Tok epidemije do sada.
Pošto su konferencije za štampu kako vreme prolazi postajale sve nekorisnije, a u poslednje vreme već i zaista iritantne, jedino prestalo sredstvo pomoću koga bar donekle možemo pratiti tok epidemije su podaci predstavljeni na ovim graficima. Od ubistveno monotonih "poučnih priča za mase" ispričanih ravnim robotskim glasovima ljudi koji izgledaju kao da i nisu zasta živi, filovanim realno neostvarljivim apelima, a bez bilo kakvog opšteg pogleda na tok epidemije i još manje ikakve suštinske analize načina širenja virusa, jednostavno nema koristi. Zbog toga evo par slobodnih utisaka koji se namaću iz ovih par brojeva koje ipak znamo.
Da li je veliki problem kašnjenje rezultata testova koje izgleda za manji procenat testova još postoji? Nije, budući da su se rezultati ustalili, i da manje pomeranje dela rezultata po vremenskoj osi ne menja opšti trend kada se posmatra više dana, a ako su brojevi pozitivnih na testu još iz dana u dan skoro isti, a jesu, ne menja se baš ništa.
I tu dolazimo do glavnog problema. Kako je to moguće da već neverovatnih 8 DANA broj novozaraženih bude svaki dan skoro isti, da se vrti oko 250 (±30)? Tu nešto nije jasno. Niti raste niti se smanjuje. Inače, to vredi i za današnji dan ako oduzmemo 144 zaražena u staračkom domu u Nišu kao ipak vandredni događaj neobično velikog obima (424-144=280).
Virus se u svom slobodnom režimu ne širi tako. Ako naprimer jedan čovek zarazi dvojicu, a svako od njih još dvojicu, to je eksponencijani rast. Ako nasuprot tome svaki zaraženi uspeva da zarazi prosečno manje od jedne nove osobe, opet je to eksponencijana zakonitost, samo što sada broj zaraženih opada po toj istoj pravilnosti. Ali da svako zarazi tačno jednog novog, i da to traje 8 dana, to zahteva neki novi mehanizam koji je različit od ovakve spontane reporodukcije.
Prvo pada na pamet recimo ulaz u Srbiju konstantnog broja u istom procentu zaraženih gastarbajtera, koji se odmah izoluju. Onda bi imali svaki dan isti broj novozaraženih koji su došli spolja. Ali granice su zatvorene, pa nije to u pitanju.
Jedini drugi mehanizam linearnog generisanja istog broja zaraženih dnevno bi mogo biti sledeći. Više skoro i da ne postoji spontano umnožavanje virusa u opštoj populaciji (jer je ono izvor eksponencijalne zakonitosti promene, čega nema), već prisustvujemo nizu sukcesivnih lokalnih epidemija u radnim kolektivima. Svaki dan, ili par dana, virus prodre u neki kolektiv i zarazi veći broj ljudi. Onda ih naše ekipe za traženje kontakata pohvataju i izoluju skoro sve (sem jednog ili dva koji se provuku i ne budu izolovani). Sledeći dan ili par dana, iz manjeg ali i dalje postojećeg osnovnog fonda zaraženih u opštoj populaciji, virus opet prodre u novi kolektiv, pa opet imamo novu lokalnu epidemiju, koju opet uskoro (skoro kompletno) izoluju. I tako se u pravilnom i
linearnom vremenskom redosledu (bez multiplikacije slučajeva) krećemo kroz niz malih lokanih epidemija koje nisu dovoljne da ponovo pokrenu eksponencijalni rast, ali su dovoljne da održavaju fond zaraženih u narodu koje ostaje na nekom stalnom nivou.
Naravno, ova fina ravnoteža koja proizvodi skoro konstantan broj dnevno novih slučajeva ne može baš dugo trajati, ali je ipak verovatnije da je to izvor linearne zakonitosti nego inherentno eksponencijalni mehanizam slobodnog umožavanja virusa u opštoj populaciji gde je broj novih slučajeva uvek broj starih POMNOŽEN nekom konstantom zaraznosti. Dok sada baza za računanje novih slučajeva više nije broj slučajeva juče, nego prosto dnevna verovatnoća greške nekog rukovodioca (što je linearan proces zavistan samo od vremena, a ne od broja već zaraženih u populaciji).
Ukratko, zaključak je da narod više nema nikakve moći da JOŠ VIŠE smanji broj dnevno zaraženih jer to više NE ZAVISI OD NJEGA. Osnovni mehanizam preostale reprodukcije virusa su nesavesni rukovodioci radnih kolektiva svih vrsta koje ne sporovode mere zaštite svojih ljudi koji su u velikim grupama, pa su time i daleko podložniji virusu nego slučajne osobe u populaciji i njihove nove "social distancing" navike. Naravno, ako narod popusti u tim navikama, ponovo može postati glavni faktor širenja, kao u početku, ali on to SADA više nije.
Ovo objašnjenje mi je palo na pamet još pre neki dan, jer zaista ne vidim kako drugačije objasniti ovako stabilnih 8 dana, pa mi današnja zaraza u staračkom domu u Nišu izgleda kao neka vrsta provizorne dodatne potvrde da je to zaista slučaj. Setite se i zaraze u vojnoj kasarni, u dugačkom nizu bolnica, u drugim domovima za stare ili ometene u razvoju, u fabrici Jura, itd, sve su to neki kolektivi sa puno ljudi koji su zajedno i čije ponašanje ne biraju oni sami nego neki rukovodilac za njih. Pa se džabe apeluje na narod. Treba iskontrolisati procedure zaštite u svim tim kolektivima, ostalo je sada već gubljenje vremena.