Dedinjske vile
- Začetnik teme .:Aleph:.
- Datum pokretanja
Shone_11040
Novice
- Učlanjen(a)
- 23.06.2023.
- Poruke
- 4
- Pohvaljen
- 2
izuzetno ruzna kuca, i ako za mene ovo nije kuca... dve kocke i staklo. sterilno.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Bei Facebook anmelden
Melde dich bei Facebook an, um dich mit deinen Freunden, deiner Familie und Personen, die du kennst, zu verbinden und Inhalte zu teilen.
www.facebook.com
Bei Facebook anmelden
Melde dich bei Facebook an, um dich mit deinen Freunden, deiner Familie und Personen, die du kennst, zu verbinden und Inhalte zu teilen.
www.facebook.com
Duleja
Advanced
Немамо тему 'Сењачке виле', па качим овде.
Топчидерска династија Рајовић
Ова занимљива топчидерска истраживачка авантура почиње питањем: Јелена, јел знате нешто о кући у Андре Николића 17? Не знам ништа, ал већ дуго желим да сазнам! Што значи, кад, ако не сад?
Кућу је логично, као и још неке “куће у којима живе виле” на Топчидерском брду, пројектовао маштовити архитекта Војислав Ђокић и то за наручиоца Драгомира Николића. Једино горе што је могло да ми се деси је да власник куће буде Јован Јовановић! Име власника просто вуче на одустајање од даље претраге, ал веровали или не, кренуше карте да се отварају необично добро a моја знатижеља да се задовољно осмехује!
Драгомир М. Николић Дуда је рођен 1906. године у Београду у угледној породици, чији је прадеда по мајци био Цветко Рајовић (власник плаца у Андре Николића 17), а Драгомиров отац је био познати хемичар др Марко Николић шеф Државне хемијске лабораторије. Аници рођеној Рајовић и др Марку Николићу је венчани кум био Тома М. Леко, такође хемичар.
Након завршене гимназије и Правног факултета Драгомир Николић је уписао школу резервних ваздухопловних официра, коју је завршио новембра 1926. Наредне године завршио је школу за пилоте ловце. Био је један од оснивача Удружења резервних авијатичара, секретар управе Аеро клуба Наша крила.
Од 1934. године био је генерални директор “Прве српске фабрике аероплана Живојин Рогожарски” а.д. На тој позицији остаће и након немачког освајања Београда.
Име Драгомира Николића, често се чуло по чаршијским круговима, а сам је постао тема оптужби на основу анонимног писма које је стигло на адресу председника владе Милана Стојадиновића. Анонимни аутор је у писму објашњавао, како је Драгомир Николић, као директор и акционар фабрике авиона у ред акционара увео своју сестру Ивану и њеног мужа Воју Јанића (министар вера у Пашићевој влади). Говорило се да је Ивана Вана Јанић била блиска пријатељица госпође Добриле Симовић супруге команданта ваздухопловства па су тако махинацијама остваривали личну корист.
Пошто је напустио место главног секретара Аеро клуба, Драгомир Николић је тужио Тадију Сондермајера за клевету и интригу због које је по његовом мишљењу с тог положаја смењен, што је окривљени наравно демантовао, и тврдио да је Николић смењен зато што својим радом није задовољавао, па је поражен на изборима са 14 према 5 гласова. Један од сведока је изјавио: “Сондермајер ми је рекао једног дана, за време ручка у бифеу Милановић, да је незгодно да место генералног секретара заузме Николић, пошто је он своју матер сместио у душевну болницу, те да сам овај факат утиче незгодно и било би рђаво примљено од водећих личности.”
За клевету је и Тадија Сондермајер тужио Драгомира Николића, пошто је тужени у једном престоничком дневном листу објавио како му је Тадија Сондермајер нудио место техничког секретара да би на Николићево дотадашње место генералног секретара дошао неки Сондермајеров пријатељ.
За увреду и клевету било је и тужби на релацији Драгомир М. Николић - Стеван К. Павловић помоћник министра иностраних послова у пензији - рођак Драгомира Николића.
Кад је умрла Магдалена удова професора Светозара Видаковића тестаментом ништа није оставила свом блиском рођаку Драгомиру М. Николићу. Сматрајући да је за све ово крив Стеван К. Павловић, Николић је против њега поднео преко Државног тужилаштва кривичну пријаву Окружном суду за град Београд. У тој пријави је Драгомир Николић навео неколико инкриминисаних израза и навода због којих је и Павловић касније њега тужио.
На суђењу је Николић тврдио да се не осећа кривим јер је бранио своја права законитог наследника.
У Топчидерској цркви се 5. октобра 1941. оженио Загорком, ћерком Душана Летице правника и угледног финансијског стручњака, министра финансија у периоду од 1935. до 1939.
Што се тиче даље животне судбине главног актера наше приче, налазим више верзија, по једној је новембра 1941. године под изговором набавке опреме, службено напустио земљу и преко Турске стигао до Америке. Друга верзија наводи да је за напуштање земље имао помоћ четничког покрета пошто је припадао командном особљу покрета. Трећа верзија наводи да је Драгомир после рата, управо кућом у Андре Николића 17 успео да “плати” своју слободу и заувек напусти земљу. Шта год да је истина од ових варијација на тему, неспорно је да је после рата живео у Америци, где је и умро 1995. године.
Због издаје националних интереса, као једном од акционара фирме Рогожарски суђено је и Драгомиру Николићу. На терет му је стављена привредна сарадња са непријатељем током Другог светског рата као искоришћавање ванредних прилика насталих усред ратног стања и последица фашистичке окупације за присвајање несразмерне имовинске користи на штету народних интереса.
Супруга Зага као и сестра Ивана удата за Воју Јанића су после рата осуђене на принудни рад и губитак части, а брат др Вељко Николић хемичар је након послератне вишегодишње робије напустио Београд, а његова супруга и ћерка и земљу.
Кућа у Андре Николића 17 је после Другог светског рата започела неку нову историју, па су је тако прво користили бројни станари, а касније разне државне институције и дипломатска представништва.
И даље мистична и дивна као да у њој и сад живе виле!
Fb
Топчидерска династија Рајовић
Ова занимљива топчидерска истраживачка авантура почиње питањем: Јелена, јел знате нешто о кући у Андре Николића 17? Не знам ништа, ал већ дуго желим да сазнам! Што значи, кад, ако не сад?
Кућу је логично, као и још неке “куће у којима живе виле” на Топчидерском брду, пројектовао маштовити архитекта Војислав Ђокић и то за наручиоца Драгомира Николића. Једино горе што је могло да ми се деси је да власник куће буде Јован Јовановић! Име власника просто вуче на одустајање од даље претраге, ал веровали или не, кренуше карте да се отварају необично добро a моја знатижеља да се задовољно осмехује!
Драгомир М. Николић Дуда је рођен 1906. године у Београду у угледној породици, чији је прадеда по мајци био Цветко Рајовић (власник плаца у Андре Николића 17), а Драгомиров отац је био познати хемичар др Марко Николић шеф Државне хемијске лабораторије. Аници рођеној Рајовић и др Марку Николићу је венчани кум био Тома М. Леко, такође хемичар.
Након завршене гимназије и Правног факултета Драгомир Николић је уписао школу резервних ваздухопловних официра, коју је завршио новембра 1926. Наредне године завршио је школу за пилоте ловце. Био је један од оснивача Удружења резервних авијатичара, секретар управе Аеро клуба Наша крила.
Од 1934. године био је генерални директор “Прве српске фабрике аероплана Живојин Рогожарски” а.д. На тој позицији остаће и након немачког освајања Београда.
Име Драгомира Николића, често се чуло по чаршијским круговима, а сам је постао тема оптужби на основу анонимног писма које је стигло на адресу председника владе Милана Стојадиновића. Анонимни аутор је у писму објашњавао, како је Драгомир Николић, као директор и акционар фабрике авиона у ред акционара увео своју сестру Ивану и њеног мужа Воју Јанића (министар вера у Пашићевој влади). Говорило се да је Ивана Вана Јанић била блиска пријатељица госпође Добриле Симовић супруге команданта ваздухопловства па су тако махинацијама остваривали личну корист.
Пошто је напустио место главног секретара Аеро клуба, Драгомир Николић је тужио Тадију Сондермајера за клевету и интригу због које је по његовом мишљењу с тог положаја смењен, што је окривљени наравно демантовао, и тврдио да је Николић смењен зато што својим радом није задовољавао, па је поражен на изборима са 14 према 5 гласова. Један од сведока је изјавио: “Сондермајер ми је рекао једног дана, за време ручка у бифеу Милановић, да је незгодно да место генералног секретара заузме Николић, пошто је он своју матер сместио у душевну болницу, те да сам овај факат утиче незгодно и било би рђаво примљено од водећих личности.”
За клевету је и Тадија Сондермајер тужио Драгомира Николића, пошто је тужени у једном престоничком дневном листу објавио како му је Тадија Сондермајер нудио место техничког секретара да би на Николићево дотадашње место генералног секретара дошао неки Сондермајеров пријатељ.
За увреду и клевету било је и тужби на релацији Драгомир М. Николић - Стеван К. Павловић помоћник министра иностраних послова у пензији - рођак Драгомира Николића.
Кад је умрла Магдалена удова професора Светозара Видаковића тестаментом ништа није оставила свом блиском рођаку Драгомиру М. Николићу. Сматрајући да је за све ово крив Стеван К. Павловић, Николић је против њега поднео преко Државног тужилаштва кривичну пријаву Окружном суду за град Београд. У тој пријави је Драгомир Николић навео неколико инкриминисаних израза и навода због којих је и Павловић касније њега тужио.
На суђењу је Николић тврдио да се не осећа кривим јер је бранио своја права законитог наследника.
У Топчидерској цркви се 5. октобра 1941. оженио Загорком, ћерком Душана Летице правника и угледног финансијског стручњака, министра финансија у периоду од 1935. до 1939.
Што се тиче даље животне судбине главног актера наше приче, налазим више верзија, по једној је новембра 1941. године под изговором набавке опреме, службено напустио земљу и преко Турске стигао до Америке. Друга верзија наводи да је за напуштање земље имао помоћ четничког покрета пошто је припадао командном особљу покрета. Трећа верзија наводи да је Драгомир после рата, управо кућом у Андре Николића 17 успео да “плати” своју слободу и заувек напусти земљу. Шта год да је истина од ових варијација на тему, неспорно је да је после рата живео у Америци, где је и умро 1995. године.
Због издаје националних интереса, као једном од акционара фирме Рогожарски суђено је и Драгомиру Николићу. На терет му је стављена привредна сарадња са непријатељем током Другог светског рата као искоришћавање ванредних прилика насталих усред ратног стања и последица фашистичке окупације за присвајање несразмерне имовинске користи на штету народних интереса.
Супруга Зага као и сестра Ивана удата за Воју Јанића су после рата осуђене на принудни рад и губитак части, а брат др Вељко Николић хемичар је након послератне вишегодишње робије напустио Београд, а његова супруга и ћерка и земљу.
Кућа у Андре Николића 17 је после Другог светског рата започела неку нову историју, па су је тако прво користили бројни станари, а касније разне државне институције и дипломатска представништва.
И даље мистична и дивна као да у њој и сад живе виле!
Fb