Beogradska predgrađa
- Začetnik teme belgrey
- Datum pokretanja
hehehe, ja imam kuću u centru, ali Vrčina. U Oblakovskoj ulici. Ćale hteo da je proda, ali na svu sreću zasad nije uspeo u toj nameri. Nisam bio u Vrčinu jedno 3-4 godine, poslednji put kada sam bio gradio se onaj kao tržni centar gde se odmah pored ili u njemu nalazi i policijska stanica.Steva":3ohwug9x je napisao(la):
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.418
- Pohvaljen
- 8.201
^^ Oblakovska ulica je do pre godinu dana ličila na prokletije kada je u pitanju stanje puta, sada su skroz asfaltirali taj deo, dodali trotoare sa obe strane a i još se na uglu sa 29 novembra i oblakovske nalazi se najbolja pica na svetu (Restoran Kolibri) 
Taj kao tržni centar je odavno završen, prizemlje+1vi sprat su lokali a ostala 3 su stanovi...
Taj kao tržni centar je odavno završen, prizemlje+1vi sprat su lokali a ostala 3 su stanovi...
Kartograf
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.03.2008.
- Poruke
- 1.740
- Pohvaljen
- 1.281
Ja živim na Banovom brdu, pa i njega donekle smatram predgrađem, jer mi je nekako odvojen previše od centra (onaj deo od Gazele do šećerane je kao između dva mesta). Ustvari, kao mini-grad. Šteta samo za gužvu i zbijenost, inače je ok (Ada blizu, Košutnjak blizu).Steva":1058v4ll je napisao(la):Ne znam, ali ja lično ne smatram Petlovo/Labudovo brdo & Vidikovac Beogradskim predgrađima...
Ako me neko pita šta je "gradsko jezgro" Beograda, ja to omeđim: Dunav, Zemun, Tošin Bunar, B67, Novi žel most, Senjak&Dedinje, stadioni, Autokomanda, Pančevački most i u krug.
btw. slažem se sa svakim postom o Petlovom brdu, super je gore, baš sam danas bio i oduševio se kako taj kraj odiše mirnoćom i prirodom, a infrastrukturno je odlično razvijen. A i pogled na Avala Tower je sjajan
Dragi su mi još i viši delovi Žarkova i Filmski grad, i sva ona širina prostora na Vidikovcu npr... sry za offtopic, ode ja predaleko
Pa kažem ti nisam bio odavno, možda banem na leto čisto da vidim šta se dešava. Deo leta sam ko klinac provodio u Vrčinu ostavivši mladost na potezu dvorišta crkve i flipera u lokalnoj birtiji.Steva":1kit5ima je napisao(la):^^ Oblakovska ulica je do pre godinu dana ličila na prokletije kada je u pitanju stanje puta, sada su skroz asfaltirali taj deo, dodali trotoare sa obe strane a i još se na uglu sa 29 novembra i oblakovske nalazi se najbolja pica na svetu (Restoran Kolibri)
Ajde ako budeš mogao škljocni Oblakovsku 5 da vidim na šta mi liči kuća. Cenim da je još uvek bez fasade.
Аутор Предграђа је Петар Илић - Ћирилоmitadigimon":ur65jyki je napisao(la):Jeste, zvala se Predgradje. Imala je cool spicu sa jos cool-jom
mitadigimon
Intermediate
Fala.Влада":31drdxid je napisao(la):Аутор Предграђа је Петар Илић - Ћирилоmitadigimon":31drdxid je napisao(la):Jeste, zvala se Predgradje. Imala je cool spicu sa jos cool-jom
može li neko od "trešnjana" (nadam se da se ovako kaže-piše ) da javi kakvo je tamo snabdevanje vodom? ako treba kopati bunar, kakvo je stanje sa podzemnim vodama?
razmišljam o kući u prigradskom naselju jer ne bih podnela da živim do kraja života u nekoj kutiji šibica. ne znam samo kako ću se odvojiti od lokalne kafane kad bude došao momenat preseljenja...
i da - banovci: ako neko ima neke fotke i sl, slobodno neka okači, baš bih volela da vidim kako izgleda naselje. šta preporučujete, stare ili nove banovce?
) da javi kakvo je tamo snabdevanje vodom? ako treba kopati bunar, kakvo je stanje sa podzemnim vodama? razmišljam o kući u prigradskom naselju jer ne bih podnela da živim do kraja života u nekoj kutiji šibica. ne znam samo kako ću se odvojiti od lokalne kafane
kad bude došao momenat preseljenja... i da - banovci: ako neko ima neke fotke i sl, slobodno neka okači, baš bih volela da vidim kako izgleda naselje. šta preporučujete, stare ili nove banovce?
mitadigimon
Intermediate
Ja sam do nekog perioda svog detinjastva ziveo u N. Banovcima, tj. naselje Kablar koje se nalazi izmedju Novih i Starih... Izgleda kao neki od starijih blokova u gradu... Elem, ako mene pitas, jedino Beogradska ulica u Novim je dobro mesto za zivot...barem bila. Ali i skupo, s obzirom na velicinu kuca i pogleda koji se pruza na Dunav...
P.S. Ne znam da li znas, Banovci pripadaju Opstini Stara pazova, covek treba biti svestan da to nije vise grad Beograd, ukoliko mu je to bitno iz nekih razloga (administrativniih...)
P.S. Ne znam da li znas, Banovci pripadaju Opstini Stara pazova, covek treba biti svestan da to nije vise grad Beograd, ukoliko mu je to bitno iz nekih razloga (administrativniih...)
jovanovm
Advanced
Koga zanima Brestovik:
Slike od pre mesec i po dana.
Slike od pre mesec i po dana.
dobro je znati, hvala, na sreću po mene ne znači mi ama baš ništa. inače sam sa nbgda (izvorno: ali tamo ne živim već jedno 9 godina), pa bih rado pobegla od svega što liči na blokove ili se zove "blok".
imam ideju o kući, preferrable P+1(+Pk) sa garažom i okućnicom preko oko 10a ili više, da ne bude previše blizu bilo čega ali da ne bude ni ono... 2km do najbližeg kioska.
važno mi je da nije neki stočarski kraj da mi ne smrduckaju svinjci, zato me trešnja i interesuje.
i preferiram brdo nad ravnicom... ali ako je ravnica better buy tu bih naravno napravila kompromis
edit: taj brestovik mnogo lepo izgleda
inače sam sa nbgda (izvorno: ali tamo ne živim već jedno 9 godina), pa bih rado pobegla od svega što liči na blokove ili se zove "blok". imam ideju o kući, preferrable P+1(+Pk) sa garažom i okućnicom preko oko 10a ili više, da ne bude previše blizu bilo čega ali da ne bude ni ono... 2km do najbližeg kioska.
važno mi je da nije neki stočarski kraj da mi ne smrduckaju svinjci, zato me trešnja i interesuje.
i preferiram brdo nad ravnicom... ali ako je ravnica better buy tu bih naravno napravila kompromis
edit: taj brestovik mnogo lepo izgleda
Osnovni parametri: voda, struja, kanalizacija, prevoz i daljina(kvalitet, ucestalost, vreme do grada), grejanje(neretko postoji gas)
Dodatni parametri: cena placa i kuce,kvalitet kuce, okruzenje, mir, privatnost, priroda, ambijent, infrastruktura, prodavnice, dom zdravlja, skole,kafici...
Imam vikendicu u Parcanima-Avalskim drumom posle Tresnje dolazi se do Ralje(35km od Slavije) i skrece desno jos 3km.
Lepo, mirno,priroda, asfalt, vodovod,struja, jeftinije dosta(plac i kuca) u onosu na Zuce,Suplju stenu , pa i Tresnju. Nije nabijeno, cesto izmedju vas i susedne kuce postoji prazan plac. Nedostatak je duze vreme putovanja oko 45-55min do Slavije kolima u odnosu na recimo Vrcin.
hvala svima za opise i komentare
Dodatni parametri: cena placa i kuce,kvalitet kuce, okruzenje, mir, privatnost, priroda, ambijent, infrastruktura, prodavnice, dom zdravlja, skole,kafici...
Imam vikendicu u Parcanima-Avalskim drumom posle Tresnje dolazi se do Ralje(35km od Slavije) i skrece desno jos 3km.
Lepo, mirno,priroda, asfalt, vodovod,struja, jeftinije dosta(plac i kuca) u onosu na Zuce,Suplju stenu , pa i Tresnju. Nije nabijeno, cesto izmedju vas i susedne kuce postoji prazan plac. Nedostatak je duze vreme putovanja oko 45-55min do Slavije kolima u odnosu na recimo Vrcin.
hvala svima za opise i komentare
Svuda u svetu najskuplje lokacije za zivot su u okolini vecih metropola ( tako je nekada i Dednije bilo predgradje Beograda), sada to vise nije. U svim svetskim metropolama po centru grada vecinom zive studenti i emigranti, decu gotovo da ne mozete da vidite na ulicama, obicno su to mladi ljudi koji iznajme stan dok studiraju, dobiju poslove i dok se ne snadju, zarade nesto love i kupuju kucu na periferiji. Samo kod nas su stanovi skuplji od kuce. Zive u koje kakvim cumeima i smrdljivim zgradam, Svuda u svetu svaka porodice sanja da kupi kucu ne u centru vec u predgradju grada, sa dvoristem, okruzena zelenilom, eventualno bazenom, ovakve lokacije su najskuplje obicno udaljene od centra od 20km do 100 km bez smoga, bez buke automobila, jos ako ima neka suma, jezero jos skuplje skuplje, pa lepo expres putem za 30etak minuta do centra. Stan je najniza kategorija nekretnina, onda idu kuce u nizu i naravno zemlja i kuca najskuplje. Avala prema Kosmaju ima ovaj potencijal. Investitori treba da prave male shoping molove a ne radnice pored puta i naravno da drzava napravi potrebnu infra-strukturu, voda, struja, puteve. Dok se to ne desi zivecemo na Dorcolu i placati 2000 e kvadrat za stan. Pa vi vidite i preracunajte se.
Umka
2002 - 5,292 stanovnika
22km jugoistocno od beograda (na obrenovackom putu)
Kolima do gazele 15-20min, gradskim prevozom (551,552) do sajma 20min, do glavne zel stanice 25min.
Do ade se vozi opusteno 100 na sat (ogranicenje je 80) i ima samo jedna raskrsnica.
Ima (vrlo dobar) dom zdravlja, pijacu, postu, skolu, obdaniste, prodavnicu koja radi 24h, sve ostale osnovne usluge (frizer, mesara sa usluznim pecenjem, stovarista, kineska radnja , knjizara, butici, kafane, restorani...).
Naselje NIJE imalo veliki priliv stanovnistva 90-tih. I to iz razloga sto je to poslednje naselje na opstini cukarica kada se izlazi iz grada. To znaci da je onaj koji je hteo da se bakce sa strozijim cukarickim propisima obicno birao nesto blize gradu, a onaj koji nije hteo je mogao da se odmakne jos 5km, do Barica, i da zida sta hoce. Tako je Umka uglavnom postedjena.
Naselje je imalo razvijenu industrijsku proizvodnju, sada nema. Kablovska i ADSL su rutinski dostupni, osim dalje od centra, u brdima, gde mogu da vas zaje*******avaju i za struju, vodu i telefon. Asfalta ima prakticno svuda.
Osnovne prednosti:
- mesto je malo i fino, a opet ima prakticno sve osnovne sadrzaje
- blizu je grada
- na obali Save
- sa brda fantastican pogled na Savu i Vojvodinu
- gasifikovano
- 5km od ukljucenja na obilaznicu
Osnovne mane:
- U ravnicarskom delu do Save postoji problem sa kanalizacijom. (ako ste bar malo na brdu mozete da iskopate septicku i resen problem)
- Novi autoput za Pozegu (ako se ikad izgradi) ce da odsece Umku od obale Save.
- Ima klizista (ali se tacno zna gde su, na jednom brdu, ostalo je stabilna zemlja).
Baric
2002 - 6,586 stanovnika
27km km jugoistocno od beograda, na obrenovackom putu, iza umke.
Kolima 20-25min, lastom (nema gradski) 30-35 do glavne zeleznicke.
Ima skolu (fantasticna gradjevina iz 80-tih koja moze da se meri sa najboljim beogradskim skolama gradjenim za vreme komunizma)
http://www.skoladobrevolje.com/images/stories/012.jpg
http://www.skoladobrevolje.com/index.php?q=page/show/page/ogledalo_skole
http://www.skoladobrevolje.com/index.php?q=page/show/page/galerija_fotografija
, obdaniste, igralista, terene, istureno odeljenje doma zdravlja obrenovac, pijacu i ostale sitnice (frizer, stovariste, kineska radnja, kiosci, kafane...) ali sve za nijansu slabije od umke.
Naselje se bar uduplalo (a verovatno i vise od toga) u periodu od maspoka do 1990. Tada je doslo mnogo ljudi iz Hrvatske i manje iz Bosne i sa Kosova. Posle se ponovo uduplalo od 1990. do 2000. Ovog puta podjednako iz svih zarista. Delovi naselja dalje od centra su slabo planirani, mada asfalta uglavnom svuda ima.
Baric je bio poznat po Baznoj Hemiji (hemijska vojno-civilna fabrika) i Prvoj Iskri (obe su velike fabrike i obe su lesevi, doduse bezopasni).
ADSL, kablovska, struja, voda, telefon su uglavnom lako dostupni, osim bas u nekim vukoje*******inama.
Osnovne prednosti:
- na obali Save (1km, pogledajte Sprud - Baricku adu sa satelita - leti se ljudi kupaju na pescanoj plazi na uzvodnom spicu ostrva)
- sa brda fantastican pogled na Savu i Vojvodinu
- dosta jeftino
- blizu Obrenovca, jedno 7km (najbolji bazeni u srbiji, znaci bolji od tasa ili banjice)
Osnovne mane:
- Sadrzaji koje sam nabrojao su podeljeni na dva "centra" koji su jedno 1km udaljeni medjusobno. U manjem su obdaniste i igralista, u vecem ostalo.
- Nema gradski prevoz (lasta lobira ko nenormalna da tako i ostane, jedva su prezalili Umku).
- Novi autoput za Pozegu ce i Baric da odsece od obale Save.
- I ovde ima klizista, ali se isto tacno zna gde su.
- Deonica izmedju Umke i Barica je zaje*******ana (dobar put ali mnogo krivuda a brzo se vozi).
Nadam se da je ovo bilo korisno.
2002 - 5,292 stanovnika
22km jugoistocno od beograda (na obrenovackom putu)
Kolima do gazele 15-20min, gradskim prevozom (551,552) do sajma 20min, do glavne zel stanice 25min.
Do ade se vozi opusteno 100 na sat (ogranicenje je 80) i ima samo jedna raskrsnica.
Ima (vrlo dobar) dom zdravlja, pijacu, postu, skolu, obdaniste, prodavnicu koja radi 24h, sve ostale osnovne usluge (frizer, mesara sa usluznim pecenjem, stovarista, kineska radnja
, knjizara, butici, kafane, restorani...).Naselje NIJE imalo veliki priliv stanovnistva 90-tih. I to iz razloga sto je to poslednje naselje na opstini cukarica kada se izlazi iz grada. To znaci da je onaj koji je hteo da se bakce sa strozijim cukarickim propisima obicno birao nesto blize gradu, a onaj koji nije hteo je mogao da se odmakne jos 5km, do Barica, i da zida sta hoce. Tako je Umka uglavnom postedjena.
Naselje je imalo razvijenu industrijsku proizvodnju, sada nema. Kablovska i ADSL su rutinski dostupni, osim dalje od centra, u brdima, gde mogu da vas zaje*******avaju i za struju, vodu i telefon. Asfalta ima prakticno svuda.
Osnovne prednosti:
- mesto je malo i fino, a opet ima prakticno sve osnovne sadrzaje
- blizu je grada
- na obali Save
- sa brda fantastican pogled na Savu i Vojvodinu
- gasifikovano
- 5km od ukljucenja na obilaznicu
Osnovne mane:
- U ravnicarskom delu do Save postoji problem sa kanalizacijom. (ako ste bar malo na brdu mozete da iskopate septicku i resen problem)
- Novi autoput za Pozegu (ako se ikad izgradi) ce da odsece Umku od obale Save.
- Ima klizista (ali se tacno zna gde su, na jednom brdu, ostalo je stabilna zemlja).
Baric
2002 - 6,586 stanovnika
27km km jugoistocno od beograda, na obrenovackom putu, iza umke.
Kolima 20-25min, lastom (nema gradski) 30-35 do glavne zeleznicke.
Ima skolu (fantasticna gradjevina iz 80-tih koja moze da se meri sa najboljim beogradskim skolama gradjenim za vreme komunizma)
http://www.skoladobrevolje.com/images/stories/012.jpg
http://www.skoladobrevolje.com/index.php?q=page/show/page/ogledalo_skole
http://www.skoladobrevolje.com/index.php?q=page/show/page/galerija_fotografija
, obdaniste, igralista, terene, istureno odeljenje doma zdravlja obrenovac, pijacu i ostale sitnice (frizer, stovariste, kineska radnja, kiosci, kafane...) ali sve za nijansu slabije od umke.
Naselje se bar uduplalo (a verovatno i vise od toga) u periodu od maspoka do 1990. Tada je doslo mnogo ljudi iz Hrvatske i manje iz Bosne i sa Kosova. Posle se ponovo uduplalo od 1990. do 2000. Ovog puta podjednako iz svih zarista. Delovi naselja dalje od centra su slabo planirani, mada asfalta uglavnom svuda ima.
Baric je bio poznat po Baznoj Hemiji (hemijska vojno-civilna fabrika) i Prvoj Iskri (obe su velike fabrike i obe su lesevi, doduse bezopasni).
ADSL, kablovska, struja, voda, telefon su uglavnom lako dostupni, osim bas u nekim vukoje*******inama.
Osnovne prednosti:
- na obali Save (1km, pogledajte Sprud - Baricku adu sa satelita - leti se ljudi kupaju na pescanoj plazi na uzvodnom spicu ostrva)
- sa brda fantastican pogled na Savu i Vojvodinu
- dosta jeftino
- blizu Obrenovca, jedno 7km (najbolji bazeni u srbiji, znaci bolji od tasa ili banjice)
Osnovne mane:
- Sadrzaji koje sam nabrojao su podeljeni na dva "centra" koji su jedno 1km udaljeni medjusobno. U manjem su obdaniste i igralista, u vecem ostalo.
- Nema gradski prevoz (lasta lobira ko nenormalna da tako i ostane, jedva su prezalili Umku).
- Novi autoput za Pozegu ce i Baric da odsece od obale Save.
- I ovde ima klizista, ali se isto tacno zna gde su.
- Deonica izmedju Umke i Barica je zaje*******ana (dobar put ali mnogo krivuda a brzo se vozi).
Nadam se da je ovo bilo korisno.
Marcus Lupus
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.01.2010.
- Poruke
- 927
- Pohvaljen
- 1.213
Ja imam neke prijatelje tamo. Nisam najbolji poznavalac, ali evo osnovnih informacija.
Naselje leži na obronku Avale, raskrsnica gde se skreće sa Kragujevačkog puta ka izletištu je početak i centar naselja. Da, centar je na početku. Odatle se naselje spušta niz padinu sve do Topčiderske reke, pored koje je i pruga, valjda za Bar. Centar je, dakle, na početku, i tu je uglavnom i najbolje, što se više spuštaš, sve gore i razuđenije, onaj krajnji deo oko železničke stanice i Topšiderke je praktično odsečen od ostatka i mnogi Pinosavci nikad tamo nisu ni zašli.
Voda: loše. Samo nekoliko kuća u glavnoj ulici na početku, a i njima je snabdevanje loše, posebno leti, tako da se svi oslanjaju na bunare. Kanalizacija je takođe retkost, i to je tako već ko zna koliko. Nije se nešto ulagalo u infrastrukturu, Ulice imaju asfalt od pre 20 godinai te fore.
Ko živi pri vrhu naselja i blizu je glavnog puta ima dobar prevoz do Voždovca, jedno 5-6 linija, mana je što svi bsevi nekako prolaze u isto vreme. U selo se spušta 401, ide na 20-30 min. Gradski prevoz je dosta dobar, ili sam bar ja pod utiskom vremena kada je 401 išao na sat, i to neredovno. S Voždovca i Banjice nadovezuje se na tramvaje, trole i buseve.
Kolima je ok.
Ima osnovnu školu i vrtić, nekoliko sitnih prodavnica i neku kafančugu.Ambulante nema koliko znam,
Generalno, mesto nije prljavo, mada su prisutni seoski mirisi tu i tamo.
Atmosfera je vrlo seoska, Pinosava je, pa, da se ne lažemo, selo selo. Ima i vrlo obrazovanih ljudi, građana u pravom smislu, ali su manjina, seljačke fore na sve strane, meni to dosta smeta, lično ne bih voleo tamo da živim.
Ne bih Pinosavu svrstao u predgrađe, jer ona zaista ima sve odlike sela. Blizu Beograda jeste, ali ko se tamo nastani neka računa i na krupniju stoku, traktore itd.
Naselje leži na obronku Avale, raskrsnica gde se skreće sa Kragujevačkog puta ka izletištu je početak i centar naselja. Da, centar je na početku. Odatle se naselje spušta niz padinu sve do Topčiderske reke, pored koje je i pruga, valjda za Bar. Centar je, dakle, na početku, i tu je uglavnom i najbolje, što se više spuštaš, sve gore i razuđenije, onaj krajnji deo oko železničke stanice i Topšiderke je praktično odsečen od ostatka i mnogi Pinosavci nikad tamo nisu ni zašli.
Voda: loše. Samo nekoliko kuća u glavnoj ulici na početku, a i njima je snabdevanje loše, posebno leti, tako da se svi oslanjaju na bunare. Kanalizacija je takođe retkost, i to je tako već ko zna koliko. Nije se nešto ulagalo u infrastrukturu, Ulice imaju asfalt od pre 20 godinai te fore.
Ko živi pri vrhu naselja i blizu je glavnog puta ima dobar prevoz do Voždovca, jedno 5-6 linija, mana je što svi bsevi nekako prolaze u isto vreme. U selo se spušta 401, ide na 20-30 min. Gradski prevoz je dosta dobar, ili sam bar ja pod utiskom vremena kada je 401 išao na sat, i to neredovno. S Voždovca i Banjice nadovezuje se na tramvaje, trole i buseve.
Kolima je ok.
Ima osnovnu školu i vrtić, nekoliko sitnih prodavnica i neku kafančugu.Ambulante nema koliko znam,
Generalno, mesto nije prljavo, mada su prisutni seoski mirisi tu i tamo.
Atmosfera je vrlo seoska, Pinosava je, pa, da se ne lažemo, selo selo. Ima i vrlo obrazovanih ljudi, građana u pravom smislu, ali su manjina, seljačke fore na sve strane, meni to dosta smeta, lično ne bih voleo tamo da živim.
Ne bih Pinosavu svrstao u predgrađe, jer ona zaista ima sve odlike sela. Blizu Beograda jeste, ali ko se tamo nastani neka računa i na krupniju stoku, traktore itd.
jovanovm
Advanced
Mali savet, za vodu nije toliki problem, hlorinator vode košta oko 500EUR, a koga ne interesuje hlor, UV tretiranje je malo skuplje oko 1000EUR. Ima nekoliko firmi koje se time bave (prevoz, ugradnja, održavanje, itd)...
Što se otpada tiče, ekološka septička jama (koja ispušta vodu koja je dovoljno čista za zalivanje) takođe košta oko 500EUR. Čisti se svakih 3 god što košta oko 8000 dinara /u zavisnosti od upotrebe naravno/... Za preko 1500 EUR možete dobiti kompletan sistem koji sa druge strane ispušta vodu koja se sme piti, ali to je po meni potpuno nepotrebno. Jame i oprema su nešto jeftiniji u Hrvatskoj ako vas interesuje.
Sad, što naše seljake to ne interesuje, a vlast ne zanima da ih obrazuje zašto je to važno (ili da bar stimuliše nekim odbicima od poreza ekološki pristup), to je već druga priča...
Eto, koga je interesovalo malo informacija jer sam ja silom prilika morao da se time pozabavim...
Srećno!
P.S. Ne bih se uzdao u lokalne (privatne) vodovode, u mnogim mestima je voda vrlo niskog kvaliteta i retko se kontroliše.
Što se otpada tiče, ekološka septička jama (koja ispušta vodu koja je dovoljno čista za zalivanje) takođe košta oko 500EUR. Čisti se svakih 3 god što košta oko 8000 dinara /u zavisnosti od upotrebe naravno/... Za preko 1500 EUR možete dobiti kompletan sistem koji sa druge strane ispušta vodu koja se sme piti, ali to je po meni potpuno nepotrebno. Jame i oprema su nešto jeftiniji u Hrvatskoj ako vas interesuje.
Sad, što naše seljake to ne interesuje, a vlast ne zanima da ih obrazuje zašto je to važno (ili da bar stimuliše nekim odbicima od poreza ekološki pristup), to je već druga priča...
Eto, koga je interesovalo malo informacija jer sam ja silom prilika morao da se time pozabavim...
Srećno!
P.S. Ne bih se uzdao u lokalne (privatne) vodovode, u mnogim mestima je voda vrlo niskog kvaliteta i retko se kontroliše.
zexland
Advanced
Evo da dodam i ja moje predgradje - Zeleznik City
Oficijalni sajt :
http://www.promo511.net/
Wiki:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Железник
Facts:
- Prvo put se pominje 1476. godine u turskim spisima kao Suhi Zeleznik.
Naselje Železnik je jedno od najstarijih u okolini Beograda. Najstarija ljudska naseobina koja se nalazila u ataru današnjeg Železnika može se datovati u 2. ili 3. vek nove ere, pošto je prilikom izgradnje fabrike „Ivo Lola Ribar“ na lokalitetu Kalemi pronađen rimski sarkofag. Natpis sa sarkofaga na latinskom jeziku nam daje svedočanstvo o boravljenju starih Rimljana na prostoru današnjeg Železnika. Sam spomenik je iz 2. ili 3. veka nove ere i odnosi se na rimskog legionara Klaudija Valentijana, dekuriona u pomoćnom odredu legije koja je tu bila stacionirana i na njegovu ženu Lucilu. Arheolozi smatraju da se u blizini sadašnjeg Železnika nalazilo rimsko utvrđenje u kojem su se nalazile topionice srebra i železa.
Podatak o topionicama kao i samom razlogu za ime Železnik nalaz se u delu Austrijanca Feliksa Kanica „Srbija-zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka“. Kanic je napisao da „samo ime Železnika, mesta koje leži nešto zapadnije (od Avale), i ostaci tamošnjih velikih topionica ukazuju na nekadašnju proizvodnju železa. U narodnom predanju postoji još jedna teorija o preradi železa, po kojoj je ruda vađena u Sremčici, na lokalitetu Provalija, a u Železniku je topljena“.
- U sustini poprilicno mirno i tiho naselje - verovali ili ne u 1. zoni GSP-a
( glavne linije : 55 Zeleznik - Zvezdara, 58 Zeleznik - Pancevacki most, 88 Zeleznik - Zemun, 511 Gl. zel. stanica - Zeleznik - Sremcica i ostale lokalne linije 54, 521, 512 ) a prosecni interval putovanja je od 30min do 50min do krajnjih terminusa u centru, Zemunu i Zvezdari.
- Udaljeno oko 13km od centra grada.
- Granici se na severu sa Rupcinama i Zarkovom na jugu sa Sremcicom i Ostruznicom, a sa istocne strane skoro dodiruje Petlovo brdo, Groblje Orlovacu i Ibarsku magistralu.
- Deo nove obilaznice prolazi pored samog Zeleznika
- Izgradnja mrsava, po koja nova stambena zgrada ( preduzimac gradnja) ali u odnosu na 80e dosta se izgradilo
- U sustini naselje koje ceka generalno sredjivanje, jer u odnosu na Banovo brdo i Cukaricu dosta je zapostavljeno kao i ostala naselja ka jugu Opstine Cukarica
Buducnost & planovi
- U sustini postoji korist od nove obilaznice, s tim sto se ceka izgradnja novog magistralnog pravca Cukaricka padina - Sremcica koji bi trebao da se poveze sa obilaznicom i time omoguci direktan pristup vozilima ka Zelezniku.
- Duze vreme vec postoji inicijativa o otcepljenju Zeleznika, Sremcice, Ostruznice, Umke, Male i Velike Mostanice od Cukarice i uspostavljanje nove opstine Posavski venac, razlozi su raznorazni, a najveci od njih je opste nezadovoljstvo gradjana nacinom upravljanja samom opstinom i zapostavljanjem mnogih njenih delova. Videcemo sta ce biti sa tim.
- Izgradnja mnogih novih kvartova i novog centra Zeleznika...itd.
- Zeleznik City Oficijalni sajt :
http://www.promo511.net/
Wiki:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Железник
Facts:
- Prvo put se pominje 1476. godine u turskim spisima kao Suhi Zeleznik.
Naselje Železnik je jedno od najstarijih u okolini Beograda. Najstarija ljudska naseobina koja se nalazila u ataru današnjeg Železnika može se datovati u 2. ili 3. vek nove ere, pošto je prilikom izgradnje fabrike „Ivo Lola Ribar“ na lokalitetu Kalemi pronađen rimski sarkofag. Natpis sa sarkofaga na latinskom jeziku nam daje svedočanstvo o boravljenju starih Rimljana na prostoru današnjeg Železnika. Sam spomenik je iz 2. ili 3. veka nove ere i odnosi se na rimskog legionara Klaudija Valentijana, dekuriona u pomoćnom odredu legije koja je tu bila stacionirana i na njegovu ženu Lucilu. Arheolozi smatraju da se u blizini sadašnjeg Železnika nalazilo rimsko utvrđenje u kojem su se nalazile topionice srebra i železa.
Podatak o topionicama kao i samom razlogu za ime Železnik nalaz se u delu Austrijanca Feliksa Kanica „Srbija-zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka“. Kanic je napisao da „samo ime Železnika, mesta koje leži nešto zapadnije (od Avale), i ostaci tamošnjih velikih topionica ukazuju na nekadašnju proizvodnju železa. U narodnom predanju postoji još jedna teorija o preradi železa, po kojoj je ruda vađena u Sremčici, na lokalitetu Provalija, a u Železniku je topljena“.
- U sustini poprilicno mirno i tiho naselje - verovali ili ne u 1. zoni GSP-a
( glavne linije : 55 Zeleznik - Zvezdara, 58 Zeleznik - Pancevacki most, 88 Zeleznik - Zemun, 511 Gl. zel. stanica - Zeleznik - Sremcica i ostale lokalne linije 54, 521, 512 ) a prosecni interval putovanja je od 30min do 50min do krajnjih terminusa u centru, Zemunu i Zvezdari.
- Udaljeno oko 13km od centra grada.
- Granici se na severu sa Rupcinama i Zarkovom na jugu sa Sremcicom i Ostruznicom, a sa istocne strane skoro dodiruje Petlovo brdo, Groblje Orlovacu i Ibarsku magistralu.
- Deo nove obilaznice prolazi pored samog Zeleznika
- Izgradnja mrsava, po koja nova stambena zgrada ( preduzimac gradnja) ali u odnosu na 80e dosta se izgradilo
- U sustini naselje koje ceka generalno sredjivanje, jer u odnosu na Banovo brdo i Cukaricu dosta je zapostavljeno kao i ostala naselja ka jugu Opstine Cukarica
Buducnost & planovi
- U sustini postoji korist od nove obilaznice, s tim sto se ceka izgradnja novog magistralnog pravca Cukaricka padina - Sremcica koji bi trebao da se poveze sa obilaznicom i time omoguci direktan pristup vozilima ka Zelezniku.
- Duze vreme vec postoji inicijativa o otcepljenju Zeleznika, Sremcice, Ostruznice, Umke, Male i Velike Mostanice od Cukarice i uspostavljanje nove opstine Posavski venac, razlozi su raznorazni, a najveci od njih je opste nezadovoljstvo gradjana nacinom upravljanja samom opstinom i zapostavljanjem mnogih njenih delova. Videcemo sta ce biti sa tim.
- Izgradnja mnogih novih kvartova i novog centra Zeleznika...itd.
Dobro veče.
Ugrinovci:
Selo udaljeno 27km od centra Beograda, sa oko 10k stanovnika, između Dobanovaca (2.5km) i Batajnice (7km).
Osnovna škola, vrtić, ambulanta, od skora i banka. Telefon, ADSL, pre par godina kompletirana vodovodna mreža. Bez kanalizacije, što je možda i najveći "hendikep", pošto su jedna od najnižih tački u Beogradu. Tri linije- 703 Batajnica - Ugrinovci (30min, 20 u špicu), 603 Ugrinovci - Ledine (40min, 30 u špicu) i 711 Ugrinovci - "Kvantaš" tj. nova okretnica 65-ice (75min radnim danom, 40min vikendom :/ ).
Od rođenja do pre dve godine živeo u istima. Utisci (čuj utisci, životno iskustvo):
Otužno. Možda zato što pamtim kako se živelo pre dvadeset i više godina, kada su Ugrinovci bili selo- selo. Tiho mesto, bezbedno, sa malo saobraćaja, idealno za odrastanje, iako bez vodovodne mreže. Pored 603-ke, koja je vozila do Surčina, 703-ka je išla do zemunskog keja, a postojao je i bioskop i kulturni centar (zgrada se jednostavno urušila pre 10-ak godina i tako stoji od tada).
Danas ulicama besne klinci na motorima i u automobilima, sve kupljeno od para stečenih prodajom zemlje carinskim skladištima i stovarištima građevinskih materijala koja su okupirala puteve ka Batajnici (stovarišta) i Dobanovcima (skladišta), te su isti u užasnom stanju.
Zbog slabog održavanja kanala (onih malih, ispred kuća), česte su mini-poplave po dvorištima i ulicama, koje se doduše mogu rešiti dubokim gumenim čizmama, ali opet- čemu to ako ne mora?
Automobil je jednostavno prioritet- na gradski prevoz je budalasto osloniti se, posebno na liniju 703, zbog očajnog stanja pružnog prelaza u Batajnici i užasnih gužvi na istom, u ambulanti ćete dobiti samo osnovnu lekarsku pomoć- za sve ostalo se upućuje u dom zdravlja u Batajnici. Trenutno najbolja GSP veza sa gradom je 711-ica, kojom se autoputem do okretnice 65-ice stiže za 15-ak minuta.
Novu, nameštenu kuću od 80 sam zamenio dvosobnim stanom od 55 "kvadrata" na Novom Beogradu i- jednostavno ne smem da se žalim. U krugu od 7min pešačenja imam: vezu sa malte-ne svakim delom Beograda, dom zdravlja, institut za majku i dete, poštu, hiper-market, vrtić i školu (tačnije 8 vrtića i 3 škole), opštinu, sup, tehnički pregled, benzinsku pumpu, a 50m od ulaza u zgradu je okretnica jedne od najfrekventnijih linija GSP-a kojom sam za 10-15min u samom centru grada. Automobil koristim samo za stvarne potrebe, više se krećem, više štedim.
Ipak, potpuno sam svestan prednosti življenja u kući, u predgrađu- ali ne u Beogradu, ne u Srbiji. Sve dok nam je saobraćajna infrastruktura ovakva kakva je, ne vidim, osim novčanih razloga- naravno, bilo koji drugi za prelazak na obod.
Najbolje što bih ja u takvom slučaju smislio su Dobanovci, sa dobrom GSP vezom i infrastrukturom, ali bi problem mogla biti cena zemljišta- od pre nekoliko godina, svi placevi po obodu sela, a sa strane autoputa su prodati po neverovatnim cenama (znači opet besni mali Sremci). Možda je situacija drugačija na drugoj strani, okrenutoj ka zabranu (Titovom), ali to ne bih znao reći.
Takođe, avala i njeni obronci bi u nekoj drugoj, normalnoj zemlji bili idealna predgrađa prestonici, ali vidim da je stvar malte-ne ista kao i u ravnici. U svakom slučaju pokretaču teme i svima koji bi da se skuće u ova vremena želim puno sreće i pameti.
Veliki pozdrav, nadam se da ćemo se lepo družiti (prvi post).
Ugrinovci:
Selo udaljeno 27km od centra Beograda, sa oko 10k stanovnika, između Dobanovaca (2.5km) i Batajnice (7km).
Osnovna škola, vrtić, ambulanta, od skora i banka. Telefon, ADSL, pre par godina kompletirana vodovodna mreža. Bez kanalizacije, što je možda i najveći "hendikep", pošto su jedna od najnižih tački u Beogradu. Tri linije- 703 Batajnica - Ugrinovci (30min, 20 u špicu), 603 Ugrinovci - Ledine (40min, 30 u špicu) i 711 Ugrinovci - "Kvantaš" tj. nova okretnica 65-ice (75min radnim danom, 40min vikendom :/ ).
Od rođenja do pre dve godine živeo u istima. Utisci (čuj utisci, životno iskustvo):
Otužno. Možda zato što pamtim kako se živelo pre dvadeset i više godina, kada su Ugrinovci bili selo- selo. Tiho mesto, bezbedno, sa malo saobraćaja, idealno za odrastanje, iako bez vodovodne mreže. Pored 603-ke, koja je vozila do Surčina, 703-ka je išla do zemunskog keja, a postojao je i bioskop i kulturni centar (zgrada se jednostavno urušila pre 10-ak godina i tako stoji od tada).
Danas ulicama besne klinci na motorima i u automobilima, sve kupljeno od para stečenih prodajom zemlje carinskim skladištima i stovarištima građevinskih materijala koja su okupirala puteve ka Batajnici (stovarišta) i Dobanovcima (skladišta), te su isti u užasnom stanju.
Zbog slabog održavanja kanala (onih malih, ispred kuća), česte su mini-poplave po dvorištima i ulicama, koje se doduše mogu rešiti dubokim gumenim čizmama, ali opet- čemu to ako ne mora?
Automobil je jednostavno prioritet- na gradski prevoz je budalasto osloniti se, posebno na liniju 703, zbog očajnog stanja pružnog prelaza u Batajnici i užasnih gužvi na istom, u ambulanti ćete dobiti samo osnovnu lekarsku pomoć- za sve ostalo se upućuje u dom zdravlja u Batajnici. Trenutno najbolja GSP veza sa gradom je 711-ica, kojom se autoputem do okretnice 65-ice stiže za 15-ak minuta.
Novu, nameštenu kuću od 80 sam zamenio dvosobnim stanom od 55 "kvadrata" na Novom Beogradu i- jednostavno ne smem da se žalim. U krugu od 7min pešačenja imam: vezu sa malte-ne svakim delom Beograda, dom zdravlja, institut za majku i dete, poštu, hiper-market, vrtić i školu (tačnije 8 vrtića i 3 škole), opštinu, sup, tehnički pregled, benzinsku pumpu, a 50m od ulaza u zgradu je okretnica jedne od najfrekventnijih linija GSP-a kojom sam za 10-15min u samom centru grada. Automobil koristim samo za stvarne potrebe, više se krećem, više štedim.
Ipak, potpuno sam svestan prednosti življenja u kući, u predgrađu- ali ne u Beogradu, ne u Srbiji. Sve dok nam je saobraćajna infrastruktura ovakva kakva je, ne vidim, osim novčanih razloga- naravno, bilo koji drugi za prelazak na obod.
Najbolje što bih ja u takvom slučaju smislio su Dobanovci, sa dobrom GSP vezom i infrastrukturom, ali bi problem mogla biti cena zemljišta- od pre nekoliko godina, svi placevi po obodu sela, a sa strane autoputa su prodati po neverovatnim cenama (znači opet besni mali Sremci). Možda je situacija drugačija na drugoj strani, okrenutoj ka zabranu (Titovom), ali to ne bih znao reći.
Takođe, avala i njeni obronci bi u nekoj drugoj, normalnoj zemlji bili idealna predgrađa prestonici, ali vidim da je stvar malte-ne ista kao i u ravnici. U svakom slučaju pokretaču teme i svima koji bi da se skuće u ova vremena želim puno sreće i pameti.
Veliki pozdrav, nadam se da ćemo se lepo družiti (prvi post).
Novi Banovci - naselje sa oko 15 hiljada stanovnika, na 20-tak km.od centra grada, pored Dunava i autoputa Beograd - Novi Sad. Poslednjih god.naselje se siri velikom brzinom, ima osnovnu skolu (u planu je jos jedna skola), vrtic, Dom zdravlja, hitnu pomoc, , Trg, park, velike markete (Plitvice 1 i 2, Maxi, Pekabeta), crkve, mnogobrojne prodavnice, kafice, dva - tri hotela, restorane, muzej itd.Takodje jedan deo Novih Banovaca je potpuno urbanizovan, stambeno naselje Kablar sa oko 7 000 stanovnika.
Wile E. Coyote
Advanced
Ево и мог доприноса (додуше, није београдско насеље ал' је близу):
Земун Поље - насеље између Земуна и Батајнице, поред новог пута за Нови Сад. Насеље има 3 аутобуске линије, 704, 707 (обе иду до Зелењака, 704 Батајничким, а 707 Новосадским путем, стиже се за 35-40 минута) и 708 (до Блока 70а). Недалеко (прилично релативан појам) од насеља налази се станица Беовоза "Земунско поље". Постоје 3 алтернативна пута до града: Батајнички друм, Новосадски пут и пут преко Плавих хоризоната, који излази код железничког подвожњака у Земуну. У насељу постоје обданиште, школа, дом здравља, две апотеке, пијаца, некакав тржни центар и црква, а од великих продавница ту су Макси, ИДЕА, АМАН и гомила малих и прилично скупих приватних продавница.
Насеље је грађено 1970-их година, зграде су мале са 2-5 станова, квадратуре од 45-55 квм (једноипособни и двособни, али су изузетно функционални, ја сам у 47 квм углавио 3 собе - додуше мало мање, кухињу са трпезаријом, велико купатило и предсобље) са обавезно једном великом терасом и евентуално још једном мањом, а сваки стан има пристојан подрум. У насељу постоји кабловска телевизија, телефонска централа допушта АДСЛ, постоји канализација, а главни недостаци су непостојање централног грејања (мада ја то, лично, не сматрам недостатком) и доста лоша изолација. Изузетак од целе приче су 5 солитера од по 6 спратова у центру насеља, где има већих станова, а постоји и грејање. Наравно, квадрат је доста скупљи (у малим зградама је око 1000-1100 евра). Земљишне књиге су сређене, тако да је станове могуће укњижити. Постоји доста гаража у насељу, а цене су око 1500 евра.
Цело насеље је пуно зеленила и има много простора за децу. Улице су мале, без гужве и доста тихе (изузетак су главне улице којима пролази ГСП). Испред сваке зграде налази се башта, а иза сваке зграде је велико двориште. У насељу има доста игралишта, али већина се не одржава. У принципу, много зависи од комшилука, како ће околина зграде изгледати. Једна врло чудна навика у насељу је да сви иду улицом, иако постоје тротоари пристојне ширине у свакој улици.
ал' је близу):Земун Поље - насеље између Земуна и Батајнице, поред новог пута за Нови Сад. Насеље има 3 аутобуске линије, 704, 707 (обе иду до Зелењака, 704 Батајничким, а 707 Новосадским путем, стиже се за 35-40 минута) и 708 (до Блока 70а). Недалеко (прилично релативан појам) од насеља налази се станица Беовоза "Земунско поље". Постоје 3 алтернативна пута до града: Батајнички друм, Новосадски пут и пут преко Плавих хоризоната, који излази код железничког подвожњака у Земуну. У насељу постоје обданиште, школа, дом здравља, две апотеке, пијаца, некакав тржни центар и црква, а од великих продавница ту су Макси, ИДЕА, АМАН и гомила малих и прилично скупих приватних продавница.
Насеље је грађено 1970-их година, зграде су мале са 2-5 станова, квадратуре од 45-55 квм (једноипособни и двособни, али су изузетно функционални, ја сам у 47 квм углавио 3 собе - додуше мало мање, кухињу са трпезаријом, велико купатило и предсобље) са обавезно једном великом терасом и евентуално још једном мањом, а сваки стан има пристојан подрум. У насељу постоји кабловска телевизија, телефонска централа допушта АДСЛ, постоји канализација, а главни недостаци су непостојање централног грејања (мада ја то, лично, не сматрам недостатком) и доста лоша изолација. Изузетак од целе приче су 5 солитера од по 6 спратова у центру насеља, где има већих станова, а постоји и грејање. Наравно, квадрат је доста скупљи (у малим зградама је око 1000-1100 евра). Земљишне књиге су сређене, тако да је станове могуће укњижити. Постоји доста гаража у насељу, а цене су око 1500 евра.
Цело насеље је пуно зеленила и има много простора за децу. Улице су мале, без гужве и доста тихе (изузетак су главне улице којима пролази ГСП). Испред сваке зграде налази се башта, а иза сваке зграде је велико двориште. У насељу има доста игралишта, али већина се не одржава. У принципу, много зависи од комшилука, како ће околина зграде изгледати. Једна врло чудна навика у насељу је да сви иду улицом, иако постоје тротоари пристојне ширине у свакој улици.
