Cene nekretnina

[Hristiana]

Količina drskosti, primitivizma, neznanja koje vladaju u agencijama za nekretnine se retko gde sreće. Advokat sam po struci i taj svet nekretnina mi je jako poznat. Ja nemam ništa protiv postojanja agencija, one imaju svoju svrhu, već protiv metoda i načina njihovog rada. Proviziju agenciji može da plati samo onaj ko je njen nalogodavac, tj. ona strana koja ima zaključen ugovor o posredovanju. Sretao sam u poslu idiote koji su pokušavali da mi objasne kako ih zakon obavezuje da moraju da imaju ugovor sa obema stranama, da bi realizacija kupoprodaje uopšte bila moguća. Zamislite situaciju u kojoj se kupac javi na oglas, zainteresovan je za stan i onda bolid iz agencije hoće da mu poturi da potpiše ugovor o posredovanju ili mu neće ni pokazati stan. Dakle, on direktno radi protiv interesa svog nalogodavca, jer na taj način uništava posao.

Da li ima pravnog osnova da agencija traži da potpišem sledeće, prilikom potpisivanja ugovora o posredovanju, vezano za kupovinu stana:

,, Ja, Hristiana, garantujem svojim potpisom da članovi moje porodice neće kupiti stan koji sam ja gledala posredstvom agencije, mimo posredovanja iste."

Logički je besmisleno da ja garantujem da neka druga osoba neće uraditi nešto. Mogu da garantujem samo za samu sebe. Ako se desi da moj muž kupi stan koji sam ja gledala preko agencije, da vidim ko će da dokaže da on nije sasvim slučajno preko poznanika saznao da se taj stan prodaje i mimo agencije stupio u kontakt sa prodavcem.

Ne može osoba X da garantuje da osoba ipsilon nešto neće uraditi.

Da li sam upravu?

 

[chiki]

pao je za skoro 1500 za nedelju dana i palo samo na HO. Drugi Sajtovi imaju isti broj oglasa.
Za to mogu samo agencije da budu odgovorne.Sasvim sigurno oglasi nisu obnovljeni ili skroz izbrisani.
Možda je neka agencija pukla ili su u fazonu ''ne vredi, neće pa neć

Cene oglasa nisu povoljne na HO:

 

[Navip]

Bilo bi zanimljivo da navedeš koji procenat stanovnika Kelna je vlasnik nepokretnosti u kojoj živi. To bi dalo malo jasniji kontekst ovome što pišeš ovde, jer pretpostavljam da je odnos 3x manji nego u Beogradu, uprkos ovim cenama i platama koje si naveo.

36% stanovnika su vlasnici nekretnina.

 

[Ugljenni]

Da li ima pravnog osnova da agencija traži da potpišem sledeće, prilikom potpisivanja ugovora o posredovanju, vezano za kupovinu stana:

,, Ja, Hristiana, garantujem svojim potpisom da članovi moje porodice neće kupiti stan koji sam ja gledala posredstvom agencije, mimo posredovanja iste."

Logički je besmisleno da ja garantujem da neka druga osoba neće uraditi nešto. Mogu da garantujem samo za samu sebe. Ako se desi da moj muž kupi stan koji sam ja gledala preko agencije, da vidim ko će da dokaže da on nije sasvim slučajno preko poznanika saznao da se taj stan prodaje i mimo agencije stupio u kontakt sa prodavcem.

Ne može osoba X da garantuje da osoba ipsilon nešto neće uraditi.

Da li sam upravu?

Malo je nespretna ta formulacija. Ne garantujete vi da članovi vaše porodice neće kupiti taj stan mimo agencije, već da su, ako ga kupe, dužni da im plate proviziju. Realno, ima osnova za ovako nešto kada su u pitanju članovi najuže porodice. U suprotnom, svaki drugi kupac bi prvo pogledao stan, onda poslao supružnika drugi put da se dogovara. Da sam sudija, nikada u sudskom postupku ne bih poverovao da je supružnik saznao na neki drugi način baš za taj isti stan.

 

[Achilles]

Ja sam ove godine u januaru morao da platim proviziju agenciji za stan i garažu. Jednostavno nije bilo moguće da se izbegne, jer je žena koja je prodavala penzioner i agent im je porodični prijatelj, pa je imao i ekskluzivno pravo prodaje. Zato i nije bio navalentan, kao neki ranije, dok sam gledao neke druge stanove, da me tera da odmah potpisujem sa njim one izjave da mi je pokazao stan i da neću da ga zaobiđem.

Čovek je imao dosta posla oko katastra radi brisanja nekih zabeležbi od ranije hipoteke, kao i oko organizovanja vansudskog poravnanja sa Stankom u likvidaciji za prebacivanje vlasništva za garažu na njeno ime, da bih mogao da se uknjižim kao vlasnik. Pa je tu moralo prvo i da ide veštačenje oko kvadrature te garaže jer je u katastru drugačije navedeno od njenog ugovora, pa su morali geometri da izlaze na teren. Angažovao je advokata koji poznaje ljude iz Stankoma i sve su završili prilično brzo i iskreno se nisam nadao da ću se baš tako brzo uknjižiti. E sad, da li je to vredelo 4300 EUR provizije, pa i nije baš, ali drugog izbora nisam imao. I meni je mučno bilo kada sam morao da mu isplatim to, ali takva je situacija.

 

[Ugljenni]

Nisi mu bio dužan ni evro.

 

[Achilles]

Nisi mu bio dužan ni evro.

Da, ali u teoriji. U praksi, potpisuješ ugovor sa agencijom o posredovanju...

 

[Ugljenni]

Tako je mogao da te reketira i da mu pokloniš svoj auto pride. Neće da pokaže stan, ne mora. Dok god kupci ne budu redom bojkotovali takve agencije, ovakve stvari će im prolaziti.

 

[Hristiana]

Ja sam ove godine u januaru morao da platim proviziju agenciji za stan i garažu. Jednostavno nije bilo moguće da se izbegne, jer je žena koja je prodavala penzioner i agent im je porodični prijatelj, pa je imao i ekskluzivno pravo prodaje. Zato i nije bio navalentan, kao neki ranije, dok sam gledao neke druge stanove, da me tera da odmah potpisujem sa njim one izjave da mi je pokazao stan i da neću da ga zaobiđem.

Čovek je imao dosta posla oko katastra radi brisanja nekih zabeležbi od ranije hipoteke, kao i oko organizovanja vansudskog poravnanja sa Stankom u likvidaciji za prebacivanje vlasništva za garažu na njeno ime, da bih mogao da se uknjižim kao vlasnik. Pa je tu moralo prvo i da ide veštačenje oko kvadrature te garaže jer je u katastru drugačije navedeno od njenog ugovora, pa su morali geometri da izlaze na teren. Angažovao je advokata koji poznaje ljude iz Stankoma i sve su završili prilično brzo i iskreno se nisam nadao da ću se baš tako brzo uknjižiti. E sad, da li je to vredelo 4300 EUR provizije, pa i nije baš, ali drugog izbora nisam imao. I meni je mučno bilo kada sam morao da mu isplatim to, ali takva je situacija.

Lik je ladno par dana posla naplatio 8600e, od toga polovinu sume ,,porodičnim prijateljima"

Odrao te je bez pravnog osnova jer nije imao prava da naplati i jednoj i drugoj strani. Međutim, da nisi potpisao ugovor o posredovanju on ne bi ni pristao da ti pokaže stan.

Ako si keš kupac, nije ni bilo potrebe da se prvo knjizi na njeno ime, pa posle na tvoje, moglo je direktno na tvoje ime.

 

[Hristiana]

Tako je mogao da te reketira i da mu pokloniš svoj auto pride. Neće da pokaže stan, ne mora. Dok god kupci ne budu redom bojkotovali takve agencije, ovakve stvari će im prolaziti.

Njemu realno ni iz džepa ni u džep, stan može da stoji neprodat godinama, on će to drugarici penzionerki pravdati raznim nebuloznim razlozima, dok god se ne nađe neko naivan ko će da iskesira 5.000 EUR za proviziju, koju zakonski uopšte ne duguje.

Sve agencije u bg posluju na nezakonit način, tako što naplaćuju duplu proviziju. 1 agentkinja mi je to pravdala recima da agencije sarađuju među sobom i prosledjuju klijente, pa onda ona mora da naplati i kupcu, jer je prodavcu naplatila već neka druga agencija koja je prosledila njegov kontakt.

Rešenje je jedino bojkotovati sve agencije, direktno se dogovarati sa vlasnikom, a za pravne poslove angažovati advokata, koji neće koštati preko 300 EUR.

 

[Achilles]

Tako je mogao da te reketira i da mu pokloniš svoj auto pride. Neće da pokaže stan, ne mora. Dok god kupci ne budu redom bojkotovali takve agencije, ovakve stvari će im prolaziti.

Jeste druže, razumem ja tvoju frustraciju, i mene to nerivra. Ali da ja nisam kupio taj stan i garažu tada, sada bih i dalje čučao u nekom kraju koji mi ne odgovara, inflacija bi mi pojela još ko zna koliko para i plaćao bih još veću kiriju. Nerivraju mene i regruteri u IT industriji koji naplate 6 tvojih bruto plata time što te povežu sa poslodavcem, a ti prođeš sve krugove intervjua i prihvatiš ponudu.

Lik je ladno par dana posla naplatio 8600e, od toga polovinu sume ,,porodičnim prijateljima"

Odrao te je bez pravnog osnova jer nije imao prava da naplati i jednoj i drugoj strani. Međutim, da nisi potpisao ugovor o posredovanju on ne bi ni pristao da ti pokaže stan.

Ako si keš kupac, nije ni bilo potrebe da se prvo knjizi na njeno ime, pa posle na tvoje, moglo je direktno na tvoje ime.

Moralo je da se radi vansudsko poravnanje, a ne da se čeka da se ona uknjiži, pre nego što sam ja mogao da uradim kupoprodajni ugovor sa njom. To je automatski išlo zajedno u katastar pa se razreši da si ti krajnji vlasnik i tako se upisuje.

Vi ne kapriate jednu stvar, njemu je u interesu da stan proda. Promet je bitan, a ne toliko cena nekretnine, mada je svakako u interesu i da što bolje proda. Verovatno prodavcu priča kako on radi u njenom interesu da izvuče što bolju cenu, a tebi priča kako je na tvojoj strani i da će probati da je ubedi da spusti cenu. A realno mu je svejedno, samo da se što pre završi kupoprodaja i da uzme proviziju. A tržište je takvo da sve što vredi, naći će se neko drugi da to kupi. Bio sam prisutan i kada su ljudi licitirali ponude. Znam i za slučajeve povlačenja nekretnine sa oglasa, nakon prikupljenih ponuda, pa ponovno objavljivanje kroz par nedelja po višoj ceni. Svakakvih dovijanja ima. Srećno u potrazi za najboljom i najpovoljnijom varijantom, bez agenata i provizija, ja bih najviše voleo da postoje samo vlasnici koji prodaju i kupci koji kupuju i eventualno advokat i notar kao posrednici koji su neophodni, ali tako nije nažalost.

 

[Ћумбави]

jel moze neko da da malo veci kontekst za ovo. tj ja sam stalno slusao kako su ljudi otkupljavali stanove od drzave za sto maraka. sada naravno posto niko u mojoj familiji nikada nista nije dobio od drzave, ovo mi zvuci far fetched. ali posto sam skorije saznao da na primer u bloku 23 stanari pre 90-tih nisu bili vlasnici tih stanova, nego stanari (koji su imali obaveze kako da se ponasaju i slicno, de moze teoretski drzava da ih izbaci) onda mi nije jasan proces kako je to preslo u fizicko vlasnistvo

Ако сам добро разумео питање, питаш како је могуће да су станови у власништву државе откупљивани по тако ниској цени? То се тако и звало - откуп станова, а почео је негде у време пред распад СФРЈ, кад се мењало друштвено-економско уређење - транзиција из социјализма у капитализам. Држава је понудила носиоцима станарског права да под повољним условима откупе станове у којима су живели. Било је више таквих понуда, у периоду 1991-1995 (не знам баш прецизно период), па је прва тура била најскупља, а последња, због санкција, инфлације и свеопштег сиромаштва, најповољнија, буквално пар кутија цигарета за просечан стан. Процењивала се наводно "тржишна вредност", али онда се то умањивало за стопу амортизације, па онда за износ који је станар уплаћивао на име "кирије" држави током периода становања, итд. (не знам како се тачно звала та надокнада, ни ја ни моји родитељи нисмо имали ту привилегију откупа, јер смо још тада купили сопствени стан, усместо да чекамо да нам држава/фирма/друштво додели).
Тако је временом од пар десетина хиљада евра, због инфлације, девалвације динара и општег финансијског хаоса дошло до тих пар кутија цигара, па коме се како заломило, односно ко је био стрпљивији, или ко је имао више среће, или....

 

[NRakocevic]

jel moze neko da da malo veci kontekst za ovo. tj ja sam stalno slusao kako su ljudi otkupljavali stanove od drzave za sto maraka. sada naravno posto niko u mojoj familiji nikada nista nije dobio od drzave, ovo mi zvuci far fetched. ali posto sam skorije saznao da na primer u bloku 23 stanari pre 90-tih nisu bili vlasnici tih stanova, nego stanari (koji su imali obaveze kako da se ponasaju i slicno, de moze teoretski drzava da ih izbaci) onda mi nije jasan proces kako je to preslo u fizicko vlasnistvo

Niko nije dobijao stan od drzave osim vojnih lica, a i u JNA je postojao neki sistem opterecenja plate.
Svi zaposleni su odvajali tokom celog radnog veka odredjeni procenat u stambeni fond, to je bilo obavezno isto kao i porez i socijalno.
Onda je drzava iz tog fonda placala gradjevinskim zadrugama i gradjevinskim preduzecima da grade zgrade. Pa su zatim na osnovu kolicine sredstava ulozenih u fondove, radne organizacije preuzimale vlasnistvo nad stanovima. Mada to nije bilo vlasnistvo u pravom smislu te reci jer je tada svojina bila drustvena, dakle pravo koriscenja. U zemljisnim knjigama vlasnik stanova je ostajala gradjevinska zadruga koja je investirala bez obzira ko je bio dalji korisnik. Radne organizacije su na osnovu bodovanja raspolozive stanove dodeljivala svojim zaposlenima, i tu je u mnogim firmama bilo muljanja, imas film sa Batom Zivojinovicem koji govori o tome.
I nakon dodele stana, zaposleni su nastavljali da placaju stambenom fondu sve do penzije.

Evo moji roditelji su od 1957 odnosno 1962 do 1990 placali - dakle ukupno 61 godinu doprinose za stambeno. Stan su dobili tek kad sam se ja rodio, a do tada su ziveli u kevinom malom stanu (otac je vratio sobu u baraci njegovoj firmi u kojoj je ziveo jer se ozenio). Dakle nisu svi dobijali stanove na koriscenje, neko i sobu u baraci sa zajednickim kupatilom. Pricam o 50-tim i pocetku 60-tih, nakon toga se stanje popravlja.
Negde izmedju 1992 i 1993 radio se otkup stanova, dakle ko se zatekao u stanu datom na koriscenje dobijao je pravo da ga otkupi. Naravno, ljudi u 50-tim i 60-im godinama su do tada vec otplatili ogroman deo vrednosti tih stanova kroz doprinose, plus amortizacija i cifre za otkup su i bile niske - nekoliko hiljada maraka, ali su mladji morali da daju mnogo vece cifre. Moji su platili oko 6k maraka. E negde 1993 se desio taj paradoks da je inflacija pojela te cifre, pa ko do tada nije otkupio stan imao je jedinstvenu ponudu da ga otkupi menjajuci marke i cekajuci mesec dana npr. da inflacija pojede tu cifru. Ali to je bila anomalija i takve stvari se dese jednom u 100 godina. I u drugim socijalistickim zemljama je bilo isto ili su cak u Rumuniju bukvalno prebacili vlasnistvo besplatno.

Najgore su prosle generacije koje su pocele da rade 80-ih i do 1990 nisu stekli dovoljno bodova za dodelu stana, a doprinosi su propali jer je propao i sistem.

 

[Hristiana]

Ugljeni,

Ako je kupljen uknjižen stan u novogradnji direktno od investitora, godinama se vodi na ime firme koja ga je prodala jer nije preknjižen na novog vlasnika, i rešenje o porezu nije stizalo čitavih 10 godina, a onda je poreska služba odjednom poslala račun da treba da se plati dug za porez 10 godina unazad, da li je vlasnik stana dužan da plaća porez retroaktivno za proteklih 10 godina?

Negde sam pročitala da imaju pravo da naplate porez samo pet godina unazad, ako vlasnik stana nisu na vreme obaveštavali o istom.

 

[NRakocevic]

Ако сам добро разумео питање, питаш како је могуће да су станови у власништву државе откупљивани по тако ниској цени? То се тако и звало - откуп станова, а почео је негде у време пред распад СФРЈ, кад се мењало друштвено-економско уређење - транзиција из социјализма у капитализам. Држава је понудила носиоцима станарског права да под повољним условима откупе станове у којима су живели. Било је више таквих понуда, у периоду 1991-1995 (не знам баш прецизно период), па је прва тура била најскупља, а последња, због санкција, инфлације и свеопштег сиромаштва, најповољнија, буквално пар кутија цигарета за просечан стан. Процењивала се наводно "тржишна вредност", али онда се то умањивало за стопу амортизације, па онда за износ који је станар уплаћивао на име "кирије" држави током периода становања, итд. (не знам како се тачно звала та надокнада, ни ја ни моји родитељи нисмо имали ту привилегију откупа, јер смо још тада купили сопствени стан, усместо да чекамо да нам држава/фирма/друштво додели).
Тако је временом од пар десетина хиљада евра, због инфлације, девалвације динара и општег финансијског хаоса дошло до тих пар кутија цигара, па коме се како заломило, односно ко је био стрпљивији, или ко је имао више среће, или....

"Kirija" tj. doprinos za stambenu izgradnju se oduzimao od plate svima i bez obzira da li su dobili stanarsko pravo ili ne.
Zavisio je iskljucivo od velicine plate a ne od stana za koji je bilo dobijeno stanarsko pravo.
Mesto na listi i velicina stana zavisili su od bodova, i preduzeca su imala razlicite sisteme bodovanja. Ima nesto o tome i u Vrucem Vetru.

 

[Ugljenni]

Rok zastarelosti za porez je 5 godina.

 

[ViktorViktor]

Niko nije dobijao stan od drzave osim vojnih lica, a i u JNA je postojao neki sistem opterecenja plate.
Svi zaposleni su odvajali tokom celog radnog veka odredjeni procenat u stambeni fond, to je bilo obavezno isto kao i porez i socijalno.
Onda je drzava iz tog fonda placala gradjevinskim zadrugama i gradjevinskim preduzecima da grade zgrade. Pa su zatim na osnovu kolicine sredstava ulozenih u fondove, radne organizacije preuzimale vlasnistvo nad stanovima. Mada to nije bilo vlasnistvo u pravom smislu te reci jer je tada svojina bila drustvena, dakle pravo koriscenja. U zemljisnim knjigama vlasnik stanova je ostajala gradjevinska zadruga koja je investirala bez obzira ko je bio dalji korisnik. Radne organizacije su na osnovu bodovanja raspolozive stanove dodeljivala svojim zaposlenima, i tu je u mnogim firmama bilo muljanja, imas film sa Batom Zivojinovicem koji govori o tome.
I nakon dodele stana, zaposleni su nastavljali da placaju stambenom fondu sve do penzije.

Evo moji roditelji su od 1957 odnosno 1962 do 1990 placali - dakle ukupno 61 godinu doprinose za stambeno. Stan su dobili tek kad sam se ja rodio, a do tada su ziveli u kevinom malom stanu (otac je vratio sobu u baraci njegovoj firmi u kojoj je ziveo jer se ozenio). Dakle nisu svi dobijali stanove na koriscenje, neko i sobu u baraci sa zajednickim kupatilom. Pricam o 50-tim i pocetku 60-tih, nakon toga se stanje popravlja.
Negde izmedju 1992 i 1993 radio se otkup stanova, dakle ko se zatekao u stanu datom na koriscenje dobijao je pravo da ga otkupi. Naravno, ljudi u 50-tim i 60-im godinama su do tada vec otplatili ogroman deo vrednosti tih stanova kroz doprinose, plus amortizacija i cifre za otkup su i bile niske - nekoliko hiljada maraka, ali su mladji morali da daju mnogo vece cifre. Moji su platili oko 6k maraka. E negde 1993 se desio taj paradoks da je inflacija pojela te cifre, pa ko do tada nije otkupio stan imao je jedinstvenu ponudu da ga otkupi menjajuci marke i cekajuci mesec dana npr. da inflacija pojede tu cifru. Ali to je bila anomalija i takve stvari se dese jednom u 100 godina. I u drugim socijalistickim zemljama je bilo isto ili su cak u Rumuniju bukvalno prebacili vlasnistvo besplatno.

Najgore su prosle generacije koje su pocele da rade 80-ih i do 1990 nisu stekli dovoljno bodova za dodelu stana, a doprinosi su propali jer je propao i sistem.

Tako je, mali dodatak:
-postojali su na tržištu i tkzv "stari vlasnici" koji nisu bili nosioci stanarskog prava, njih je bilo oko 5-6%.
-I napomena, gradjevinske firme tipa "Rad", "Napred", itd su u novogradnji imale određeni fond stanova koje su prodavale prvesntveno gastarbajterima i ostalim za keš, i to su bile veoma ozbiljne cifre tipa par hiljada maraka za kvadrat.

Pomenute gradjevinske firme su bile prvobitni agenti:
Dakle ruše "straćare" na uglu i zidaju i stanarima ponude sledeće
1) ako si nosilac stanarskog prava možeš da ideš u raseljavanje u stanove onih ljudi koji hoće da kupe tu. Dakle neko sa parama neće da plati 3.000 maraka nego manje ako ustupi svoj stan za raseljavanje
2) ako si nosilac stanarskog prava možeš u novogradnju na periferiji odmah (npr Napred srušio ugao na Slaviji ali ima i novogradnju u Galenici, može i tamo)
3) ako si nosliac stanarskog prava možeš da se vratiš i na isto mesto (ako ostane stanova, za keš prvi biraju) ali moraš da se snadješ 2-3-4 godine dok se ne izgradi (čitaj plaćaš kiriju)
4) ako si vlasnik možeš da se vratiš na to mesto i gradjevinsa firma ti plaća kiriju dok se ne izgradi zgrada

U praksi najbolje prošli oni koji su prihvatili stan za raseljavanje negde 1989-90, jer se tih 2-3 godine zbog rata i sankcija razvuklo na 10 godina.
Zamisli da si toliko plaćao kiriju a ne vidiš da ti stan napreduje.
Još ako su završili zgradu posle deda Avrama 1994, to je bila veoma ozbiljna cifra koju je tvoja matična firma tražila za otkup jer je ona i dalje nominalno bila vlasnik stana (čitaj 10-20.000 maraka koje inflacija ne jede baš tako)

 

[sutraw]

Malo je nespretna ta formulacija. Ne garantujete vi da članovi vaše porodice neće kupiti taj stan mimo agencije, već da su, ako ga kupe, dužni da im plate proviziju. Realno, ima osnova za ovako nešto kada su u pitanju članovi najuže porodice. U suprotnom, svaki drugi kupac bi prvo pogledao stan, onda poslao supružnika drugi put da se dogovara. Da sam sudija, nikada u sudskom postupku ne bih poverovao da je supružnik saznao na neki drugi način baš za taj isti stan.

Nema to veze, ne možeš ti da se obavezuješ u tuđe ime. Nisam advokat, ali nema šanse da je to predviđeno zakonom.

 

[Avanti]

Dosta ljudi i dalje placa otkup stana... Uglavnom se placa na rate, ali moze i jednokratno da se plati.
SKoro je jedna poznanica za relativno mali stan na Karaburmi platila 22.000 eura otkup.

 

[sutraw]

Na temu otkupa, ja sam skoro imao situaciju gde je stan otkupljen od firme u stečaju. Dogovor se pravio direktno sa stečajnim upravnikom, a kalkulacija se radi po nekoj ustanovljenoj formuli.

S tim što sam ja angažovao veštaka da uradi procenu jer stečajni upravnik je procenio na najskuplju cenu moguću, a veštak je to oborio za 4k EUR. Nikad ne verujte stečajnim upravnicima

 

[Ћумбави]

"Kirija" tj. doprinos za stambenu izgradnju se oduzimao od plate svima i bez obzira da li su dobili stanarsko pravo ili ne.
Zavisio je iskljucivo od velicine plate a ne od stana za koji je bilo dobijeno stanarsko pravo.
Mesto na listi i velicina stana zavisili su od bodova, i preduzeca su imala razlicite sisteme bodovanja. Ima nesto o tome i u Vrucem Vetru.

Извини, али није баш тако како тврдиш. Тај допринос није кирија - кирија је била посебан износ који је плаћао станар, на рачуну обједињене наплате. Он је био значајан, али мали у поређењу са реалним киријама које су плаћали подстанари.
Друго, "Niko nije dobijao stan od drzave osim vojnih lica, a i u JNA je postojao neki sistem opterecenja plate" није тачна изјава. Добијали ус и милиција, лекари, судије, па чак и просветни радници. Сви они су државни службеници.

 

[sutraw]

Извини, али није баш тако како тврдиш. Тај допринос није кирија - кирија је била посебан износ који је плаћао станар, на рачуну обједињене наплате. Он је био значајан, али мали у поређењу са реалним киријама које су плаћали подстанари.
Друго, "Niko nije dobijao stan od drzave osim vojnih lica, a i u JNA je postojao neki sistem opterecenja plate" није тачна изјава. Добијали ус и милиција, лекари, судије, па чак и просветни радници. Сви они су државни службеници.

Tako je, dobijali su i radnici u fabrikama, u naseljima izgrađenim pored pogona.

 

[Hristiana]

Rok zastarelosti za porez je 5 godina.

Hvala ti.

U pitanju je stan koji je sestra 2008. kupila u novogradnji. Onda je do 2018. nisu obaveštavali o troškovima poreza, i 2018 poslali račun za 10 godina unazad retroaktivno.

Onda je ona nastavila da plaća redovno porez za svaku narednu godinu od 2018 do 2023.

Znači li to da imaju pravo da joj naplate porez samo od 2013 do 2018 godine?

 

[sutraw]

Za zastarelost moraš da podneseš zahtev formalno sudu valjda? Oni ne primenjuju zastarelost automatski.

 

[Ћумбави]

Tako je, dobijali su i radnici u fabrikama, u naseljima izgrađenim pored pogona.

Да, али то је VV добро појаснио - то су давала предузећа. Зато сам и написао "држава/друштво/фирма - сви они су могли да деле станове, по неком свом Правилнику. Рецимо, многи директори су у фирмама аутоматски добијали стан када дођу на ту позицију (по основу важности радог места) или дугоодишњи запослени (по основу стажа у фирми), а гледали су се и други критеријуми - брачно стање, број деце, и сл. Друштво (то је данас локална смоуправа - општине, МЗ) је делило станове солидарности (помоћ угроженима и слично).