Beogradske reke i priobalja

[direktor]

PLACITE mozda bude ponovo jednog dana

NIkad mi nece biti jasno zasto ovo parce nije uradjeno od juge do solitera :?: :?: :roll:

 

[Methane]

Sta vam fali na ovoj slici keja i okretnice
http://i484.photobucket.com/albums/rr204/goldstajn/CopyofDSC03479.jpg

Bravo Vučko, iskopao si je.
To je fotografija o kojoj sam pričao - podnožje nasipa nije uređeno.
Nedostaju pešačke staze koje sa nasipa spuštaju ka reci, u bloku još uvek nije izgrađen samački hotel, nema drveća između zgrada, centrala PTT na ćošku Gandijeve i Jurija Gagarina, vrtić na ćošku Jurija gagrina i Omladinskih brigada, blok 64, zanatski centar izgrađen 80-tih... i naravno - splavovi !

Slika Bloka 70 je iz recimo 1975 godine. Sećam se keja bez pešačkih staza po sredini, samo samonikla šuma divljih topola, od kojih se neke još uvek drže. Na vrhu nasipa je bila asfaltna staza ali otprilike 2x uža nego danas.

 

[relja]

Znam ja ko se seća

 

[Methane]

 

[Zuma]

PLACITE mozda bude ponovo jednog dana

NIkad mi nece biti jasno zasto ovo parce nije uradjeno od juge do solitera :?: :?: :roll:

Pa jeste uradjeno, ovo je travnjak. Ako pitas zasto i ovde nema zgrada, odgovor je zato sto je od pocetka koncept uredjenja obala Novog Beograda i Zemuna podrazumevao da je sve izmedju reke i najblize ulice javna povrsina posebne namene, uglavnom zelena zona, uz tek poneku (ali retku) reprezentativnu zgradu utopljenu u zelenilu na mestu gde je njegova dubina dovoljno velika. Kao obavezno se podrazumevalo, redom, od reka ka kopnu: Obaloutvrda, šetalište, prilicno dubok sloj zelenila, trotoar, ulicni parking, ulica. To je koncept koji je primenjen na citavom portezu od prvih NBG blokova na levoj obali Save, pa cak do Gardosa u Zemunu. Jedini izuzetak (koji je u to vreme podigao prilicnu prasinu) su soliteri u Zemunu koji je finansirala vojska za svoje "kadrove". Nazalost vojska je u Jugoslaviji bila drzava za sebe i sasvim nedodirljiva, pa nije bilo nacina da se ovo spreci. Ne racunajuci ove solitere i industrijski deo na levoj obali Save, u zoni "nove" obale su bila izgradjena svega dva objekta. Muzej savremene umetnosti i Hotel Jugoslavija. Zelenilo, dakle travnjak, drvece i nisko rastinje, je tu da bi napravilo barjeru za izduvne gasove sa ulice, a povremeno i vizuelni i akusticni zid ili prostor za rekreaciju. Parking prostori omogucuju lak pristup reci za porodice sa kolima. Posto cak i stari Zemunski Kej u ovoj zoni nema zgrade, a ima prilican sloj zelenila izmedju ulice i setalista, da nije bilo ovih solitera bilo bi moguce spojiti ga bez prekida sa Novo Beogradskom obalom. Bez obzira na njih, postovanje ovih pricipa uredjenja obale reke je razlog zasto ovde nema zgrada.

Nazalost, zbog anarhije koja prati politicku tranziciju, osnovni "urbanisticki" koncept kod nas postaje pretvaranje sto veceg dela gradskog zemljista u robu na slobodnom trzistu, pa javne povrsine vise ne pripadaju "javnosti", dok obale reka postaju isuvise skupe da bi se "traćile" na nekoga ko ne placa zakupninu ili porez na to zemljiste. Otprilike, moze trg, ali ako ga ne placa grad nego investitor pravi trzni centar pa sam napravi trg ispred njega (primer, Rajićeva). Ili, moze nesto nesto sitno za narod, ali samo ako je u vec postojecem parku. Mogu javne stepenice, ali ako su provucene kroz trzni centar. Cak ni Kalemegdan nije svetinja, a Hotel Jugoslavija izgleda ipak nije dovoljno veliki. Koliko se povremeno moze zakljuciti, i na Beobuildu mnogi smatraju da je prostor izmedju reke i ulice isti kao i svaki drugi blok u gradu. Tako je ponekad sasvim dovoljan razlog za novu gradnju da tu vec postoji bilo kakva zgrada, pa cak i da se nekada na tom mestu nesto gradilo.

Zato, plakaćemo, ali ovo neće jednog dana biti ponovo viđeno.

 

[Feanor]

Meni ne smetaju stambeni soliteri blizu reke ako su rastrkani i ako nisu pravilo vec izuzetak... Ako nisam ja, bar neko da uziva u lepom zivotu pored reke sa divnim pogledom...

 

[stf]

Posto cak i stari Zemunski Kej u ovoj zoni nema zgrade, a ima prilican sloj zelenila izmedju ulice i setalista, da nije bilo ovih solitera bilo bi moguce spojiti ga bez prekida sa Novo Beogradskom obalom.

Став око обала је ок, али ово није тачно и већ образложено. Најближи солитер је на истој удаљености од реке као и стари Земун, а притом је цео тај блок хуманији од тог старог Земуна.

 

[orion]

што се затекло затекло се, што се мене тиче више ниједну циглу принети обали у Земуну

 

[direktor]

Ja govorim o obalo utvrdi koja nedostaje i donjoj stazi koja ne postoji a ne o zgradama i ostalim stvarima i naravno nema splavova

 

[mekbejn]

Ako misliš na donju stazu od Hotela do solitera, ona postoji, samo je nema na ovoj slici.

http://binged.it/142xD5K

 

[direktor]

Da ali od solitera je suzenje i sav onaj rasomon sa propalim teniskim terenima i balon halom itd i nema splavova

 

[Zuma]

Meni ne smetaju stambeni soliteri blizu reke ako su rastrkani i ako nisu pravilo vec izuzetak... Ako nisam ja, bar neko da uziva u lepom zivotu pored reke sa divnim pogledom...

Dužnost urbaniste je da obezbedi da u retkim resursima uživa što vise ljudi, a da se vredni iskoriste što potpunije. Obala reke je isuviše dragocena da bi tu neko spavao. Čak i ako na njoj napravite baš veliki stambeni soliter, taj prostor opet koristi beznačajan procenat Beograđana, a ako to ostane javna površina, koriste ga svi. A ako napravite poslovni prostor, pomalo je besmisleno da neko na takvo mesto dolazi da bi 8 časova gledao u ekran računara. Nije li bolje ostaviti ga onima koji žele da ga vide i osete, pa dolaze samo zbog toga, da ne spominjem opet da je to onda raspoloživo svima, a ne samo beznačajnom procentu ljudi?

Sem toga, pričamo o nijansama. Jedino što ja želim je da takvi stambeni i poslovni objekti ostanu sa druge strane ulice. Dakle ništa između reke i njoj najbliže ulice, a može sa njene druge strane. Poželjno je da ta ulica ne ide baš pored same reke, već da je ostavljeno dovoljno mesta, tačno onako kako je to predviđeno i realizovano u Novom Beogradu. Takođe, to veoma retko bitno menja vidik na reku onima koji se nalaze u zgradama "sa druge strane ulice". Takve zgrade su retko kad isuviše niske, a u zoni obale nema visokih objekata niti je ona ikada baš previše široka. Zbog toga je i vidik i dalje neometan a ugao pod kojim se na reku gleda nije previše različit.

 

[Feanor]

Ja sam ziveo 500 m od obale i nisam zavideo ljudima koji zive na obali. Bilo mi je drago zbog njih. Zagovornik sam toga da u gradu postoji razlicit koncept zivljenja, a da bude prilagodjen ljudima. Koliko mi se svideo moj blok od cetvorospratnih zgrada, toliko su mi se svidjali i ti rastrkani soliteri samo pod uslovom da se ne ponavljaju duz obale i da ne postanu pravilo... Koliko vidimo komunisti su to ispostovali... Isto tako sa druge strane ulice imamo soliter na pocetku Goce Delceva koji mi je u skladu takodje, malo zgrada, malo solitera, dosta zelenila i imas divno mesto za zivot...

 

[Zuma]

Став око обала је ок, али ово није тачно и већ образложено. Најближи солитер је на истој удаљености од реке као и стари Земун, а притом је цео тај блок хуманији од тог старог Земуна.

Sada je poenta da su soliteri suviše blizu reke, pa ne ostavljaju dovoljno mesta da se šetalište ikada uredi kako treba, a još je davno postalo premalo za potrebe. Šta će biti za 20 godina? To je dobra ilustracija haosa koji nastaje kad se zbog raznih pritisaka na samim obalama reka dozvoljava gradnja, umesto da se ostavi dovoljno mesta za kvalitetno uređenje obale, onako kako je predviđeno i odrađeno na ostatku Novog Beograda, pa čak i neposredno pored solitera o kojima pričamo. Što se inače lepo vidi po ostavljenoj zelenoj površini na fotografiji koju je poslao Direktor.

Ja sam već komentarisao tvoju tvrdnju, pa sam i slikama dokumentovao drastično suženje samog šetališta koje je konačna posledica pozicije solitera. Što se tiče kompletnog prostora za obalu, i to se u izvesnoj meri smanjuje, mada je to sužavanje već završeno dok se dođe do samih solitera. Pored njih se širina obale uglavnom ne menja budući da je već smanjena koliko je potrebno. Ali ovde je glavna poenta što se taj nedovoljni prostor zbog njih više ne može PROŠIRITI iako je to sada neophodno. Po merenju na Geo Srbiji, širina zone raspoložive za uređenje najvišeg, "nepotopivog" nivoa obale je sledeća (ovde definisan kao razmak između najviše ivice obaloutvrde i prve ivice najbliže ulice, računajući i eventualna uvučena parking mesta):

Kod restorana Venecija: 35m
Kod Autobuske okretnice: 30m
Kod ulice Stevana Markovića: 24m
Kod bivše hidro baze (betonska konstrukcija između dva teniska terena): 16m
Kod solitera najbližeg reci i dugačke zgrade: 17m
Iza solitera najbližeg reci, ka hotelu Jugoslavija: 84m

Širina šetališta za pešake na starom Zemunskom keju: 12 m
Širina šetališta za pešake u nastavku keja i pored solitera: 5,2 m

Pošto je onemogućavanje kvalitetnog povezivanja Zemuna i Novog Beograda duž obale jedna od ogromnih gluposti u ovom gradu o kojima se uopšte ne priča, evo ponovo tih slika, uz novu skicu da bi stvari bile jasnije. Ono što bi bilo logično da ovih solitera nema, je da se širina obalske zone od Ulice Stevana Markovića (24m) polako širi da bi dostigla širinu obalske zone koju određuje bulevar Nikole Tesle (84m). To je ono između plavih linija. Realno stanje je međutim da obalska zona posle Stevana Markovića još malo nastavlja da se sužava, umesto da se širi, da bi se tek kad prođe solitere naglo proširila nekoliko puta (crvene linije). Da bi pored solitera mogla postojati servisna ulica i da bi bar nešto ostalo od travnjaka, širina šetališta (narandžaste linije) kod Stevana Markovića mora da se suzi od 12m na svega 5,2m! To naglo suženje se vidi na mojoj slici.

Na Zemunskom keju je već ionako jeziva gužva, pa dobar se deo onih koji dovde dođu ne usuđuje da ide dalje, pogotovo ako su sa decom. Ako se ide sa druge strane, od Hotela Jugoslavija, još je gore, jer turiste i šetače tu bukvalno dočekuje znak STOP. Moraju da skreću udesno na neku usku stazu na kojoj je totalni haos od mnoštva ljudi, da ne spominjem obavezne sladolede, palačinke, one koji stoje i kupuju ili sede i pričaju. Sve to na 5 metara širine? Sem starosedeoca, ostali jednostavno ne idu dalje, a mnogi od ljudi, rastinja i reklamnih kioska to skretanje uopšte i ne vide. To sam lično primetio hiljadu puta. Sve ovo je krivica besmislenog pozicioniranja zgrada postavljenih isuviše blizu reke, dok je posledica tragična: trajno presecanje prirodne veze Zemunskog keja i keja kod Jugoslavije. Zbog toga smatram da u principu ne treba graditi između ulice i obale reke (sem retkih i izuzetnih zgrada) kao i da uvek treba ostaviti dovoljno mesta na obali za zelenilo, rekreaciju i buduće potrebe. Dalje je lako zaključiti i zašto bi zelena površina na Direktorovoj slici trebala da ostane koliko je to moguće zelena, i zašto mi se ne dopada preopterećivanje ovako osetljive, "rezevisane" i prezauzete zone još i tržno-poslovno-hotelskom kulom Kempinski.

 

[DusanBG]

Стање на овом делу кеја је сада такво какво је, зграде су ту. Оно што се може урадити за обале је спасити их од нагомиланих сплавова и дивљег паркинга. Сада имамо ситуацију да је једини део слободан од сплавова нови кеј у Земуну, а он са друге стране има проблем са дивљим паркингом и паркирањем на самој доњој стази. Нажалост не верујем да ће и он остати још дуго празан, што јр права штета обзиром да је Дунав овде најшири, а додатно и лагано скреће улево што даје сјајан поглед пар километсара низ реку... И последње померање брода које је Зума поставио на теми о земунском кеју овопотврђује. Штета је и огромно ширење марине која исто заузима све већи део обале..
Све Више градње на другој обали исто квари поглед, али ово је Србија шта друго очекивати.

У делу код солитера кеј пак уопште не одаје утисак да сте на реци пошто је стаза нешто даље од воде и она је практично сакривена пропалим објектима и сплавовима.
О загушењу остатка обале сплавовима нећу ни да причам...

 

[Feanor]

Kako uopste napasti splavove a da ti ne dignu auto u vazduh ili ne napadnu familiju? Jednostavno moras biti veci kriminalac od vlasnika splavova... I dalje smo Avganistan po tom pitanju...

 

[relja]

Treba se vratiti unazad i analizirati zašto su splavovi uopšte nastali.
- delovi grada do reke (pre svega NBG) nisu imali prostore pogodne za preduzetnike - ugostitelje. Zapravo, to je i najveća mana NBG - urbanisti NBG su mislili na bulevare, parkove, zelenilo, sportske terene... ali lokali za privatno preduzetništvo nisu bili u planu, jer je vizija privrede bila sasvim drugačija, pa isto važi i za ugostitelje. Tako su nastali restorani kao "Perper" - tamo gde im nije mesto.
- potražnja postoji - ljudi žele da imaju gde da izađu, da se provedu, popiju kafu, piće i ispričaju se
- 90-ih, kada je i došlo do ovog buma, kriminal je nabujao i trebalo je svu tu količinu gotovine negde uložiti. Nije čak ni pitanje pranja novca (kakvi "legalni tokovi"?). Državna uprava je bila u službi održanja jednog čoveka na vlasti, a ne u službi građana i nekog reda i zakona.
itd, itd.

Red može da se uspostavi, ali ne preko noći.
Splavovi su se manetnuli, i tu ne možemo mnogo. Treba odrediti lokacije gde restorani i klubovi mogu da se postavljaju, doneti jasne propise i debelo naplaćivati takse.
Po meni, najbolje bi bilo urediti desnu obalu Save od Bloka 70A do brodogradilišta i zimovnika. Duž obale se nalazi Toplana, Brodograilište, stovarišta, šljunkare - nema stambenih objekata. Utvrditi obalu, napraviti šetalište, pristupne puteve, šetališta, parkinge. Pobiti šipove za koje će se vezati splavovi. Time se osiguravaju mnogo bolje nego sada, a i tačno se parceliše obala i određuju gabariti samih splavova - prema proračunatom dozvoljenom opterećenju šipova.
Ali, to zahteva dugoročno planiranje, profi rad, infrastrukturna ulaganja, praćenje i održavanje ustanovljenog reda... koće to da radi?

 

[Feanor]

Ajde nije ni sporno da ih bude, ali bar 5 puta manje da ljudi mogu da pridju reci... Ja sada ne prilazim reci vec djubristu od splava do obale... Da ne pricam o izgledu splavova...

 

[boca-ica]

Kako uopste napasti splavove a da ti ne dignu auto u vazduh ili ne napadnu familiju? Jednostavno moras biti veci kriminalac od vlasnika splavova... I dalje smo Avganistan po tom pitanju...

Ne bih se složio sa iznetim
Ako je usmereno na jedan ili samo na grupu splavova sasvim je razumno da se vlasnik zapita
zasto samo njega ,,jašu,, i to ce svako doziveti kao najobičniji atak
i postavlja se pitanje sta oni hoce sada da bi ga ostavili na miru , mozda jos novca ili se pojavio jos jedan mitoman ?
U takviim krugovima ako su vec do sada ,, pošteno regulisali,, da ih niko ne dira
onda novi zahtev-atak prevrsuje svaku meru, koja povlači i vrlo jasan ,,Avganistanski odgovor,,
Ne umerenost i nije neka retka pojava u nasem okruženju

Bez obzira sto smatram da splavu ,,Kolos,, nije mesto uz Brankov most
jeste Avganistanski doneti odluku da se on ukloni a ostali oko mosta da se baškare

Resenje je vrlo jednostavno
doneti uredbu-odluku koja nije usmerena ni na jedan splav tj. vlasnika ,
vec na prostor i to:
,,Zabranjeno je postravljanje ikakvih fiksnih splavova-restorana na potezu :
Od starog (tramvajskog) Savskog mosta do Ušća ,,

Takva odluka jeste uredba o uredjenju javnog gradskog prostora (pa i plovnog puta)
i odnosi se kako na sadasnje tako i na buduce kafedjije-splavare

Nus pojava ili odgovor može doneti samo kvalitet Beogradu u obliku ,,doskočice,,
a to je uvodnjenje ,,plovnih,, restorana koj bi na istom potezu se pomerali ,,gore dole,, u toku dana
što bi donelo ekstra kvalitet u BGživotu i novu atrakciju

Naravno i bezbednost bi time bila povecana jer mnoge sada šuplje kante ne bi mogle da plove

Edit
Mnoge Evropske reke kao na primer reka Sena u Parizu je puna plovecih brodova-restorana
i niko ne izmislja toplu vodu vec samo se primenjuje ono sto je vec decenijama svuda oko nas
a pri tome im se sve vreme i divimo - pa onda sta je problem primeniti i u Beogradu

 

[DusanBG]

Nažalost Beograd je jedini grad u svetu gde je svaki pedalj uređene obale okupiran privatnim splavovima. O potrebni ugostiteljskih objekata na obalama smo već raspravljali i ja se slažem da isti doprinose bogatstvu ponude i privlače još više ljudi na reke.

Ali ono što bi grad morao da uvede je barem 50% svih kejeva da bude oslobođeno splavova i to tako da postoje delovi od po bar 100-200 metara obale bez splavova što bi ljudima omogućilo da uživaju u reci, a da ne moraju nekome da plate ako nemaju ili neće. Sadašnje stanje je velika sramota i ono što je neverovatno je da se poslednjih 7-8 godina ovo još povećalo i pojačalo, praktično vlada bezvlašće na rekama. Privatne spavlove sa sopstvenu upotrebu bih totalno zabranio na uređenim kejevima, pošto im jednostavno nije tu mesto, nije stara država potrošila milione da uredi obalu u vidu parka da bi neko nakačio svoju kućicu tu.

Naše zakonodavstvo u kojem je sva apsolutno nedorečeno i vlasnici splavova se pozivaju na plaćanje struje EDB-u i naknade kapetaniji-Beogradvodama (koja je samostalno odlučila da može da deli obalu kako hoće) kao validne dozvole da stoje na mestima gde jesu je prosto neverovatno. http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/338189 ... -1200-evra

I ne slažem se da je samo deo oko braknovog potrebno osloboditi splavova, obzirom da je sada daleko veća posećenost dunavskog i savskog keja u blokovima, dok je deo oko brankovog manje posećen iako isto ima i ugostiteljskih objekata (jednostavno ovi su bliže ljudima). Jedino u večernjim satima je gužva oko starog savskog mosta, ali to je sasvim druga priča...

Pandan kaluđerici od pre 30 godina, ali na najlepšim mestima u gradu.

 

[stf]

Zuma,

Те мере су ок, ГеоСрбија не лаже, али бројке саме за себе могу да доведу до погрешног закључка.
Ако се пажљиво погледа, за сужење кеја није "крив" солитер и његова близина води, већ недостатак уређене обалоутврде, која поседује дупло шеталиште од Југославије до ових солитера, од којих шеталиште до воде бива прекинуто, тј. неизграђено, а горње шеталиште се прекида саобраћајницом.

Али, та саобраћајница је све време управо то - саобраћајница и континуална је од солитера па чак до Његошеве улице и самим тим, пешацима некорисна. Иако је "обални појас" у старом Земуну шири пар метара него код солитера (и то само за ширину тротоара, јер се саобраћајница код солитера континуално наставља кроз стари Земун) кроз цео Земун шеталиште има правац који почиње код "сужења" код солитера.

 

[direktor]

A da se za pocetak ispostuje ramaki izmedju spalvova od 5o m takode ,porjekat istih ,vodoprivrdna saglasnost,protivpozarna evakuacjona saglasnost ,atest vara konstrukcije itd Mozda 10 splavovva ima navedeno plus saglasnost lucke kapetanije i svejtlosna signalizacija i naravno da arhitektonski lice na nesto

 

[Zuma]

To sto se ulica pored solitera nastavlja i u starom Zemunu nije bitno, posto ta ulica u delu pored solitera uopste ne bi bila na tom mestu da njih nema. Provukla bi se novom trasom, recimo po svetlo plavoj liniji (pa vise ne bi bila ni slepa ulica kao sad). Pogledaj na aero fotografiji sirinu i pravac setalista na mestu (1). Jedino sto je logicno je da se to isto setaliste u istoj sirini i u ista dva nivoa nastavi na sever ka Zemunskom keju. Medjutim to je nemoguce jer na mestu (2) cak i samo setaliste udara u soliter (tj njegovu ulicu), da ne spominjemo da za zelenilo sa leve strane ne bi ostalo mesta (kao na mestu (1) ) cak i da se samo setaliste moze provuci pored solitera. Setaliste tu mora da skrene u desno bas zbog njega, ne zato sto taj deo obale nije uredjen. Zbog solitera tu jednostavno nema mesta da ono nastavi po istom pravcu, na istom rastojanju od vode, i u dimenzijama koje su normalne.

Nije li logicnije da ulica koja sada ide pored solitera ide trasom plave linije, da su levo od nje trzni i kulturni centri, ulicne prodavnice, restorani, veliki podzemni parking i sve ostalo sto opsluzuje ovaj deo Zemuna i buduci rekreativni centar ovog rukavca Dunava, dok je sa desne strane plave linije zastitno zelenilo, pa onda siroko setaliste, dakle obala ista kao i na mestu (1)?

 

[Борчанац]

Засађен је већи број стабала између Југославије и солитера!
Данас су прали блато, које је висок ниво реке оставио, код Бранковог моста!
Да разведримо тему...

 

[stf]

Zuma,

На том аероснимку се јако лепо види се горње шеталишта без икаквог ексцеса континуално наставља на саобраћајницу која иде од солитера па дуж целог старог Земуна, тј. јасно се види да солитер не стоји на путу било чему.

Када једног дана кеј затворимо за кола, добићемо дупло непрекинуто шеталишта у истом смеру дуж целе обале до Његошеве улице.

Сматрам да је урбанистички прелаз са зелене површине на густо урбано ткиво старог Земуна изведен постепено тачкастим солитерима што се такође лепо види на аероснимку и да им немам шта замерити.