Šta je novo?
Od:
Filteri

Besplatan javni prevoz, realan model

B

bigvlada

Advanced
Učlanjen(a)
29.06.2007.
Poruke
2.610
Pohvaljen
14
Lokacija
Beograd - blokovi
Postoji više načina finansiranja besplatnog prevoza.

Nekada lokalni trgovci imaju interes da finansiraju besplatan prevoz jednom autobuskom linijom do svog tržnog centra (npr. besplatna linija od Doma Omladine do Piramide). Dosta kompanija (uključujući i vojsku) imaju interes da organizuju besplatan prevoz svojih zaposlenih (google autobusi imaju i bežični internet :))

Drugi način je kroz porez.

Naime predlog je da se npr. na uplatnici infostana doda i stavka za gsp. (to će biti manji izdatak nego npr. za odnošenje smeća).
Moj predlog je da cena bude 10 dinara po članu domaćinstva, dok bi za firme cena zavisila od broja zaposlenih, npr. 1000 dinara za kompaniju sa tri zaposlena pa naviše.

Na ovaj način, prosečno domaćinstvo (od četiti člana) će plaćati 40 dinara mesečno za prevoz, dok će firma (hajde opet ona sa tri zaposlena) plaćati 1000 (nekoliko puta manje nega da svima kupuje markice). Građanima i firmama (kroz akciju koju treba da zajednički sprovedu grad i gsp) treba na jasan i plastičan način da bude predočeno koliko ovakav princip predstavlja uštedu, kako u ličnom tako i u kompanijskom budžetu.

Ako sam dobro protumačio bilnas uspeha i bilans stanja na gsp-ovom sajtu, gsp ima prihode od nešto preko osam miliona dinara i rashode koji su nešto više od sedam miliona. Oko 4,5 miliona prihoda je od prodatih karata a oko 3,5 miliona spada u ostale prihode (verujem da su to uglavnom prihodi od reklamiranja ). Ovo nije velika suma, a oporezivanjem bi mogla da se dramatično uveća.

E sad, vozila za gsp nabavlja grad iz svog budžeta (kao što republika radi za policiju, vatrogasce itd...). Verujem da bi sa ovako povećanim prihodima (i što je važnije redovnim, čija se visina može predvideti) gsp mogao da bude efikasniji kao i da sam nabavlja deo voznog parka i na taj način rastereti gradski budžet. Naravno, određuje se koji deo od prihoda ide privatnicima (koje takođe treba podstaći da više iznajmljuju prostor za reklamiranje na svojim autobusima (ili i površinu na njihovim autobusima uključiti u ponudu gsp-a)).

Brojne su prednosti besplatnog prevoza. On tako postaje pristupačniji svim slojevima stanovništva, smanjuje gužve (znamo šta nas čeka 2008. sa obnovom mostova) i povećava prosečnu brzinu javnog prevoza, smanjuje zagađenje (ljudima će biti isplatljivije da se koriste gradskim prevozom), lakše parkiranje (manje kola na ulicama od sadašnjih 400.000), manje habanje puteva i ređa raskopavanja i rekonstrukcija ulica, efikasniji gsp (manje zaposlenih, više plate), više turista (nijedan glavni grad do sada nije uveo besplatan prevoz, to može da bude i tourist teaser :))
 
To je nekako utopisticka i socijalisticka ideja. Jeste lepa, eni je to padalo na pamet, ali ipak je nemoguca. Nazalost, broj privatnih automobila ce biti sve veci pa ce postojati ljudi koji idu samo kolima i oni koji idu prevozom, sto znaci da on vise nije znacajan za celo drustvo. Ipak, smatram da je za gradkse uslove potrebno da javni prevoz bude primarni vid transporta,a privatna vozila alternativni. Kome se to ne svidja on nije za grad.
 
Zašto nemoguća? Pa namerno sam kopao po njihovim izveštajima kako bih dobio koliko-toliko realne cifre.

U više članaka na ovom sajtu i u dnevnoj štampi se pominje cifra od oko 400.000 automobila u Beogradu.

Da li misliš da sadašnja infrastruktura može da podnese taj broj?
Da li misliš da buduća infrastruktura može da izdrži povećanje broja automobila?
Kako misliš da nije značajan za celo društvo? Rekao sam da bi se sa takvom organizacijom prevoza ljudima više isplatilo da na posao i sa posla idu gradskim prevozom. Uvek će biti ljudi koji će ići kolima (u jednom postu je napisano da npr. direktor banke ne sme da se vozi gradskim prevozom, loše za imidž banke :) ) ali će onda i njima biti lakše jer će više ljudi koristiti gradski prevoz pa će biti manje gužve. Pročitaj ponovo post, naveo sam koje su i sekundarne porednosti, koje su takođe značajne za celu populaciju.

Sve što je potrebno je odluka grada (nisam siguran da je referendum potreban, ali ako jeste, pre toga treba sprovesti kampanju i ljudima objasniti koje su prednosti). To je istinski besplatan prevoz za turiste i ostale građane Srbije koji ne žive u Beogradu. Za nas ovde je to jeftiniji (i nadamo se kvalitetniji) prevoz.
 
Meni se sviđa ova Ideja i ne smeta mi što je socijalistička.
Voleo bih da i Mi budemo socijalistička država kao nap. Švedska ili Norveška.

Naplata bi osim preko InfoStana, mogla da ide i preko poreza na pumpama
u gradskim opštinama ( 1-2din).... oćeš da se vožiš kolima, onda plati.

Kada bi grad mogao da direktno ubira porez sa svojih opština, mogao bi da se
odredi i Gradski porez u Centralnoj zoni, nap. 2% ... pa izvolte u DeltaC. :)
 
^^^ Ja bih voleo da mi budemo kapitalisticka drzava, kao Britanija, Danska, Svajcarska, SAD. Mislim da socijalisticki model, i uopste "big government" seme posebno lose funkcionisu u Srbiji (vidi: SFRJ, Kraljevinu, razne diktature). Srbiji je bilo dobro samo za vreme Radikala (onih pravih) i njihovog programa smanjivanja centralne vlasti. Zbog uplitanja struktura vlasti u individualnost se i desila 1804. Ali to je druga prica. Inace, cena koju su u 19. veku platile (i danas placaju) Svedska i Norveska za svoj socijalisticki sistem je bila uzasna.

Mislim da nije u redu naplacivati usluge ljudima koji ih ne koriste. Besplatan prevoz stvarno zvuci super, ali mislim da nema nista lose sa postojecim sistemom. Jedino, ja bih ga tehnoloski poboljsao podhitno (RFID tagovane karte i markice).
 
jovanovm":15tgy5cj je napisao(la):
Srbiji je bilo dobro samo za vreme Radikala (onih pravih) i njihovog programa smanjivanja centralne vlasti.
Kliknite za proširenje...
Auuu.. A zar nije korupcija tad cvetala, pa je Nikola Pašić dva puta obarao skupštinu, jer su hteli da uvedu komisiju koja bi ispitivala malverzacije njegovog sina. Pa sve koncesije koje su se dobijale su išle preko "procenta" kraljevskoj porodici i članovima vlade (zvuči poznato?). Pa onda "veliki dobrotvori srpskog naroda", kao što su Miša Anastasijević (doduše zgrada rektorata je izgrađena 1886, malo pre Pašića) koji su se obokatili preko monopola (pre svega na trgovinu) (opet, zvuči poznato?).

Ja bih se nekako složio sa:
"Nikad nam nije bilo dobro u istorijij", Zoran Đinđić.
 
Nije mi jasno zašto se ovakav sistem smatra socijalističkim? Ja na javni prevoz gledam kao na uslugu sličnu grejanju, telefonu, vodi, struji, odnošenju smeća itd.

Zdravstveno osiguranje funkcioniše na sličan način. Da li ga smatramo socijalističkim? Pogledajte sicko Majkla Mura, i pored preterivanja kojima je sklon, lepo prikazuje američki i evropski sistem zdravstvenog osiguranja. Amerikancima je opšte zdravstveno osiguranje socijalizam.

U Beogradu (kao i u bilo kom drugom gradu), postoji kategorija ljudi(iako u drastičnoj manjini) koja ne želi da koristi javni prevoz ili nema potrebu za bilo kakvim prevozom (ne mogu sebi da predstavim nekog ko bar jednom mesečno ne koristi prevoz ali recimo da ih ima).

Sada, stavite u jednačinu još par promenljivih. Država će pre ili kasnije staviti kamere koje će pratiti saobraćaj i loviti vozače po žutim trakama. Cena benzina će biti sve viša (za mesec dva će nafta preći 100 dolara za barel), svakodnevna vožnja kolima će biti sve više luksuz i trajaće sve duže usled sve većih gužvi.

Stavimo se sada u perspektivu čoveka koji voli da se vozi kolima i nikada ne koristi javni prevoz. On bi morao mesečno da plaća 10 dinara (ako bude toliko, tj. ukupno 40 za prosečnu familiju). Druge troškove snosi kompanija u kojoj radi i koja će imati manje troškove nego da mora svakom zaposlenom da kupuje markicu. U najgorem slučaju, ako je samo on zaposlen u firmi (ako ima još jednog zaposlenog, plaćaće manje nego da mora da mu kupuje markicu) plaćaće 1000 dinara mesečno za prevoz koji ne koristi - ovo je jedini slučaj kada je (prividno) u gubitku.

Hajde sada da vidimo šta on dobija za taj novac:

1. Njegova tri člana familije mogu besplatno da koriste javni prevoz (ovo mu je već ušteda od bar jedne markice, ili koliko već karata za prevoz)
2. on će brže dolaziti na posao, sa posla i cirkulisati po gradu usled smanjenih gužvi
3. -II- jer će se manje raskopavati ulice (manje će se arčiti pa će duže trajati asfalt)
4. i on i njegova porodica će imati čistiji vazduh

Šta grad dobija:

1. bolji saobraćaj
2. gsp koji onda može da ima manje radnika (sa višim platama), efikasniji, koji sam može da nabavlja deo voznog parka i tako rastereti budžet grada
3. više novca u budžetu usled smanjenja izdataka za popravku-rekonstrukciju ulica
4. -II- usled smanjenja izdataka za popravku-rekonstrukciju fasada (manje smoga, duže traje boja :) )
5. više domaćih i stranih turista kojima će izostanak maltretiranja sa kupovinom karata biti još jedan plus u odluci da li da novac potroše u Beogradu ili na nekom drugom mestu (nijedan glavni grad do sada nije ovako organizovao prevoz)

Možda će amrikancima ovo delovati kao komunizam, ali to je njihov problem. Ako baš toliko budu želeli da vide crveno, možemo da im prodajemo majice sa Titom (mislim da bi prodaja išla skoro kao za Čea) i beretke sa petokrakom :lol:
 
Ja se ne gadim na socijalizam, i nije to problem ovakvog modela. Jednostavno da je tako nešto moguće takvi sistemi bi dvetali. Mogla bi da se uradi jedna ozbiljnija analiza pa da se prosledi predlog SG. Ali mislim da bi se samo slatko nasmejali. Inače, takav sistem ne bi značajno mogao da smanji broj korisnika automobila. To tvrdim jer je cena prevoza ITS-om zanemarljiva u odnosu na cenu prevoza privatnim automobilom i sve bi funkcionisalo isto.
 
naravno da ne bi bio smanjen broj automobila, samo bi se oni ređe koristili za svakodnevni odlazak/dolazak sa posla.

Misliš da je cena prevoza automobilom uporediva sa gsp-om? Teško, jer tu pored troškova za gorivo (benzin, dizel, struja,vodonik,gas, biodizel itd..) postoje i redovno održavanje (npr. ulje), redovan i vanredan servis, registracija, obnavljanje/produžavanje vozačke dozvole, eventualne kazne, parking, itd... Automobil je u najmanju ruku još jedan, i to veoma zahtevan član porodice.

Pa znaš, verujem da bi se nasmejali, ali postoji stvar koja se zove izbori, pa ako oni neće, ne bi me čudilo da neko osnuje partiju (recimo neka se zove beogradska :lol: , ili beobuild partija :D ) koja bi učestvovala samo na lokalnim izborima i kojoj bi onda bilo u interesu da više grize što se tiče realizacije projekata na lokalnom nivou. Naravno, uvek neko može da se koristi ovim kao predizbornim sloganom, da se raspravljaju i pljuju oko toga i unakaze inače dobru ideju. Zato i smatram da to gradska vlada (ne verujem da će odnos snaga nešto mnogo da se menja, verovatno će samo umesto Karićevog pss-a u skupštini biti ldp) treba da uradi posle izbora, kroz jednu kampanju koja bi građanima objasnila prednosti jednog takvog sistema.

Kada postoji podrška građana za neki projekat, onda nije problem koliko on košta i koliko treba vremena da se implementira/izgradi.

Ovakav sistem u celosti imaju npr. Nova Gorica i Compiègne u Francuskoj, uz još desetak gradova u Evropi slične veličine.

Delimično su ovakav sistem primenili Adelaida, Ostin, Okland, Kalgari, Brizbejn, Gent, Ipsvič, Halifaks, Mančester, Melburn, Majami, Pert, Pitsburg, Sijetl, Sidnej i još par manjih gradova. U njima su pojedine linije besplatne.

Ne mogu da ulazim u razloge zašto u drugim gradovima taj sistem nije primenjen u celosti, jer ne znam kako se razvijao i kako funkcioniše saobraćaj u njima. Zato se držim Beograda kao grada gde bi to moglo da se realizuje. Uostalom, ako stvarno hoćemo da imamo svetsku metropolu, ne možemo uvek da kopiramo druge, treba i da stisnemo petlju i nešto uradimo prvi :cool:
 
Svidja mi se ova ideja za Beogradsku Stranku ... hihi

Ono za Radikale - nisam se dobro izrazio, mislio sam u poredjenju sa prethodnim vremenom, tj. tada je u Srbiji bio vidljiv napredak, tj. Za vreme Pasica, Srbija je napredovala vise (relativno, i to socijalno+ekonomski) nego u bilo kom drugom periodu. Sto se komentara o korupciji tice, potpuno si u pravu, slazem se, ali mislim da bismo to morali staviti u kontekst kraja 19. i pocetka 20. veka.

Sto se ovih drugih komentara tice, ljudi, izvinite molim vas, ali ako se drzava ili zajednica bavi necim, to je socijalisticka mera. Vidi sta kaze Britannica To je inace nesto potpuno razlicito od komunizma. :D E sad, svako ima pravo da to predlaze, ali ja mislim da bi to bilo strasno neefikasno. Koliko novih ljudi treba zaposliti da se bave tim porezom? Sta ce motivisati menadzere gradskog prevoza da poboljsaju usluge ako im je zagarantovan prihod nezavisno od broja putnika? Mislim da je ovo recept za katastrofu. Ovo smo ipak imali u Beogradu, dok je GSP imao monopol, a finansiran je od sredstava iz budzeta. Svi su se svercovali (putovali besplatno), a GSP je dobijao sredstva od grada (oligarhije, kako god ces to nazvati)... mislim da je to bilo izrazito lose. Ako nekog zanimaju statistike, ili uopste problematika sistema gradskog prevoza, molim vas procitajte ovaj clanak u Vremenu 872, mislim da ima mnogo zanimljivih podataka.
 
sjajan članak, koji i odgovara na neko od tvojih pitanja. Da pojasnim:

GSP je i ranije imao neku vrstu zagarantovanog prihoda, tj. državne firme su bile u obavezi da kupuju markice.
Broj prodatih markica nije zavisio od visine karte već od kvaliteta usluga, tj. zavisio je od poverenja građana u gsp.

Sjajna rečenica kojom se završava tekst, da građani svakog dana glasaju o tome da li veruju gradskim institucijama ili ne, tj. proces koji se ponvlja svakog dana.

Tvoja strahovanja u vezi kvaliteta usluga u situaciji kada je prihod zagarantovan mogu se eliminisati na sledeći način:

GSP i privatnici prvo treba da kategorizuju svoja vozila: kao i taksisti, i recimo da postoje tri kategorije, u zavisnosti od opreme. Svako vozilo koje tako učestvuje u saobraćaju onda ima pravo na određen deo prihoda. Visina prihoda zavisi od veličine vozila, kategorije, dužine linije i prosečnog broja putnika na liniji - dakle nešto što se menja svakog meseca. Privatnicima treba dozvoliti da konkurišu za dobijanje dozvola za sve linije. (Takav štos su primenili u Kembridžu, imaju državni Cambus i privatni Miller bus). GSP će biti primoran da podiže uslugu jer će se za povećan kolač prihoda konstantno boriti sa privatnicima koji će isto morati da grizu da bi nešto zaradili. Sada je odnos prihoda fiksiran i to smanjuje konkurentnost. Tek kada GSP bude morao da se bori za svaki procenat prihoda, možemo očekivati stalno inoviranje usluge.

Summa summarum, i gsp i privatnici mogu da na stolu vide veću sumu novca za javni prevoz, dobijenu oporezivanjem, ali to ne znači da im je i zagarantovan povećan prihod, moraće i te kako da se pomuče za njega.

Jedina prednost gsp-a će biti u tome što za razliku od privatnika koji investiraju svoj novac, on vozila dobija od grada (mada se i tu može staviti stavka da ako ostvaruju recimo 65% prihoda, onda moraju da kupe npr. 20 autobusa i 5 tramvaja sami).
 
Mozda sam nesto pogresno razimeo, pa me ispravi.

10 dinara po stanovniku mesecno?

2 miliona stanovnika -> mesecni prihod 20 miliona dinara -> 250 hiljada eura mesecno ->3 milona eura godisnje.

To je jaaaako mala cifra za funkcionisanj GSP-a.

Samo za gorivo, pod uslovom da drzava ne uzima na akcizama, ti treba bar milon eura mesecno.
A za te prihode(3 milona eura godisnje) bi mogao na kraju godine da kupis tek 15-ak autobusa.

Da nisi mislio na 10 eura po stanovniku mesecno? To bi bila realnija cifra.

edit: zaboravio sam prihod od zaposlenih, ali i on ne bi bio veci od 2 mil eura mesecno, sto opet nije neka cifra
kad se uzmu o obzir svi troskovi(gorivo, odrzavanje, bar dva vozaca po vozilu, nabavka novih autobusa)

edit2: za autobuski saobracaj po mojim nekim procenama treba oko 10 miliona eura godisnje, za tramvaje i trolebuse jos nekih dodatnih 2 milona. Znaci ukupno 12 miliona. Kad bi u Beogradu bilo oko 600K zaposlenih to bi doslo oko 20 eura po zaposlenom(sto bi placale firme), a ostale kategorije bi se vozile besplatno.

Ima li neko neki skorasnji poadatak koliko GSP proda karti za jedan mesec? Mozda oni vec imaju taj prihod, tj. mozda ih grad i ne finasira nesto mnogo dodatno.
 
Veruj mi, grad ih finansira mnogo na mesečnom nivou, i nastaviće da ih finansira. Na sajtu gsp-a je bio neki godišnji bilans stanja.

Ne verujem da naš standard u ovom trenutku može da podnese 10 evra po stanovniku. Poenta je da se krene sa niskom cifrom, da se ljudi naviknu, da vide da li im takav način plaćanja prevoza odgovara itd...

Kako raste standard, tako će da raste i pretplata za gsp da bi na kraju stigli do komercijalne cene a grad mogao da novac za gsp uloži u nešto drugo. GSP bi tada sam plaćao za gorivo i nova vozila.
 
Davno sam čitao kako su mnogi gradovi u svetu već probali to sa besplatnim gradskim prevozom ali su rezultati bili razočaravajući. Naime guzve su ostale iste pošto je broj automobila ostao isti. Jednostavno, ljudi (neki) su navikli na kola i nezamislivo im je da se kreću na neki drugi način. S druge strane oni koji koriste GSP putovali bi mnogo komotnije bez straha od kontrole i obaveze poništavanja karata na aparatima koji su često u kvaru. Jedino rešenje je širenje pešačkih zona i izgradnja podzemnih garaza po obodu centra. U nekim gradovima sam video prostrane pešačke zone po kojima se kreću samo pešaci ali i tramvaji. Problem je što su podzemne garaze izuzetno skupe.
 
Nije problem ideje sistema sto su automati pokvareni. Kada budu elektronski radice. A ko izbegava obavezu plasi se. Ovaj sistem mogao bi da postoji u centru. Neke kratke centralne linije mogle bi da budu besplatne kako bi oni koji prevoz uobicajeno ne koriste bili motivisani da u centru ne koriste svoje automobile.
 
Perth ima besplatan prevoz u centralnoj zoni, sve autobuske linije su besplatne, osim gradske železnice. Unutar te zone postoje tri besplatne autobuske linije (tzv. CAT- Central Aeria Transit). One su kružne i voze d otprilike 7:00 am do 6:30 pm. CAT linije imaju još Fremantle i Joondaloop.
Nešto slično ima i Manchester.
 
Elem, ako se usvoji predlog da građani plaćaju taksu za GSP (kao i za bilo koju drugu komunalnu ustanovu) deo novca može da se utroši i za alternativni vid prevoza. Mislim na nešto ovakvo:

BIKE SHARING TO SAVE CITIES
by Jorge Chapa

42127540jc8.jpg


If you live in a large city, such as Sydney, New York, or Paris, odds are that you have faced the very serious problem of automotive congestion in the downtown areas. There are a few solutions that so far have been implemented to try and solve the problem, the most famous one is the one introduced in London, where one has to pay to bring in their vehicle to the downtown district. New York Mayor Michael Bloomberg tried proposing a similar system for his city, only to find himself unable to bring it to fruition. Well, the mayor of Paris, Bertrand Delanoe , has decided that another way to solve this problem is to provide to people access to cheap alternative, mass transportation, the Velib Bike System.

84986899vk1.jpg


While Paris is not the only city that has implemented a system such as this, Stockholm, Vienna, Brussels, Barcelona, and even Lyons have similar systems, this is believed to be the largest attempt at providing a low-cost biking sharing system provided by a government. The idea is simple, locate enough stations around the metro stations in the city, and you give commuters different options to travel to and from work, diminishing the need for the use of their automobiles. As of this moment the city has installed over 10,500 bicycles, and is expected to double that number by the end of the year. As you can imagine, these bikes were designed with heavy use in mind as each bike is expected to be used between 10 and 15 times per day by different passengers. They are meant to be tough, the components are hidden, and the materials chosen for the frame are heavier that the standard commercial bikes. (to znači da će podnositi svakodnevna maltretiranja dok će zbog težine biti neprimamljivi lopovima - prim. bigvlada)

So, is biking to your job an option? Plenty of people seem to think so. Bike sharing services have been sprouting all around Europe. Furthermore, with the importance being placed on reducing traffic congestion, the idea of providing for biking services seems like an attractive proposition. Take for instance this editorial by David Haskell, which recently appeared in the New York Times. In it, he calls for New York Mayor Michael Bloomberg to emulate what’s happening in Paris and implement a similar plan for New York. Think about it, how many people really need their cars to move around Manhattan? This would be a proposition suitable to the city, and one which the Mayor’s office could implement very easily and cheaply. And the best place to start would be the new World Trade Centre development, or at least, that’s what the planners for the project seem to think, as they are proposing a bike sharing program to be installed in the complex.

Izvor: Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2007/07/22/bike-sharing-to-save-cities/
 
Zanimljivo i ne mnogo skupo.

Nego kad si vec podigao ovu temu, moram da jos jednom ponovim da ti one cifre apsolutno nisu uredu.

2 milona stanovnika po 10 dinara mesecno i 1000 dinara na 3 zaposlena ti izadje oko 250 miliona dinara mesecno ili oko 3 milijarde dinara godisnje(~35 milona eura).

Rashod GSP je verovatno to sto si ti procitao 8 milona hiljada, tj. 8 milijaradi dinara sto je tad bilo oko 100 miliona eura .
A realan rahod im je oko 200 miliona eura posto ih grad subvencionise sa oko 100 miliona eura.

Po ovoj tvoj racunici oni su prihod od karata imali 4,5 milijaradi(55 milona eura), a sa tvojim sistemom bi imali 35 miliona eura. Znaci daleko da bi tu bilo ikakvih vecih prihoda, cak sta vise grad bi ih morao jos vise subvencionisati.



Inace svidja mi se ideja o "besplatnom prevozu".

Ja bi to uradio samo preko zaposlenih Sadasnji nivo prihoda od karata bi se mogao ostvariti kada bi svaki poslodavac za svakog zaposlenog bio obavezan da uplati oko 10 eura mesecno. Za potpuno skidanje sa grbace grada ta bi cifra trebala da bude oko 20-25 eura.
 
Apsolutno se ne slazem sa ovim sistemom besplatnog icega, vise puta sam postovao - nije mi jasno kako toliko godina posle propasti komunizma u ovom prostoru i dalje plutaju takve ideje ciji rezultat nije nista osim izrabljivanja coveka.
 
Tako se gubi zainteresovanost GSB-a da poboljsa uslugu jer oni bi dobijali te pare u svakom slucaju nevezano za to sta ljudi misle o tom prevozu i kakva je npr. udobnost, starost vozila itd. Sistem se ni meni ne svidja jer se gubi svrha preduzeca da nudi odredjenu uslugu i u odnosu na nju dobija musterije/pare.
 
Pa i ovako oni dobijaju pare nezavisno sta ti mislis o njima, tj.dotiraju se koliko god im hvali.
Ipak mislim da za bolji prevoz ipak treba veci prihod i da se neke velike ustede na postojecem ne bi mogle izvuci.
Slazem se da ovo sad nije najbolje resenje, ali sumnjam da bi otvorena trka u prevozu bilo bolje resenje.
Mi smo prakticno vec i imali prevoz zasnovan samo na privatnicima kojima je bitan samo profit i to je bilo katostrofalno resenje. Svako lose poslovanje GSP-a se kompenzuje sa visinom profita koji privatnik ocekuje. Privatnici su se sad doveli u red, ali sam siguran da GSB po autobusu kosta grad manje nego privatnik.

Sem toga, za GSB kao gradsko preduzece je odgovorna vlast u Beogradu, koja je podlozna oceni gradjana te bi im i te kako trebalo biti vazno da li prevoz fukcionise i da li ce sa postojecim prihodima da naprave sto vise mogu.
 
Trenutno dobijaju samo jedan deo para iz gradske kase, ostalo je od karata. Kada ne bi placali GSP onda bi sve dobijali iz kase sto upravo kao sto sam naveo nije dobro za razvoj samog gradskog prevoza. Ne verujem da je realno da se u neko skorije vreme ukinu subvencije za prevoz.
 
Nikola, cifre sam bazirao na jedinom dokumentu koji sam našao na sajtu GSP-a, uzmi ih više kao vodič nego kao aksiom.

Za novac koji bi se ovako skupio bi ravnopravno konkurisali GSP i privatnici. Povećanje/smanjenje broja linija i autobusa koju neka kompanija opslužuje bi moglo da se kontroliše svake godine (za drumski i vodeni deo saobraćaja). Ja nemam problem u scenariju gde bi GSP usled kvalitetnije usluge privatnika na kraju spao samo na 25% ili manje autobuskog saobraćaja. O metodama kontrole kvaliteta prevoza možemo da raspravljamo. Takože bi mogli da se stimulišu privatnici da nabavljaju elektrićne/bioetanol/gas autobuse, bilo šta što će smanjiti zagađenje/potrošnju nafte.

GSp bi u svakom pogledu morao da poradi na unutrašnjoj reorganizaciji, tj. kresanju kadrova (ovo se odnosi i na ostala javna preduzeća). Ako bi morao da se bori sa privatnicima za svaki dinar (grad zabrani povećanje cene karata), bio bi nateran da poboljša uslugu, sopstvenu marketing službu i da kreše troškove poslovanja.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh