Duleja
Advanced
Svakako dobra vest, mada bih voleo da vidim maštovitiji objekat, u skladu sa okruženjem.
Botanička bašta Jevremovac
- Začetnik teme direktor
- Datum pokretanja
Плусквамперфекат
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.08.2020.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 1.149
Пфф, могли су тај објекат и мало маштовитије да реконструишу
ПС. ето, не видех Дулејин пост, истим речима
ПС. ето, не видех Дулејин пост, истим речима
Duleja
Advanced
Prof. dr Slobodan Jovanović
U Beogradu je 1. februara 2021. godine u 65. godini preminuo prof. dr Slobodan Jovanović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kao upravnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte Jevremovac, profesor Jovanović dao je nemerljiv doprinos, reafirmaciji i razvoju Botaničke bašte Jevremovac, koja je više od pola veka, u periodu nakon čuvenog upravnika Nedeljka Košanina tavorila i jedva opstajala. Zahvaljujući njegovom nesebičnom i požrtvovanom radu, Botanička bašta Jevremovac je danas prepoznata kao jedan od istorijskih i obrazovno-naučnih temelja našeg društva, a kao takva uživa poseban ugled i daleko van granica naše zemlje. Na inicijativu i zalaganje profesora Jovanovića, Botanička bašta je nakon dugog vremena izolacije ponovo otvorena za javnost, pokrenuti su brojni infrastrukturni projekti i Bašti je vraćen stari sjaj koji univerzitetska zadužbina i zaslužuje.
Kolege i studenti zauvek će pamtiti talenat i lakoću sa kojom je držao nadahnjujuća predavanja, energiju i entuzijazam uložen u revitalizaciju Botaničke bašte, kao i ljubav koju je gajio ka pozivu nastavnika.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
Oronula zgrada u Botaničkoj bašti postaje Pančićev centar - Na 2.000 m2 biće smeštene laboratorije, amfiteatar i banka semena
https://www.ekapija.com/news/3181432/or ... 00-m2-bice ceo tekst
https://www.ekapija.com/news/3181432/or ... 00-m2-bice ceo tekst
Гага
Professional
ПРВИ ПУТ ЗА 130 ГОДИНА: У Стакленику Ботаничке баште "Јевремовац" процветала биљка "агава"
Б. Борисављевић 08. 02. 2022. у 16:11 >> 21:22
ПРВИ пут, од када је отворена пре 130 година, у Стакленику Ботаничке баште "Јевремовац" процветала је агава, пореклом из Мексика.
Ова биљка, која подсећа на кактус, цвета само једном током живота и након тога увене. Међутим, ван природног окружења цветање се веома ретко дешава. До сада је забележно само у стакленику у Бостону и у још неколико градова у свету.
Према речима Пеђе Јанаћковића, професора Биолошког факултета, агава је позната око 9.000 година. Стари Астеци су је користили као храну, шећер, а од влакана које има у агави правили сандале, конопце.
https://www.novosti.rs/c/beograd/ve...icke-baste-jevremovac-procvetala-biljka-agava
Б. Борисављевић 08. 02. 2022. у 16:11 >> 21:22
ПРВИ пут, од када је отворена пре 130 година, у Стакленику Ботаничке баште "Јевремовац" процветала је агава, пореклом из Мексика.
Ова биљка, која подсећа на кактус, цвета само једном током живота и након тога увене. Међутим, ван природног окружења цветање се веома ретко дешава. До сада је забележно само у стакленику у Бостону и у још неколико градова у свету.
Према речима Пеђе Јанаћковића, професора Биолошког факултета, агава је позната око 9.000 година. Стари Астеци су је користили као храну, шећер, а од влакана које има у агави правили сандале, конопце.
https://www.novosti.rs/c/beograd/ve...icke-baste-jevremovac-procvetala-biljka-agava
Вински пикник у центру Београда, доказ да се Србија налази на светској мапи вина
У најлепшој природној оази Београда, Ботаничкој башти „Јевремовац“, овог викенда окупили су се винари. Њих 70 из Србије и региона, из Француске, Италије, Шпаније, Португалије и Молдавије.
www.rts.rs
STARI SEF ČUVA TAJNE JEVREMOVCA: Skriveno blago Botaničke bašte - biblioteka sa izuzetnim naslovima
RETKI su Beograđani koji znaju za skriveno blago Botaničke bašte "Jevremovac" - biblioteku Instituta za botaniku Biološkog fakulteta, jednu od najstarijih i najbogatijih u jugoistočnoj Evropi.
www.novosti.rs
lukander01
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.03.2021.
- Poruke
- 694
- Pohvaljen
- 1.418
130 godina staklenika, zanimljivo je da su hteli da ga prosire. Ima mala izlozba u basti, pa kome je interesantno neka ode da pogleda. Jesen u basti je mnogo lepa.
Za vikend vam dolaze veoma dragi gosti iz unutrašnjosti. U dilemi ste gde bi ste mogli da ih odvedete, da im bude zanimljivo, lepo, da po mogućnosti uživaju i deca i roditelji.
Možda je poseta Botaničkoj bašti Jevremovac, odlična ideja!
Botanička bašta Jevremovac, sa svojom velikom staklenom baštom ima veoma značajne kulturno-istorijske i arhitektonske vrednosti. Ona je prva i do sada jedina botanička bašta u Srbiji, čije je osnivanje vezano za jedno od najvećih imena srpske botanike – Josifa Pančića.
Botanička bašta je dragulj koji se nalazi u centralnom delu prestonice. Današnja Botanička bašta osnovana je 1889. godine, kao zajednička ideja istaknutog naučnika Josifa Pančića, lekara i botaničara, profesora Velike škole i kralja Milana Obrenovića.
Za izgradnju Botaničke bašte kralj Milan je poklonio parcelu Velikoj školi, u čijem sklopu je bašta trebala da bude podignuta, uz jedan uslov. Kralj Milan je imanje na kojem je trebala da se podigne Botanička bašta nasledio od svog dede Jevrema T. Obrenovića, velikog ljubitelja narodne prosvete i želeo je da mu oda počast, tako što će Botanička bašta poneti njegovo ime. Tako nastaje Jevremovac, botanička oaza, koja je prostire na oko 5 hektara i dom je za skoro 2500 vrsta biljaka.
Zanimljivo je da je na imanju na kome je nastala Botaničke bašta nalazilo se mestu iskrečenih mešovitih šuma lužnjaka, cera, poljskog jasena i bukve. Pojedinačna stabla cera, lužnjaka, poljskog jasena, čija se starost procenjuje na preko 120 godina, jedini su ostaci nekadašnje autohtone vegetacije na ovoj površini, i danas su ukras Botaničke bašte.
Botanička bašta "Jevremovac" je danas jedinica Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Botaničku bašta pored otvorenog dela krase prostorije Instituta za botaniku, koje obuhvataju upravnu zgradu, herbarijum, koji je osnovan 1860. godine i danas ima oko 200 000 uzoraka, slušaonicu, biblioteku iz 1853. godine sa oko 13 000 knjiga i spisa i laboratorije.
U sklopu se nalazi i kolekcija Josifa Pančića pod nazivom Herbarium Pancicarum, velike vrednosti, o čijoj vrednosti svedoči i činjenica da su delove ove zbirke okupatori Beograda slali za Beč, Sarajevo, Zagreb, Budimpeštu, i isti nisu nikad vraćeni.
Deo Botaničke bašte je i Staklena bašta u viktorijanskom stilu, koja je atrakcija za sebe. Podignuta je 1892. godine pokriva prostor od 500 m2 a čine je dva krila spojena središnjom kupolom. U vreme kada je građena predstavljala je jednu od najlepših i najvećih staklenih bašti u ovom delu Evrope. Zanimljivo je da su za njenu izgradnju korišćeni delovi koji su dopremljeni iz fabrike Mozentin u Drezdenu..
U Staklenoj bašti se gaje brojne tropske i suptropske vrste biljaka od kojih treba pomenuti: Phoenix Canariensis, Chamaerops Humilis, Cereus Peruvinianus...
Najveći sjaj Botanička bašta Jevremovac dosegla je 1930. godine, u periodu kada je upravnik bio akademski botaničar Nedeljko Košanin. Nažalost, ubrzo posle toga zbog nedostatka novčanih sredstava dolazi do teških dana za baštu, čak se u tom periodu razmišljalo o seobi bašte na Topčidersko brdo.
Botanička bašta u Beogradu je jedinstvena po mnogim aspektima. Osobenosti i specifičnosti Botaničke bašte su :
U Botaničnkoj bašti očekuje vas veliki broja biljnih vrsta od koji su najpoznatije razne vrste drveća:
U maja 2004. godine Botanička bašta dobija još jedan predivan kutak, Japanski vrt, kao rezultat velikih napora Vere Grbić i Mihajla Grbića, profesora Šumarskog fakulteta. Njihova ideja podržana je od strane države Japan, koja je obezbedila potrebna finansijska sredstva za pravljenje harmonije biljaka, vode i kamena.
Japanski vrt se u Botaničkoj bašti prostire na 20 ari zemlje, u sredini se nalazi jezerce, koje se puni vodom iz izvora ispod bašte, a ista se pumpama izvlači sa dubine od 100 metara. Japanski vrt na najlepši način posetiocima približava duh istoka. Period kada je najlepše posetiti Japanski vrt Botaničke bašte je vreme kada je japanska trešnja (sakura) u punom cvetu. U japanskim vrtovima određene biljne vrste imaju posebnu simboliku, a trešnje su za njih simbol mladosti, lepote, ljubavi i proleća.
Sve ove osobenosti i specifičnosti čine Botaničku baštu u Beogradu jedinstvenim mestom koje privlači posetioce iz različitih krajeva sveta i koje ima značajnu ulogu u očuvanju i zaštiti biljnog sveta.
Izvor https://www.srbijaspace.com/
Možda je poseta Botaničkoj bašti Jevremovac, odlična ideja!
Botanička bašta Jevremovac, sa svojom velikom staklenom baštom ima veoma značajne kulturno-istorijske i arhitektonske vrednosti. Ona je prva i do sada jedina botanička bašta u Srbiji, čije je osnivanje vezano za jedno od najvećih imena srpske botanike – Josifa Pančića.
Botanička bašta je dragulj koji se nalazi u centralnom delu prestonice. Današnja Botanička bašta osnovana je 1889. godine, kao zajednička ideja istaknutog naučnika Josifa Pančića, lekara i botaničara, profesora Velike škole i kralja Milana Obrenovića.
Za izgradnju Botaničke bašte kralj Milan je poklonio parcelu Velikoj školi, u čijem sklopu je bašta trebala da bude podignuta, uz jedan uslov. Kralj Milan je imanje na kojem je trebala da se podigne Botanička bašta nasledio od svog dede Jevrema T. Obrenovića, velikog ljubitelja narodne prosvete i želeo je da mu oda počast, tako što će Botanička bašta poneti njegovo ime. Tako nastaje Jevremovac, botanička oaza, koja je prostire na oko 5 hektara i dom je za skoro 2500 vrsta biljaka.
Zanimljivo je da je na imanju na kome je nastala Botaničke bašta nalazilo se mestu iskrečenih mešovitih šuma lužnjaka, cera, poljskog jasena i bukve. Pojedinačna stabla cera, lužnjaka, poljskog jasena, čija se starost procenjuje na preko 120 godina, jedini su ostaci nekadašnje autohtone vegetacije na ovoj površini, i danas su ukras Botaničke bašte.
Botanička bašta "Jevremovac" je danas jedinica Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Botaničku bašta pored otvorenog dela krase prostorije Instituta za botaniku, koje obuhvataju upravnu zgradu, herbarijum, koji je osnovan 1860. godine i danas ima oko 200 000 uzoraka, slušaonicu, biblioteku iz 1853. godine sa oko 13 000 knjiga i spisa i laboratorije.
U sklopu se nalazi i kolekcija Josifa Pančića pod nazivom Herbarium Pancicarum, velike vrednosti, o čijoj vrednosti svedoči i činjenica da su delove ove zbirke okupatori Beograda slali za Beč, Sarajevo, Zagreb, Budimpeštu, i isti nisu nikad vraćeni.
Deo Botaničke bašte je i Staklena bašta u viktorijanskom stilu, koja je atrakcija za sebe. Podignuta je 1892. godine pokriva prostor od 500 m2 a čine je dva krila spojena središnjom kupolom. U vreme kada je građena predstavljala je jednu od najlepših i najvećih staklenih bašti u ovom delu Evrope. Zanimljivo je da su za njenu izgradnju korišćeni delovi koji su dopremljeni iz fabrike Mozentin u Drezdenu..
U Staklenoj bašti se gaje brojne tropske i suptropske vrste biljaka od kojih treba pomenuti: Phoenix Canariensis, Chamaerops Humilis, Cereus Peruvinianus...
Nedeljko Košanin
Najveći sjaj Botanička bašta Jevremovac dosegla je 1930. godine, u periodu kada je upravnik bio akademski botaničar Nedeljko Košanin. Nažalost, ubrzo posle toga zbog nedostatka novčanih sredstava dolazi do teških dana za baštu, čak se u tom periodu razmišljalo o seobi bašte na Topčidersko brdo.
Botanička bašta u Beogradu je jedinstvena po mnogim aspektima. Osobenosti i specifičnosti Botaničke bašte su :
- Istorija: Botanička bašta je osnovana 1889. godine, što je čini jednom od najstarijih institucija ovog tipa u Srbiji i šire.
- Položaj: Bašta se nalazi u samom centru Beograda, u blizini Kalemegdana i u neposrednoj blizini reke Save. To joj daje specifičan položaj i omogućava posetiocima da uživaju u prirodnom okruženju usred grada.
- Raznolikost biljnog sveta: Bašta ima preko 2.500 vrsta biljaka, od kojih mnoge potiču iz različitih krajeva sveta. Ovaj bogat biljni svet privlači posetioce iz različitih delova sveta.
- Edukacija: Bašta je otvorena za posete školskih grupa i organizuje različite obrazovne programe za decu i mlade. Takođe, organizuju se i razne radionice za odrasle posetioce.
- Naučna istraživanja: Bašta je mesto gde se vrše razna naučna istraživanja u oblasti botanike, ekologije i zaštite životne sredine.
- Značaj za zaštitu životne sredine: Bašta je deo mreže botaničkih vrtova širom sveta koji se bave očuvanjem biljnih vrsta. Bašta u Beogradu ima značajnu ulogu u očuvanju i zaštiti autohtonih biljnih vrsta u Srbiji.
U Botaničnkoj bašti očekuje vas veliki broja biljnih vrsta od koji su najpoznatije razne vrste drveća:
- stabla brestova
- stabla hrasta lužnjaka (najstarije drveće Bašte, oko 140 godina)
- Ginko biloba
- Pančićeva omorika
- stablo trešnjinog drveta u Japanskom vrtu
- Spomenik Josifu Pančiću
Japanski vrt
U maja 2004. godine Botanička bašta dobija još jedan predivan kutak, Japanski vrt, kao rezultat velikih napora Vere Grbić i Mihajla Grbića, profesora Šumarskog fakulteta. Njihova ideja podržana je od strane države Japan, koja je obezbedila potrebna finansijska sredstva za pravljenje harmonije biljaka, vode i kamena.
Japanski vrt se u Botaničkoj bašti prostire na 20 ari zemlje, u sredini se nalazi jezerce, koje se puni vodom iz izvora ispod bašte, a ista se pumpama izvlači sa dubine od 100 metara. Japanski vrt na najlepši način posetiocima približava duh istoka. Period kada je najlepše posetiti Japanski vrt Botaničke bašte je vreme kada je japanska trešnja (sakura) u punom cvetu. U japanskim vrtovima određene biljne vrste imaju posebnu simboliku, a trešnje su za njih simbol mladosti, lepote, ljubavi i proleća.
Sve ove osobenosti i specifičnosti čine Botaničku baštu u Beogradu jedinstvenim mestom koje privlači posetioce iz različitih krajeva sveta i koje ima značajnu ulogu u očuvanju i zaštiti biljnog sveta.
Izvor https://www.srbijaspace.com/
Fotografije nemaju blage veze sa tekstom i čisto su zamazivanje očiju. Niti staklenik izgleda tako kako izgleda, niti sa krova imamo vodopad, pogled na sam staklenik je totalno drukčiji, kao i sam izgled istog, Japanski vrt nema uopšte ovako široku reku, a Topčider uopte ne izgleda kao šuma prikazana na fotografiji.
Разни пројекти
Иза лепе, за Београд уистину велелепне капије на углу Далматинске и Таковске улице ...
... налази се башта приказана на мапи; у њеном доњем левом углу приказане су старе зграде ...
... које су на следећим сликама:
Једна од тих зграда као да је малко подивљала ...:
Поред старих зграда се налази и нов објекат, стар и недовршен већ - за две године - тридесет година ...
Планирано је да буде за Панчићеву заоставштину, за еколошке потребе (шта год то значило), за део Биолошког факултета ...
... али, испоставило се да је веома пажљиво и далекосежно испланирано да, ипак, буде - ништа ...
... док се не изграде све за грађане много важније научне и образовне српске установе, попут мноштва фудбалских стадиона диљем наше богате отаџбине ...
Управа Баште штеди воду црпећи је из 60 метара дубоког бунара ...
... који савесно одржава чишћењем савременим апаратима ...
... али, Држава и Друштво више воле да остану и пролазе испред капије на првој слици и праве се да се ништа и нико не налази иза ње.
Иза лепе, за Београд уистину велелепне капије на углу Далматинске и Таковске улице ...
... налази се башта приказана на мапи; у њеном доњем левом углу приказане су старе зграде ...
... које су на следећим сликама:
Једна од тих зграда као да је малко подивљала ...:
Поред старих зграда се налази и нов објекат, стар и недовршен већ - за две године - тридесет година ...
Планирано је да буде за Панчићеву заоставштину, за еколошке потребе (шта год то значило), за део Биолошког факултета ...
... али, испоставило се да је веома пажљиво и далекосежно испланирано да, ипак, буде - ништа ...
... док се не изграде све за грађане много важније научне и образовне српске установе, попут мноштва фудбалских стадиона диљем наше богате отаџбине ...
Управа Баште штеди воду црпећи је из 60 метара дубоког бунара ...
... који савесно одржава чишћењем савременим апаратима ...
... али, Држава и Друштво више воле да остану и пролазе испред капије на првој слици и праве се да се ништа и нико не налази иза ње.
Poslednja izmena:
Nije mi baš jasan komentar, je l' treba ja da se žalim na nedovršen objekat, dok sasvim sposobni i daleko uticajniji profesori Biološkog ćute?!
Kao i u većini ustanova, moj utisak je da većina samo gleda fotelje, a od Bašte koja bi mogla da bude jedno fantastično mesto su napravili malo bolji park koji pri tom leti radi samo do 19h (zimi do 17h).
Kao i u većini ustanova, moj utisak je da većina samo gleda fotelje, a od Bašte koja bi mogla da bude jedno fantastično mesto su napravili malo bolji park koji pri tom leti radi samo do 19h (zimi do 17h).
Ja bih se na njihovom mestu fokusirao na biljne vrste koje se ređe mogu videti kod nas ili čak ni nisu sa našeg staništa, a opet mogu da bez problema podnesu naše uslove. Ljubitelj sam prirode i bavim se bonsaijem, zahvaljujući kome sam i ozbiljnije počeo da se bavim biljkama (drvećem) i nekako više obraćam pažnju na biljke i drveće u okruženju. Čak sam i sa Bonsai udruženjem kao njihov član, dok je isto postojalo, izlagao u Bašti, tj. izlagali smo naše reprezantativnije biljke. Ono što u bašti dominira je divlji kesten, posebno u delu uz Bulevar despota Stefana, dok recimo crvenocvetni divlji kesten imaju samo jedno stablo, blizu ulaza, a isti možđe da se nađe u parku kod Vukovog spomenika, i uz to je plodonosan. Uspešno ga rasejavam par godina. On je recimo specifičan za SAD, za razliku od običnog koji je naša autohtona vrsta. Isto tako sam primetio da je kod Nemačke ambasade posađen crvenolisni norveški javor, koji bi mogao kod nas da uspeva bez problema, obzirom da je ovaj obični norveški javor u neku ruku autohtona vrsta kod nas.
Ali, imajući u vidu da je do pre godinu dana upravnica Bašte bila žena koja nije uopšte marila za istu, već samo za % kad god je mogla, dobro je da ista uopšte i postoji kao takva. Sa dolaskom nove upravnice se krenulo u sređivanje Japanskog vrta, koji je svečano ponovo pušten u rad prošlog proleća. Tokom radova je izvađeno 1m mulja iz jezera u vrtu i ponovo je Koi šaran smešten u isti (prethodni su se bukvalno udavi usled povećane količine mulja i nedostatka kiseonika u vodi), popravljene su ograde, mesta za sedenje...
P. S.
U Bašti postoji jedino drvo makedonskog hrasta u Beogradu, da je meni poznato, ali isto tako tamo ima i nekoliko stabala Pančićeve omorike koje je Pančić lično zasadio, kako su mi rekli ljudi iz bašte.
Ali, imajući u vidu da je do pre godinu dana upravnica Bašte bila žena koja nije uopšte marila za istu, već samo za % kad god je mogla, dobro je da ista uopšte i postoji kao takva. Sa dolaskom nove upravnice se krenulo u sređivanje Japanskog vrta, koji je svečano ponovo pušten u rad prošlog proleća. Tokom radova je izvađeno 1m mulja iz jezera u vrtu i ponovo je Koi šaran smešten u isti (prethodni su se bukvalno udavi usled povećane količine mulja i nedostatka kiseonika u vodi), popravljene su ograde, mesta za sedenje...
P. S.
U Bašti postoji jedino drvo makedonskog hrasta u Beogradu, da je meni poznato, ali isto tako tamo ima i nekoliko stabala Pančićeve omorike koje je Pančić lično zasadio, kako su mi rekli ljudi iz bašte.
Hvala sole na zanimljivim informacijama i razjašnjenju situacije!
Gledajući najobičnije parkove po Evropi, naša bašta je siromašnija čak i od njih. Pa u Barseloni u javnom parku imaju nekoliko bazena punih lokvanja koji su u punom cvatu, a naša bašta ima bazenče nešto veće od lavora. Što se žbunja tiče, veću raznovrsnost vidim na cvetnoj pijaci.
Mislim da je Fakultet potpuno zapustio Baštu što se biljaka tiče i njima je samo bitno da grade kao da su plac dobili. A kad već hoće da grade, bolje da su izgradili podzidu od dva, tri metra ka Despota Stefana i tako izolovali malo baštu.
Takođe, kao neko ko voli biljke, oduvek sam se čudio praznim površinama koje bi bar privremeno lako mogle da se popune. Da ne pominjem da su mogli da puste bršljan na onu betonsku konstrukciju i do sad bi je potpuno prekrio.
Gledajući najobičnije parkove po Evropi, naša bašta je siromašnija čak i od njih. Pa u Barseloni u javnom parku imaju nekoliko bazena punih lokvanja koji su u punom cvatu, a naša bašta ima bazenče nešto veće od lavora. Što se žbunja tiče, veću raznovrsnost vidim na cvetnoj pijaci.
Mislim da je Fakultet potpuno zapustio Baštu što se biljaka tiče i njima je samo bitno da grade kao da su plac dobili. A kad već hoće da grade, bolje da su izgradili podzidu od dva, tri metra ka Despota Stefana i tako izolovali malo baštu.
Takođe, kao neko ko voli biljke, oduvek sam se čudio praznim površinama koje bi bar privremeno lako mogle da se popune. Da ne pominjem da su mogli da puste bršljan na onu betonsku konstrukciju i do sad bi je potpuno prekrio.
jovanovm
Advanced
Toliko egzota mogu da rastu kod nas, uključujući i različite palme. Jako je sramota što Botanička bašta ne želi da eksperimentiše sa tim, posebno s obzirom da su te vrste već decenijama prisutne po gradu.
Nisam odavno bio, a voleo sam da idem u botaničku baštu.
Na društvenim mrežama kruži objava da se organizuju muzičke priredbe u bašti. Delim mišljenje da je to veoma loša odluka, botanička bašta treba da bude oaza mira cvrkuta ptica i meditacije. A ne muzike, kakva god bila.
Na društvenim mrežama kruži objava da se organizuju muzičke priredbe u bašti. Delim mišljenje da je to veoma loša odluka, botanička bašta treba da bude oaza mira cvrkuta ptica i meditacije. A ne muzike, kakva god bila.
