//sa ovim topikom ce biti nemoguce izbeci udaljavanje od sfere arhitekture/urbanizma i priblizavanje politici//
Nije neophodno ziveti van Beograda da bi imao averziju prema "Beogradjanima" i "Beogradu". Zivim u opstini Zemun i osecam se (kao neko ko je rodjen u Beogradu, ziveo kao dete u Dusanovcu i kao neko ko danas puni ZAJEDNICKI budzet grada taksama, porezima itd) totalno i uvredljivo ignorisan od strane gradske vlasti, za koje ne postoji grad dalje od "Pinokija". U Batajnici, naselju od oko 40 000 stanovnika, nije ulozen niti jedan dinar gradskih para osim popravka magistralnog puta jednom u 10 godina, ili autoputa svakih 7,8. Bogdanovic je jednom dosao da "otvori" renovirano igraliste u novom naselju za koji pare nije dao on nego Coca Cola...A ovamo prodjem pored skupstine grada ili Srbije i vidim nove Superbe, a8 ili a6ce za koje znam da sam i ja, negde neki, dinar. Upalish TV i cujesh gradonacelnika kako se razmece ciframa a odmah ti je, iz iskustva jasno da gotovo uvek: a) laze o visini investicija b) da ce deo tih para ukrasti c) da ce te investicije zaobici, jer ne zivish u stanu sa pogledom na Geneks
Da se ne ponavljam i ne duzim, disparitet izmedju fokusa gradskih vlasti na centralne gradske opstine i one "periferne", je dovoljan da se stvori animozitet medju gradjanima ovog grada, chiji razvoj pocinje da podseca na zacetke sistema drustvenih kasti.
Ako pogledamo ovaj problem, na nivou Srbije, problem postaje josh kompleksniji. Prosle godine isao sam na planinarenje po Homoljskim planinama, obilazio Manasiju, Ravanicu i pri tome stao da vidim Senjske rudnike. Senj, ovakav kakav je sad, moze da posluzi za enciklopedijsku ilustraciju pojmova chemer i jad. Kada obidjesh, ne samo istochnu Srbiju nego i boljestojece gradove poput Cacka i Jagodine, shvatish koliko je razvoj nashe drzave centralizovan i kolika je razlika izmedju zivotnih standarda u odnosu na Beograd. Neki bi rekli da su u Cacku, npr, plate manje ali i cene, podsetio bih da je uvoz i prodaja 90% namirnica, hemije, potrosne robe u nashoj drzavi monopolizovan, tako da je formiranje cena retko kada prilagodjeno na nivou opstina. Takodje struja, voda, benzin kostaju svuda isto. Ako mislimo da je mnogo ljudi nezaposleno trenutno u Beogradu, to josh nije nista prema situaciji u provinciji. Kada neko zavrshi fakultet ima opcije - da ode u Beograd, da ode u inostranstvo ili da ostane kuci i da radi za crkavicu ili da ne radi uopste.
A ni doci u Beograd vishe nije lako, sa ovom ekonomskom krizom i milionskom konkurencijom za postojeca radna mesta, sto "Beogradjana", sto Crnogoraca
sto ostalih ljudi iz unutrasnjosti. I onda, ako nemash vezu, ostanesh kuci i kako da ne mrzish Beograd posle ovakvih novinskih naslova -
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/201696/Prestonica-postala-veliko-gradiliste . A zahvaljujuci nashim nacionalnim medijima koji gotovo po pravilu i naredjenju nemaju emisije koje se bave lokalnim problemima, kako ne steci pogreshan i povrshan utisak da se sve pare ove drzave slivaju u dzepove "tih prokletih Beogradjana, koji zive na tudjoj muci i grbachi", da se svi vozimo klimatizovanim autobusima, metroima, da imamo svi lepe stanove u Belvilu, da vozimo lepa kola i imamo dobre poslove...
U sustini mrznja prema Beogradu je odraz nashe, nezainteresovane, nesposobne i korumpirane vlasti koju smo sami birali. Neki iz naivnih ideoloskih opredeljenja (naivnih jer 99% stranackih politicara ne zna program i statut sopstvene stranke), neki iz inata, neki jer su bili uplaseni alternativom i kojekakvim pricama (da se ne probudite u 90tim), neki iz inercije...