Ova poruka je, sa nekoliko izmena u par poslednjih komentara, prebačena iz teme "Stari mlin":
--------
Pošto većina verovatno nije imala puno prilika da se muva unaokolo i detaljno zagleda zgradu BIGZa, napravio sam zbirku fotografija. Nadam se da će ovako postati očiglednije koliko je ova zgrada vredna i dobro zamišljena, a onda i kolika je šteta napravljena time što se zaklanja bilo koji njen deo.
Orjentisana je tako da se neposredno pre zalaska Sunca sva presijava. Ovo se bez problema vidi, a i vrlo upečatljivo izgleda, čak i sa druge strane Save ...
Na sledećim fotografijma pogledajte ovu fantastičnu igru pravouganih masa sa ponekim kružnim akcentom.
Što se više približavamo isti geometrijski motivi koji su definisali oblik velikih masa se sada ponovo pojavljuju, u nizu manjih struktura, ponekad za nijansu drugačiji ili različito orjentisani.
Pogledajte sada gde se sve pojavljuju polukrugovi, i kako su fenomenalno nastavljeni od krova naniže, upravo tamo gde bi se najmanje očekivali, na ivici zgrade. Ivica tako uopšte nije ivica, nego četvrtina kruga, sve zajedno sa prozorima koji se ne prekidaju nego jednostavno savijaju oko nepostojeće "ivice" zgrade. Desno gore, ovo sa "prorezima", je valjda predstava i same štamparske mašine.
Pogled u desno, i ponovo igra sa, opet različitim, kvadratnim oblicima velikih masa. Ali ovde je zanimljiva i vertikalna traka svetlarnika.
Ispunjen je malim kvadratima, unutar kojih je 16 potpuno istih, manjih kvadrata (isti je odnos debljine okvira i veličine kvadratne površine i za veće i za manje kvadrate). Ovo bi trebalo da sugeriše olovna slova u štamparskom slogu, složena za štampanje. Kvadrati olovnih slova se tako uvek vide, bez obzira da li ste blizu ili daleko. Jedino što ih vidite više ili manje
Ovaj motiv se ponavlja po celoj zgradi.
Pogled sa druge strane koja je takođe veoma zanimljiva, a sada i delom zaklonjena (pokušao sam da nađem uglove gde se to manje primećuje). Nešto što izgleda kao milion malih pravouganika ili vertikalnih traka se mračno presijava naspram osvetljenog zapadnog neba posle zalaska Sunca. Inače, refleksije su, u zavisnosti od položaja Sunca ili boje oblaka, uvek drugačije (Zato što ima i krivih površina i ogromno mnoštvo pojedinačnih, ali različitih oblika napravljenih od stakla). Zamislite kako bi izgledalo da se sve ovo sredi i renovira. Klik za nešto veću rezoliciju.
I kad se gleda sa druge strane, ponovo imamo vrlo zanimljivu, i potpuno različitu, igru velikih kvadratnih masa pri vrhu.
To je izgledalo ovako. Da se sredi, ofarba, zamene stakla, i da nema ovog čuda koje će se pojaviti ispred, ovo bi fenomenlano izgledalo iz pravca centra grada i auto puta. A vidi se čak i sa reke.
Ali je sa pozicija kojima se kreću pešaci nažalost ostalo vidljivo samo ovo jadno parče. Još kad se hotelu doda velika i neprekidna površina obojenog stakla ... Nista od dinamike, masa, prostornosti i utiska koje je Srpska "mašina za štampanje znanja" trebala da prenese.
A pogledajte kako upravo taj ugao ustvari dobro izgleda kad se posmatra odozdo.
Na krovu postoji velika terasa i čak čitavo šetalište sa "uličnim" osvetljenjem ...
E sad, kad se uđe u zgradu, utisak je na mene najpre ostavilo fascinantno stepenište. Potpuno u staklu. Nešto što liči na milione komada pravogaonih staklića se bez ikakvog prekida pruža od dna do vrha. Ponovo štamparski slog, ako ste ga slučajno zaboravili posle razgovora sa portirom. Pod ne ide do stakla nego se završava pre njega, ostavljajući zanimljivu i VRLO duboku rupu, dok rukohvat ostaje neprekidan i elegantno zaobilazi stubove. Obilje svetlosti. Ujutro, kad se rađa Sunce, mora da je spektakularno. Svaka čast.
Pogled kroz razbijeni prozor, na stepenište sa druge strane. Levo su kvadrati, desno su pravougaonici.
Pogled sa krova. Spoljašnja strana stepeništa sa koga su slike.
Unutrašnjost je vrlo zanimljivo ukrašena. Puno alternativaca
Ulaz u kafić na krovu.
Najbolja terasa u gradu.
A ovo je, koliko sam uspeo da shvatim, zadnji, polukružni deo korica knjige. izgleda spektakularno.
Kafić sa najboljim pogledom u gradu.
Desno horizontalni pravougaonici, levo kvadrati unutar drugih kvadrata, na valjku
A ovo je stvarno nešto posebno. Betonska lajsna koja drži staklo ima ISTI polukružni finiš kao i spoljačnji oblik ove polovine valjka, tj "zadnje strane knjige", u kome se nalazi!
Kad čovek silazi niz poslednje stepenice i napušta zgradu ponovo mu postaje očigledno u kolikoj je meri ovde vođeno računa o svakom sitnom detalju. Stakla na izlaznim vratima svojim oblikom predstavlaju u visoko stilizovanom i krajnje redukovanom obliku maltene čitavu zgradu BIGZa. Za to je sasvim dovoljno ponoviti osnovne motive: Tri vertikalno podeljena kruga iznad, i pravougaona grupa kvadrata unutar kvadrata. Za asocijaciju i formiranje mentalne slike ništa više nije ni potrebno. Savršeno!
Spoljašnji deo: stubovi, prozori, stare lampe i način na koji se nadstrešnica ulaza probija kroz stubove.
A ovako se ljudi uvode u zgradu. Da odmah znaju gde ulaze.
Šta se još može reći o "važnom Hotelu", njegovoj poziciji, i onima koji su to odobrili? Ništa. Ovo imamo, ili smo mogli imati, pa vi uporedite.
