Naizgled nerešiv problem, a rasprostranjen daleko više nego bilo koji drugi kriminal tog "nivoa". Svakodnevno se, po proseku MUP-a u Beogradu desi 11 prijavljenih krađa, ali ako pogledamo grupe po Fejsbuku i žalbe korisnika društvenih mreža možemo zaključiti da ih je makar trostruko više.
Zašto nerešiv? Pre svega, da se ogradim od rasista, nemam ništa protiv Roma. Ali isto tako je jasno da oni drže većinu u ovom poslu. Šta se desi - pokrade desetine novčanika, telefona, bude uhapšen. Zaista bude. Jednom u 5 dana ako ima(mo) sreće. U najgoru ruku je ponavljač i dobije 6 meseci robije. U najbolju, a nažalost i najčešću - dobije uslov ili branjenje sa slobode. Prijave dolaze na adresu, adrese nema ili ne živi tamo, krađe se nastavljaju, krug se ponavlja.
Igrom slučajeva, istraživao sam konkretna imena. Postoje ljudi koji imaju preko 890 prijava. I verovatno ćete ih sresti ukoliko izađete do stanice oko pola 5 popodne. Postoje i maloletni. Policija ne može ništa više od hapšenja, dok sudiju (ili neku višu instancu) ne zanima da pošalje takve ljude u zatvor na duže od par meseci.
Sa druge strane, vađenje dokumenata je veliki trošak po žrtvu, a veliki profit po one na čiji se račun uplaćuje uplatnica u opštini za zamenu dokumenata.
Po prevozu najčešće operišu u grupi od po troje, dok gorepomenute grupe Roma po Bulevaru, Zelenjaku i Terazijama obično funkcionišu u grupama od po četvoro.
Kako rešiti sve učestaliji problem, koje su adekvatne konsekvence i kakva su vaša iskustva?
Komentari poput "Ko ti je kriv što držiš novčanik u zadnjem džepu" jednostavno ne piju vodu, jer nije to poenta nego nije realno očekivati da neko bude pod konstantnim stresom ako nosi novčanik sa sobom, a opravdanje za džeparenje nema - koliko god mu bio loš život, koliko god bila nesmotrena žrtva.
Zašto nerešiv? Pre svega, da se ogradim od rasista, nemam ništa protiv Roma. Ali isto tako je jasno da oni drže većinu u ovom poslu. Šta se desi - pokrade desetine novčanika, telefona, bude uhapšen. Zaista bude. Jednom u 5 dana ako ima(mo) sreće. U najgoru ruku je ponavljač i dobije 6 meseci robije. U najbolju, a nažalost i najčešću - dobije uslov ili branjenje sa slobode. Prijave dolaze na adresu, adrese nema ili ne živi tamo, krađe se nastavljaju, krug se ponavlja.
Igrom slučajeva, istraživao sam konkretna imena. Postoje ljudi koji imaju preko 890 prijava. I verovatno ćete ih sresti ukoliko izađete do stanice oko pola 5 popodne. Postoje i maloletni. Policija ne može ništa više od hapšenja, dok sudiju (ili neku višu instancu) ne zanima da pošalje takve ljude u zatvor na duže od par meseci.
Sa druge strane, vađenje dokumenata je veliki trošak po žrtvu, a veliki profit po one na čiji se račun uplaćuje uplatnica u opštini za zamenu dokumenata.
Po prevozu najčešće operišu u grupi od po troje, dok gorepomenute grupe Roma po Bulevaru, Zelenjaku i Terazijama obično funkcionišu u grupama od po četvoro.
Kako rešiti sve učestaliji problem, koje su adekvatne konsekvence i kakva su vaša iskustva?
Komentari poput "Ko ti je kriv što držiš novčanik u zadnjem džepu" jednostavno ne piju vodu, jer nije to poenta nego nije realno očekivati da neko bude pod konstantnim stresom ako nosi novčanik sa sobom, a opravdanje za džeparenje nema - koliko god mu bio loš život, koliko god bila nesmotrena žrtva.