Dorćolski projekti

[fjerinic]

spatiotecte » Пет Мај 22, 2020 2:45 am[/url]":36h8zabr]
Osecaj za prostor na Dorcolu je nešto sto projektant ili ima ili nema, ako ti uglavljujes čitavo naselje sa soliterima u istorijskom bloku gde ni arhitektura ni urbanizam nemaju veze sa postojećim predratnim zgradama to samo govori o tim ljudima koliko su poštovali ono sto su neki graditelji napravili pre njih.

Ono sto je vredno na Dorćolu sigurno nisu te zgrade iz 60ih i 80ih.

A sad da se vratimo na Folićev objekat, nije da ga branim ili da ga smatram nekim remek delom arhitekture ali taj objekat bar postuje gabarite i spratnost P+4+Ps i postuje istorijsku koncepciju zatvorenih blokova koja je prisutna od kad je Dorcol regulisan ortogonalnom uličnom matricom.
Ali naravno morali su da dodju neki pametniji koji daju sebi za pravo da misle da godina 0 počinje sa njima i koji su pokazali totalno odsustvo osećaja za ono sto ih okružuje i za ono sto je postojalo pre njih. Takav pristup u istorijskom delu grada se samo može protimačiti kao promašaj ili urbicid.

Taj samački hotel kao takav mogao je da se izgradi bilo gde, on je zamišljen kao jedna jedinka (sa svojim bratom blizancem) i apsolutno ignoriše sve ono sto ga okružuje.
To je neka veoma sebična i egocentrična vizija uredjenja prostora i prilično bahata i niksko ne može biti neki uzor kako se nesto treba graditi u istorijskoj sredini.

Pokušaji stigmatizacije određenih arhitekata i otpor prema savremenoj formi su na Beobildu danas prisutni samo kod onih čiji je tok misli "zli komunisti zatiru sve srpsko betonskim zgradama" i kod onih koji bi rekonstruisali zgrade i fasade po nekim crno-belim fotografijama - dakle u tragovima. Nisam mislio da si i ti Spatiotecte iz redova pomenutih ljubitelja kopija i kiča.

Radikalni modernisti 50ih i 60ih su išli glavom kroz zid ne bi li se izborili za svoj savremeni i lični izraz u jednoj više/manje formiranoj sredini. Te njihove idejne pozicije su preživele test vremena i nauke i danas su nešto najprepoznatljivije što imamo da ponudimo svetu arhitekture posle naših srednjovekovnih manastira. Ako kažeš da simboli Dorćola nisu 25. maj, zgrada PMF ili soliter Mike Jankovića, koja je to građevina simbol? Meni pada na pamet samo Nebojšina kula, koja nije iz "istorijske koncepcije" zatvorenih blokova. Tačno je da je hotel mogao biti sazidan bilo gde, ali zašto bi centar grada bio uskraćen za smelu savremenu arhitekturu...

Operite zgradu, popravite stolariju, prebacite klime na terase i dobićete još jedan simbol Dorćola, koji će turisti zapravo želeti da fotkaju i obiđu, za razliku od neke prizemne kuće Jelisavete Načić :kafa:

 

[svrca]

Слажем се. Мислим да је наша перцепција архитектуре из комунистичког периода и њено садашње стање у великој мери последица наше пословичне небриге, непоштовања и недостатак законске регулативе. Незаконите и произвољне надоградње, запуштене фасаде и хаустори, произвољно застакљивање лођа и тераса, мењање столарије... Све то је нанели више штете него сама архитектура.Град и архитектура су одраз времена. Модернистички процеси и покушаји су давали различите резултате, некад катастрофалне. Пре свега у односу на непоштовање историјског наслеђа, недостатка слуха за урбани контекст, непромишљеност, дехуманизација. Некад се чини да је историјко наслеђе систематски уништавано, или бар игнорисано. С друге стране стамбени фонд био разноврснији, градило се квалитетније и има светлих примера. Слепи модернизам није нанео штете само нама. На “ западу “ увелико траје процес замене тог конструктивистичко- бруталистичкиг фонда. Овде је све то зачињено нашом катастрофалном небригом и равнодушношћу. Али и за то је крив систем. И зато све делује још суморније и депресивније.

 

[MC_]

Marc23 » Čet Maj 28, 2020 5:25 pm[/url]":14pnpqfp]Ne znam koliko ovo moze da se podvede pod Dorcolski projekti, ali sveobuhvatno deo teksta je o tome:

http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/17733 ... lhNDNcwqYI

Uglavnom, ako vas mrzi da citate ceo tekst koji se ne bavi samo Dorcolom, u pitanju je premestanje depoa za trolejbuse sa Dorcola na Zvezdaru i oslobadjanje zemljista koje GSP tu ima, koje ce, pretpostavljam rezultirati prodajom i gradnjom necega:

– Insistiramo na tome da na svakoj sednici Skupštine grada bude što više tačaka o usvajanju i izradi urbanističkih planova, s obzirom na to da su oni osnov za razvoj Beograda – rekao je Nikodijević.

On je dodao je da će se pred odbornicima, između ostalog, naći i plan koji predviđa planski osnov za izmeštanje trolejbuskog depoa sa Dorćola.

– Predvidećemo novi depo na Zvezdari, uz auto-put, gde ćemo iseliti sadašnji depo, i onda ćemo moći da oslobodimo zemljište GSP-a koje se nalazi u centru grada, na Dorćolu – rekao je Nikodijević.

Grad ce investirati u novi depo parama poreski obveznika da bi investitorska banda mogla da lepo zaradi kad se tu izgrade stanovi.
Srbija je prava neoliberalna utopija.

 

[Homer Jay]

U moje vreme su se deca plašila Baba Rogom, a danas se plaše neoliberalizmom

 

[Marc23]

fjerinic » Čet Maj 28, 2020 11:15 pm[/url]":232rj95y]

Pokušaji stigmatizacije određenih arhitekata i otpor prema savremenoj formi su na Beobildu danas prisutni samo kod onih čiji je tok misli "zli komunisti zatiru sve srpsko betonskim zgradama" i kod onih koji bi rekonstruisali zgrade i fasade po nekim crno-belim fotografijama - dakle u tragovima. Nisam mislio da si i ti Spatiotecte iz redova pomenutih ljubitelja kopija i kiča.

Radikalni modernisti 50ih i 60ih su išli glavom kroz zid ne bi li se izborili za svoj savremeni i lični izraz u jednoj više/manje formiranoj sredini. Te njihove idejne pozicije su preživele test vremena i nauke i danas su nešto najprepoznatljivije što imamo da ponudimo svetu arhitekture posle naših srednjovekovnih manastira. Ako kažeš da simboli Dorćola nisu 25. maj, zgrada PMF ili soliter Mike Jankovića, koja je to građevina simbol? Meni pada na pamet samo Nebojšina kula, koja nije iz "istorijske koncepcije" zatvorenih blokova. Tačno je da je hotel mogao biti sazidan bilo gde, ali zašto bi centar grada bio uskraćen za smelu savremenu arhitekturu...

Operite zgradu, popravite stolariju, prebacite klime na terase i dobićete još jedan simbol Dorćola, koji će turisti zapravo želeti da fotkaju i obiđu, za razliku od neke prizemne kuće Jelisavete Načić :kafa:

Slazem se sa tobom donekle. Ali ko ce danas zeleti da ulozi u sredjivanje samackih hotela, koji ce svojim propadanjem sve vise odskakati od okoline? Nazalost, niko nema interes, jer se u zgradi nalaze stancici gde zivi ne tako imucan sloj ljudi koji nemaju novca za obnovu, a opstina ili grad sigurno nece hteti jer im je skupo obnavljanje necega gde oni nemaju profit...

Dakle, osim problema koji imaju stanari sa klimama, uredjenjima, nadogradjivanjima, imaju i nadlezni organi koji su duzni prvo to da dozvole, pa da zakonom regulisu i na kraju odrzavaju(ili makar pomazu odzavanju).

Da je to novo, sve bi drugacije izgledalo. Da se razumemo, nisam za novo Skoplje na Dorcolu, ali nisam ni podrzavanje arhitekture koja je samo trenutno moderna, a posle prevazidjena i vrlo tesko odzavana. Mora makar neki sklad da postoji, ako nista drugo. Vecina zgrada izgradjena 90tih danas izgleda prevazidjeno. Npr. uzmimo za primer Yu biznis centar, zgrade pune grafita, plocnici se potpuno raspadaju, od nekad lux zdanja sve vise pocinje da lici na TC Piramida. A da se odzavalo makar malo, mislim da bi i dalje izgledalo sasvim pristojno.

 

[direktor]

Cara Dusana ...

 

[spatiotecte]

fjerinic » 28 May 2020 11:15 pm[/url]":1lpsdk0h]

spatiotecte » Пет Мај 22, 2020 2:45 am[/url]":1lpsdk0h]
Osecaj za prostor na Dorcolu je nešto sto projektant ili ima ili nema, ako ti uglavljujes čitavo naselje sa soliterima u istorijskom bloku gde ni arhitektura ni urbanizam nemaju veze sa postojećim predratnim zgradama to samo govori o tim ljudima koliko su poštovali ono sto su neki graditelji napravili pre njih.

Ono sto je vredno na Dorćolu sigurno nisu te zgrade iz 60ih i 80ih.

A sad da se vratimo na Folićev objekat, nije da ga branim ili da ga smatram nekim remek delom arhitekture ali taj objekat bar postuje gabarite i spratnost P+4+Ps i postuje istorijsku koncepciju zatvorenih blokova koja je prisutna od kad je Dorcol regulisan ortogonalnom uličnom matricom.
Ali naravno morali su da dodju neki pametniji koji daju sebi za pravo da misle da godina 0 počinje sa njima i koji su pokazali totalno odsustvo osećaja za ono sto ih okružuje i za ono sto je postojalo pre njih. Takav pristup u istorijskom delu grada se samo može protimačiti kao promašaj ili urbicid.

Taj samački hotel kao takav mogao je da se izgradi bilo gde, on je zamišljen kao jedna jedinka (sa svojim bratom blizancem) i apsolutno ignoriše sve ono sto ga okružuje.
To je neka veoma sebična i egocentrična vizija uredjenja prostora i prilično bahata i niksko ne može biti neki uzor kako se nesto treba graditi u istorijskoj sredini.

Nisam mislio da si i ti Spatiotecte iz redova pomenutih ljubitelja kopija i kiča.

Pročitaj ponovo moj post i navedi mi gde sam spomenuo da se zalažem za kopiju i kič. Nigde ne spominjem da treba da se grade neoklasične zgrade i kopije predratnih zgrada.
Pričao sam o urbanizmu, urbanoj matrici, spratnošcu, gabaritima.

Nemam nikakvu zamerku da objekat bude ultra moderan a da se uklopi gabaritno i estetski sa njegovim okruženjem.

 

[GOJE]

@spatiotecte,

Izgleda da su ti juče digli auto baš ispod predmetnog samačkog hotela :o

A poslednja zgrada u Cara Uroša se izgleda ruši, pa ćemo imati još jednu građevinu:

 

[MC_]

Zastrasujuce. Jos jedna zgradurina.

 

[GOJE]

Dorćolske gabaritne karakondžule.

 

[And7rey]

Fora je u tome što zgrada koja se gradi u Cara Dušana ima P+4 a tu u ovom kanjonu se grade šestospratnice. Napomenuo bih da ova tu na zadnjoj slici je legalno izgradjena, tj. nema viška kao ona Mia Dorćol iza.
Evo par novijih rendera zgrade u Cara Dušana

 

[Marc23]

GOJE » Čet Jun 04, 2020 7:36 am[/url]":i42j9nox]
A poslednja zgrada u Cara Uroša se izgleda ruši, pa ćemo imati još jednu građevinu:

Meni je ova zgrada ili kuca oduvek bola oci na ruzan nacin...Stil 90te, kao porodicna kuca sa visokim opasanim zidovima koji su sluzili kao poligon za ispisivanje grafita...I drago mi je da je ruse.

A kapiram da ce verovatno rusiti i pasarelu jednog dana, jer mi nije logicno da sa pasarele viris ljudima u stan.

 

[sasa901]

ja ne kapiram sto se kuka za starim zgradama koje nisu nista specijalno obicne jednostavne kuce i zgrade koje su vecinom u losem stanju

 

[GOJE]

Hm, nisam primetio da je na ovoj temi neko kukao zbog rušenja starih kuća. Lično se i radujem jer se uglavnom uklanja ruglo i izvor velikog zagađenja, zbog loženja uglja.

Mnogo ozbiljnija stvar je ono što se gradi, a u poslednje vreme su to uglavnom nabrekle karakondžule, i mogu da nabrojim puno negativnih efekata takve prakse: (uglavnom) nelegalni spratovi, kanjonizacija uskih ulica, dramatičan manjak parking mesta, pritisak na postojeću komunalnu infrastrukturu...

 

[Дошљак]

Укратко, Врачаризација Дорћола. Добра ствар је што Дорћол има боље развијену уличну матрицу од Врачара.

 

[Marc23]

GOJE » Čet Jun 04, 2020 1:50 pm[/url]":1x18oxvp]Hm, nisam primetio da je na ovoj temi neko kukao zbog rušenja starih kuća. Lično se i radujem jer se uglavnom uklanja ruglo i izvor velikog zagađenja, zbog loženja uglja.

Bas me zanima sta ce se desiti za onim udzericama kod Maxi parkinga na uglu Cara Urosa i Dubrovacke gde zive Romi i cini mi se bas loze na ugalj (ispravi me ako gresim), vidim neke dimnjake, odzake...preko puta njih ocigledno grade nove stambene jedinice, a kapiram da ce u nekom momentu i to ukloniti.

 

[GOJE]

Cela ta parcela (zgrada MAXI-ja, parking i barake) je u vlasništvu Delhaize-a. Koliko sam načuo od nekih nepouzdanih komšija, Delhaize planira da tu podigne (verovatno) stambenu zgradu. Vidim na katastru da su te barake čak i uknjižene, a deca odatle idu u školu zajedno sa mojom decom.

 

[Marc23]

Hvala za info Znaci, planiraju i oni da grade. Bas me zanima kako ce izgledati projekat, naravno, ako su komsije u pravu :wink:

 

[direktor]

Koji bješe priča u vezi kule iz otpisanih koja se vidi na fotki...

 

[sasa901]

GOJE » 04 Jun 2020 01:50 pm[/url]":3lentdel]Hm, nisam primetio da je na ovoj temi neko kukao zbog rušenja starih kuća. Lično se i radujem jer se uglavnom uklanja ruglo i izvor velikog zagađenja, zbog loženja uglja.

Mnogo ozbiljnija stvar je ono što se gradi, a u poslednje vreme su to uglavnom nabrekle karakondžule, i mogu da nabrojim puno negativnih efekata takve prakse: (uglavnom) nelegalni spratovi, kanjonizacija uskih ulica, dramatičan manjak parking mesta, pritisak na postojeću komunalnu infrastrukturu...

sta znam meni se svidjaju vislje zgrade sad kvalitet tih zgrada jeste upitan i to sto se ne grade garaze za stanove to jeste problem al zgrrada kao zgrada od 5 6 7 spratoav mi se svidja kao ideja

 

[GOJE]

U ulicama koje su regulaciono šire od 20 metara - može. I meni se sviđa tako. U ulicama širine od 9m ili 14m (Milorada Gavrilovića i Mike Alasa) nikako!

 

[MC_]

Uzasna je ta vracarizacija Dorcola.
Nista nije u Beogardu odvratno kao Vracar i tamosnji mentalitet.

Ne radi se samo o odvratnim, nabreklim zgradama i zauzimanju i betoniranju svakog kvad metra.
Oni ce nam zakloniti nebo.


Tu dolazi i odredjeni tip ljudi. Klinci koji ne zive u svojim stanovima vec ceo dan rade i tu samo spavaju. Zombiji.

Mozemo samo da se molimo da svet i Srbiju zahvati jos teza ekonomska kriza, ne bi li ova uzasna gradnja stala.

 

[spatiotecte]

Realno na Dorcolu tu gde su uske ulice ne bi trebale da se grade zgrade preko P+3 Max P+4 kao sto se gradilo pre drugog svetskog rata.

 

[Kailan]

тзв. кањонизација градова није нов концепт већ постоји у свим друштвима који су изложени неповољним временским приликама и налетима врелине који очекују у Београд услед климатских промена. Код нас је то најприметније у старим приобалним градовима Далмације, Грчке и Боке Которске мада већина градова са таквом климом је прибегла некој варијанти уских улица и вертикалних уличних матрица. Штити од ветра, врелине и чини микроклиму пријатнијом за живот а повећава густину насељености на малом простору што заправо чини пешачко-бициклистички саобраћај лакшим и вероватнијим него код нискоспратне градње.

Највећи проблем са таквом градњом јесте што се загађење ваздуха дуже задржава тако да је до укидања фосилних облика превоза ипак препоручљивије да такве улице махом буду пешачке али просто не стоји инсистирање да је алтернатива хуманија или "традиционалнија".

 

[MC_]

Kailan » Pet Jun 05, 2020 11:44 pm[/url]":22tkv6au]тзв. кањонизација градова није нов концепт већ постоји у свим друштвима који су изложени неповољним временским приликама и налетима врелине који очекују у Београд услед климатских промена. Код нас је то најприметније у старим приобалним градовима Далмације, Грчке и Боке Которске мада већина градова са таквом климом је прибегла некој варијанти уских улица и вертикалних уличних матрица. Штити од ветра, врелине и чини микроклиму пријатнијом за живот а повећава густину насељености на малом простору што заправо чини пешачко-бициклистички саобраћај лакшим и вероватнијим него код нискоспратне градње.

Највећи проблем са таквом градњом јесте што се загађење ваздуха дуже задржава тако да је до укидања фосилних облика превоза ипак препоручљивије да такве улице махом буду пешачке али просто не стоји инсистирање да је алтернатива хуманија или "традиционалнија".

kakva glupost. Ulice primorskih gradoca su uske jer nema dovoljno protsora 9obicno unutar zidina)