Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=428017#p428017:35uuaj5b je napisao(la):
Zuma » 14.Jan.2017/8:15 pm[/url]":35uuaj5b]Vreme je otoplilo, led se otopio i pokrenuo. Tačno kako su meterolozi najavili. Ali izgleda uzalud. Na Zemunskoj obali Dunava je potpuni haos. Sve što je bilo u vodi je jednostavno obrisano. Potpuno isto kao i 2012. godine. A izgleda da je tako duž čitavog toka. Štete su astonomske. U Apatinu je kompletno uništeno veoma skupo plutajuće pristanište.

Da li je neko iz vlasti gradske pre svog ovog problema sa ledom pricao sa se Sava/Dunav nece lediti i da nema razloga za brigu ili sam ja to samo umislio?
 
Ako je to iko rekao za Dunav, onda je lupao gluposti. Za Savu treba baš veliki minus da bi se zaledila nizvodno od Obrenovca.

Sada kažu da su na vreme obavestile vlasniek čamaca da preduzmu sve što treba za slučaj pojave leda. Ja stvarno ne znam šta su mogli da urade.

Danas sam se prošetao između Juge i Radeckog i kada se vide savijeni oni metalni odbojnici koji su držali veće brodove vidi se koja je to snaga leda.

Ne znam šta su mogli da urade. Dosta većih brodova (splavova) je pomereno 5-10m i svi pontoni su zgužvani. Da li je trebalo da olabave vezove ili uklone krute odbojnike (kao bandera izgledaju) - ne znam.
 
Pišu da je samo ploveći pristan u Apatinu koštao 200.000 evra. Anyway, današnje stanje kod Pupinovog mosta:

Nepregledna ledena pustinja. Nigde nikog. Vetar ubija, a ruke bez rukavica jedva da osećam. Dunav je svuda potpuno nepokretan. Ledolomaca još uvek nema ni na dalekom horizontu. Tek je odavde jasno da ono pokretanje leda od pre neki nije ništa prema onome što će da bude ako sve ovo odjednom krene. Uzvodna strana mosta.

IMG_2351_resize.jpg

IMG_2353_resize.jpg

IMG_2369_resize.jpg


Nizvodna strana. U daljini se nejasno nazire Beograd ...

IMG_2441_resize.jpg


... i čuveni dimnjak.

IMG_2442_resize.jpg


Šlepovi su naravno još uvek zaglavljeni u stubove mosta, a koliko vidim tu će i ostati još ko zna koliko vremena.

IMG_2345_resize.jpg


Udarili su u unutrašnji stub koji je tačno u liniji malog ostrva.

IMG_2378_resize.jpg

IMG_2382_resize.jpg


Sa nizvodne strane je neki genijalac ko zna kada još dva šlepa lancem privezao za drugi stub. Pa su i oni tu, i čekaju da se ova gigantska masa leda pokrene i udari u njih. Tako da i oni mogu preneti sav taj pritisak na stub mosta. Doduše, možda šlepovi vuku sidro po dnu reke ko zna odakle, ali mi nekako izgleda manje verovatno da se to sidro i lanac vuče zakošeno u odnosu na tok reke, da bi se moglo zakačiti baš za stub. Pre će biti ono prvo.

IMG_2425_resize.jpg

IMG_2432_resize.jpg

IMG_2433_resize.jpg

IMG_2434_resize.jpg
 
Jedini pravi ledolomci čekaju da postanu staro gvožđe



Za vreme bivše Jugoslavije led na Dunavu od mađarske granice do Beograda razbijali su ledolomci nekada jedne od najvećih brodarskih firmi "Heroj Pinki". Danas, posle privatizacije, čuveni brodovi "Vučevo" i "Čakor" stoje ukotvljeni i havarisani.




Okovani ledom, jedina dva prava ledolomca u Srbiji, usidreni čekaju da postanu staro gvožđe. Ni sam prilaz ovim brodovima nije jednostavan, jer ne postoji skela. Zajedno sa ekipom N1, na palubu se popeo i čovek koji je pola radnog veka proveo radeći na njima.

"Pravo da vam kažem, jako mi je teško, jer sam ovde proveo 15 godina. Bilo je svega, i posla, radilo se i bilo je ispravno. Nisam ovde bio desetak godina i sad kad sam došao, ne mogu da verujem kako je to zapušteno i uništeno", kaže Živko Modić, bivši mašinac "Vučeva" i "Čakora".

Na brodu je vreme stalo pre pet godina, zabeleživši tako poslednje trenutke kada je nekadašnji preduzeće "Pinki", a sad "Dunav grupa agregati" još uvek radilo, a brodari bili zaposleni. Motor, koji zovu i srce broda, je havarisan, ali bio bi u stanju da se pokrene. Međutim, nema ko da ga osposobi.

"To nije kao auto ili kamion, uzmeš, parkiraš, ostaviš ključeve i odeš. Pa sutra dođeš, pališ i ideš dalje. Ovde nema. Ljudi se obučavaju po tri-četiri godine, kao i kapetan. Deset-petnaest godina mora da radi da bi ušao u štos i da bi znao da obavlja svoj posao", priča Modić i dodaje da zaposlenih na ledolomcima više nema.

"Čakor" i "Vučevo" kupljeni su 1968. godine novcem novosadskih poreskih obveznika kao plovila od strateškog značaja za zemlju. Posle jedne neuspešne privatizacije, 2011. prešli su u ruke biznismena Dušana Borovice, od kad praktično nisu u funkciji.

Poslednji signal sa radio-veze kapetan ovog broda dobio je 2012. godine, kada je poslednji put bio zaleđen Dunav. Tada je isplovio samo jedan brod, ali je svega nekoliko kilometara dalje morao da stane zbog kvara.

Umesto njih, led na Dunavu kod Novog Sada prethodnih dana lomio je manji brod, koji, kako kaže iskusni dunavski vuk, nije predviđen za to, što je, navodi, vrlo opasno.

"To je gurač. On može da prođe, što mi kažemo, do dva-tri vedra, to jest dva-tri centimetra debljine, ali on već sam sebe dovodi u opasnost. Jer ovi su ojačani, ovo su pravi, za lupanje leda. A on sam sebe može da probije. Ljudi to nisu videli, nisu upoznati s tim, ali santa leda kad je deblja od 10-15 centimetara ga proseče kao žiletom", objašnjava Živko Modić.

Postoji li plan za osposobljavanje ovih ledolomaca, nismo uspeli da saznamo. Zgrada nekadašnjeg giganta je zaključana, a na telefon nema ko da se javi.


http://rs.n1info.com/a220322/Vesti/Vest ... -Sadu.html
 
http://www.politika.rs/scc/clanak/37205 ... 0%B4%D0%B0

Илузије о одбрани од леда

Аутор: Слободан Петковић*недеља, 15.01.2017. у 08:15
(Фото semendria.com)
С појавом и трајањем леденог таласа на подручју Србије појавио се и лед на рекама, као неминовна природна појава. У вези с тим, појавиле су се и изјаве надлежних о мерама одбране од леда. Будући да у тим изјавама има доста произвољних мишљења, желео бих да као неко ко се у Институту ,,Јарослав Черни” скоро 40 година бавио проблематиком леда, нашој широј јавности објасним смисао одбране од леда на рекама.

Пре свега, осврнуо бих се на тврђење да Србија има за одбрану од леда на располагању ефикасно средство – ледоломац (по имену „Гребен”). Ово мишљење показује, најблаже речено, елементарно непознавање суштине ствари. Наиме, из теорије и праксе одбране од леда произашао је постулат „да ледоломци морају увек дејствовати у пару, па ако се један заглави у леду (што се често дешава), други може да му притекне у помоћ. Према томе, јасно је да се одбрана од леда, на српском сектору Дунава, никако не може базирати на једном ледоломцу (на страну чињеница да ,,Гребен” ни најмање не одговара потребним карактеристикама савремених ледоломаца). У једној студији о одбрани од леда од пре 30 година образложио сам да је за одбрану од леда на српском сектору Дунава потребна флота од најмање шест ледоломаца. Потребан број ледоломаца се може утврдити прилично егзактно, узимајући у обзир, с једне стране, радијус кретања и учинак дејства једног ледоломца, а с друге стране, укупну дужину српског сектора Дунава. Закључак студије о ледоломцима је прихваћен, али изградња нове флоте никада није била на дневном реду (наравно, из финансијских разлога).

У ставовима о одбрани од леда, којe преносе медији, истиче се да Србија може да рачуна на „позајмицу“ мађарских ледоломаца, за сектор Дунава узводно од Вуковара (то је граница „сектора од заједничког интереса две земље”). У вези с тим, треба објаснити суштину проблема. Основни циљ одбране од леда се састоји у одбрани од ледених поплава које настају када нагомилани лед затвори протицајни профил речног корита и формира ледену баријеру (такозвани „чеп”) тако да узводно од баријере почиње нагли пораст нивоа реке, што може проузроковати „ледену поплаву“. Најбољи пример овог феномена је позната ледена поплава на мађарском сектору Дунава 1956. године. Ова ледена поплава је настала услед ледених баријера на нашем сектору Дунава (јер се утицај баријера преноси на узводни сектор водотока). Сада је вероватно јасно зашто је мађарска страна заинтересована за дејство њихових ледоломаца на српском сектору Дунава, јер тиме штите своју територију од ледених поплава.

Разумљив је дакле интерес мађарске стране да лед са њиховог сектора може несметано да се креће низводно, кроз српски сектор, и да се потенцијалне ледене баријере удаље што даље од границе. Шта се дешава низводно од Вуковара, то Мађаре не интересује. Али, то нас мора да интересује! Ако лед са узводног сектора стиже низводно од Вуковара, а тамо не може да прође јер је речно корито оковано ледом, шта се може предузети? Низводно од Новог Сада има више локалитета погодних за формирање ледених баријера (оштре кривине речне трасе и сужено корито). У свим зимама у блиској прошлости на овом сектору је било баријера и проблема са ледом, иако су тада постојала два ледоломца („Чакор” и „Вучево”). Сада, кад више нема ниједног ледоломца, шта се може очекивати? Можемо се једино уздати у милост с неба да ледени талас што краће траје, тако да лед попусти и ледене баријере се спонтано уруше. На тај начин би сав лед, и с нашег и с мађарског сектора, постепено прошао кроз цели српски сектор Дунава (без помоћи „Гребена”). Само је питање да ли морамо увек да се ослањамо на „милост с неба”?

*Професор универзитета у пензији
 
Samo sto prognoze najavljuji ponovo jace mrazeve... :(

Sent from my LG-D320 using Tapatalk
 
Ledolomac "Greben" danas je iz Beograda krenuo nizvodno Dunavom, ka Smederevu, da bi se sa brodom-potiskivačem "Bor" u naredna tri dana probio do Tekije.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije je danas saopštilo da je pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević izjavio da Đerdap nije ugrožen i da će ga "Greben" i "Bor" braniti od leda.

Srbija ima samo jednog klasičnog ledolomca - "Greben", a "Bor" je potiskivač koji ima jaku mašinu i zato može da radi i kao ledolomac.

Kovačević je rekao i da su dva mađarska ledolomca koja su juče stigla u Srbiju, 13 kilometra uzvodno od Bogojeva i da će danas početi da lome led.

- Od sinoć nam je sitacija manje-više nepromenjena: i dalje imamo čepove kod Borovog sela i kod Dalja - rekao je Kovačević.

Kritičan sektor je od Beograda do Kladova, odnosno "Kazana" gde se led zaustavio i gomila se.

On je istakao da je Ministarstvo saobraćaja u stalnom zasedanju poslednje dve sedmice i da svakodnevno procenjuje stanje.

- Situacija nije dramatična, i sve je pod kontrolom - istakao je pomoćnik ministra i dodao da su državni organi juče angažovali dva dodatna ledolomca iz Madjarske.

- Već smo doneli odluku da se nabavi još najmanje jedan ledolomac, a verovatno dva za sektor od Beograda do Novog Sada, kako više nikada ne bismo imali problem ovakve vrste - naglasio je on.

Vučić zahvalio Orbanu

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je danas u telefonskom razgovoru mađarskom premijeru Viktoru Orbanu za ogromnu podršku koju je Mađarska pružila Srbiji šaljući svoje ledolomce daleko u dubinu srpske teritorije, čime je potvrđeno iskreno prijateljstvo između mađarskog i srpskog naroda, ali i uspostavljena još bliža veza između dve vlade i dvojice premijera.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/led-na ... pu/jxpp6t2
 
Av koji oponasa kvazi autoritet bolje bi bilo da vidi kako i zasto je izvjesni dusan borovica unistio onesposobio ledolomce st*** jedna nesposobna
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=428408#p428408:cvgfz38g je napisao(la):
Вожд » 17 Jan 2017, 01:05[/url]":cvgfz38g]Jedini pravi ledolomci čekaju da postanu staro gvožđe

Za vreme bivše Jugoslavije led na Dunavu od mađarske granice do Beograda razbijali su ledolomci nekada jedne od najvećih brodarskih firmi "Heroj Pinki". Danas, posle privatizacije, čuveni brodovi "Vučevo" i "Čakor" stoje ukotvljeni i havarisani.

http://rs.n1info.com/a220322/Vesti/Vest ... -Sadu.html


Posle privatizacije ova država stoji ukotvljnena i havarisana, već je postala staro gvožđe i čeka da je led odnese u istoriju.
 
Taко се заврши када се размишља само о новцу, а не и о безбедности целе државе.
 
Где су српски ледоломци?

среда, 18. јан 2017, 19:30 -> 19:56

Извор: РТС

Од шест ледоломаца који су били у државном власништву, само два су остала у функцији. Два ледоломца су од 2002. године укотвљена у Новом Саду и сада су већ хаварисана. Трећи је насукан у Земуну, а четврти се налази негде на Сави.

За време бивше СФРЈ, Србија је са 10 бродоградилишта била трећа светска сила у бродоградњи. У њима је произведено и шест ледоломаца који су били у државном власништву.

Међутим, после приватизације, два ледоломца некада једне од највећих бродарских фирми "Херој Пинки", а данас "Дунав групе агрегати", укотвљена су од 2002. у Новом Саду. Сада су већ хаварисана. Трећи, такође у власништву фирме, насукан је у Земуну, а њихов четврти ледоломац – негде је на Сави. Преостала два, која су у власништву ЕПС-а и Предузећа "Иван Милутиновић", боре се с ледом.

На обали Дунава, у Новом Саду, ледоломци "Вучево" и "Чакор" чекају да постану старо гвожђе. Машинац Живко Модић, који је на њима провео пола радног века, жали што је дозвољено да буду запуштени и уништени.

"Мађари имају исте таке бродове. Чули смо у вестима да је у Будимпешти минус 26 и да су 85 одсто имали лед. Они су већ ангажовали своје ледоломце, који су потпуно исти овакви бродови, а код њих су у функцији", каже Живко Модић.

Насукани ледоломац "Петроварадин" је на обали Дунава код Земуна. Лед га је зауставио да не направи штету сплавовима поред којих је пролазио.

Сва три ледоломца, и четврти, који је негде на Сави, после мењања неколико власника, завршила су у рукама "Дунав групе агрегати" Душана Боровице.

Да ли постоје план и намера да се оспособе, нисмо сазнали, јер је зграда некадашњег гиганта закључана, а на телефон се нико не јавља.

"По директивама ЕУ, ми смо почели да затварамо бродоградилишта путем приватизација које су вршене зато што нисмо смели као држава да вршимо донације за бродоградњу, а то није тачно, јер кад погледате један 'Финкатијери' – бродоградилиште, који је у државном власништву у Италији, перфектно функционише", каже Ненад Драговић из Привредне коморе Србије.

Тако, сада, битку са ледом воде само ЕПС-ов ледоломац и брод "Топола", власништво Предузећа "Иван Милутиновић", а штета од леда на рекама је већ око 70 милиона евра.

"Донета је одлука да се у наредних годину дана купи још један ледоломац који ће покривати сектор од Београда до Новог Сада", каже Вељко Ковачевић, помоћник министра за водни саобраћај.

Поређења ради, Мађарска има 22 ледоломца – 13 на Тиси, осам на Дунаву и један на Балатону. Сви су у државном власништву и њихова приватизација се не дозвољава.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... lomci.html
 
A niko da procacka ducana borovicu da ga zovne porazgovara sta je novinari frka ili polovicnost kao po obicaju jedan je negdje na savi neb da je to pasara pa se zagubi lako nego ledolomac
Umjesto da uzmu ta 3 postojeca i izvrse remont uvjek goimo prase uoci bozica
 
01.12.2011 - 20:41

Radnici kompanije "Dunav grupa agregati" ponovo su u štrajku od 12. oktobra. Radnici ovog preduzeća stupili su štrajk zbog neisplaćenih zarada i lošeg poslovanja kompanije, a ovo je njihov treći štrajk od početka godine, navode sindikalci iz ovog preduzeća. U razgovoru za e-novine, predsednik sindikata pojašnjava probleme sa kojima se susreću radnici nekada moćne i uspešne brodarske firme "Heroj Pinki", sada članice "Dunav grupe"

Prema rečima predsednika sindikata Dunav grupa agregati Miroslava Antonijevića radnici, njih oko 250 od ukupno 400 koliko je zaposleno u ovoj kompaniji, odlučili su se ponovo na štrajk, treći po redu od kada je preduzeće u januaru mesecu ove godine preuzeo novi vlasnik Dušan Borovica.


http://www.e-novine.com/mobile/drustvo/ ... azima.html
 
...Angažman mađarskih ledolomaca košta 575 evra po satu kada radi i 300 evra kada stoji, iznos koji solidarno finansiraju Srbija, Hrvatska i Mađarska. Ukoliko bude postignut dogovor oko iznajmljivanja dodatnih plovila, to će, kažu nadležni, plaćati samo Srbija...
Izvor http://rs.n1info.com/a222139/Video/Info ... -evra.html

Gruba računica za 7 dana rada u godini jednog ledolomca

7 dana = 168 h
168 h x 575 evra = 96.600 evra

Da li je tih 100.000 evra dovolno za remont bar jednog ledolomca,
koj bi godinama čuvao Bgd mostove, splavove, čamce ....
a čija je samo ovogošnja šteta destostruko veca od tih vec datih 100.000 evra :roll:
 
,,Pitaj Baba kuranu... ,,
Fala na kvalitetnom ogovoru :mrgreen:

Ne vodi gradsku upravu Borovica , niti on placa sada vec 4 Madj. ledolomca
vec gradska uprava od naseg haraca , za zastitu nasih Bg: camaca, splavova, mostova , keja....
jasno pitam , mozda neko od forumasa zna
za približnu cenu remonta 1 Bgd ledolomca
u odnosu na milionsku nacinjenu štetu gradu i gradjanima Bgda
:sesir:
 
Samo prva dva podatka o šteti:

Ledolomac je morao ranije da deluje da spreči štetu, a ona je samo na našem šlepu najmanje 50.000 evra - izričit je Dušan Dragim, član odbora marine "4. jul" iz Zemuna.

Led je splavove iščupao iz betona sa kompletnim čeličnim konstrukcijama kojim su bili pričvršćeni za obalu. Manje brodove nagomilao je jedne na druge, pa čak i usidrene velike barže pokrenuo nizvodno.
NAGOMILANI led na Dunavu kod Apatina uništio je u noći između petka i subote putničko pristanište za brodove kod ovog mesta. Materijalna šteta se procenjuje na oko 200.000 evra, a povređenih, srećom, nema. Leda na celom toku Dunava u Srbiji ima više od 20 miliona kubika, a on se kod Apatina gomila već nekoliko dana i dužine je oko pet kilometara.
Takođe, led tek treba da se pokrene, pa će tek da bude novih šteta.
 
Evo zašto se led ne razbija. Nije mi baš jasna čitava logika ovoga što su rekli, pošto će led ionako sam da krene u jednom trenutku, i onda će to da bude potpuno nekontrolisano, ali evo šta se tvrdi:

“Prva mera je bila da se svi čamci izvuku iz vode, druga da se ojačaju vezovi na splavovima, da se pristaništa grupišu i privežu za obalu”, naglasio je on.

Kovačević je rekao da su sprovedene dodatne kontrole pred Novu godinu, pojačan je nadzor za Božić sve do 10. januara.

“Nažalost ništa od toga vlasnici tih objekata nisu uradili. Čamci nisu izvučeni, a noćas smo imali opasnu situaciju sa dva splava. Za mene kao građanina je bilo vrlo neodgovorno da u zaleđenom Dunavu organizujete doček Nove godine, gde dolazi na stotine ljudi na dva splava, skaču, zabavljaju se. Na taj način razbijaju led oko tih objekata. Zaleđene sajle su popustile, jedna je pukla. Na neki način vlasnici tih objekata ugrozili su ljude. Srećom niko nije povređen”, kazao je on.

Na žalbu vlasnika splavova da se ne razbija led, Kovačević odgovara da je brod Topola od 8. januara aktiviran i da je razbijao do sada šest puta led u Dunavu.

“On je zbog svog gaza i dubine Dunava došao do određenog dela, to jest do splava Monca i onda je u jednom trenutku i naseo. Od Ušća do početka splavova možemo bezbedno da razbijamo led, što i radimo”, naglasio je on dodajući da je uzvodno totalni ledostaj.

Stav svih državnih organa je da led ne treba razbijati dalje zbog leda koji će krenuti kada se bude razbijao ledeni čep kod Pupinovog mosta.

“Ako bi razbili taj led onda bi ledeni čep koji treba da razbijemo krenuo na splavove. Ne smemo da diramo led od Lida, početka velikog ratnog ostrva do dela gde je razbijen. To je najbolje za vlasnike splavova”, istakao je Kovačević.

Izvor:Tanjug

http://gdeinvestirati.com/2017/01/14/ka ... na-dinara/
 
led se razbija uzvodno , znači od Djerdapa - kako bi delovi santi nesmetano oticale
u protivnom
razbijanje nizvodno - rečna matica samo nagurava izlomljen led na prvi neizlomljen čep
te se i dobijaju sante izuzetne više metarske debljine
koje bi ladno i sam Titanik probušile

Ako se sečaš zbog ne nesihronizovane lokalne uprave sa višim drž. upravama
pre dosta godina izlomljen NS led , nam je doplovio i zapeo kod Bg bazena 25 maj
i tu nam je Dunav bio zaledjen u obliku bodljikavog ježa
preopasan i za ledolomce te nije ni mogao biti lomljen
 
Upravo mi je to palo na pamet kad sam čuo kako se hvale. Ne što su se unapred pripremili, niti što imaju svoje ledolomce, nego što su namolili Mađare da nam oni razbijaju led pošto im platimo. Jedina kvaka je u činjenici da je Mađarska sasvim slučajno uzvodno od nas, pa sem u slučaju da na početku zime kidnapuju Mađarske ledolomce i parkiraju ih u Đerdapu, sve što oni budu razbili uzvodno, ubrzo će doplivati dovde i napraviti još veći čep i kasnije još veći haos.

A naročito je degutantno toliko insistirati na izrazu da je "sve pod kontrolom". Pod kojom crnom kontrolom? ŠTA je to pod kontrolom? Led na Dunavu je takva prirodna sila da ako nemate flotu ledolomaca koja interveniše PRE nego led počne da se gomila, onda možete samo bespomoćno da gledate sa obale. Na led ne smeš, plovila ne možeš pomeriti, razbijati led oko njih je ili opasno ili bespredmetno, i što je onda pobogu "pod kontrolom"?
 
Prirodi i treba ostaviti veci deo voden površine jer
jer zalud i ne treba lomiti led po svoj širini Dunava

Vazno je održavati slobodnom neku vrstu ,, saobracajne trake,,
kako bi se omogucio protok nanosa izlomljenog leda
a održavati i čist bez leda minimimalni vodeni put za hitne službe vodenog saobracaja
da bi se održala pristupačnost
ka stubovima mostova,i sidrištima i dr. važnim instalacijama

Širina ,, saobracajne trake,, zavisi samo od spoljne temperature
sto je toplije (led je tanji ) ona je šira ,

Takodje redovnim ,,patroliranjem,, ojačane barže tom ,,saobracajnom trakom,,
omogucava mešanje rečne vode čija temperatura iz dubine veca i nedozvoljava zaledjivanje
a i prolazom ,,krcka,, ledenu pokoricu

Samo na mestima na koima su vezovi, sidrišta, marine (sa plovilima)
takva saobracajna traka se tek tolko proširuje, tako da dodiruje vodene granice sidrišta
a nadležni (vlasnici) marina i dr. od ivice proširene trake
sami lome led oko plovila sve do obale.

Verovatno postoje stara jasnija pravila i mogu se naci u Bgd kapetaniji
mada to zna
i svaki čamdjija koj je polagao za dozvolu za čamac
:sesir:
 
A sto se sikirate za splavove mogu svi pod led meni nisu jasni vlasnici pasara sto ih nisu izvukli iz vode
 
Vrh