Prisustvovao sam premijeri filma Izvan granica realnosti. Taj dan su otkazane dve projekcije nekih dečijih filmova u manjim salama zbog tehničkih nemogućnosti da se održe. Posetioci koji su kupili karte su bili vidno nezadovoljni obrazloženjem. Majstori su alatima još radili oko ulaznih vrata na maloj sali pored biletarnice. Što se tiče same glavne dvorane. Utisci su da je sve samo našminkano i to za male pare. Sedišta nisu ni prineti onim u Ušću ili Big-u. Niski nasloni!!! Svo vreme sam razmišljao o vratnim mišičima koliko su utrnuli. Stolice su masivne na prvi pogled, pogotovo sedalni deo, ali krute, sa malo prostora za noge ispred. Nasloni za ruke su uski i non stop sam se mahinalno dodirivao sa gospodjom sa strane, pri čemu nam je oboma bilo neprijatno ali prostora jednostavno nema. U prvim redovima nema odlagača za čaše, za ostale redove ne znam. Pošto je ovo multifunkcionalna sala i bilo je za očekivati da ne može biti sve zadovoljeno sto posto za filmske projekcije, ali je platno pomereno preblizu prvim redovima, tako da su prva tri reda beskorisna i prazna. Vrhunac blama je bio kada su na scenu trebali da izadju glavni glumac i režiser da se obrate publici, pa su morali da preskaču preko delova montažnih elemenata, na prostoru uskom oko 1,5 m. Organizacija tog dela događaja nula, pri tome Biković prevodi sa ruskog jer nema drugog prevodioca, voditeljka je glupa za medalju. Kako ih je prestavila prvo pitanje je bilo kakav je Banders uživo. Mentol. Ja sam sedeo u 5 redu, a izmedju 3. i 4. postoji prazan hod. I pored toga sam se osećao kao da sam u 1. redu. Gledao sam u vis kao u neboder. Boja stolica je ok. Neka miš boja, uz prošarane roze zelene itd. Sa strane dvorane su te zlatne trake koje sužavaju prostor ka dubini. Beton je ogoljen i ofarban. Ništa više od toga nije urađeno. Ipak su stari tepisi bili nivo luksuza za ovo. Sa strane su u galerijama ubačena plava led svetla, koja se prate sa već pomenutim zlatnim trakama, Dizajnerski dojam ili neki moderan trip šta znam. Uglavnom što se mene tiče udobnost za gledaoce nije pomerena ni milimetar, osim što su ubacili Kafeteriju, i biletarnicu u hol. Takodje pohvale za glavni ulaz i 3 automatskih vrata u dva reda. Pohvale idu i za zvuk, takodje i za oštrinu slike, boje i sve ostalo što prati te detalje vezano za opremu za puštanje filmova. Kapiram da je za viši naslon možda trebao veći pad i da je tu bila nemogućnost postavljanja istih, ali nesmetano sedenje od 120 min za ljude više od 180 cm je jednostavno opterećujuće.