Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.391
- Pohvaljen
- 3.122
Mislio sam na usvojen plan centralnog dela NBG između Bulevara Mihajla Pupina, Trećeg bulevara, Milentija Popovića i Bulevara umetnosti oivičenog blokovima 21, 23, 28 i 30.Fotografija je Igorova, nije moja.
Još dugo nakon otvaranja Hotela Beograd InterContinental, tadašnji Bulevar AVNOJA praktično nije postojao, tu su bile poljane i gradilište Beogradske Arene ("Hala Limes", ali nazivana tako samo povodom jednog događaja... naši novinari...). Koliko se sećam, bulevar je probijen tek na kraju izgradnje Arene.
Svo to vreme je u nekim planovima, na dugom štapu doduše, tu u planu bio neki most u nastavku ulice koja je bila u planu/tek se gradila.
I bez obzira na sve zgrade, pre povezivanja na zamišljeni most, ta ulica je morala da se ukrsti sa Vladimira Popovića na nekoj raskrsnici, pa postojeći hotel nije bio smetnja.
Ono što je došlo nakon Intercontinetala je zapravo zakomplikovalo priču sa širinom ovog nastavka su - Genex-ove, sada Deltine zgrade. To je već čedo 90-tih. A čak smo i na forumu komentarisali kada su izdavane dozvole za Delta House (ili kako se već zove ova poslednja zgrada) kako će to uticati na proširenje jednog dana. To je bilo pre Lex specijalisa i ove divljine na daleko većem nivou koja je kasnije izašla iz bolesnog mozga, a o kojoj mi ostali nismo mogli ni da sanjamo.
Mnogo toga je realizovano drugačije ili je uglavljeno na pogrešno mesto, pa je "awkward groundscraper" u međuvremenu sticajem okolnosti završio na putanji južne kolovozne trake "bulevara sleš Titovog imerdžensi erstripa". Primera radi kula bi i sa drugačije postavljenim aneksom izbegla toliko širenje u osnovi čak i u slučaju izvedene saobraćajnice šireg profila, što insuinira na Pantografov komentar.
Srećna okolnost po saobraćajnu mrežu svedena je takoreći na intervenciju Pešića (po pitanju autoputa) koji se igrom slučaja našao na pravom mestu u pravo vreme. Trebalo je izgraditi još dve kopije koridora Mihajla Pupina-Brankov most istog profila, međutim Beograd je imao više sreće nego pameti u tom momentu zlatnog doba. Novi Beograd je tada ma kako napredan bio postao reprezentativan današnji primer veoma izražene nedoslednosti u realizaciji inače intrinistički krutih planova sa teško ispravljivim i skupim posledicama.
Ishod bi nesumnivo bio bolji da je blagovremenom prioritetnom izgradnjom obilaznice profila puta IA reda obezbeđena izgradnja gradskog autoputa većeg profila za vmax=80km/h bez ostrva u betonskom useku (u profil širine 50m bez zemljišnih nagiba moguće je uklopiti 4+4 u betonskom useku između dve 1x2 servisne saobraćajnice sa mestimičnim proširenjima za rampe ili bulevar iznad autouta u plitkom tunelu), a da je pritom izgrađen i bulevar sa 4 koloseka u betonskom useku u medijanu, prostorom za lateralne i ostrvske perone lokalnih i ekspres stanica, i dabldeker mostom sa 4+4 na gornjem drumskom deku i 4 koloseka u sanduku koji bi izbio pravo preko najnovije staklene "špakle na vodi".
Saobraćajno rešenje i uklapanje pojedinih objekata samo je deo većeg problema umetanja neprimerenih objekata neodgovarajuće namene i gabarita u slobodne delove funkcionalno drugačije zamišljenih celina. Ishod je poražavajuć tim pre što je nakon spavaonice grad pretvoren u poligon za testiranje arhitektonsko-urbanističkih i infrastrukturnih egzibicija. Novi Beograd je kao takav bizaran primer neuspelog pokušaja zavođenja reda u tradicionalni evropski organizovani haos.
Nažalost u pitanju je sve brži proces koji je cilju uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životnim okruženjem sve teže obuzdati. Stari deo grada je sam po sebi takav iako i za njegovu budućnost negodujemo, međutim Novi Beograd ne zaista ne zaslužuje da u mnogo kraćem periodu bude i sititualno i praktično obesmišljen.