Ono što mi sada smeta je to u šta je Beograd danas pretvorio. On je kao jedan zdrav organizam koji je dobio rak i taj rak je odjednom metastazirao. Tako Beograd danas deluje. To je jedan metastazirani anti-grad u kome je tolika žurba i frka da se te prljave pare, koje su pokradene ili zarađene dilovanjem gudre, oružja, švercom ljudi, što pre operu, pa se gradi na svakom ćošku po tri nove zgrade, sve jedna različita od druge. I svi ti stanovi u njima ostaju prazni, ali su prodati, jer jedan koji pere lovu tako što gradi, a drugi je pere tako što kupuje te stanove. Mi smo žrtve te sumanute i sulude gradnje kretenskih zgrada, naročito u starom delu gradu, jer na Novom Beogradu se i te nove zgrade nekako uklapaju, iako su odvratne. Po blokovima zgrade nisu mogle da budu srušene, starije zgrade nisu dovoljno bile stare da bi se srušile i na njihovim temeljima izgradio neko ruglo, kao što se dešava svuda po centru.
Ne znam inače šta će nama toliki novi hoteli, koji to turisti planiraju ovde da dolaze. Nisu to turisti, to su belosvetske špijunčine, a ovde je oduvek falilo hotela za razne špijune. Tako je bilo i pre Drugog svetskog rata, a evo tako je sad pre (ili za vreme) Trećeg svetskog rata. U Beogradu nikad nije bilo previše turista, dođe 5 Slovenaca za Novu godinu i sad su oni kao turisti. Za koga se grade toliki hoteli? To su ozbiljni hoteli, taj Marriott je npr ozbiljan lanac američkih hotela i stavili su ga na Trg republike. Opet, taj hotel je najmanji problem, zađi samo malo po Dorćolu ili po Vračaru, ili Crvenom Krstu, Lionu ili ne daj Bože u Kaluđericu. Da se radila samo infrastruktura, bilo bi ok. Urađene su Nemanjina i Bulevar, Vojvode Stepe, dignuta su dva mosta, ali ono što meni bode oči su zgrade.
Beograd je imao predratnu, vrlo ujednačenu arhitekturu, pa posle socijalističku koja se nekako uklopila u to. Onda je krenula nadogradnja ’90-ih, gde su ljudi gradili čitave šupe na krovovima nekadašnjih zgrada. Posle te nadogradnje, krenula je crna gradnja. Plati nekom vlasniku kuće neke pare, sruši staru kuću i gradi onaj neverovatni užas. Deo kod Đerma, između Dimitrijale i Bulevara, je carstvo ružnih zgrada, od kojih bi se pola srušilo da lupi zemljotres u neku Mionicu. Mi nismo imali jači zemljotres od ’99-e da su se ljuljale zgrade po Beogradu. Kad bude lupio jedan, videćemo šta će od te novogradnje da ostane.