Šta je novo?
Od:
Filteri

Beogradske reke i priobalja

По саопштењу, град Београд нема капацитете да из Саве извуче потонули сплав “Фристајлер”. Покушаће да буде уклоњен до петка (данас), али су шансе за то мале, јер град не располаже одговарајућим баржама ни довољно јаким дизалицама. Сплав је тежак, пун муља и морао би да се извлачи са обале. Очекује се да посао на крају буде враћен Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које је и надлежно за водене токове.
 
Данас-07.04.2025. обљављена је јавна презентација УП за инфраструктурно опремање водног земљишта у блоку 15, општина Нови Београд. Реч је о пројекту санације обалоутврде и приобаља реке Саве са пратећим садржајима, површинама паркова и инсталацијама, а на левој обали реке Саве, од ушћа Саве у Дунав тј од канализационо црпне станице „Ушће“ до Бранковог моста. Дужина тог дела који ће се санирати и уредити је 2550 метара.
Овде имате све: https://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-i-konkursi/a107216/Javna-prezentacija-UP-za-infrastrukturno-opremanje-vodnog-zemljista-u-zoni-3P6-u-bloku-15-KO-Novi-Beograd.html

Текст урбанистичког пројекта, ПДФ формат
Технички извештај постојећег стања, ПДФ формат

Шира локација подручја
ортофото.JPG



Предлог планиране парцелације 1, 2, 3
предлог планиране парцелације3.JPG
предлог планиране парцелације2.JPG
предлог планиране парцелације1.JPG


Легенда за предлог планиране парцелације
легенда.JPG


Приказ саобраћајне и комуналне инфрструктуре
приказ саобраћајне и комуналне инфраструктуре.JPG


Легенда за приказ саобраћајне и комуналне инфрструктуре
легенда сао и ком инфа.1.JPG
легенда сао и ком инфа.2.JPG
легенда сао и ком инфа.3.JPG
 

Prilozi

  • Tekst.pdf
    789,4 KB · Pregleda: 12
  • 2025-HXXX_Tehnicki izvestaj.pdf
    1,7 MB · Pregleda: 11
Надам се да неће бити БнВ мобилијара, поготову не ограда.
 
Krenuo da čitam, pa evo nekih "dajdžesta"

Као вредност од општег интереса овим решењем се штити простор у складу са следећим циљевима:
▪
Није дозвољено заклањање постојећих визура са шеталишта на суседне обале.
▪
Кроз израду техничке документације морају се штитити и унапредити основне функције простора: заштити водни објекат и примарни зелени коридор.
▪
Чува се постојеће урбанистичко решење и аутентичан просторни израз. Дозвољени су радови на реконструкцији – замена опреме и дотрајалих застора квалитетнијим, благовремена замена оболелог и оштећеног биљног материјала.
5
▪
Свако постојеће стабло представља део драгоценог вишегодишњег зеленог фонда. У том смислу, свако евентуално уклањање високе дрвенасте вегетације мора бити евидентирано, оправдано, спроведено у складу са процедуром и обавезно замењено компензационом садњом у границама обухвата урбанистичког пројекта.
Kliknite za proširenje...

Ostaje restoran Ušće (vrv Nacionalna klasa) i uklanjaju se privremeni objekti.

Ne sme ništa da se gradi osim novog pristaništa

услови за ограђивање парцеле
▪
Није дозвољено ограђивање парцеле
Kliknite za proširenje...

За потребе опслуживања садржаја дуж леве обале Саве планира се Сервисна колско пешачка стаза. Са једне стране је повезана са Колско пешачком 2, а са друге стране је слепог краја и завршава се окретницом.
Oвом саобраћајницом ће се омогућити достава и пролаз интервентних возила. Она није намењена јавном моторном саобраћају, па ће бити са контролисаним приступом, потапајућим стубићима или рампом, положеним на оријентационој коти 76,00mnv.
Kliknite za proširenje...

Faking jarbol
У оквиру зоне јарбола, а са приступом са саобраћајне површине Колско пешачка 2, планира се 12 ПМ за аутобусе. Планирана ширина сваког од ових паркинг места од 4,5m омогућава безбедан улаз/излаз путника из аутобуса.
За потребе паркирања путничких аутомобила, у оквиру зоне јарбола, а са приступом са саобраћајне површине Колско пешачка 2, планирано је око 50 ПМ, косо организованих. Димензије паркинг места су 2,5m х 5,0m, a приступа им се са једносмерне саобраћајнице ширине 3,5 m и директно са Колско пешачке 2 (6ПМ) . Ова паркинг места извести тако да се максимално сачувају постојећа квалитетна стабла. Стога ће се коначан број ових ПМ утврдити израдом техничке
Kliknite za proširenje...

Мере заштите ваздуха
−
формирати дрвореде дуж постојећих и планираних саобраћајница.
Kliknite za proširenje...

ОПИС САНАЦИЈЕ ОБАЛОУТВРДЕ У ФАЗИ 1
Радови на санацији обалоутврде састоје се од припремних радова, радова на изради загата, радови на самој санацији облоге обалоутврде, радови на насипању и санацији филтарског слоја, радови на санацији бетонског степеништа и остали радови.
Пре почетка радова потребно је приступити чишћењу комплетне деонице која је предмет санације, и то од површинских нечистоћа као и ситног растиња по косини обалоутврде. Камену облогу је потребно очистити од прашине, муља и речног растиња као припрему подлоге за ''фуговање'' репаратурним малтером, отпорним на дејство мраза и влажну средину. Пре наношења репаратурног малтера, потребно је очистити површине од прашине и нечистоћа, користећи грубе четке(са металним иглама), или машинским путем прелазом ''дамперица'' преко облоге, скидајући лоше везан материјал. За све веће пукотине и оштећења у виду недостатка камене облоге, је потребно одредити стање подлоге испод саме камене облоге јер је могућа појава ''каверни''(тунела/продора) у оквиру саме подлоге, па је у том случају потребно уклонити камен све до здравих и недеформисаних делова на косини обалоутврде и на основу затеченог стања подлоге камене облоге проценити да ли је потребна реконструкција на одређеној површини.
Kliknite za proširenje...

Toliko od mene za sada. Drugi PDF je prikaz postojećeg stanja sa slikama - u principu sve ono što već godinama prijavljujemo.
 
Pazite sad ovo. U gornjoj dokumentaciji za sanaciju priobalja postoji i inicijativa Agencije za upravljanje lukama za stvaranje uslova, tj za infrastrukturnu podršku za "putničko pristanište na levoj obali Save" !? To je po njima inače "strateški infrastrukturni projekat za potrebe razvoja grada Beograda Republike Srbije" koji je "jedan od infrastrukturnih objekata u okviru međunarodne izložbe Expo 2027". Način na koji je to napisano sugeriše da je sve to već gotovo i odlučeno, samo eto ovi koji su radli plan sanacije obale izgleda nisu bili obavešteni o tajnim planovima, pa sad oni svoj plan moraju da dopunjuju. To pristanište će biti realizovano kao ČETRI plutajuća objekta koja omogućuju istovremeni pristan 10 brodova kruzera. Pristnište je od rečne kilometraže 0,000. do 0,750. reke Save od Ušća. Pošto je samo ušće na kilometraži nula, a Brankov most na kilometraži 1,000, to znači da će pristanište zauzimati 3/4 dužina čitave leve obale Save od Brankovog mosta do ušća! Za njih treba obezbediti vodu, struju , pristupnu ulicu, pristup za snabdevanje brodova, vatrogasce, parking za 12 autobusa i granični prelaz. Onda naravno idu kiosci i sve ostalo što prati pristanište.

To znači da je cela ova šarada oko uklanjanja splavova "da bi se videla reka", kao i ovo uređenje keja, samo glupo i bezobrazno pozorište za masu, jer će svuda uz obalu da budu poređani gigantski kruzeri od kojih neće da se vidi ni kej, a kamoli voda ili druga obala. Pošto je prvo gomilom novih "kulturno-zabavnih" zgrada predviđeno uništenje parka ušće, sada unistavaju čak i Savski kej, jer on postaje obična gradska ulica, tj bivša obala tik uz koju su brodovi-zgrade nekoliko spratova visoki i po 160 metara dugački. Ima još jedna inicijativa za nekakvu ulicu. Sad je jasno i zašto je u ovom planu ostala "Gondola" sa Kalemegdana. Svi ovi putnici sa novog pristaništa moraju da pređu u stari deo grada, pa eto nove svrhe za Gondolu. Sve ovo je zaista odvratno.


Pristniste na levoj obali Save 1.png


Pristniste na levoj obali Save 2.png
 
Poslednja izmena:
Ваљда би најлогичније место за пристан био баш постојећи пристан низводно од базе речне флотиле где су сада сплавови?
 
Zna li neko da li je ovo i dalje samo predlog ili je to prihvaćeno? Meni liči da je to davno predviđeno kao deo Expa, a da se ovde naziva "predlog" samo zato što se predlaže izmena OVOG projekta uređenja keja, gde to iz nekog razloga nije uneseno. Verovatno zato što se sve kontraverzno rutinski drži u tajnosti, da bi se obesmislio svaki pokušaj da zakonom obavezna javna rasprava ima ikakvog smisla, pa zato projektanti rekonstrukcije keja nisi ni znali za to.

Ako je tako, ovo je konačno uništenje čitave zone ušća koja je od strane generacija urbanista planirana kao vrhunski zeleni park, najviši u čitavoj hijerarhiji zeleih površina grada, kao bukvalni zaštitni znak Grada. Tvrđava na bregu u zelenom okruženju mesta gde se spajaju dve velike Evropske reke. To je mentalna slika, logo i istorijski identitet Beograda koji je baš na ušću dve reke nastao i baš ovde bio nasljen bar 6000 godina. A šta će sad da bude? Pristanište dužine skoro jedan kilometar i parkinzi? Tvrđava neće ni da se vidi, pa čak ni voda, a kamoli cela reke. Plus gomila tobože "kulturnih" zgrada svuda unaokolo. I još nekakve metalne pasarele koje vijugaju iznad zemlje ?? Sa Gondolom i njenim stubovima i zaštitnom zonom bez zelenila. Važno je da je tu jarbol !? Ovaj neverovatni napor da se uništi sve ono posebno i jedinstveno što bi Beograd mogao da ima kao komparativnu prednost, što je ustvari već imao, da bi se razlikovao od konfekcijsko--pljačkaškog urbanizma kolonija trećeg sveta je apsolutno zastrašujući.

Iskreno se nadam da će bar neki arhitekta ili organizacija da podnesu primedbe na projekat i da se oglase o tajnom "pristaništu na ušću i levoj obali Save". Kad je o tome diskutovano? Gde? Koji su argumenti bili za to? Možda da je Expo izložba toliko važna da nam treba čitava nova luka na Ušću za 11 kruzera? Imaćemo milione turista koji stižu brodovima samo da bi videli pomoćni Expo sa temom o IGRI ????? Sada? U ovakvim političkim okolnostima u svetu koji kreće u rat i gde mnogi ljudi neće imati ni šta da jedu ni gde da stanuju? Zato ćemo uništiti kej i ušće?

Rok za podnošenje primedbi je 24. april 2025. Dakle ima dve nedelje za pisanje primedbi i obaveštavanje medija.

Za one koji ne shvataju značaj prostora ušća. Pre 6500 godina ovde su, bukvalno na samoj ivici brega iznad ušća, živeli neki naši davni preci, gledali na reku i živeli od nje. Pa zatim stalno, generacija za generacijom, 3000 godina kasnije, u bronzanom dobu, 1300. godine pre nove ere, takođe. Na ISTOM MESTU. I dalje, u Rimskoj državi u 2. veku, i kasnije, stalno, uvek je OVDE bio neko, sve do nas.

Sve je to Beograd. Da li srce grada i jedno od sedišta Evropske civilizacije zaslužuje ovakav tretman? Da ni tvrđava ni reka ne mogu ni da se vide? Da li ste nekad stajali na kraju kruzera, tamo gde je auspuh, gde izlaze izduvni gasovi iz ogromnih dizel generatora?

Neolitska kuca na tvrdjavi - IMG_0479.jpg
 
Poslednja izmena:
Zuma je napisao(la):
A šta će sad da bude? Pristanište dužine skoro jedan kilometar i parkinzi? Tvrđava neće ni da se vidi, pa čak ni voda, a kamoli cela reke.
Kliknite za proširenje...
1. Kakvi parkinzi, koliko park. mesta i gde?
2. Valjda pristanište samo po sebi, kada u njemu nema kruzera, a 99% vremena ih neće biti (ili će ih biti max. 1), neće zaklanjati pogled?

Doduše, logičnije je da pristanište za turiste bude u centru - ali onda se postavlja pitanje, gde biste u centru vi @Zuma postavili pristanište tako da ne naruši ništa što je pre toga bilo tu?
 
Нема сврхе да имамо пристаништа са обе стране Саве истог обима.
 
kultura_stanovanja je napisao(la):
1. Kakvi parkinzi, koliko park. mesta i gde?
2. Valjda pristanište samo po sebi, kada u njemu nema kruzera, a 99% vremena ih neće biti (ili će ih biti max. 1), neće zaklanjati pogled?

Doduše, logičnije je da pristanište za turiste bude u centru - ali onda se postavlja pitanje, gde biste u centru vi @Zuma postavili pristanište tako da ne naruši ništa što je pre toga bilo tu?
Kliknite za proširenje...

Sve piše u priloženom dokumentu.

Kako to misliš da će kruzera biti makismalno jedan kad je već sada teško videti da je ukotvljen samo jedan, i to jedan po debljini, popreko, ili samo jedan po dužini? Obično ih ima između dva i tri popreko i dva po dužini. Evo ti slike kad ih je bilo četri popreko plus pristan i carina. Nema ih još više samo zato što više od ovoga ne može ni da stane. Zato i traže proširenje, da ne bi morali da ih slažu po širini reke, jer onda već ukotvljni brodovi stalno moraju da se odvezuju, manevrišu, i opet vraćaju, ostavljajući putnike na obali. I to drugo pristanište će biti stalno puno. Žele mesto za bar DESET kruzera odjednom. Biće to čitav ZID od brodova, a ni od keja, ni od parka, a bogami ni od reke, neće ostati baš ništa.

IMG_3685.JPG


Što se autobusa tiče, traže parking od bar tri autobuska mesta po pristanu, što znači 12 autobuskih parkinga. Plus betonirana platforma za skupljanje i ukrcavanje putnika. Ovo može da se uzme samo od sadašnjeg travnjaka i drveća jer drugde nema mesta, a ulica mora ostati slobodna. A verovatno je i ona sada uska za opsluživanje tolikog pristaništa, pa će i ona morati da se proširi, takođe od travnjka, ali sa druge strane. Pa se onda traži i ulica za snabdevanje brodova gigantskom količinom robe svakog dana. Pa vatrogasni put. Pa ne znam gde će da smeste autobusku stanicu GSP-a jer je sada potrebna i ona. Pa su potrebni kiosci za prvu kupovinu kad se prođe carina, recimo kartica za mobilni telefon i menjačnica, kao minimum. Pa WC. Ozbiljne instalacije za struju, vodu i gas. Pa nomalni parkinzi za obične automobile zaposlenih i pratioca putnika, jer je odavde sve daleko, ne mogu zaposleni i razni kuriri stalno da pešače kroz ceo park. Ne može ogromno putničko pristište jednog važnog turističkog grada da bude "u parku", a da od tog parka ostane BILO ŠTA. To će u budućnosti biti kao da ste tu stavili železničku stanicu, pa tvrdili da je to i dalje "park".

Gde bi putničko pristnište za kruzere moglo da bude?

U zalivu bivšeg brodogradilišta na levoj obali Save, to je idealno mesto. Blizu je i mesta ima koliko hoćeš. Možda će trebati malo proširiti samo sam ulaz, ali to je lako. Takođe, to su rečni brodovi pa nemaju dubok gaz, tako da ni dubina nije problem.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh