaciju u kojoj NIKO nema prethodnog imuniteta pa će broj obolelih sigurno postati ogroman, apsolutno NUŽNO kreira privrednu depresiju već po automatizmu promene ponašanja miliona ljudi, države su MORALE da kompenzuju najviše oštećene da se neke privredne grane ne bi urušile. To je bila nužnost i to je radio ceo svet. A ne neki slobodni izbor koji je mogao biti izbegnut samo time što nema odozgo nametnutog lokdauna o tome kako smete provoditi slobodno vreme. To je krajnje naivno i uprošćeno mišljenje. Čak i da NIGDE nije bilo državnog lokdauna u Aprilu, virus bi prosto nastavio da se širi pa bi pri nivoima zaraženosti od nekih 30% ili 40%, u bolnicama i u narodu nastupio totalni haos i panika. A onda bi posledice po privredu bile još DALEKO gore. Državne intervencije u raznim zemljama su tada presekle taj razvoj događaja i zaraženost zadržali na nivou od par procenata, sa čime su bolnički kapaciteti ipak nekako uspeli da se izbore. A to blage veze nema ni sa Vučićem, ni sa dubokom državom ni sa ostalim budalaštinama. Ono što dolazi posle toga, koliko je koja vlast sposobna ili nesposobna, pokvarena ili poštena, nema veze sa originalnim problemom šta raditi kad se pojavi bolest za koju niko nema imunitet. Ima veze samo sa tim KAKO rade ono što se MORA uraditi. Pa kako ste birali vlast i koliko znate da je ograničavate u apetitima, tako će vam biti.
Da je to zaista tako dobra ilustracija je naprimer Svedska koju ti toliko hvališ i ističeš za primer. Oni su i pored nedostaka administrativnih zabrana imale sličan pad privredne aktivnosti kao i njima slične susedne zemlje koje su imale lokdaun. To je prosto ispalo nebitno. I mnogo puta veći broj smrti od njih. Zbog ničega.
Takođe, evo na šta se svela tolika priča o postignutom kolektivnom imunitetu u Švedskoj. Ponovo su dostigli isti broj zaraženih kao i u svom prethodnom maksimumu u Junu. Ni traga od zaštitnog delovanja kolektivnog imuniteta koje je iole veće nego što je bilo u Junu. Imaju samo opet veći broj zaraženih od recimo Finske, daleko veći broj mrtivih od suseda, i isti privredni gubitak kao i oni. Kakav je to onda uspeh? One prednosti koje u podnošenju pandemije ipak imaju su iz drugih razloga, geografskog položaja, kulture, navika, fizičkog zdravlja i nivoa imuniteta, kvaliteta medicine, itd, a ne zbog posebne strategije.
