Šta je novo?
Od:
Filteri

Bulevar Zorana Đinđića - produžetak ulice

relja je napisao(la):
Fotografija je Igorova, nije moja.

Još dugo nakon otvaranja Hotela Beograd InterContinental, tadašnji Bulevar AVNOJA praktično nije postojao, tu su bile poljane i gradilište Beogradske Arene ("Hala Limes", ali nazivana tako samo povodom jednog događaja... naši novinari...). Koliko se sećam, bulevar je probijen tek na kraju izgradnje Arene.

Svo to vreme je u nekim planovima, na dugom štapu doduše, tu u planu bio neki most u nastavku ulice koja je bila u planu/tek se gradila.
I bez obzira na sve zgrade, pre povezivanja na zamišljeni most, ta ulica je morala da se ukrsti sa Vladimira Popovića na nekoj raskrsnici, pa postojeći hotel nije bio smetnja.

Ono što je došlo nakon Intercontinetala je zapravo zakomplikovalo priču sa širinom ovog nastavka su - Genex-ove, sada Deltine zgrade. To je već čedo 90-tih. A čak smo i na forumu komentarisali kada su izdavane dozvole za Delta House (ili kako se već zove ova poslednja zgrada) kako će to uticati na proširenje jednog dana. To je bilo pre Lex specijalisa i ove divljine na daleko većem nivou koja je kasnije izašla iz bolesnog mozga, a o kojoj mi ostali nismo mogli ni da sanjamo.
Kliknite za proširenje...
Mislio sam na usvojen plan centralnog dela NBG između Bulevara Mihajla Pupina, Trećeg bulevara, Milentija Popovića i Bulevara umetnosti oivičenog blokovima 21, 23, 28 i 30.

Mnogo toga je realizovano drugačije ili je uglavljeno na pogrešno mesto, pa je "awkward groundscraper" u međuvremenu sticajem okolnosti završio na putanji južne kolovozne trake "bulevara sleš Titovog imerdžensi erstripa". Primera radi kula bi i sa drugačije postavljenim aneksom izbegla toliko širenje u osnovi čak i u slučaju izvedene saobraćajnice šireg profila, što insuinira na Pantografov komentar.

Srećna okolnost po saobraćajnu mrežu svedena je takoreći na intervenciju Pešića (po pitanju autoputa) koji se igrom slučaja našao na pravom mestu u pravo vreme. Trebalo je izgraditi još dve kopije koridora Mihajla Pupina-Brankov most istog profila, međutim Beograd je imao više sreće nego pameti u tom momentu zlatnog doba. Novi Beograd je tada ma kako napredan bio postao reprezentativan današnji primer veoma izražene nedoslednosti u realizaciji inače intrinistički krutih planova sa teško ispravljivim i skupim posledicama.

Ishod bi nesumnivo bio bolji da je blagovremenom prioritetnom izgradnjom obilaznice profila puta IA reda obezbeđena izgradnja gradskog autoputa većeg profila za vmax=80km/h bez ostrva u betonskom useku (u profil širine 50m bez zemljišnih nagiba moguće je uklopiti 4+4 u betonskom useku između dve 1x2 servisne saobraćajnice sa mestimičnim proširenjima za rampe ili bulevar iznad autouta u plitkom tunelu), a da je pritom izgrađen i bulevar sa 4 koloseka u betonskom useku u medijanu, prostorom za lateralne i ostrvske perone lokalnih i ekspres stanica, i dabldeker mostom sa 4+4 na gornjem drumskom deku i 4 koloseka u sanduku koji bi izbio pravo preko najnovije staklene "špakle na vodi".

Saobraćajno rešenje i uklapanje pojedinih objekata samo je deo većeg problema umetanja neprimerenih objekata neodgovarajuće namene i gabarita u slobodne delove funkcionalno drugačije zamišljenih celina. Ishod je poražavajuć tim pre što je nakon spavaonice grad pretvoren u poligon za testiranje arhitektonsko-urbanističkih i infrastrukturnih egzibicija. Novi Beograd je kao takav bizaran primer neuspelog pokušaja zavođenja reda u tradicionalni evropski organizovani haos.

Nažalost u pitanju je sve brži proces koji je cilju uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životnim okruženjem sve teže obuzdati. Stari deo grada je sam po sebi takav iako i za njegovu budućnost negodujemo, međutim Novi Beograd ne zaista ne zaslužuje da u mnogo kraćem periodu bude i sititualno i praktično obesmišljen.
 
За то време део код Арене.
PSX_20240308_211250.jpg
 
Mene je baš isekao jedan tu na izlazu iz kružnog toka, išao iz pravca Sava Centra ka Sajmištu, ja ucrtanom trakom, a on pravo kako mu volja i kroz sve tri trake.
 
moe je napisao(la):
Svaka čast gradskim čelnicima i "stručnjacima" na rešavanju problema sa saobraćajem

I jedan veliki pozdrav vozačima koji ulaze u raskrsnicu bez da mogu iz nje i da izađu

Pogledajte prilog 191784
Kliknite za proširenje...

Jedno od pitanja je - odakle dolaze ova vozila koja se iz pravca V. Popovića uključiju prema TC Ušće?
Bilo bi krajnje urnebesno da su to takođe vozila koja dolaze iz Jurija Gagarina i produžavaju kroz V. Popovića do novog kružnog toka i tek ovde se uključuju u M. Popovića kako bi izašli na Brankov most.
Sada više niko ne može da predvidi šta će biti kada se naprave ostali kružni tokovi i V. Popovića produži do raskresnice kod Bučevata NIkole Tesle...
 
Пантограф je napisao(la):
Tako je, dolaze iz savskog dela NB. Dolazili su i dosad, samo kroz ulicu pored Hajata.

A kad se sve to napravi - biće krkljanac.
Kliknite za proširenje...
Pa da, ima smisla.
Još jedan razlog zašto je ovde trebao da bude most, i zašto je poslednja prilika da se na stubovima starog železničkog postavi drumski most.
Džaba svi široki i produženi bulevari i turbo kružni tokovi, kad sistem i dalje ima levke i uska grla zbog manjka mostova.
Umesto da o planovima odlučuju ljudi koji imaju bar neku predstavu o složenim cevovodima i spojenim sudovima, odlučuju igrači sa loptom u bazenu.
 
relja je napisao(la):
Baš "plan-plan" potpisan, odobren, usvojen, zaveden kao zvaničan i obavezujući?
Milsim, lepa je maketa, ali i za ono vreme prilično nerealna ideja.
Kliknite za proširenje...
Naravno, baš 'plan-plan'; podzakonski akt sa zakonskom snagom.

I pokazalo se, dabome, potpuno neostvariv, pa je kriznih osamdesetih i pokopan.

Za ovo iz druge poruke - jasno je da ovo sve rade ljudi bez ikakve ozbiljnije sposobnosti inženjerskog, tj. matematičkog rezonovanja.
 
OK, ali opet - i dalje je postojala mogućnost izgradnje mosta na toj osi, i dalje je mogao da se promeni plan usled novonastalih okolnosti, nije bilo preprepreka ni na jednoj ni na drugoj obali, kao što na NBG i danas ne postoje prepreke, ova izvrnuta tegla u BNV je glavna i jedina prepreka.
Kao što vidimo, produžetak ulice na NBG je izveden, naselje Staro Sajmište je i dalje netaknuto, "samo" Tegla Beograd smeta.
 
Nije taj plan nikako uticao na mogućnost gradnje mosta u produžetku Bulrvara Avnoja; e, ali kasniji Reg. plan Centralne zone (Beograda, NB i Zemuna) Jovina i ekipe sa kraja sedamdesetih, jeste. Tada su prekinuli osu Bulevara Avnoja (ako mene pitaš, nisu drukčije mogli da nakaleme Interkontinental na SC, a i pravdali su superambiciozne metro planove istovremenim odustajanjem od gradnje drumske infrastrukture).

Čuveni Jovinov crtež predstavlja i njihovo rešenje: novi most nakalemljen na Bul. Lenjina (M. Pupina), a Brankov na Bul. E. Kardelja (N. Tesle). Hotel Hajat i zgrada Jugopetrola su zaista i izgrađeni po toj regulaciji!

Screenshot_20240309-114415_Samsung Internet.jpg


Ovo je i saobraćajno mnogo pismenije rešenje od aktuelnih - 'gomilaj kružne tokove i četvorokrake raskrsnice', koje će stvoriti čepove, i to u uslovima kada Bazisni tunel bude generisao dodatni saobraćaj (motivisao još solidan broj ljudi da sedne u kola).
 
Poslednja izmena:
Kako god - Interkontinental nije bio prepreka ni mostu, jer pristupna rampa dolazi tek između V. Popovića i Save. a kao što vidimo, ne predstavlja ni prepreku produžetku B.AVNOJA/Đinđića. Na kraju krajeva - mogli su da izmene planove i izgrade Interkontinental i na sred tog pravca, ali nisu, ali zato su ovi izgradili teglu... i uostalom zatvorili celu desnu obalu za bilo kakav most.
 
relja je napisao(la):
Baš "plan-plan" potpisan, odobren, usvojen, zaveden kao zvaničan i obavezujući?
Milsim, lepa je maketa, ali i za ono vreme prilično nerealna ideja.
Kliknite za proširenje...
Ovde na strani 18, slika 10. stoji da se radi "o maketama prema usvojenim pojedinačnim razradama i ostvarenim realizacijama". Od više konkursnih rešenja to je najbliže izgrađenom. Neusvojeno nije ni delimično realizovano poput petokrake, poluostrva i marina, većih blokova ili dijagonalnih bulevara.

Sa druge strane ovo što je Pantograf gore pokazao razrada je izvorno predviđenih nestambenih blokova zadržane funkcije (sa manjim brojem viših kula) između žel. stanice i SIV-a pre pojave bruke i sramote od Mirijeva "24" pored stanice.

Pešačku zonu do Interkontinentala je obuhvatao pokušaj srastanja blokova sa pešačkom zonom umesto originalno predviđenog bulevara. Posle se odustalo izgradnjom bulevara sa širokim medijanom.
 
Гледајући поново ове макете не могу а да не закључим да је Београд фантастично неефикасан и трагикомично (не)испланиран град на можда и најповољнијем месту за велики град на северној хемисфери.

Нпр, лепо се види да је НБГ заправо полустрво које је на свом најистуренијем и најбољем делу ка Старом граду оронула ливада, оивичена миксом пропале привреде, неуређених зелених површина, запуштеног историјског локалитета и дивљег фавела насеља. А иза тога имамо НБГ који је заправо окренуо леђа Београду и дефицит од неких 3-4 моста и то баш у зони где би они били најкориснији, најкраћи, најјефтинији и најједноставнији за интеграцију са обалама. Само ово прескакање и бежање од обале нас је до сад кумулативно коштало вероватно и десетине милијарди евра током последњих 50 година за беспотребно повећане дистанце дневних путовања у граду.

Скоро да можеш у самим плановима да видиш шизофреност ондашњег система и идеологије, ту растрзаност између насушне потребе за рационалним градом/насељем и ирационалне жеље да се дистанцира од прошлости.

Јбт, требало је да се током 80 година бааш помуче генерације малоумника да постигну толики промашај. Што би рекао Мило:

Браво кре****!
 
Poslednja izmena:
Express je napisao(la):
Ovde na strani 18, slika 10. stoji da se radi "o maketama prema usvojenim pojedinačnim razradama i ostvarenim realizacijama". Od više konkursnih rešenja to je najbliže izgrađenom. Neusvojeno nije ni delimično realizovano poput petokrake, poluostrva i marina, većih blokova ili dijagonalnih bulevara.

Sa druge strane ovo što je Pantograf gore pokazao razrada je izvorno predviđenih nestambenih blokova zadržane funkcije (sa manjim brojem viših kula) između žel. stanice i SIV-a pre pojave bruke i sramote od Mirijeva "24" pored stanice.

Pešačku zonu do Interkontinentala je obuhvatao pokušaj srastanja blokova sa pešačkom zonom umesto originalno predviđenog bulevara. Posle se odustalo izgradnjom bulevara sa širokim medijanom.
Kliknite za proširenje...
Hvala za trud.
 
Delija je napisao(la):
Гледајући поново ове макете не могу а да не закључим да је Београд фантастично неефикасан и трагикомично (не)испланиран град на можда и најповољнијем месту за велики град на северној хемисфери.

Нпр, лепо се види да је НБГ заправо полустрво које је на свом најистуренијем и најбољем делу ка Старом граду оронула ливада, оивичена миксом пропале привреде, неуређених зелених површина, запуштеног историјског локалитета и дивљег фавела насеља. А иза тога имамо НБГ који је заправо окренуо леђа Београду и дефицит од неких 3-4 моста и то баш у зони где би они били најкориснији, најкраћи, најјефтинији и најједноставнији за интеграцију са обалама. Само ово прескакање и бежање од обале нас је до сад кумулативно коштало вероватно и десетине милијарди евра током последњих 50 година за беспотребно повећане дистанце дневних путовања у граду.

Скоро да можеш у самим плановима да видиш шизофреност ондашњег система и идеологије, ту растрзаност између насушне потребе за рационалним градом/насељем и ирационалне жеље да се дистанцира од прошлости.

Јбт, требало је да се током 80 година бааш помуче генерације малоумника да постигну толики промашај. Што би рекао Мило:

Браво кре****!
Kliknite za proširenje...
Тако је. Ничег рационалног у планирању Београда нема. То је најнеефикаснији могући град, буквално ни са једним у Европи, ни на истоку ни на западу неупоредив,

Ех, тог места, да је центар Новог Београда одмах иза Бранковог моста... али не, на 72 хектара грађевинског земљишта, које си наследио од пре рата, пободи солитер ЦК.

Ипак је Студентски град, подигнут на најудаљенијој могућој тачки од београдских факултета, симбол тупости Београда. Ту имамо десетине хиљада непотребних путовања дневно (колико ли само то кошта за ево 75 година, од трошкова аутобуса, до продуженог студирања...). И све, све, али ми нисамо до данас напредовали. Да смо пре 20 година донели одлуку, могли смо 10 факултета преселити у појас наспрам Студењака, а ево и сад - продај то за станове, изгради студентске домове, један на месту страћара око Вука, други у оквиру КЦС, трећи... али јок - ми терамо, смарт-ес развој, "ко друкчије каже, клевеће и лаже", цепај балване, ложи угаљ, кукај, ...њај. Сад ћемо и тај део Булевара Зорана Ђинђића ближе Студењаку да ширимо; да студенти могу лакше колима на вежбе, шта ли.

Само неинтелигентно. Па ће да дође на наплату (ко и досад).
 
Inace, jutros vidim da je zatvorena Milentije Popovica, deo kod Hajata,od okretnice autobusa do 6 Kaplara. Izgleda presvlace asfalt.

Naravno, nista nije lepo obelezeno znakovima "Radovi na putu".
 
Delija je napisao(la):
Гледајући поново ове макете не могу а да не закључим да је Београд фантастично неефикасан и трагикомично (не)испланиран град на можда и најповољнијем месту за велики град на северној хемисфери.

Нпр, лепо се види да је НБГ заправо полустрво које је на свом најистуренијем и најбољем делу ка Старом граду оронула ливада, оивичена миксом пропале привреде, неуређених зелених површина, запуштеног историјског локалитета и дивљег фавела насеља. А иза тога имамо НБГ који је заправо окренуо леђа Београду и дефицит од неких 3-4 моста и то баш у зони где би они били најкориснији, најкраћи, најјефтинији и најједноставнији за интеграцију са обалама. Само ово прескакање и бежање од обале нас је до сад кумулативно коштало вероватно и десетине милијарди евра током последњих 50 година за беспотребно повећане дистанце дневних путовања у граду.

Скоро да можеш у самим плановима да видиш шизофреност ондашњег система и идеологије, ту растрзаност између насушне потребе за рационалним градом/насељем и ирационалне жеље да се дистанцира од прошлости.

Јбт, требало је да се током 80 година бааш помуче генерације малоумника да постигну толики промашај. Што би рекао Мило:

Браво кре****!
Kliknite za proširenje...
I kao da to nije bilo dovoljno početkom novog milenijuma kratkovidost je kulminirala dvostrukim urbicidom (preseljenje gradskih funkcija preko mostova kao uskih grla umesto oplemenjavanja sadržaja, zapuštanje urbanizma starog grada viđenjem NBG kao privremenog resursa za gradnju, sve bez značajnih infrastrukturnih ulaganja).

Iako nijedan plan nije savršen ipak neusklađenost izmena vremenom produbljuje spiralu gubitka kontrole nad sopstvenim životnim i radnim okruženjem.

Da je kojim slučajem između starog i novog dela grada blagovremeno formirana kakva-takva zajednička celina danas se verovatno ne bi polemisalo o toksičnom uticaju BnV, niti bi bilo moguće da Prokop bude nepovezan, bar ne dugoročno.
 
Nista ovo ne valja i nije resilo nista. U spicu dolazi do ogromnog zagusenja iz pravca milentija popovica ka gradu i zorana djindjica ka gradu koji blokiraju vozila iz pravca te nove ulice koja ne mogu ni da krenu kad im se upali zeleno pa se stvara ogromna guzva. Mozda treba sinhronizovati semafore ili ukinuti semafor kod hajata
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh