mekbejn
Advanced
Nenametljiva providna stakla bi legla fenomenalno
Grad traži namenu zgradi Beobanke
Autor: M. Jovićević/N. Latković 28.05.2013. - 00:02 2:40 Komentara (0)
Bivša zgrada Beobanke na Zelenom vencu već četiri godine čeka na najavljenu rekonstrukciju. Kako saznajemo, renoviranje zgrade, koja je u decembru 2012. godine prešla u vlasništvo grada, nije u finansijskom planu Agencije za investicije i stanovanje za ovu godinu.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zbog saobraćajnih uslova i nemogućnosti parkiranja teško je naći odgovarajuću namenu ovoj zgradi | Foto: O. Krutenjuk
SKELET - Preuređenje zgrade Beobanke na Zelenom vencu na broju 18 započeto je još 2009. godine, a pokrenuto je od strane Ministarstva pravde, koje je zgradu preuzelo nakon što je Beobanka otišla u stečaj.
- Zgrada Beobanke nije više u javnoj svojini Republike Srbije. Naime, zaključkom Vlade Republike Srbije, donetom na sednici 29. maja 2012. zgrada je preneta gradu Beogradu u javnu svojinu, a ugovor o prenosu prava javne svojine na nepokretnost zaključen je 19. oktobra 2012. godine - kažu u Ministarstvu pravde.
Gradu problem predstavlja i nemogućnost da se zgradi odredi adekvatna namena.
- Grad Beograd je zgradu definitivno preuzeo 1. decembra 2012, nakon što je formirana zajednička komisija koju su činili predstavnici Ministarstva pravde i Gradske uprave, međutim, s obzirom na postojeće saobraćajne uslove i nemogućnost parkiranja, veoma je teško naći odgovarajuću namenu ovom objektu. U gradu intenzivno radimo na ovom problemu - kaže Milan Vuković, gradski Sekretar za urbanizam i građevinske poslove.
Dok se ne obezbede sredstva za rekonstrukciju i ne nađe idealno rešenje za namenu zgrade, lepotica sa Zelenog venca nastaviće da ruži strogi centar grada.
- Rekonstrukcija zgrade Beobanke nije u našem finansijskom planu za tekuću godinu, tako da rekonstrukcije za sada neće biti - kaže Marko Blagojević, direktor Agencije za investicije i stanovanje, koja u ime grada preuzima ovakve i slične projekte.
Cena poslovnog prostora u centru 10-20 evra
OBJEKAT - Beobanke sagrađen je 1960. prema projektu arhitekte Milice Šterić. Zgrada ima 13 spratova, ukupne površine 8.628 kvadratnih metara. Prvobitno je izgrađena za potrebe „Energoprojekta”, tadašnjeg vlasnika, a kasnije je prešla u posed Beobanke. Zgrada je od 2007. vlasništvo države. Inače, cena poslovnog prostora za izdavanje u centru grada je od 10 do 20 evra po kvadratu (u zavisnosti od stanja zgrade, da li ima parking, izlog...).
drum1":2b4l1wpq je napisao(la):Па како остале пословвне/административне зграде функционишу у ужем центру зграда?
Ја сам био сигуран да је ово намењено Агенцији за борбу против корупције. (мада ми се чини да би била огромна за њих).
Делија, то је супер идеја, али сумњам да је зграда пројектована за толика оптерећења.
БЕОГРАД
Скелет „Беобанке” између обнове и рушења
Са зграде на Зеленом венцу пре три године је скинута фасада, а будућност остатка здања одредиће нова градска власт
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
(Фото Т. Јањић)
Судбину некадашње зграде „Беобанке” у Улици Зелени венац 18, која већ три године стоји огољена, као скелет, с мртве тачке најзад би требало да помери будућа градска власт, кажу у Секретаријату за имовинскоправне послове, грађевинску и урбанистичку инспекцију. Она би требало да одлучи хоће ли објекат у власништву града продати или завршити његову обнову и као пословни простор издати у закуп. Ова два сценарија била су у игри и пре две године, када је зграду Република, која је била њен власник, преписала Граду. Тадашња градска управа одустала је од реконструкције јер није имала довољно новца, већ је закључила да је најсврсисходније продати здање од 8.300 квадратних метара, којем је тржишна вредност процењена на око пет милиона евра. Продаја никада није оглашена, а отежавајућа околност за налажење новог власника је то што нема подземне гараже већ само пет паркинг места.
Можда је то ограничење навело Министарство правде, које је 2009. започело обнову, да се одрекне права коришћења зграде и врати је држави.
Према процени тог министарства, демонтирање старе и постављање нове фасаде коштало би 100 милиона динара. Била је планирана и адаптација ентеријера, а у обновљени објекат требало је да се уселе Прекршајни суд у Београду и Виши прекршајни суд, док су два спрата била предвиђена за Агенцију за борбу против корупције. После уклањања старе фасаде Министарство правде је одустало од сређивања зграде зато што није имало новца, а искрсли су и нови проблеми који су довели у питање исплативост посла, каже Снежана Миловановић, архитекта Грађевинске дирекције Србије, која је управљала пројектом реконструкције објекта на Зеленом венцу.
– Држава је три пута покушала да прода објекат али није успела. Неопходна су огромна средства да се обнови само конструкција објекта, зато што не задовољава сеизмичке прописе. Два последња спрата су надограђена и због оштећења не могу се безбедно користити. Када би се одлучило да се објекат поруши, градњу новог на тој локацији не би требало планирати док се не преуреди део блока према Синагоги, у коме има кућа и из 19. века. То значи да најпре треба донети план детаљне регулације за тај блок. Без уклањања старих кућа не би се могла обезбедити гаража за постојећи објекат, која би, према садашњим прописима, требало да има око 150 паркинг места – објашњава Миловановићева.
----------------------------------------------
Здање од 54 лета
Објекат „Беобанке” саграђен је 1960. године, према пројекту архитекте Милице Штерић. Награђен је Седмојулском годишњом наградом за архитектуру и ужива статус културног добра под претходном заштитом у оквиру целине старог Београда која обухвата центар града. Зграда од 13 спратова изграђена је за потребе „Енергопројекта”, а касније је прешла у посед „Беобанке”.
----------------------------------------------
Азбест ненадано „изронио” из зидова
У току реконструкције демонтиране су инсталације и преградни зидови, а када је на ред дошла оронула фасада, посао је привремено стопиран јер је требало уклонити азбест у парапету, делу зида између пода и прозора. Да конструкција садржи азбестни цемент није се знало док га обнова није оголела. Тај материјал није био заведен у пројектној документацији јер пре пола века, када је објекат грађен, употреба азбеста није била противна прописима нити се знало да је опасан за здравље. Коришћење азбеста у грађевинарству забрањено је осамдесетих година прошлог века.
----------------------------------------------
„Ушће” оштећено и обновљено
Свака зграда, без обзира на то колико је оштећена, ако има очуване темеље може да се обнови и врати у изворно стање, тврде стручњаци. Да је то изводљиво, пример је пословни центар „Ушће”, бивши Централни комитет, који је погођен у НАТО бомбардовању 1999. године. Држава је објекат продала пре 12 година, а у јавности је вођена оштра полемика да ли здања оштећена НАТО пројектилима треба реконстуисати или порушити. „Ушће” не само да није срушено него су надзидана још два нивоа и данас, са 25 спратова, једна је од највиших зграда у Београду. Куповином зграде, Петар Матић, оснивач „МПЦ холдинга”, обезбедио је улазак на велика врата у посао са некретнинама.
Д. Мучибабић
објављено: 12.04.2014.