Dok je trajao čuveni .com boom mnogi ljudi su se preko noći bogatili. Ali isto tako su preko noći gubili sve. Easy comes, easy goes. Izreka potekla upravo iz anglosaksonskog sveta, koja je kod nas analogna sa onom ''nema leba bez motike'' odnosno preformulisano - nema nečega ni iz čega.
Toliko o tome. Idemo dalje.
Da svetske valute nemaju pokriće, to stoji. Ponajviše dolar, koji od 1976 nema zlatnu podlogu, što je rezultovalo američkim gomilanjem duga i štampanjem novca bez potpunog pokrića skoro pola veka. I da, konvencionalna ekonomija i finansije imaju užasno mnogo mana. To nisu moje reči, o tome se priča već godinama. Ali ostaje činjenica da ma koliko dolari, euri, franci... bili prenapumpani... iza svih njih stoje ekonomije država koje ih izdaju. Fabrike, usluge, resursi, energenti, zaposleni, institucije, pa čak i produkti kulture... sve to stoji iza njih. I sve to ima materijalnu vrednost i manifest (opipljivo je i merljivo).
Dok iza kriptovalute, dok u nju ne počnu da se ulažu prave pare, stoje samo lepe želje, ideje i bitovi. Nule i jedinice odnosno elektroni u kolima. I dok će rad fabrike mesec dana da stvori neki proizvod, materijalnu stvar koja ima korist i vrednost... mesec dana računara koji rudari (ili ''rovari'', kako ja kažem) kriptovalute, će samo da stvori još bitova. A zarad toga će potrošiti brdo struje i pravih novaca da bi napravio nešto imaginarno. Jedino materijalno što će time stvori je protraćena energija u vidu džula toplote koja ide u atmosferu i greje je, a prethodno je potekla iz neke elektrane koja je isto tako morala da potroši neki materijal da stvori struju. I tako na 100.000 mesta širom planete, što na kraju dovede do toga da
količina energije koju jedu kriptorovarenja prevazilazi ukupnu količinu koju troši cela Argentina.
Što u prevodu znači da je usled kriptomanije, planeta Zemlja sa energetskog i ekološkog aspekta de facto dobila još jednu novu Argentinu. A da pritom nije stvorila ni jedan gram materijalnog dobra. Koliko je to bolesno, sumanuto, štetno i opasno po čovečanstvo i ekonomiju, jasno je svakome sa završenom osnovnom školom.
Što se tiče famozne propagande kako KV donose olakšice i privatnost, to je samo šuplja priča koja se izvlači iz konteksta. Primera radi, ljudi iskoriste KV da kupe nešto anonimno poruče, i to im prođe, niko ih ne cima, i misle da su time zeznuli sistem. Ono što ne kapiraju je da momenta kad su oni prebacili svoje pare iz banke na e-novčanik, centralna banka njihove zemlje je to znala. I onog momenta kad njima stigne paket ili pak pare u zemlju, CB odnosno carina će to znati. Samo što se oni neće baviti sitnom boranijom za par stotina evra. Ali kad bih ja sutra preko bitcoina pokušao da otvorim offshore kompanije ili da prebacujem velike svote novca (pravog novca, ne bitova), odmah bi se našao na radaru nadležnih.
Da ironija bude veća, ono što kriptozaludnici zaboravljaju je da algoritme koje Bitcoin i ostali koriste, je baziran na algoritmima koje je još 90ih izradila američka služba NSA. Ima članka o tome na netu za one koji ne veruju. Što znači da se ovi tzv. tražioci privatnosti i slobode zapravo oslanjaju na izum najveće organizacije na svetu za limitiranje i otimanje slobode. I na tehnologiju koja se opet i dalje može ispratiti i kontrolisati. Osim ako neko naivan misli da bi NSA pravila algoritam koji može da koristi a ne može da ga otključa i provali kad god poželi...
Što se tiče blockchaina kao ''revolucionarnog naučnog otkrića''... Ja ne vidim ništa revolucionarno u tome da jedna tehnologija iziskuje potpunu povezanost hiljade i hiljade računara širom sveta, uz konsumpciju energije i resursa, da bi služila da obrađuje i skladišti podatke. Poenta nauke je valjda minijaturizacija i pojednostavljavanje stvari, što znači da ti za neki posao treba što manje resursa i što jednostavniji sistem. A ne mreža od milion mašina koje non stop rade i koriste saobraćaj samo da bi držale baze podataka. Što je čini ne naučnim dostignućem, nego naučnom degeneracijom. Da ona ima neku realnu i primenjivu vrednost, i da nudi nešto što se ne može postići na druge načine, bila bi upotrebljena još 90ih ili bar 2000ih, kad je internet postao široko dostupan. I opet, to je svima jasno. Svima osim kriptozaludnicima koji uporno maskiraju svoju pohlepu ''željom za napretkom čovečanstva'' a u stvari se sve vrti oko pokušaja dobijanja leba bez motike. Uz enormnu štetu po okolinu i ekonomiju nas ostalih.