Cene nekretnina

[iv4n]

Ja mislim da rata nece biti, ali me ne bi iznenadilo da dinar pukne i ode na 150 ili cak i dosta vise u nekom trenutku.

 

[super.operater]

Ja mislim da rata nece biti, ali me ne bi iznenadilo da dinar pukne i ode na 150 ili cak i dosta vise u nekom trenutku.

Dok je kredita nece dinar da mrdne nigde. Ko ce posle da vraca te kredite je vec neko drugo pitanje ...

 

[Defke]

Počelo je sasvim bezazleno...prvo sa twitterom i redditom, onda sam prelazio na sve teže stvari kao 4chan...a danas se šunjam sa kapuljačom na glavi po gradu, tražeći slobodan Wifi-signal da budem bezbedan na darknetu...za mene je prekasno...ali za vas mlade još ima šanse! Već jedan RTS Dnevnik nedeljno je početak!

Pitam da li je u januaru '22 na nekom hipotetičkom "forum.mariupolbuild.ua" neko pisao "Brt, miriše na rat...nadrljali smo" i dobio upravo ovakve odgovore.

Btw. setih se da su Grčku nagovarali da prodaje ostrva tokom SEKE, nekako su se spasili onim ekstremnim merama štednje. Ali iz ovoga proizilazi da je insolventnost na planu države vrlo rastegljiv pojam. Naći će se već neki izlaz. Takav kolaps neće biti.

U Januaru ‘22 je Ukrajina vec 8 godina u poluratu sa okupiranim Krimom i sukobima u Donbasu. Rusija uveliko gomila vojsku na granici itd. Nije toliko nerazumna pretpostavka da ce biti rata. Ne vidim nista i blizu nalik tome da se desava kod nas.

Sto se Grka tice, pitanje ie da li su ih ekstremne mere stednje spasile ili im samo produzile i pogorsale agoniju.

Dok je kredita nece dinar da mrdne nigde. Ko ce posle da vraca te kredite je vec neko drugo pitanje ...

‘Ko ce da vraca kredite’ je prica koju slusamo vec 25 godina. Kao da smo sad u nekom grejs periodu u kom ne vracamo nista.

 

[iv4n]

‘Ko ce da vraca kredite’ je prica koju slusamo vec 25 godina. Kao da smo sad u nekom grejs periodu u kom ne vracamo nista.

Nismo u grejs periodu. Ali ako ti ekonomija pukne rate kredita i dalje moras da vracas, a nemas odakle. A vec sad smo na ivici prezivljavanja.

 

[super.operater]

‘Ko ce da vraca kredite’ je prica koju slusamo vec 25 godina. Kao da smo sad u nekom grejs periodu u kom ne vracamo nista.

Vracas i sada, nije to sporno. Sporno je sto se zaduzujemo (cesto pod nepovoljnim uslovima zarad jeftine politike) brze nego sto raste sposobnost da se vracaju ti kredite bez znacajnijih zahvatanja. Vratice se sve to, samo sto ce akcize i porezi da budu malo drugaciji.

 

[MilanS72]

Dok je kredita nece dinar da mrdne nigde. Ko ce posle da vraca te kredite je vec neko drugo pitanje ...

Problem je ako imaš vlast za koju slutiš da je spremna da ide do "posle nas, potop" zaduživanja. Na kraju tog puta u princpu sledi gubitak suvereniteta, protiv čega niko drugi ne bi imao ništa, osim nas samih je l' te. E, sad, ako postoji kritična masa koja takvu opasnost ili ne vidi (veći broj), ili će kao kolonijalni upravnici od toga i profitirati (manji broj) onda smo u problemu.

Što se tiče mladih generacija koje su sada na ulicama, ja mislim da tu dominira istinska želja za suverenom Srbijom, među njima neki naravno više levo, a neki desno orijentisani. Oni koji bi samo da srču koktele na prijemima u Briselu i primaju instrukcije, mislim da nisu većina, ali će upravo takvi biti pogurani sa strane.

Ta razumljiva težnja ka suverenosti nikom od velikih igrača ne bi valjala, pa se zato (tako mi se čini) sa strane guraju ekstreme figure, uglavnom leve orientacije, znajući da se NGO-fluskulama bez jasno artikulisane ekonomske politike teško može osvojiti većina.

Hipotetička pobeda te opcije i neka progresivno-leva koalicija bi bila u neku ruku bolja, jer bi (valjda) bilo nekog suzbijana korupcije, pa i nešto nižih cena stanova, itd. Ali od suverene spoljne politike ne bi bilo ništa.

 

[G.I.Joe]

Nismo u grejs periodu. Ali ako ti ekonomija pukne rate kredita i dalje moras da vracas, a nemas odakle. A vec sad smo na ivici prezivljavanja.

Ako smo sada na ivici preživljavanja onda stvarno mislim da trebaš bolje da pogledaš oko sebe.
Ivica preživljavanja je bila kad si mogao i smeo max 20l benzina mesečno. Kad si mogao max 2l mleka dnevno da kupiš. Sada je vrh. Svega ima, plate dobre, penzije vrhunske (čak veće i od hrvatskih koje su barem u Vojvodini bile pojam do pre koju godinu).
Prosečna plata skoro 1000e. Po meni samo da se nastavi ovako nema zime za nas.

 

[super.operater]

Ako smo sada na ivici preživljavanja onda stvarno mislim da trebaš bolje da pogledaš oko sebe.
Ivica preživljavanja je bila kad si mogao i smeo max 20l benzina mesečno. Kad si mogao max 2l mleka dnevno da kupiš. Sada je vrh. Svega ima, plate dobre, penzije vrhunske (čak veće i od hrvatskih koje su barem u Vojvodini bile pojam do pre koju godinu).
Prosečna plata skoro 1000e. Po meni samo da se nastavi ovako nema zime za nas.

Ako gledas samo Vojvodinu i Beograd, onda tece med i mleko

Morate malo da se zaputite juznije od Bubanj potoka da upoznate i ostale delove Srbije. Ne kazem da je lose ali nije ni toliko sjajno kako cujemo svako vece u 19:30 na RTS-u

 

[Guest7788]

Ako smo sada na ivici preživljavanja onda stvarno mislim da trebaš bolje da pogledaš oko sebe.
Ivica preživljavanja je bila kad si mogao i smeo max 20l benzina mesečno. Kad si mogao max 2l mleka dnevno da kupiš. Sada je vrh. Svega ima, plate dobre, penzije vrhunske (čak veće i od hrvatskih koje su barem u Vojvodini bile pojam do pre koju godinu).
Prosečna plata skoro 1000e. Po meni samo da se nastavi ovako nema zime za nas.

Ko veli pune rafove je najlepse gledati iz NL

 

[iv4n]

Ako smo sada na ivici preživljavanja onda stvarno mislim da trebaš bolje da pogledaš oko sebe.
Ivica preživljavanja je bila kad si mogao i smeo max 20l benzina mesečno. Kad si mogao max 2l mleka dnevno da kupiš. Sada je vrh. Svega ima, plate dobre, penzije vrhunske (čak veće i od hrvatskih koje su barem u Vojvodini bile pojam do pre koju godinu).
Prosečna plata skoro 1000e. Po meni samo da se nastavi ovako nema zime za nas.

Joe, kolika je proscna plata u najsiromasnijoj opstini u Holandiji i koliki je minimalac u Holandiji? Ti sad u Srbiji i dalje imas opstine gde je prosecna plata 650 evra, sto znaci da brdo ljudi radi za minimalac od 450 evra. U Kragujevcu vec dovode Afrikance posto je kapitalistima mnogo da plate vise od 700 evra prosecnu platu.

 

[sutraw]

Po meni samo da se nastavi ovako nema zime za nas.

Za vas ili za nas?

 

[vladanet]

Kao sto neki ovde kazu "lokacija, lokacija, lokacija". Halkidiki je sam po sebi 10 puta bolja lokacija nego Kopaonik, jer MORE. Zbog cega starogradnja u centralnim delovima Beograda kosta vise nego novogradnja u svim drugim gradovima u Srbiji (osim novogradnji u centru Novog Sada, mada i Nis se polako priblizava sa nekim cenama)? Zbog lokacije. Isto tako mesta kraj mora vrede mnogo vise od drugih mesta (koja nisu veliki gradovi) cak i kad su ta mesta banje ili na nekoj planini i sl. Jeste Hanioti mozda skuplji od Kopaonika, ali cak i manje atraktivna mesta od Haniotija su po mom misljenju i ukusu bolji izbor od Kopaonika. Ja jednostavno vise volim more nego planinu i banje i kad bih kupovao nesto za svoju dusu pre bih kupio u nekoj grckoj selendri, ali da je pored mora. Evo, bas sam sad gledao ponude nekretnina za Halkidiki, i moram da primetim da cene jesu porasle u odnosu na neki raniji period kad sam gledao, ali i dalje se moze naci i za ispod 2.000 evra dosta toga, ali je uglavnom lose stanje, mada i za 1.500 evra se moze naci ponesto pristojno. Uglavnom, za 2.000 evra se moze naci nesto pristojno sto nije lux, a za 3.000+ evra je lux. Ali nek je i 3.000 evra, pre bih za te pare uzeo nesto kraj mora nego bilo sta drugo na bilo kojoj drugoj turistickoj destinaciji u Srbiji cak i za manje para.

Mislim da upravo to govori o tome kako nas zapadnjaci vide (iako je Norveska sever, to je kulturoloski zapad). Mi se zanosimo, tj. pricaju nam na televiziji da smo ekonomski tigrovi, za njih smo samo kolonija na Balkanu.

Nije bitno more,već gde se ti nalaziš.Porediti Kopaonik sa Halkidikijem,može samo neko ko nema niti jednu nekretninu van mesta stanovanja.Druga stvar je šta ko voli,neko voli planinu a neko more.Kopaonik na primer,je skijaški centar,planina se posećuje i leti i zimi,oba godišnja doba-sezone su prelepe,pod uslovom da skijaš.More ima samo jedno godišnje doba-sezonu a to je leto.Ako si skijaš možeš i po lošem vremenu da skijaš,retko kada se desi da niti jedna žica ne radi,obično žice na većoj nadmorskoj visine ne rade,dok one malo niže rade i kada je nevreme i to sa svim sluzbama spasavanja i pretrage dostupnim u svakom trenutku.Na moru je nemoguće za vreme nevremena biti bezbedan na kupanju.Da li možeš na moru da kupiš sobu u hotelskom kompleksu,da imaš kompletno rešeno odražavanje kada nisi tamo.Da li možeš da imaš recepciju 24h,i sve sadržaje hotela od SPA,bazena,teniskih terena na raspolaganju za tebe i tvoje goste,na Kopaoniku možeš.Kao što vidiš,Kopaonik ima više realnih prednosti od mora.Koliko si daleko od mora,koliko granica moras da predjes,koliko cesto mozes da odes,pravna pomoć ako ti zatreba,zakoni druge zemlje,trošak putovanja,ko će da ti održava nekretninu,ko će da te pozove ako se desi neka havarija i da odmah pristupi rešavanju problema?Na Kopaonik možeš za vikend da odeš,petak posle posla,da pobegneš od gradske vrućine,ili na vikend skijanje, i u ponedeljak pravo na posao na primer.Realno gledajuci na Kopaoniku mozeš za godinu dana vise da se relaksiras i odmoris nego na moru,pod uslovom da ti je potreban odmor ili relaksacija od stresa,napornog posla ili sta vec.
Sa Kopaonika leti možeš i da skokneš do mora,imas nesto manje od 300km,odes na recimo pet dana,idealan spoj planine i mora.
Na kraju dolazimo do finasija,ko ima višak para taj ima nekretnine i na moru i na planini,odnosno gde god se oseća prijatno i nema nikakav napor niti trosak da ode tamo kada poželi.
Ko ima novca samo za jednu vikendicu na selu,apartman na moru ili planini,treba dobro da sagleda sve troškove, od poreza na imovinu,puta,održavanja i kolko zapravo može dana da boravi tamo.

 

[Boža M]

Ajde da zagrejemo forum . Pitanje je, ukoliko bi krenula ekonomska kriza napravi mi listu zemalja sa najvećim rizikom od pada vrednosti.

*listu 1–40** (1 = najmanji rizik, 40 = najveći rizik), uključićemo praktično sve evropske zemlje i njihove najveće gradove. Rizik je određen prema: ekonomiji, demografiji, zaduženosti, ulozi stranih kupaca i istoriji prethodnih kriza.

---

**1. Švajcarska – Zürich, Ženeva – hronično mala ponuda, najstabilnije tržište.**
**2. Nemačka – München, Berlin – jaka ekonomija, stroga regulacija.**
**3. Austrija – Beč, Graz – socijalno stanovanje, stabilna potražnja.**
**4. Norveška – Oslo, Bergen – visoki prihodi, energetska stabilnost.**
**5. Danska – Kopenhagen, Aarhus – stabilno, jaka regulacija.**
**6. Švedska – Stockholm, Göteborg – visoka potražnja, ali dug domaćinstava.**
**7. Finska – Helsinki, Espoo – stabilno, ali zavisi od EU ciklusa.**
**8. Holandija – Amsterdam, Rotterdam – ogromna tražnja, ali pregrejano.**
**9. Belgija – Brisel, Antwerpen – stabilno, regulisano tržište.**
**10. Luksemburg – Luksemburg grad, Esch-sur-Alzette – najviši dohodak u EU.**
**11. Lihtenštajn – Vaduz, Schaan – mikrotržište, minimalan rizik.**
**12. Island – Rejkjavik, Kopavogur – malo, bogato tržište.**
**13. Monako – Monte Karlo, La Condamine – luksuzno tržište, kapitalno utočište.**
**14. Andora – Andora la Vela, Escaldes – stabilno, zavisi od Francuske/Španije.**
**15. San Marino – San Marino, Serravalle – mikrotržište, stabilno.**
**16. Francuska – Pariz, Lyon – luksuzno tržište stabilno, provincija ranjiva.**
**17. UK – London, Manchester – London otporniji, provincija zavisi od kamata.**
**18. Irska – Dablin, Cork – atraktivno, ali pamti pad 2008.**
**19. Češka – Prag, Brno – stabilno, ali visoke cene.**
**20. Poljska – Varšava, Krakov – rast stanovništva, ali kreditno zavisno.**
**21. Slovačka – Bratislava, Košice – ograničena ponuda, manja kupovna moć.**
**22. Slovenija – Ljubljana, Maribor – stabilno, malo tržište.**
**23. Mađarska – Budimpešta, Debrecin – rast cena, zavisno od politike i kamata.**
**24. Estonija – Talin, Tartu – IT investicije, ali volatilno.**
**25. Litvanija – Viljnus, Kaunas – rast cena, ali slabija kupovna moć.**
**26. Letonija – Riga, Daugavpils – zavisno od stranih kupaca, niska domaća tražnja.**
**27. Italija – Rim, Milano – stagnacija zbog niskih prihoda i demografije.**
**28. Španija – Madrid, Barselona – volatilno, turizam ključan.**
**29. Portugal – Lisabon, Porto – zavisnost od stranih investitora.**
**30. Grčka – Atina, Solun – oporavljeno, ali krhko tržište.**
**31. Kipar – Nikozija, Limasol – zavisno od stranih kupaca.**
**32. Malta – Valeta, Birkirkara – malo, zavisi od investitora.**
**33. Hrvatska – Zagreb, Split – turizam i dijaspora nose tržište.**
**34. Crna Gora – Podgorica, Nikšić – malo tržište, strani kupci dominantni.**
**35. Bosna i Hercegovina – Sarajevo, Banja Luka – niske plate, gotovinsko tržište.**
**36. Srbija – Beograd, Novi Sad – veliki udeo gotovine i dijaspore, ali ranjivo.**
**37. Albanija – Tirana, Drač – niska kupovna moć, zavisno od dijaspore.**
**38. Rumunija – Bukurešt, Kluž – rast cena, ali visoka zavisnost od kredita.**
**39. Makedonija (Severna) – Skoplje, Bitolj – slaba kupovna moć, migracije.**
**40. Moldavija – Kišinjev, Tiraspol – siromašno, zavisi od doznaka.**


Razvrstano:

* **1–15** = najstabilnija tržišta (Švajcarska, Nemačka, Austrija, Skandinavija, mikrodržave).
* **16–25** = srednje stabilna (Francuska, UK, Irska, centralna i baltička Evropa).
* **26–35** = nestabilnija (Italija, Španija, Portugal, Balkan, Mediteran).
* **35–40** = najrizičnija
--

Šta vi mislite?

Eto gde se dela Španija sa onim jeftinim vilama.

NRakočević nam je lepo rekao za Italiju, još onomad.

 

[mariks]

Ako smo sada na ivici preživljavanja onda stvarno mislim da trebaš bolje da pogledaš oko sebe.
Ivica preživljavanja je bila kad si mogao i smeo max 20l benzina mesečno. Kad si mogao max 2l mleka dnevno da kupiš. Sada je vrh. Svega ima, plate dobre, penzije vrhunske (čak veće i od hrvatskih koje su barem u Vojvodini bile pojam do pre koju godinu).
Prosečna plata skoro 1000e. Po meni samo da se nastavi ovako nema zime za nas.

Manje informera jbg

Prosječne mirovine u Srpnju 2025. iznosit će oko 654,63 € za ukupne starosne mirovine,

Просечан износ пензијe за јул 2025. године износи 50.662 динара. Податак објављен 25. августа 2025. године.

Ma bolji smo!

 

[G.I.Joe]

Manje informera jbg

Ma bolji smo!

Ja ti kažem na primeru mojih roditelja koji su pola radnog staža imali u HR a pola u SR. I SR penzije su sada daleko veće od HR. Pusti ti meni prosek. Ne gledam ja Informer već gledam ljude oko sebe i znam vrlo dobro stanje stvari. I kad je bolje i kad je lošije. Daleko smo mi od ivice preživljavanja. Možda isto savet i za tebe - Manje N1! Mnogo mrače!

 

[iv4n]

Moj otac sa fakultetom ima penziju 250 evra. A neki lezilebovic (komunistički i socijalistički ćaci) koji je celog zivota radio u nekom drzavnom preduzecu verovatno ima 100k. I eto proseka. Mi smo imali dug period kad su neki imali stabilne poslove i dobre plate, a neki nestabilne poslove, minimalce koji su kasnili ili nikad nisu ni isplaceni, staz koji nikad nije povezan,... Mislim da je kod penzija daleko veca nejednakost nego kod plata, mozda je prosecna penzija malo veca od 400 evra, ali medijana je onda verovatno i manja od 300, sto znaci da pola penzionera ima penziju manju od 300 evra. Znam, sad ce neki pametnjakovic reci "svako ima penziju koliko je uplacivao u penzioni fond", kao da drzava nije direktan krivac za ekonomske probleme proteklih decenija koji su neki mozda izbegli, a neki bas i nisu.

 

[mariks]

Ja ti kažem na primeru mojih roditelja koji su pola radnog staža imali u HR a pola u SR. I SR penzije su sada daleko veće od HR. Pusti ti meni prosek. Ne gledam ja Informer već gledam ljude oko sebe i znam vrlo dobro stanje stvari. I kad je bolje i kad je lošije. Daleko smo mi od ivice preživljavanja. Možda isto savet i za tebe - Manje N1! Mnogo mrače!

Kao što rekoh, manje informera, tamo smo verovatno prešli i Finsku. Isto tako kako tvoj otac (el ti beše otac ili brat državni službenik) ima veliku penziju za hrvatski prosek tako i neki hrvat ima mnogo veću penziju od srpskog proseka. Šta mene briga što tvoj otac ima penziju veću od nečije plate (što je i normalno jer smo zemlja penzionera i vlast gleda da im ugodi) kad velika većina ima penziju mnogo manju od njega. Batali ekonomiju već ti je rečeno, ne ide pa ne ide.

Prema podacima PIO fonda, prosečna penzija u Srbiji u junu 2025. godine iznosila je 50.675 dinara, a oko 60 odsto penzionera dobilo je tog meseca manje od prosečnog iznosa, odnosno oko 990.000 od oko 1.660.000 penzionera u Srbiji. Nešto više od pola miliona penzionera dobija mesečno manje od 30.000 dinara.

 

[chiko]

"SR penzije su daleko vece od HR"...

 

[Ћумбави]

Problem je ako imaš vlast za koju slutiš da je spremna da ide do "posle nas, potop" zaduživanja. Na kraju tog puta u princpu sledi gubitak suvereniteta, protiv čega niko drugi ne bi imao ništa, osim nas samih je l' te. E, sad, ako postoji kritična masa koja takvu opasnost ili ne vidi (veći broj), ili će kao kolonijalni upravnici od toga i profitirati (manji broj) onda smo u problemu.

Što se tiče mladih generacija koje su sada na ulicama, ja mislim da tu dominira istinska želja za suverenom Srbijom, među njima neki naravno više levo, a neki desno orijentisani. Oni koji bi samo da srču koktele na prijemima u Briselu i primaju instrukcije, mislim da nisu većina, ali će upravo takvi biti pogurani sa strane.

Ta razumljiva težnja ka suverenosti nikom od velikih igrača ne bi valjala, pa se zato (tako mi se čini) sa strane guraju ekstreme figure, uglavnom leve orientacije, znajući da se NGO-fluskulama bez jasno artikulisane ekonomske politike teško može osvojiti većina.

Hipotetička pobeda te opcije i neka progresivno-leva koalicija bi bila u neku ruku bolja, jer bi (valjda) bilo nekog suzbijana korupcije, pa i nešto nižih cena stanova, itd. Ali od suverene spoljne politike ne bi bilo ništa.

Ех, суверенитет. Он је изгубљен одавно, у потпуности 2000-те, а и пре тога је био само услован, добрано по мери великих сила. Али спрам овог данас - недостижан.
Имам неколико студената у кући, добра су ми деца, одлични ђаци, симатишу ове протесте, (мада их ја повремено спуштам на земљу), али се не бих усудио да их питам да ми кажу шта је то суверенитет...због страха од трансфера блама. А и да знају, нико никада није стекао или повратио суверенитет "мирним и достојанственим" протестима и скакутањем и скандирањем неких бесмислених парола.
А тек левица и десница....па то више ни у странкама и парламентима не знају шта је, у изворном смислу. Марксизам као друштвено економска наука је оцрњен, исмејан и потиснут, економска и класна питања која су основа поделе на лево и десно више се не спомињу, нико их не спомиње у том контесту левице и деснице. Замењени су појмовима које је наметнуо култур-марсизам, Маркузе, Грамши и остали, па се левичарење свело на ЛГБТ права, феминизам, неке мањинске друштвене и расне групе и зелену агенду. Али то што се народу кроз медије и пропаганду ставља повез на очи, неће учинити да економски проблеми, пре свега у сфери расподеле, нестану. Напротив, неједнакост у иметку је незапамћена од када постоји писана историја. И многи економисти то наводе као главни разлог све учесталијих економских криза, Тома Пикети, па и наш Бранко Милановић, али интересантно, нико од политичара, страних или наших, то не спомиње, а камоли да имају неки програм везано за тај проблем. А студенти,,,,па, они нису имали чак ни тај идеолошки марксизам, они просто не знају ништа о друштвено-економским односима, а камоли о начинкма њиховог решавања, Али, не мари, што би моја баба рекла, "нек се раја заба'ља".

 

[jetliner]

More ima samo jedno godišnje doba-sezonu a to je leto.

More nije samo Grčka, proširite vidike, cene avio karata ni blizu nisu porasle kao cene stanova od 2021. a često su i akcije (da se izrazim ekonomski nominalno vrlo malo veće, a realno dosta pojeftinile), plus gde god otišli van Evrope je jeftinije (od Kopaonika). Ne tako daleko od Srbije ima mora i u maju i oktobru, a nešto dalje i od decembra do marta.

No, da li neko ima informacije sa terena oko stvarnih realizovanih prodaja?

 

[MilanS72]

U Januaru ‘22 je Ukrajina vec 8 godina u poluratu sa okupiranim Krimom i sukobima u Donbasu. Rusija uveliko gomila vojsku na granici itd. Nije toliko nerazumna pretpostavka da ce biti rata. Ne vidim nista i blizu nalik tome da se desava kod nas.

Tačno. Ali, dobro, nisam ni ja mislio da će na Balkanu izbiti nešto iz vedra neba, bilo bi svakako učestalijih znakova.

Sećam se i komentatora na početku '22, kada je Rusija gomilala vojsku, a koji su bili uvreni da je ovo "šahovska pretnja" da bi se primorala Ukrajina da sprovodi sporazumi iz Minska, i da će sada biti hitni noćni sastanci itd.. Verovatnoću da će zaista izbiti rat, pogotovo ovako dugačak i krvav, mnogi su potcenili.

Ni ja ne vidim neposrednu opasnost za rat na Balkanu. Ali evo primer Srbija. Moglo bi se možda reći da je netrpeljivost negde lite-verzija Donbasa. Nema još ni blizu sukoba intenzitata kao što je bilo tamo. Za sada samo povremeno lete kamenice i suzavac.

Moj instinkt mi kaže da će se ovo ili smiriti i narod prihvatiti da stvari ostaju kakve jesu, ili da će doći do (relativno) mirne promene, uz malo koškanja i batinanja. Ali eto, letos sam bio ubeđen da je neminovna varijanta 1, i pogrešio sam.

Sada se više nisam siguran.

Ali da ne odem previše u off-topic: Ako se intenzitet sukoba poveća, šta mislite, da li će to dovesti do pada cena stanova sa najboljim pogledom na "akciju" ili rasta?

 

[enfario]

U što saveti da li ulagati u zemljiste

 

[mića]

Nismo u grejs periodu. Ali ako ti ekonomija pukne rate kredita i dalje moras da vracas, a nemas odakle. A vec sad smo na ivici prezivljavanja.

Da ..i ..šta bi bilo onda? Sta nismo prodali da bi tada morali? Kažes mislis da ce biti rata....ajde...jer ti misliš... Evo ja mislim da nece...i ?????
Koje gluposti pišete..neverovatno.

 

[Filip 01]

Sa kojim "zapadnim zemljama"? Videli smo da taj odnos varira. A sto se odnosa plate i cene tice odavno smo iznad velike vecine zapadnih zemalja.

Generalno sa Evropom, mada možemo da gledamo i ceo svet. Do nekog odnosa mogu da rastu ovde cene nekretnina u odnosu na razvijenije zemlje ili gde je bolji ROI.
Jednostavno investicioni kupci će se preseliti onda u druge države da kupuju kada se predje taj odnos.
Trenutno većina ljudi ne vidi prelazak i ovde im odgovara da parkira novac u investicion nekretnine.
Beč, Dubaji, Grčka, Trst... Treba ubaciti u jednačinu sve tu, ali i za koliko veći ROI bi uložio u drugu državu i tu neki faktor uračunati.
Jer realno neće ljudi da se cimaju za to ukoliko nije stvarno bolje, ovako mu je najlakše da ode kod Investitora ili prodavca i kupi stan u roku od par dana, dok za ove kupovine u inostranstvu ti treba par dana samo da odeš tamo... Pričam trenutno moje gledanje na to i za sledeću neku investiciju.
Ovde u Srbiji je odličan ovaj forum, bukvalno online istražiš o projektu i dobiješ mnogo informacija, a u inostranstvu jedva uspem da nadjem agenciju za nekretninu i da se dogovorimo da pogledamo nekretnine(ok nisam se nikad aktivno baš dao preko 50%) i na nepoznatom si terenu.

 

[Salev85]

Ех, суверенитет. Он је изгубљен одавно, у потпуности 2000-те, а и пре тога је био само услован, добрано по мери великих сила. Али спрам овог данас - недостижан.
Имам неколико студената у кући, добра су ми деца, одлични ђаци, симатишу ове протесте, (мада их ја повремено спуштам на земљу), али се не бих усудио да их питам да ми кажу шта је то суверенитет...због страха од трансфера блама. А и да знају, нико никада није стекао или повратио суверенитет "мирним и достојанственим" протестима и скакутањем и скандирањем неких бесмислених парола.
А тек левица и десница....па то више ни у странкама и парламентима не знају шта је, у изворном смислу. Марксизам као друштвено економска наука је оцрњен, исмејан и потиснут, економска и класна питања која су основа поделе на лево и десно више се не спомињу, нико их не спомиње у том контесту левице и деснице. Замењени су појмовима које је наметнуо култур-марсизам, Маркузе, Грамши и остали, па се левичарење свело на ЛГБТ права, феминизам, неке мањинске друштвене и расне групе и зелену агенду. Али то што се народу кроз медије и пропаганду ставља повез на очи, неће учинити да економски проблеми, пре свега у сфери расподеле, нестану. Напротив, неједнакост у иметку је незапамћена од када постоји писана историја. И многи економисти то наводе као главни разлог све учесталијих економских криза, Тома Пикети, па и наш Бранко Милановић, али интересантно, нико од политичара, страних или наших, то не спомиње, а камоли да имају неки програм везано за тај проблем. А студенти,,,,па, они нису имали чак ни тај идеолошки марксизам, они просто не знају ништа о друштвено-економским односима, а камоли о начинкма њиховог решавања, Али, не мари, што би моја баба рекла, "нек се раја заба'ља".

Bravo .
Dodao bih jednu zanimljivost na temu lgbt kulture i prisutnosti u društvu. Poslednji put je bila toliko prisitna 1930-1939. Znamo šta je bilo posle