Wile E. Coyote
Advanced
То је неизводљиво. Обрнуто је могуће, да женско које промени пол у мушко после тога постане отац.trialin":iw8im4ps je napisao(la):
Država plaća promenu pola
- Začetnik teme trialin
- Datum pokretanja
Како то мислиш?Wile E. Coyote":2nknmsw7 je napisao(la):
Једини начина да особа после промене пола има децу је замрзавање сперме/јајних ћелија пре операције. Гонаде се при операцији уклањају, да не би производиле полне хормоне.
BelgradeFan
Beginner
- Učlanjen(a)
- 17.06.2011.
- Poruke
- 40
- Pohvaljen
- 42
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Lekari-podrzavaju-ideju-da-drzava-placa-promenu-pola.sr.html
Koristan tekst za sve one koji imaju nešto da prigovore.
Koristan tekst za sve one koji imaju nešto da prigovore.
Wile E. Coyote
Advanced
Чуо сам и друге приче. Могуће да сам нешто пречуо.Arnorian":3dhfk41f je napisao(la):
BelgradeFan
Beginner
- Učlanjen(a)
- 17.06.2011.
- Poruke
- 40
- Pohvaljen
- 42
trialin":1m0hz2t6 je napisao(la):
Ne, dovoljno je da uključiš mozak i otvoriš srce.
Паре које се дају за те операције се поврате тиме што се хирурзи обучајаву, па наплаћују странцима.
Увелико се ради на гаметогенези из соматских ћелија - прављење сперматозоида и јајних ћелија из обичних ћелија. Наравно, направити сператозоид је далеко лакше него јајну ћелију. Оно што је најинтересантније је да, ако се ово усаврши, нема препреке да се од обичних ћелија жене направе сперматозоиди. То би значило да би две жене могле да имају децу, без учешћа мушкарца.
Увелико се ради на гаметогенези из соматских ћелија - прављење сперматозоида и јајних ћелија из обичних ћелија. Наравно, направити сператозоид је далеко лакше него јајну ћелију. Оно што је најинтересантније је да, ако се ово усаврши, нема препреке да се од обичних ћелија жене направе сперматозоиди. То би значило да би две жене могле да имају децу, без учешћа мушкарца.
Vrlo je ovo komplikovana tema. Treba videti šta s pojmovima bolest i poremećaj.
Šta od osnovnih ljudskih sposobnosti treba neko stanje da ugrozi da bi ono bilo nazvano bolešću? Bolešću uglavnom nazivamo ono stanje koje nam ugrožava sposobnost za rad, normalnu svakodnevnu ishranu i život i sl., a potencijalno može biti i smrtonosno. Znamo da i obična prehlada može da ubije.
Sa druge strane, imamo poremećaj. Po mom mišljenju, to je stanje koje ne može životno da vas ugrozi, znači, može sa njim da se odživi normalan životni vek, bez svakodnevnih poteškoća, ali utiče na vas u nekom smislu. Na primer, genetski poremećaji (koji nastaju kao posledice mutacija, koje su inače normalna pojava u prirodi) su razni i mislim da su seksualne orijentacije deo tih poremećaja, kao i polovi, kojih, uz muški i ženski, ima više (hermafroditi su poseban pol, a ima tu još varijeteta). U slučaju seksualne orijentacije, oni utiču na sposobnost čoveka za reprodukciju. Kod osoba koje imaju potrebu da promene pol, genetski poremećaji do kojih je došlo kod njih (verovatno još u embrionalnoj fazi) utiču i na seksualni život, a ne samo na reproduktivni. Zato ja ovo ipak ne bih nazivao bolešću. Poremećajem da.
Inače, u skladu sa svim ovim, da ne bi bilo zabune, ako to već niko nije uradio, uveo bih pojam "genetske bolesti" (koje su isto posledice mutacija, ali negativne prirode), jer postoje genetska oštećenja koja onemogućavaju pojedinca koji pati od toga u svakodnevnom životu i, da se tako izrazim, ubijaju, nekad brže, nekad sporije, ali u svakom slučaju skraćuju životni vek.
Al' se nafilozofirah, ali eto, malo, radi diskusije.
Šta od osnovnih ljudskih sposobnosti treba neko stanje da ugrozi da bi ono bilo nazvano bolešću? Bolešću uglavnom nazivamo ono stanje koje nam ugrožava sposobnost za rad, normalnu svakodnevnu ishranu i život i sl., a potencijalno može biti i smrtonosno. Znamo da i obična prehlada može da ubije.
Sa druge strane, imamo poremećaj. Po mom mišljenju, to je stanje koje ne može životno da vas ugrozi, znači, može sa njim da se odživi normalan životni vek, bez svakodnevnih poteškoća, ali utiče na vas u nekom smislu. Na primer, genetski poremećaji (koji nastaju kao posledice mutacija, koje su inače normalna pojava u prirodi) su razni i mislim da su seksualne orijentacije deo tih poremećaja, kao i polovi, kojih, uz muški i ženski, ima više (hermafroditi su poseban pol, a ima tu još varijeteta). U slučaju seksualne orijentacije, oni utiču na sposobnost čoveka za reprodukciju. Kod osoba koje imaju potrebu da promene pol, genetski poremećaji do kojih je došlo kod njih (verovatno još u embrionalnoj fazi) utiču i na seksualni život, a ne samo na reproduktivni. Zato ja ovo ipak ne bih nazivao bolešću. Poremećajem da.
Inače, u skladu sa svim ovim, da ne bi bilo zabune, ako to već niko nije uradio, uveo bih pojam "genetske bolesti" (koje su isto posledice mutacija, ali negativne prirode), jer postoje genetska oštećenja koja onemogućavaju pojedinca koji pati od toga u svakodnevnom životu i, da se tako izrazim, ubijaju, nekad brže, nekad sporije, ali u svakom slučaju skraćuju životni vek.
Al' se nafilozofirah, ali eto, malo, radi diskusije.
jovanovm
Advanced
Zašto seksualna orijentacija utiče na sposobnost čoveka za reprodukciju? Nije to impotencija ili histerektomija! Muškarci koji spavaju sa muškarcima i žene koje spavaju sa ženama imaju decu, vrlo često...
Uostalom, to ima malo veze sa ovim poremećajem (transseksualnost se još uvek tako zove). On se razlikuje recimo od transrodnosti (koja nije poremećaj) upravo zato što u slučaju transseksualnosti čovek se ne oseća normalno u svojoj sopstevnoj koži. Zamisli recimo da ti imaš neki višak, da to što ti visi između nogu ti je potpuno neprirodno, i tako visi tu i ti ne znaš šta da radiš sa time... zamisli da ti mozak funkcioniše drugačije nego mozak ljudi koji se osećaju komforno u svojoj seksualnosti... ili naprimer jednostavno da ne možeš da postojiš u fizičkom obliku u kome jesi. Mnogi ljudi to opisuju kao biti "rođen u pogrešnom telu", i to je nešto čega su svesni od vrlo rane dobi, čak i pre puberteta.
Transrodnost je druga stvar - ona ima veze sa željom da uzimaš neke od odlika drugog roda (recimo, da žena stavi brkove ili muškarac obuče suknju), i nije direktno povezana sa ovim. Transvestitizam je praksa kojom se neke transseksualne osobe same leče, a transrodne osobe opet koriste kao način da iskažu svoje ja (ekvivalent je recimo kad cisrodni muškarci nose brkove ili cisrodne žene brushalter).
Muškarci koji spavaju sa muškarcima i žene koje spavaju sa ženama imaju decu, vrlo često... Uostalom, to ima malo veze sa ovim poremećajem (transseksualnost se još uvek tako zove). On se razlikuje recimo od transrodnosti (koja nije poremećaj) upravo zato što u slučaju transseksualnosti čovek se ne oseća normalno u svojoj sopstevnoj koži. Zamisli recimo da ti imaš neki višak, da to što ti visi između nogu ti je potpuno neprirodno, i tako visi tu i ti ne znaš šta da radiš sa time... zamisli da ti mozak funkcioniše drugačije nego mozak ljudi koji se osećaju komforno u svojoj seksualnosti... ili naprimer jednostavno da ne možeš da postojiš u fizičkom obliku u kome jesi. Mnogi ljudi to opisuju kao biti "rođen u pogrešnom telu", i to je nešto čega su svesni od vrlo rane dobi, čak i pre puberteta.
Transrodnost je druga stvar - ona ima veze sa željom da uzimaš neke od odlika drugog roda (recimo, da žena stavi brkove ili muškarac obuče suknju), i nije direktno povezana sa ovim. Transvestitizam je praksa kojom se neke transseksualne osobe same leče, a transrodne osobe opet koriste kao način da iskažu svoje ja (ekvivalent je recimo kad cisrodni muškarci nose brkove ili cisrodne žene brushalter).
Prvo da napomenem da reč poremećaj ne koristim u smislu omalovažavanja nekoga, već kao reč koja govori da se neke funkcionalne sposobnosti čoveka ne mogu realizovati na prirodan (koji je obično i najlakši) i željeni način.
Pričao sam o prirodnoj i voljnoj reprodukciji, jer realno muškarci koji spavaju s muškarcima i žene koje spavaju sa ženama žele da imaju decu, kao i svi drugi, sa svojim partnerima, a to je nemoguće. Znači utiče na sposobnost. Reč "uticati" sam i upotrebio. Nisam rekao da ne mogu uopšte da se reprodukuju. Seksualni život se razlikuje od života heteroseksualnih parova, ali je isto tako slobodan, kada je izbor partnera u pitanju, međutim reproduktivni nije slobodan. To može da klasifikuje i homoseksualnost kao blagi poremećaj, delom poremećaj, delom odstupanje, ali sa kojim se sasvim normalno može živeti, jer postoji rešenje u vidu in vitro i surogat majki.
A kada govorimo o impotenciji, mislim da homoseksualci pokazuju vrlo bitan simptom tog problema kada se pred njima nađe žena, pa je i to jedan od razloga zašto teško da mogu da ostvare reprodukciju prirodnim putem.
Ne znam da li mogu da kažem da se slažemo da je svakako u pitanju teži poremećaj, ali ne i bolest. Transseksualci, za razliku od homoseksualaca, pored reproduktivnog, ne mogu imati ni normalan seksualni život zbog toga što osećaju da imaju pogrešne polne organe, i to je glavna razlika između posledica koje osećaju homoseksualci, odnosno transseksualci. I za to postoji rešenje u vidu operacije promene pola, pa je sad samo diskutabilno da li omogućiti tu operaciju besplatno ili ne. In vitro oplodnja i surogat majke se plaćaju, ali je to, istina, "blaža" problematika.
jovanovm":1g67aheg je napisao(la):Zašto seksualna orijentacija utiče na sposobnost čoveka za reprodukciju? Nije to impotencija ili histerektomija!
Pričao sam o prirodnoj i voljnoj reprodukciji, jer realno muškarci koji spavaju s muškarcima i žene koje spavaju sa ženama žele da imaju decu, kao i svi drugi, sa svojim partnerima, a to je nemoguće. Znači utiče na sposobnost. Reč "uticati" sam i upotrebio. Nisam rekao da ne mogu uopšte da se reprodukuju. Seksualni život se razlikuje od života heteroseksualnih parova, ali je isto tako slobodan, kada je izbor partnera u pitanju, međutim reproduktivni nije slobodan. To može da klasifikuje i homoseksualnost kao blagi poremećaj, delom poremećaj, delom odstupanje, ali sa kojim se sasvim normalno može živeti, jer postoji rešenje u vidu in vitro i surogat majki.
A kada govorimo o impotenciji, mislim da homoseksualci pokazuju vrlo bitan simptom tog problema kada se pred njima nađe žena, pa je i to jedan od razloga zašto teško da mogu da ostvare reprodukciju prirodnim putem.
jovanovm":1g67aheg je napisao(la):
Ne znam da li mogu da kažem da se slažemo da je svakako u pitanju teži poremećaj, ali ne i bolest. Transseksualci, za razliku od homoseksualaca, pored reproduktivnog, ne mogu imati ni normalan seksualni život zbog toga što osećaju da imaju pogrešne polne organe, i to je glavna razlika između posledica koje osećaju homoseksualci, odnosno transseksualci. I za to postoji rešenje u vidu operacije promene pola, pa je sad samo diskutabilno da li omogućiti tu operaciju besplatno ili ne. In vitro oplodnja i surogat majke se plaćaju, ali je to, istina, "blaža" problematika.
jovanovm
Advanced
Pa gledaj, ne slažemo se oko mnogo toga (naprimer, taj primat "prirodnog" i "normalnog", ma šta to značilo) ali da ne ulazimo u problematiku potpuno - između ostalog jer prevazilazi okvire ove teme. Slobodno, ako želiš, možemo da nastavimo na PP ili negde drugde na Relaxu.
E sad - kao prvo ne plaća se sve kod in-vitro oplodnje, već država plaća za prva dva pokušaja, što je veoma skupo (recimo nekih 10 puta od promene pola), a kod surogat majke imaš i treću osobu. Svi ti zahvati su mnogo skuplji, a u slučaju promene pola imamo veliki broj stranaca koji takoreći finansiraju operaciju naših građana. Sa ekonomske strane, mislim da je sasvim ok. Sa ljudske, takođe.
Poenta sa poremećajem inače je - slažem se da je poremećaj, ali zato što pacijent to sam/a smatra poremećajem, a ne zato što odskače od normalnih društvenih vrednosti. Da pojasnim - ako ti voliš da se oblačiš kao žena jer je to nekako "čudno" i tako možeš da se igraš sa rodnim stereotipima, to je jedna stvar. Ako ti moraš da se oblačiš kao žena, jer se osećaš kao žena zarobljena u muškom telu, e to je sasvim druga.
E sad - kao prvo ne plaća se sve kod in-vitro oplodnje, već država plaća za prva dva pokušaja, što je veoma skupo (recimo nekih 10 puta od promene pola), a kod surogat majke imaš i treću osobu. Svi ti zahvati su mnogo skuplji, a u slučaju promene pola imamo veliki broj stranaca koji takoreći finansiraju operaciju naših građana. Sa ekonomske strane, mislim da je sasvim ok. Sa ljudske, takođe.
Poenta sa poremećajem inače je - slažem se da je poremećaj, ali zato što pacijent to sam/a smatra poremećajem, a ne zato što odskače od normalnih društvenih vrednosti. Da pojasnim - ako ti voliš da se oblačiš kao žena jer je to nekako "čudno" i tako možeš da se igraš sa rodnim stereotipima, to je jedna stvar. Ako ti moraš da se oblačiš kao žena, jer se osećaš kao žena zarobljena u muškom telu, e to je sasvim druga.