Šta je novo?

Dinar Republike Srbije

Индустријализација и стабилно богатство се увек градило СКУПОМ радном снагом јер управо то форсира највећу ефикасност радника, аутоматизацију, механизацију. Управо зато се Британија прва индустријализовала (радници по фабрикама нису хтели да раде за кикирики јер су већином имали могућност бављења врло уностним сточарством на селима). А овде се раде цицијске форе да се увек прође што јефтиније и максимално сви понижавају. И што је најгоре, ово је постала светиња глобално.
c5341d0eg.gif

 
Poslednja izmena:
Da ne uvodimo u celu tu pricu koliko je pipavo u zemlji gde je poverenje u domacu valutu i posle decenije stabilnog kursa nisko (odatle i ova ubedjenost da je 'pravi kurs' uvek veci od trenutnog, iako je NBS zaprethodnih 10 godina vise branila dinar da ne ojaca nego obrnuto) i gde su jos uvek jake traume od hiperinflacije, igrati se na taj nacin.
Moramo uzeti u obzir i da je kod nas mnogo toga (da ne kažem praktično sve) "indeksirano" u evrima uz on-the-fly prevođenje u dinare, čak i tamo gde nema nikavog uvoza; od stanarina do preko automehaničara i molera sve se ugovara u evrima. Čak su i plate često (u "skupljim" grama po pravilu) ugovorene u evrima.
Ako bi kurs otišao na gore za 20% moler bi ti dao istu cenu u evrima, stanarine bi ostale iste u evrima, ne u dinarima. Možda bi vremenom (ili vrlo brzo) te cene morale da padnu, ali to bi više ličilo na deflatorni pritisak na ceo sistem.
 
Кина има агрегатно већу економију у реалним параметрима! Наравно да је стандард просечног Кинеза мањи од Западњака, то сам и написао, једва је већи од нашег стандарда! То је неодрживо са тренутном ситуацијом да се развијају брже, али и технолошки, не само мануфактуром џиџа-биџа (и да изоставимо монопол долара). Наравно да је битно у светлу ширења тог гепа и евентуалног сутрашњег конфликта. Они имају економију обима и огроман потенцијал за то унутрашње тржиште (у ствари то ће бити копном повезано тржиште од 4 милијарде људи + нешто Малезија, Индонезија итд). За остало се мање-више слажем, за последњи пасос поготово, то је једна од поенти мог излагања! Можете то да гледате као одрицање од данашњег стандарда за боље сутра. Муслиу јесте у праву кад онако дискретно каже да живимо боље него што реално заслужујемо.

Курс сам по себи није свети грал, али јесте 1 од инструмената. Још једном и стварно не могу више да се понављам, промена курса не би утицала само на конкурентност мотачнице, него и на конкурентност мозгова одавде који се продају преко! Боље је да такви остану овде, него да их стимулишеш да иду преко! Динар није јак зато што нам је јака привреда, него зато што странци (још увек) убацују девизе.

Не знам који су ти "реални" параметри али номинално САД шију Кину за 10ак билиона у контексту величине економије.

Србија не би била конкурентнија да се ослаби валута, свака ценовна предност би била поједена растом производних трошкова услед раста цена увозних материјала и енергената. Трговински дефицит који имамо је последица увоза тих енергената и то се не може решити слабљењем валуте јер колико год се он ослабила домаћи купци неће прећи на "домаћу" нафту и гас јер њих немамо. Оно што можемо је да смањујемо зависност од фосилних горива електрификацијом привреде и улажемо више у производњу струје из домаћих извора (коју можемо да имамо), као једини стварни начин да смањимо увозну зависност. А паралелно са тим развијамо домаћу привреду која привлачи девизе (понајпре ИТ и туризам).

Вештачко слабљење валуте може само да пумпа инфлацију, сиромаши грађане и повећава трошкове производње домаћим произвођачима
 
Mi smo jos uvek pod uticajem nekih trauma iz 80 tih, tada je zvanicni kurs u banci bio npr 1000 din za 1 DM, s tim sto u banci nisi ni mogao da kupis devize uopste, a na ulici kurs bio npr 1500. I onda su ljudi mislili da ih neko potkrada, ima platu 800 dm po zvanicnom kursu, realno moze da kupi 500.

A danas svako moze da kupi eure u banci u neogranicenim kolicinama po zvanicnom kursu, tako da je kurs 100% realan.

To sto neki mentalno ne mogu da se iskobeljaju iz 1987, to je neki njihov probem koji nije ekonomske prirode.

Ukoliko bi se sada ogranicila kupovina eura u bankama , onda bi znacilo da kurs nije realan.
 
Fiksni kurs je jedna od boljih stvari koje je ovaj režim ponavljača i bitangi uradio i ub'o kako treba.
 
Fiksni kurs je jedna od boljih stvari koje je ovaj režim ponavljača i bitangi uradio i ub'o kako treba.
Zato sto su shvatili da je devalvacija prevazidjena odavno, donosi kratkorocnu dobit, a dugorocno se zavrsava katastrofom. I Bih i Makedonija imaju fiksni kurs vec decenijama.
 

Државне обвезнице су продате по стопи приноса од 4,990 одсто на годишњем нивоу, а на наплату доспевају 29. јула 2037. године.


Шта ли се оно беше дешава кад се задужујеш по вишој стопи него што ти је стопа раста реалног БДП-а? А шта кад тај дуг не уложиш у ивестиције које доводе до дугорочног повећања стопе раста БДП-а?
 




Шта ли се оно беше дешава кад се задужујеш по вишој стопи него што ти је стопа раста реалног БДП-а? А шта кад тај дуг не уложиш у ивестиције које доводе до дугорочног повећања стопе раста БДП-а?
Zasto bi se gledala samo realna stopa rasta? Valjda i inflacija treba da se uzima u obzir. I zar nije veca kamata na obveznice u odnosu na realnus stopu rasta danas manje vise pravilo?


U sta se inace ulaze ovaj dug pa znamo da nije u investicije koje dovode do dugorocnog povecanja stope rasta BDP-a? Zasto MMF najavljuje vecu stopu rasta sledece godine onda?
 
Zasto bi se gledala samo realna stopa rasta? Valjda i inflacija treba da se uzima u obzir. I zar nije veca kamata na obveznice u odnosu na realnus stopu rasta danas manje vise pravilo?
Зато што се тај дуг враћа у страној валути па је потребно упоређивати са растом БДП-а у тој валути. Или заступате мишљење да смо за време хиперинфлације имали огромни раст БДП-а у немачким маркама?

То правило код задуживања у страној валути се код малих земаља зове наркоманија или дужничко ропство и не треба га мешати са задуживањем у домаћој валути.

U sta se inace ulaze ovaj dug pa znamo da nije u investicije koje dovode do dugorocnog povecanja stope rasta BDP-a? Zasto MMF najavljuje vecu stopu rasta sledece godine onda?
ММФ најављује тако годинама раст реалног БДП-а али ми увек подбацимо. Институције, владавина права, улагање у знање и такве ситнице нас увек спрече.

Што се тиче намене задуживања то је отплата претходних дугова (тзв. дужничко ропство):

Потребна средства за финансирање буџетског дефицита, набавку финансијске имовине и отплату главнице по основу дугова домаћим и страним зајмодавцима за директне и индиректне обавезе Републике Србије (укључујући и операције са заменом дуга пре рока доспећа) из члана 1. овог закона износе укупно 835.000.000.000 динара. Наведена средства обезбедиће се из зајмова домаћих и међународних комерцијалних и мултилатералних финансијских институција и иностраних влада, као и из средстава опште алокације специјалних права вучења одобрених Републици Србији одлуком Одбора гувернера Међународног монетарног фонда о општој алокацији специјалних права вучења, у износу од највише 360.000.000.000 динара, кроз емитовање државних хартија од вредности (државних записа и обвезница на домаћем финансијском тржишту у домаћој и страној валути) у износу од највише 250.000.000.000 динара, и по потреби, у зависности од услова на финансијском тржишту, и од примања остварених од емисије еврообвезница (државних хартија од вредности емитованих на међународном финансијском тржишту у домаћој и страној валути) у износу од највише 240.000.000.000 динара као и из примања од продаје домаће финансијске имовине у износу од највише 6.600.000.000 динара.

 
Poslednja izmena:
Зато што се тај дуг враћа у валути па је потребно упоређивати са растом БДП-а у тој валути. Или заступате мишљење да смо за време хиперинфлације имали огромни раст БДП-а?

То правило код задуживања у страној валути се код малих земаља зове наркоманија или дужничко ропство и не треба га мешати са задуживањем у домаћој валути.

ММФ најављује тако годинама раст реалног БДП-а али ми увек подбацимо. Институције, владавина права, улагање у знање и такве ситнице нас увек спрече.

Што се тиче намене задуживања то је отплата претходних дугова (тзв. дужничко ропство):



Ni evro ni dinar nemaju 0 inflaciju.

Nije tacno ni da uvek podbacimo procene MMF, za recimo 2023 i 2024 smo ih nadmasili recimo https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija...onomski%20izveštaj%20za%20Zapadni%20Balkan%22.

Citirano ne objasnjava nista, samo moguce nacine na koje ce se mogu trositi te pare. Budzetski deficit je deficit izmedju ostalog i zbog investicija.
 
Ni evro ni dinar nemaju 0 inflaciju.
Тачно. Али како је та изјава аргумент да треба укључивати инфлацију РСД-а у раст БДП-а Србије у ЕУР из којег треба да се врати дуг?

Једно је да достигнемо раст од 3% а друго од 5%. А и то што је једне године искочила енергетика (добра хидрологија) и грађевина (која је у паду) није аргумент за дугорочну стопу раста изнад 5%.


Citirano ne objasnjava nista, samo moguce nacine na koje ce se mogu trositi te pare. Budzetski deficit je deficit izmedju ostalog i zbog investicija.
У буџету су већ наведени извори финансирања за инвестиционе пројекте и нигде не стоје обвезнице већ задуживање код банака или држава. Шта онда остаје?

Све ово без да анализираамо идиотску инвестициону политику у пројекте који немају поврат од 5% тј. "да смо радили студије оправданости не би ништа изградили".
 
Тачно. Али како је та изјава аргумент да треба укључивати инфлацију РСД-а у раст БДП-а Србије у ЕУР из којег треба да се врати дуг?

Ne moras dinara, mozes evra.
Једно је да достигнемо раст од 3% а друго од 5%. А и то што је једне године искочила енергетика (добра хидрологија) и грађевина (која је у паду) није аргумент за дугорочну стопу раста изнад 5%.
Znaci ne podbacimo uvek?
У буџету су већ наведени извори финансирања за инвестиционе пројекте и нигде не стоје обвезнице већ задуживање код банака или држава. Шта онда остаје?
Ali obveznice idu na otplatu tog zaduzivanja kod banaka i drzava. Kije je moguce pod nepovopjnijim stopama.
Све ово без да анализираамо идиотску инвестициону политику у пројекте који немају поврат од 5% тј. "да смо радили студије оправданости не би ништа изградили".
Koji su to projekti?
 
Ne moras dinara, mozes evra.
Молим за пример где једна држава укључује инфлацију стране валуте у прорачун свог БДП-а.
Znaci ne podbacimo uvek?
Дугорочни раст је термин око ког смо почели дискусију.
Који просечни раст БДП-а на период од барем 10 год. је по теби реалан?

Ali obveznice idu na otplatu tog zaduzivanja kod banaka i drzava. Kije je moguce pod nepovopjnijim stopama.
Може ли егзактније? Који смо то неповољнији кредит репрограмирали у нпр. последње 3 године?

Koji su to projekti?
По мени ни један из буџета за 2025-у, део 1, није пројекат који би имао поврат изнад 5%/год. у страној валути у којој се планира финансирање.
 
Молим за пример где једна држава укључује инфлацију стране валуте у прорачун свог БДП-а.
Ne u proracun svog BDP-a vec u proracun isplativosti duga. Jedsnostavno, ako evru opada vrednost 2% godisnje, a mi imamo realni rast od 3%, onda je 5% kamate ok. Svaki procenat rasta/inflacije preko toga i mi smo ok.
Дугорочни раст је термин око ког смо почели дискусију.
Који просечни раст БДП-а на период од барем 10 год. је по теби реалан?
Kapiram na nekom proseku CEE zemalja, sto mu dodje nesto 3-4%.
Може ли егзактније? Који смо то неповољнији кредит репрограмирали у нпр. последње 3 године?
Pa to sam ja pitao?
По мени ни један из буџета за 2025-у, део 1, није пројекат који би имао поврат изнад 5%/год. у страној валути у којој се планира финансирање.
Ok.
 
Ne u proracun svog BDP-a vec u proracun isplativosti duga. Jedsnostavno, ako evru opada vrednost 2% godisnje, a mi imamo realni rast od 3%, onda je 5% kamate ok. Svaki procenat rasta/inflacije preko toga i mi smo ok.
Слажем се.
Kapiram na nekom proseku CEE zemalja, sto mu dodje nesto 3-4%.
Тотално непроверени подаци:
Pa to sam ja pitao?
Колико знам нисмо ни један репрограмирали, ранији трошкови задуживања су нам били повољнији.
 
Слажем се.

Тотално непроверени подаци:

Sta su neprovereni podaci? Pitas me za predvidjanje, kako predvidjanje moze biti provereno? I kako je ovaj chart u suprotnosti sa tim predvidjanjem kada pokazuje tako neki prosek?
Колико знам нисмо ни један репрограмирали, ранији трошкови задуживања су нам били повољнији.
Pa i nisu, prethodna emisija obveznica je bila pod nesto vecim kamatama: https://biznis.rs/vesti/srbija/rasp...-111-milijardi-dinara-a-drzava-postigla-cilj/

Ima i pojedinacnih kredita koji su dosta nepovoljniji od toga, ima post na drugoj temi gde je @Suzuman to malo detaljnije izlozio: https://forum.beobuild.rs/threads/cene-nekretnina.2149/post-1452737
 
Sta su neprovereni podaci? Pitas me za predvidjanje, kako predvidjanje moze biti provereno? I kako je ovaj chart u suprotnosti sa tim predvidjanjem kada pokazuje tako neki prosek?

Pa i nisu, prethodna emisija obveznica je bila pod nesto vecim kamatama: https://biznis.rs/vesti/srbija/rasp...-111-milijardi-dinara-a-drzava-postigla-cilj/

Ima i pojedinacnih kredita koji su dosta nepovoljniji od toga, ima post na drugoj temi gde je @Suzuman to malo detaljnije izlozio: https://forum.beobuild.rs/threads/cene-nekretnina.2149/post-1452737
Море линк који сам поставио су непроверени подаци, читај како је написано.

Не бих упоређивао каматне стопе између задужења у динарима и у еврима.
 
Vrh