Šta je novo?

Brana Arilje – Profil Svračkovo

trialin

Advanced
Učlanjen(a)
20.11.2008.
Poruke
3.117
Pohvaljen
4.815
Brana„Arilje-profil Svračkovo“ se nalazi na reci Rzav nao ko 8 km uzvodno od grada Arilja. Ugovor za izgradnju brane potpisan je u decembru 2011. godine, a radovi su započeli u aprilu 2012.godine.

Početna faza radova na izgradnji brane se odnosi na iskop materijala u zoni šahtnog preliva. Iskop materijala se vrši miniranjem, obzirom da se radi o čvrstoj steni, krečnjaku. Nakon dopreme mehanizacije i formiranja gradilišta pristupilo se izgradnji pristupnog puta mestau radova sa već postojećeg puta koji vodi na, buduću, krunu brane na koti 423,60 mnm.

Početak iskopa je bio na koti 488,60 mnm. Projektom je predviđeno da se iskop izvodi u etažamo od po 5m sa nagibom kosina iskopa. 5:1. Do 20.09.2012. godine sa iskopom se stiglo do kote 443,60 mnm. Zaključno sa 20.09.2012. godine ukupno je iskopano oko 51.000 m3 materijala koji se u zavisnosti od kvaliteta deponuje na dve deponije nizvodno od pregradnog mesta brane. Kvalitetniji materijal se deponuje na deponiju koja se nalazi na oko 800m nizvodno od pregradnog mesta brane i kasnije će se koristiti za nasip tela brane.

brana-arilje.jpg


Pored iskopa, projektom je predviđeno i da se vrši osiguranje ( zaštita ) kosina iskopa ankerima, armaturnom mrežom i prskanim ( torkret ) betonom. Radovi na poziciji zaštite ( osiguranja ) kosine su započeli sredinom avgusta 2012.godine, postavljanjem ankera i armaturne mreže od kote 488,60 mnm do kote 468,60mnm i trenutno se odvijaju radovi na ugradnji prskanog ( torkret ) betona. Do 20.09.2012. godine ugrađeno je oko 100m2 prskanog ( torkret ) betona, 1000m2 armaturne mreže i 200 kom ankera.

Dinamičkim planom radova za 2012.godinu predviđeno je da se iskop, zajedno sa osiguranjem kosina, izvede do kote 423,60 mnm. Planirano je da radovi u ovoj godini traju do 01.decembra. Ukoliko atmosferske prilike dozvole radovi bi se, i posle, 01.decembra nastavili na poziciji iskopa do kote 411,00 mnm.Završetkom iskopa do kote 411,00 mnm bi se stvorili uslovi za formiranjem dela privrednog gradilišta na kome je predviđeno da se nalaze Fabrika betona, gradilišna laboratorija, kao i armiračko-tesarski pogon.

http://www.hidrotehnika.rs/srbija/brana ... svrackovo/
 
Nadam se da nema neka crkva

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока
 
Kako su se nasle pare za ovu pranu a nema da se zavrsi selova
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=381921#p381921:2gq9jnkf je napisao(la):
direktor » 18 Apr 2016 02:30 pm[/url]":2gq9jnkf]Kako su se nasle pare za ovu pranu a nema da se zavrsi selova

Sto juznije to tuznije
 
direktor":26nswml6 je napisao(la):
Kako su se nasle pare za ovu pranu a nema da se zavrsi selova
Pretpostavljam da je razlog sto u toku letnjih meseci vodovod na Rzavu toliko crpi vodu da gotovo svake godine probije 'bioloski minimum', a i pored toga bude manjak vode u gradovima i varosicama koje se odavde snadbevaju.

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Kad se rade ovakvi veliki kopovi, da li procesljaju to sto iskopaju?
Tj traze li usput neke kamickove ili zlato? Ili slucajno neko vidi...
Pod utiskom sam onih sa explorera, dovuku masine i prosijavaju...

Sent from my SM-N910C using Tapatalk
 
U tekstu prvog posta sve datumske reference su u 2012. godini. Dokle se stiglo?
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=v73YWeGsbQ0[/youtube]
 
Oni inače u nekim dugoročnim planovima imaju da sa Rzava snabdevaju i deo Grada Beograda, trenutno se radi vodovod od Gornjeg Milanovca do planine Rudnik, to se zavrsava najkasnije 2019 (stiglo se na otprilike 2/3), a dalje planiraju povezivanje ka mladenovcu. Rzav je odavno presao svoj maksimum, jer nikada i nije bio planiran da pokriva ovoliki broj naselja, a oni su zarad veceg profita vodovod prosirili skroz do GM-a severno, pa sada redovno tokom letnjih meseci imas restrikcije i svake godine je sve ozbiljniji problem. Brana je potrebna ali je koliko znam bilo tu i nekih daleko povoljnijih opcija a oni su gle cuda izabrali najskuplju opciju.
 
U prisustvu predstavnika lokalnih samouprava koje se vodom snabdevaju sa sistema Rzav, danas je na brani Svračkovo svečano obeleženo probijanje optočnog tunela. Za probijanje tunela dužine 240 metara i prečnika 8,5 metara radnicima beogradske Hidrotehnike – Hidroenergetike bilo je potrebno oko godinu dana.

A za to vreme u CG (dobro, nije isti tip tunela)

Tunel Mrki krš probijen je za deset meseci, a ukupna dužina obe cevi ovog tunela je oko 1.4 kilometra, prenosi CDM.

Izgradnja tunela Mala trava, čije su cevi dužine 1.8 i 1.9 kilometara, počela je u oktobru 2016. godine. Mala trava je, ujedno, do sada najduži probijeni tunel na autoputu i jedan od najizazovnijih u građevinskom smislu.

“Tuneli Mrki krš i Mala trava prvi su probijeni tuneli na Sekciji tri. Skoro celu ovu sekciju odlikuju izuzetno teški geološki uslovi u kojim se izvode radovi, pa je proboj tunela ovde veliki izazov u građevinskom smislu“, saopšteno je iz kompanije CRBC.
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=0pZNMJrOQtE[/youtube]
 
I onda da urade branu Selovu kod kuršumlije koja se gradi od 1986
I to će biti 4 velika rezervoara vode
Stublo rovni
Svrackovo
Selova
Gazivode
 
Jezero Stubo Rovni bi trebalo preoblikovati tako da Manastir više ne bude u vodi.
 
Treba li onda crkva da vrati pare, parcele i usluge koje dobila za to?
 
narodu treba ta voda i to jezero i to su procenili neki ljudi koji su pametniji od nas dvojice, crkvi ocigledno nije bio toliko potreban taj manastir, tj za taj manastir su dobili neke usluge, zemljiste i pare (sve posteno) i predali su narodu/drzavi taj plac (dakle i crkva se saglasila sa tim pametni ljudima).
nema sta sad da se ispusta voda ili rusi/spusta brana to je sve kako treba biti
stvarno mislim da ne manjka crkava i manastira za praktikovanje vere da bi morao ovaj da se vadi iz jezera
koliko puta si bio tamo pre nego sto je potopljen?
 
narodu treba ta voda i to jezero i to su procenili neki ljudi koji su pametniji od nas dvojice, crkvi ocigledno nije bio toliko potreban taj manastir, tj za taj manastir su dobili neke usluge, zemljiste i pare (sve posteno) i predali su narodu/drzavi taj plac (dakle i crkva se saglasila sa tim pametni ljudima).
nema sta sad da se ispusta voda ili rusi/spusta brana to je sve kako treba biti
stvarno mislim da ne manjka crkava i manastira za praktikovanje vere da bi morao ovaj da se vadi iz jezera
koliko puta si bio tamo pre nego sto je potopljen?
Језеро је сигурно могло другачије да се реши, а ако се не варам оно водом снабдева око 200 000 људи, могли су да изграде и два мања језера.

Сваки манастир је и као културно наслеђе и као духовно наслеђе потребан.
 
slazem se da moglo drugo resenje, medjutim izmenu postojeceg smatram apsolutno apsurdnim
na kraju krajeva, najmanje se bunila crkva kao institucija i "vlasnik"

dakle u relativnom poredjenju nije to bio toliko bitan i star manastir, a crkava imamo vise nego ikad
Iskreno, zalije mi je potapanje Lepenskog vira nego crkve iz 1826.
 
Vrh