Od pompeznog najavljivanja da će se atletski stadion graditi u naselju Dr Ivana Ribara, do iznenadnog premeštanja u Košutnjak, ostalo je to da će se mnogo manje impoznatnija arena izgraditi u okviru Univerzitetskog sela
Zlonamernici kažu da jedino Beograd i Tirana od evropskih prestonica nemaju atletski kompleks. Za Tiranu ne znamo, ali Beograd ga definitivno nema, mada planovi za njegovu izgradnju datiraju od pre nekoliko decenija. Demokratska vlast u Beogradu nije bila ”pelcovana” od ove ideje, a potreba za takvim stadionom posebno je došla do izražaja kada je Beograd dobio organizaciju Univerzijade 2009. godine. Od pompeznog najavljivanja da će se atletski stadion graditi u naselju Dr Ivana Ribara, do iznenadnog premeštanja u Košutnjak, ostalo je to da će se mnogo manje impoznatnija arena izgraditi u okviru Univerzitetskog sela.
Tamte-vamte
Prema Generalnom urbanističkom planu, atletski kompleks sa zatvorenom salom, otvorenim stadionom sa deset hiljada mesta na tribinama i delom za bacačke sportove, predviđen je za naselje Dr Ivana Ribara. Urbanistički plan za predstojeći posao bez velike pompe davno je donet. Prema nekim preliminarnim procenama trebalo je da košta oko 3,5 miliona evra, a prema drugim čak osam miliona evra (?!). Njegov završetak bio je planiran za 2009. godinu, kako bi ga isprobali takmičari Univerzijade.
A onda, kao grom iz vedra neba, aprila 2006. godine sazvana je konferencija za novinare, gde je izneta odluka da će kompleks biti u Košutnjaku.
– Atletski kompleks, koji bi prema prvim idejama trebalo da obuhvata stadion, atletsku halu, stazu za zagrevanje i bacilište, biće izgrađen na Košutnjaku. U odnosu na prvu ideju da se kompleks izgradi u Novom Beogradu, ova lokacija pokazala se idealna jer se u blizini nalaze Fakultet za fizičku kulturu i Republički zavod za sport, a atletičari su Košutnjak oduvek koristili za pripreme. Grad hoće da bude investitor, a i republička vlada pokazala je spremnost da učestvuje u izgradnji kompleksa. U budžetu za 2006. godinu već je namenjeno 130 miliona dinara, što je sasvim dovoljno za početak izgradnje objekta. Uslovi za izgradnju atletskog kompleksa u potpunosti su sazreli, postoji i politička volja, ali grad nema nameru da gradi kompleks bez partnerstva sa atletskim savezima i bez neophodne saradnje s njima. Kompleks će biti namenjen isključivo atletičarima i u njemu će oni biti domaćini a ne gosti – rekao je tada Andreja Mladenović, član Gradskog veća zadužen za sport.
Na istoj konferenciji za novinare predstavnici atletskih saveza Srbije i Beograda, kao i najveći atletski klubovi u našoj zemlji, dali su punu podršku ovoj inicijativi grada, ističući da je Košutnjak idealno mesto i baza gde se naša atletika svih ovih godina razvijala. Atletski savez Beograda i Atletski savez Srbije potpisali su protokol kojim je trebalo da se regulišu odnosi o korišćenju i održavanju budućeg kompleksa, a potom je trebalo da sledi izrada idejnog rešenja i glavnog projekta.
Međutim! Izgleda da po ovom pitanju nije postojala baš kompletna saglasnost u vrhu gradskih vlasti, te od tada prođoše dve godine a Beograd (više nego očigledno) nije dobio atletski kompleks niti u Košutnjaku niti u Novom Beogradu.
Tri scenarija
Srđan Bošković, izvršni direktor „Univerzijade Beograd 2009”, nedavno je istakao da za organizaciju atletskih tamičenja na „Univerzijadi” (a reč je o sportu sa najviše učesnika koji, kao i na Olimpijskim igrama, predstavlja najznačajniji deo sportskog programa) zasad postoje tri scenarija. Po prvom, koji je naveden u pobedničkoj kandidaturi, stadion Crvene zvezde koristio bi se za otvaranje, zatvaranje i atletiku. Po drugom, atletska takmičenja održavala bi se na stadionu Partizana, a po trećem na stadionu Atletskog kompleksa u Novom Beogradu koji bi trebalo da se završi do početka „Univerzijade”.
– Poslednje rešenje, u ovom trenutku je najverovatnije, jer Zvezda uopšte nema teren za zagrevanje, a on mora biti istog kvaliteta kao onaj na kojem se održava takmičenje. Osim toga ni tunel kojim se izlazi na stazu nije adekvatan. Smeštanje atletike u novi atletski kompleks bilo bi idealno (samo četiri semafora od „Sela”). Jedini problem je pitanje kapaciteta. FISU standard je minimalno 20.000 gledalaca, a izgradnja stadiona samo za atletiku sa toliko mesta neisplativa je. Postoje ozbiljne studije koje pokazuju da ako stadion stoji prazan deset godina to košta 75 odsto ukupnih troškova izgradnje. Zbog toga se ozbiljno razmatra ideja o podizanju montažne tribine samo za „Univerzijadu”. I to je skupo, ali manje od prve varijante – objasnio je Bošković.
Videćemo kako će se ovaj (veliki) problem rešiti, a Zoran Alimpić, vršilac dužnosti gradonačelnika, nedavno je obećao da će Beograd zasigurno dobiti atletski kompleks, te da će to biti novi početak za našu atletiku. Njegov gost iz Osla Svein Arne Hansen, potpredsednik Evropske atletske asocijacije, koji je u Beogradu boravio povodom maratona, rekao je da je i ovaj grad imao decenijski problem sa atletskim stadionom, koji je bezmalo propadao. Država je naime digla ruke od njega, ali je zahvaljujući gradskim vlastima on postao uzor za svet. Pa, eto, preporuke i za naš glavni grad. Kraljica sportova to svakako zaslužuje.
S. Martinović
_620x0.jpg)
