Alternativni podsistemi javnog prevoza

[Siniša]

Otvaram temu u kojoj bi smo govrili o manje zastupljenim vidovima javnog gradskog prevoza, koji su u nekim gradovima dosta doprineli u rešavanju saobraćajnih problema. Ovde bi se govorili o brodovima, žičari, uspinjači, monorailu, aerobusu i dr., tj. o projektima za Beograd koji su predlagali ove saobraćajne podsisteme. Priznajem, nisam bio siguran kako da naslovim ovu temu; ako neko ima bolju ideju, slobodno neka izmeni.
Za početak, postavljam projekt "Metro na vodi", koji predlaže rešenje beogradskog javnog saobraćaja putem žičara, brodova i autobusa. Da napomenem, ovaj projekt nema veze sa žičarom predloženom preko Blok 44-Ada, kasnije do Košutnjaka. Doduše, vest koju prenosim je stara, nemojte mi zameriti

Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi" nudi novo saobraćajno rešenje srpske prestonice
Brodom i žičarom bez gužve i čekanja
Stanovnici prigradskih naselja dolazili bi do pristaništa, gde bi se ukrcavali na moderne i udobne brodiće, kojima bi se za nekoliko minuta stizalo do centra

Iz dana u dan, čini se, Beograd sve krupnijim koracima grabi ka Evropi. Stvari o kojima smo doskora mogli samo da sanjamo, uskoro bi lako mogle da postanu deo naše svakodnevnice. Decenijama unazad, priča se o silasku prestonice na reke, o Savi i Dunavu kao neprocenjivom blagu koje još nije iskorišćeno. Međutim, kako stvari stoje, uskoro će našim rekama zaploviti i prvi brodovi, koji verovali ili ne, neće biti samo turistička atrakcija, već pravo prevozno sredstvo. I to nije sve.

Prema rečima našeg sugrađana, Jovana Ranđelovića, autora idejnog rešenja "Metro na vodi", prestonica bi, ako sve bude išlo po planu, u svoj javni saobraćaj mogla da uvrsti ne samo brodove, nego i žičaru. Zajedničkim snagama oni bi mogli, kako kaže Ranđelović, u svemu da zamene trolejbuse i tramvaje. Ideja je veoma jednostavna, praktična, ali prvenstveno ekološka.

- Ideja o prevozu putnika u javnom gradskom saobraćaju rečnim putem nije nova, jer se prevoz brodovima svugde u svetu pokazao najisplativijim i najekonomičnijim načinom prevoza. Šteta je za naš grad koji ima dve plovne reke, na čemu nam zavidi većina evropskih metropola, da nema razvijen rečni saobraćaj. Prema našim proračunima u blizini Save i Dunava živi više od milion stanovnika, a one protiču na samo 200 metara od autobuske stanice, 400 metara od železničke, a 700 metara od Terazija ili Trga republike. Naša ideja je da stanovnici novobeogradskih blokova 45, 70, 61, zatim Zemuna, Bežanije, Banovog brda, Karaburme, Mirijeva i ostalih delova grada, autobusima, automobilima ili pešice dolaze do pristaništa, gde bi se ukrcavali na moderne i udobne brodiće. U brodove bi moglo da stane do 100 putnika, a oni bi se kretali brzinom od oko 20 kilometara na sat, na svakih 7 do 15 minuta - objašnjava Ranđelović.

Ono što je prednost novog saobraćajnog futurističkog rešenja prestonice jeste ušteda vremena i na prvom mestu, smanjena zagađenost vazduha i buke. Prema rečima Ranđelovića, u zavisnosti od toga koju bi liniju putnici koristili, putovanje iz prigradskih naselja do centra grada trajalo bi najviše 18 minuta. I to nije sve.

- Najveći broj putovanja u gradu vezan je za najuži centar grada, krug "dvojke". Prema projektu, u prvoj fazi bi putnike autobusima odvozili do Terazija ili Slavije, a odatle žičarom, odnosno skijaškim gondolama u ostalim pravcima. Gondole bi se kretale vazdušnim putem na visini od 10 do 20 metara, brzinom od 25 do 30 metara u sekundi i to na svakih 18 do 45 sekundi. Nema čekanja, nema gužvi, pokvarenih autobusa i zastoja, a na taj način bi spojili prigradska naselja sa centrom grada, a u krugu dvojke obezbedili prevoz između pristaništa na obalama Save i Dunava i Knez Mihailove, Trga republike, Slavije Vukovog spomenika i drugih delova centra - kaže Ranđelović i dodaje da bi se ovakvim načinom prevoza koristila domaća električna energija umesto uvozne nafte.
Realizacijom ovog projekta, kako kaže Ranđelović, prestaje potreba za korišćenjem tramvaja i trolejbusa, jer su spori, zastareli i skupi za održavanje. Umesto njih, 150 brodova i 40 autobusa koji bi dovozili putnike do pristaništa, može da preveze 450.000 ljudi dnevno od 6 do 21 sat svakoga dana.

Plus, sa osam traka žičara ukrštenih iznad centra grada moguće je prevesti čak 600.000 putnika dnevno. Sistem mreža vremenom bi se širio prema Voždovcu, Cvetkovoj pijaci, Konjarniku, a rečne linije prema Pančevu, Grockoj, Batajnici, Umki, Bariču i Obrenovcu, što znači da bi se ovakvim sistemom bez buke i zastoja dnevno prevozilo po milion stanovnika.

- Ovakav sistem kombinacije rečnog i vazdušnog javnog saobraćaja je sasvim izvodljiv i to u najskorijoj budućnosti. Prema našim procenama, projekat se može u celosti ostvariti za 350 do 400 dana, a prvi brodovi bi zaplovili Savom i Dunavom već početkom marta - ističe autor idejnog rešenja "Metro na vodi".

Mnogo manja zagađenost

Ukoliko bi se projekat "Metro na vodi" zaista i ostvario, stepen zagađenosti vazduha smanjio bi se za 20 do 30 odsto, a buka u gradu za najmanje 30 odsto, u zavisnosti od toga koliko bi se automobila i tramvaja sklonilo sa ulica, odnosno zamenilo brodovima i žičarom. Prema rečima Jovana Ranđelovića, na ovaj način, smanjiće se i količina otpada, i prljavštine na autobuskim i trolejbuskim stanicama, ali i troškovi održavanja puteva. O gužvama, zastojima, pokvarenim vozilima koji usporavaju i otežavaju saobraćaj, ne treba ni govoriti.

Izvor: Glas javnosti
Link: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/12/srpski/BG04011101.shtml

Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi" nudi novo saobraćajno rešenje (2)
Brodovima kroz grad već u martu
Pristaništa bi se nalazila u blokovima 45 i 70, Čukaričkoj padini, Sajmu, Brankovom mostu, 25. maju, Višnjičkoj banji, Adi Huji i Borči

Iako je naša prestonica jedna od retkih evropskih metropola koja ima dve plovne reke, čime itekako treba da se ponosi, one na žalost nisu dovoljno iskorišćene. Zapravo, nisu uopšte iskorišćene. Ovakva situacija mogla bi uskoro i da se promeni, ukoliko nadležni u Gradu budu prihvatili ideje Jovana Ranđelovića, autora projekta "Metro na vodi".

Pomalo futurističko rešenje koje predlaže naš sugrađanin, rešilo bi, kako on kaže, sve probleme u javnom gradskom prevozu.
- Prema projektu na kome smo dugo i ozbiljno radili, u javni prevoz bi uvrstili moderne i udobne brodiće koji bi prevozili oko 450.000 ljudi svakoga dana. Ideja je da stanovnici novobeogradskih blokova, Karaburme, Mirijeva, Železnika, Zemuna i drugih prigradskih naselja, autobusima, automobilima ili pešice dođu do pristaništa, gde bi ih čekali brodovi, koji bi ih prevozili do centra - objašnjava Ranđelović.

Prema njegovim rečima, u prvoj fazi bi se obuhvatila bliža, ali mnogoljudnija naselja, kao i veza sa centrom grada na Zelenom vencu.
- Trebalo da bude izgrađeno više pristaništa, a u prvoj fazi stanice će biti u novobeogradskim blokovima 45 i 70, Čukaričkoj padini, Sajmu, Brankovom mostu, 25. maju, Višnjičkoj banji, Adi Huji i Borči. Završeno je već šest brodova, a početkom marta, ukoliko bi sve išlo po planu, Savom i Dunavom bi zaplovilo i putnike prevozilo prvih dvadeset brodića - kaže autor projekta "Metro na vodi".

Osim što bi se izbegle gužve i zastoji u saobraćaju i smanjila zagađenost vazduha za trećinu, prednost je kako kaže Ranđelović, i lako održavanje ovih brodova. Oni zahtevaju samo promenu ulja i filtera za prvih deset godina. Dakle, za razliku od autobusa, trolejbusa i tramvaja, nema zamene guma, amortizera, volana i drugih troškova.

Nema čekanja

Prema proračunima stručanjaka, od Bloka 70 do Sajma brodićem bi se stizalo za 6,6 minuta, do Autobuske stanice 11,4 minuta, do Terazija 13,5 minuta, do Vukovog spomenika za 15 minuta, a do Slavije samo 12,5 minuta. Brodovi bi sa pristaništa polazili na sedam do 15 minuta, čekanje bi se svelo na minimum, a u svaki brod moglo bi stane oko 100 putnika.

Link:http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/13/srpski/BG04011201.shtml

Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi" nudi novo saobraćajno rešenje prestonice (3)
"Vazdušni tramvaji" krstariće nad gradom
Gondola bi se kretala na visini do 20 metara, a u nju bi moglo da stane najviše 15 putnika. Polazile bi na svakih 18 do 45 sekundi

Kako smo pisali u prethodna dva broja, novo saobraćajno rešenje grada, osim brodova kao novog prevoznog sredstva, podrazumeva i uvođenje "vazdušnog tramvaja", odnosno žičara. Iako se mnogima čini da je ovaj predlog suviše moderan i neostvariv u Srbiji, Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi", ne misli tako.

- Kombinacija autobusa, brodova i žičara je potpuno izvodljiva i primenjiva u prestonici. Prema našoj ideji, putnici bi sa 150 brodova dolazili do centra, a odatle bi "vazdušnim putem", odnosno žičarama, odlazili do željenih lokacija u centru grada. Sa osam linija žičara, koliko smo planirali da postavimo u centru, prema našim procenama, dnevno bi se prevezlo oko 600.000 putnika - objašnjava Ranđelović.

Prema njegovim rečima, žičaru sa gondolama pokreću elektromotori snage 800 kilovata, a ono što je važno je da bi se koristila domaća energija umesto nafte koja se uvozi. Osim te energije, troškovi održavanja gondola su prosto zanemarljivi.

- Žičara bi se kretala na visini od 10 do 20 metara, brzinom 25 do 30 metara na sat. U nju bi moglo da stane najviše 15 putnika, a polazile bi na svakih 18 do 45 sekundi, kako bi se izbegle gužve. Tako bi se omogućilo da svaki putnik, iz bilo koje polazne stanice ili pristaništa, stigne za pet minuta do određene lokacije. Stanice bi bile na Autokomandi, kod Vukovog spomenika, Terazijama, Autobuskoj stanici, kod Kalenić pijace, na Slaviji, 25. maju, kod "Pionira", na Tašmajdanu, Studentskom trgu, Sajmu, Dorćolu i Vilinim vodama - kaže Ranđelović.

Uvođenjem ovakvog saobraćajnog sistema, dodaje Ranđelović, osim gradskog, rasteretio bi se i prigradski saobraćaj u blizini Save i Dunava. Postojeći gradski prevoz bi nastavio normalno da radi u onim delovima grada koji nisu blizu rečnih obala, ali tada bi i on bolje funkcionisao, jer bi ulice bile znatno rasterećenije.

Link: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/14/srpski/BG04011308.shtml

Počelo ostvarenje projekta "Metro na vodi"
Brodom kroz Beograd
Ako u Gradu prihvate ideju, cena karte bila bi 20 dinara, i prestonica bi tako stala uz rame evropskih metropola

Završni radovi na pripremi jednog od brodova, koji bi, ukoliko Grad bude prihvatio ideju "Metro na vodi", trebalo da postane deo javnog gradskog prevoza, privode se kraju.
Porinuće drugog je planirano za sledeću nedelju, a prema rečima Mirjane Đurić, direktora preduzeća za transport i usluge "Metro na vodi d.o.o.", tada će biti organizovana i probna vožnja.

- Planirano je da u prvoj fazi bude završeno 20 ovakvih brodova, a do kraja maja Savom i Dunavom bi, ukoliko gradski čelnici prihvate ovu ideju, trebalo da zaplovi barem četiri. Cena karte za ovu vrstu prevoza neće biti veća od cene karte u gradskom prevozu, što znači da će sugrađani karte plaćati najviše 20 dinara - kaže Đurić, i dodaje da će datum starta i broj polazaka zavisiti od toga da li će ovakav sistem postati deo sistema gradskog prevoza ili ne.

Prema projektu, ovi brodovi će moći da prevezu 106 putnika u jednom pravcu, a u prvoj fazi stanice će se nalaziti u novobeogradskom bloku 70, Adi Ciganliji, kod Sajma, na Brankovom mostu, 25. maju i u Borči.

Ako bi ovakav sistem prevoza prihvatili sugrađani i gradski čelnici, moderni i udobni brodići u svojoj krajnjoj fazi prevozili bi oko 450.000 ljudi svakoga dana.

Ideja je da stanovnici novobeogradskih blokova, Karaburme, Mirijeva, Železnika, Zemuna i drugih prigradskih naselja, autobusima, automobilima ili pešice dođu do pristaništa, gde bi ih čekali brodovi, koji bi ih prevozili do centra.

Neće biti čekanja

Prema proračunima stručnjaka, od Bloka 70 do Sajma, brodićem bi se stizalo za 6,6 minuta, do Autobuske stanice 11,4 minuta, do Terazija 13,5 minuta, do Vukovog spomenika za 15 minuta, a do Slavije samo 12,5 minuta. Brodovi bi sa pristaništa polazili na sedam do 15 minuta, tako da bi se čekanje svelo na minimum.

Link: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/04/21/srpski/BG04042004.shtml

Evo i mape ovog projekta sa starog sajta http://www.metronavodi.co.yu. Na novom sajtu više nema ništa o ovom projektu.

1. Prva faza


2. Završna faza


Lično, meni je ideja da iznad centra visi mreža žičara malo nerealna (što ne znači da žičara nekim delom ne treba da ide do centra), dok mi ideja o brodovima deluje OK i realna.

 

[Влада]

Koliko se secam Metro na vodi je imao silnih birokratskih problema, dozvole od Republike i Grada, pa ko kontrolise koliko metara obale, gde smeju da budu stanice, ko bi ih odrzavao... Sve je to bilo pre 2-3 godine i vidimo rezultat.
Inace oni kod SC Milan Gale Muskatirovic imaju malo pristaniste a ovaj zuti brod je proslog leta prevozio do Ade i Jugoslavije. Da li ce i ove godine biti nesto slicno ne znam.

 

[Siniša]

Da, birokratija je bila glavni problem igradska i republička. Ako se ne varam, iz kasnijih priča zašto metro na vodi nije uspeo, završnu reč u dozvoli za početak radova izdaje Ministarstvo za kapitalne investicije.
I ove godine brodovi Belaggio, Danka (na Vladinoj slici) i Carpe Diem voze. Već su počeli:LINK

 

[Siniša]

Ovo je prošlogodišnja vest o žičari Blok 44-Ada, kasnije do Košutnjaka.

Žičara ponovo aktuelna
Od Novog Beograda do Ade za nepuna tri minuta

Predviđeno da iz nacionalnog investicionog plana bude izdvojeno 2.700.000 evra za izgradnju prve deonice. – Najpre treba izmeniti generalni plan grada

Izgradnja žičare duge pet kilometara, od novobeogradskog Bloka 44 do Košutnjaka, za koju već postoji projekat, nije bila na ovogodišnjem spisku prioriteta Direkcije za građevinsko zemljište. Ova urbanistička atrakcija ipak je uvršćena u prioritetne projekte budućeg nacionalnog investicionog plana, tako da je za prvih 995 metara žičare, od Novog Beograda do Ade Ciganlije, obezbeđeno 2.700.000 evra. Iako novac više neće biti problem, nerešeni imovinski odnosi, nepostojanje žičare u generalnom planu grada i nepokrivenost ovog područja regulacionim planom mogli bi da predstavljaju ozbiljnu prepreku za skori početak radova.

Prva stavka je izmena generalnog plana, kaže Nenad Bajić, iz Direkcije za građevinsko zemljište, što se očekuje tek u oktobru. Kada žičara bude ucrtana u najviši urbanistički akt grada, sledi regulacioni plan čija izrada i usvajanje traju od devet meseci do godinu i po dana. Sačinjeni projekti žičare sigurno će poslužiti kao osnov za regulacioni plan.

Budući da su u predlogu nacionalnog investicionog plana za sve projekte zacrtani rokovi, pa tako i za ovaj, planirano je da za 18 meseci počne gradnja.

Gorica Mojović, pomoćnica gradonačelnika, uverava da će službenici gradske administracije morati ubrzano da kompletiraju dokumentaciju i raspišu konkurs za izvođača radova, jer više nema opravdanja za odlaganje.

Prva linija ovog atraktivnog prevoza, za koji postoji idejni projekat i studija opravdanosti, imala bi dva stajališta – kod budućeg sportsko-rekreativnog centra u neposrednoj blizini „Piramide” i na Adi Ciganliji, a putnici bi sa jednog na drugi kraj Save stizali za dva i po minuta. Ukupna vrednost investicije prve deonice procenjena je na 3.800.000 evra. Žičara bi prevozila dve hiljade ljudi na sat. Svaka gondola će moći da primi po osam putnika, a neće biti problem da se u kabine ukrcaju bicikli, roleri, pa i skije i sanke.

Generalni projekat cele žičare, podseća Bajić, sačinili su projektanti Jugoslovenskog instituta za urbanizam i stanovanje „Juginus” pre dve godine. Posle brojnih analiza saobraćaja, anketiranja budućih korisnika, klimatskih, geoloških, urbanističkih i raznih drugih istraživanja utvrđeno je da je idealna trasa žičare ona koja povezuje sportski centar u Košutnjaku, tramvajsku i autobusku okretnicu na Banovom brdu, Makiš i Adu sa Blokom 44 u Novom Beogradu, gde bi postojalo po jedno stajalište. U blizini polazišta planirana je izgradnja prostora sa komercijalnim sadržajima. Vožnja celom trasom, dugom pet kilometara, ne bi trajala duže od petnaestak minuta. Tako bi Beograđani uštedeli sat vremena koji im je sada potreban za putovanje od Novog Beograda do Čukarice. Predviđeno je da žičara radi svih dvanaest meseci u godini.
Ukupni troškovi cele trase procenjeni su na 14.000.000 evra.

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=3027&lang=2

Ovde možete skinuti film
http://www.massvision.net/active/sr.../vizuelizacija/_params/shop_item_id/1602.html

 

[Nenad]

Ova ideja o recnom prevozu je vrlo stara! Jedino sto taj kapacitet nikada nije iskoriscen.

Ali smatram da su ove zicare iznad centra jedna totalna glupost! Kao da nam nisu dovoljne paukove mreze trolejbusa po centru, sada nam samo fali da iznad grada vise zice i gondole. Zicare na relacijama, tipa, Kalemegdan-VRO-NBG- B. Brdo-Kosutnjak su ok, ali iznad centra Boze sacuvaj!!

 

[Siniša]

Jedna vrsta rečnog gradskog prevoza je postojala do sredine 50ih godina prošlog veka između Beograda i Zemuna. Poznanik mi je pričao da je njegov otac živeo posle rata u Zemunu i da je na fakultet išao brodom do beogradskog pristaništa, a onda je "hvatao" tramvaj do faxa.

@Nenad
Ako se ne vram, i Hamburg ima rečni prevoz.

 

[jelenabg]

Da je odrađena ideja o metrou na vodi bilo bi mnogo lakše podneti renoviranje Pančevca.

 

[big danko]

Recni prevoz postoji u Hamburgu i na reci i na jezeru.
Koriste ga vise turisti(ono,za male pare)nego stanovnistvo.Po polozaju bi Beogradu recni prevoz svakako vise znacio nego Hamburgu.Zamislite samo stanice na Karaburmi,Dorcolu,Zemunu,kod blokova,B.brdo...Pola grada bi imalo koristi od ovoga.

 

[RockerSVK]

Dobra ideja sa rečnim prevozom. Nikakve gužve, lepota putovanja. Kad bi se ovo ostvarilo, ceo grad bi profitirao.

 

[Siniša]

Da je odrađena ideja o metrou na vodi bilo bi mnogo lakše podneti renoviranje Pančevca.

Siguran sam u to. Sada si me podsetial na slučaj Vankuvera s kraja 70ih. Možda je malo off topic, ali na nešto slično bi se trebalo ugledati.

Linija je odlično prihvaćena i dnevno vozi oko 15000 putnika.

 

[jelenabg]

Mislim da je jedan od razloga što se ukinuo brodski saobraćaj u Beogradu i jedna nesreća, je li tako bilo, nisam sigurna?
Kao jedan od razloga zašto ne bi bio dobar ovakav vid prevoza navedeno je da se Sava i Dunav lede zimi. Mislim, nalazimo se u 21. veku, za boga miloga. Em, što su zaleđeni, ne znam, 30 dana najviše (ako i toliko), em što posoji nešto što se zove ledolomac.
Ne vidim nijedan razuman argument kojim bi se ovo sprečavalo - grad ne treba ništa da ulaže pošto bi privatnici bi sve odradili, isti bi i sredili pojedine delove obale za pristajanje i to je to. Zamislite čoveka koji živi u Krnjači, a radi na Banovom brdu - čoveče, njemu treba po dva sata u jednom pravcu uz obavezno presedanje. A brodićem...

 

[Siniša]

Nesreća se desila septembra 1953. godine kada je brod Niš nastradao u oluji, tu je izginulo puno ljudi jer su mnogi prilikom oluje ušli u potpalublje. Ali mislim da je pravi razlog ukidanja završetak Brankovog mosta.

Zamislite čoveka koji živi u Krnjači, a radi na Banovom brdu - čoveče, njemu treba po dva sata u jednom pravcu uz obavezno presedanje. A brodićem...

Postoji priča vezana za autora projekta metro na vodi Jovana Ranđelovića da je čovek živeo (valjda još živi) na Čukarici, a radio je na Karaburmi, negde kod Ade Huje. Svi znamo koliko treba od Čukarice do Karaburme autom ili busem, i čovek došao na ideju da putuje čamcem na posao. Svaki dan je putovao čamcem na posao u odelu . Tako je rođena ideja o metrou na vodi. Da li je priča istinita, ne znam, samo sam je čuo.

 

[Siniša]

Sa Bobićevog bloga:

Žičara je planirana od kraja Gandijeve ulice na NBGD do Ade Ciganlije sa dve korpe (50 mesta po svakoj). Finansira se iz NIP-a (Min finansija) i sada se priprema tender za opremu. Grad je uradio svoj deo posla i pripremio potrebne papire aliprojekat ne može da se radi dok se ne izabere isporučilac opreme jer svaki od njih ima svoje posebne uslove.
Ideja je bila da žičara ide do Košutnjaka ali tamo se teško rešavaju imovinski odnosi i to će trajati ko zna koliko. Zato sam predložio da se napravi samo faza do Ade. Biće korisno za Novobeograđane a Ada će biti pristupačnija.

Pretpostavljam, ako će biti dve kabine sa 50 putnika (malo mi je neprikladan naziv "korpe"), da će žičara raditi na principu kao u New Yorku "aerial tramway" koji povezuje Manhattan i Roosvelt Island

 

[bigvlada]

Hajde da i ovo malo oživimo sa par ideja

Nešto slično sam postovao u paleofuturizmu, i iznenadio se da je neko to i napravio

Personal rapid transit
http://en.wikipedia.org/wiki/Personal_rapid_transit

Lično mi se ne sviđa, ali bih ovo mogao da zamislim u blokovima, gde ima puno penzionera i male dece. Varijanta dva je neki univerzitetski kampus.

 

[bigvlada]

PROTOTIP

NJUJORK - Majk Gansler, jedan od direktora kompanije Segvej na prototipu vozila PUMA (Personal Urban Mobility and Accessibility).


Segvej i Dženeral motors objavili su juče da su zajedno radili na električnom vozilu s dva točka i dva mesta koje je napravljeno tako da bude brzo, jeftino i ekološki čisto.

Izvoranas
http://www.danas.rs/vesti/drustvo/periskop/prototip.48.html?news_id=158043

Ambasadore, viđe li ti ovaj segway sa kabinom?

 

[hazard]

Sa Bobićevog bloga:

Žičara je planirana od kraja Gandijeve ulice na NBGD do Ade Ciganlije sa dve korpe (50 mesta po svakoj). Finansira se iz NIP-a (Min finansija) i sada se priprema tender za opremu. Grad je uradio svoj deo posla i pripremio potrebne papire aliprojekat ne može da se radi dok se ne izabere isporučilac opreme jer svaki od njih ima svoje posebne uslove.
Ideja je bila da žičara ide do Košutnjaka ali tamo se teško rešavaju imovinski odnosi i to će trajati ko zna koliko. Zato sam predložio da se napravi samo faza do Ade. Biće korisno za Novobeograđane a Ada će biti pristupačnija.

Pretpostavljam, ako će biti dve kabine sa 50 putnika (malo mi je neprikladan naziv "korpe"), da će žičara raditi na principu kao u New Yorku "aerial tramway" koji povezuje Manhattan i Roosvelt Island

Ima nesto slicno i u Cirihu, vrlo je korisno za penjanje uz brdo (ne postoji nijedan drugi put direktno uz, svi ostali krivudaju). Zove se Polybahn

 

[Ambassador]

@bigvlada: Jok, čak mislim da sam više običnih segveja video u Beogradu! Ali, avaj, možda se ja ne motam po dovoljno kul mestima..

 

[Siniša]

Polybahn je upinjača, kao ona u Zagrebu. Predlagana je i za Kalemegdan i Kosančićev venac.

 

[GOJE]

mislim i za terazijsku terasu.

 

[Siniša]

Jeste, bilo je i za Terazijsku terasu između dva rata, kao i za Avalu

 

[bigvlada]

malo detaljnije o pumi

GM and Segway Announce Project P.U.M.A!
by Jorge Chapa

In one of the most incredible transportation announcements to date, General Motors and Segway have just released pics of a new battery powered two-wheeled vehicle! The vehicle, known as Project P.U.M.A, is designed to allow for easy movement through congested urban streets. A belayed April Fool’s joke? or a preview of General Motor’s future?

Project P.U.M.A (which stands for Personal Urban Mobility and Accessibility), is effectively an enclosed scooter capable of achieving speeds of around 35 miles per hour, for a maximum distance of roughly 35 miles per charge. The design is being unveiled as we type.

P.U.M.A uses technology developed for the Segway personal vehicle, originally designed by Dean Kamen. This allows the vehicle to operate using two wheels only, though the vehicles has been fitted with training wheels which are quite helpful when stopping. GM hopes to convince a number of cities of colleges to set up P.U.M.A travel lanes. The vehicles are intended to drive automatically — almost by themselves — allowing human passengers to relax and sit back while their P.U.M.A navigates traffic. They are equipped with a wireless system to allow for easy navigation, and avoid traffic congestion.

While we must admit to being excited by this stunning new technology, particularly by a car manufacturer such as GM, we do have to wonder… why not just ride a bike? If this new design is successful, you can expect to see it on sale by around 2012.

Izvor:Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2009/04/07/gm-and-segway-announce-project-puma/#more-23447

Ne znam za vas, ali mene oov podseća na kolica za pijacu.

 

[creme-nadlle]

Segway se ovde nudi za oko 7-8.000,-
Kinez bi bio oko 3.000,-
Tajwan nudi za oko 3.400 $, tako da bi kod nas bio oko 6.000,- ( sa brandom Segway)
Japanski je skuplji za 10-tak %.
Ovo sve navodim za segway vulgaris.
Sprava je interesantna, ali malo besmislena.

 

[Siniša]

Parry People Mover proizvodi laka železnička vozila, pogon na zamajac, dobar za neelektrificirana prigradska naselja.
http://en.wikipedia.org/wiki/Parry_People_Movers
http://www.parrypeoplemovers.com/

 

[berekin]

Алтернатива би могло бити и рентирање возила по приступачним ценама. Рецимо мени реално аутомобил треба 4-5 пута годишње по максимално 15 дана у континуитету. Зашто да купујем кола која нису јефина ни за купити а ни за одржавати, плаћање паркинга је додатни трошак а да не причам о паркинг мјесту. Успут недавно сам обилазио неколико станова са намјерома да купим један и већина није имала паркинг мјесто ни у причи а неколико њих ми је нудило исти по ценама од 6 000 до 12 000 евра!

 

[jovanovm]

^^^ Nešto kao www.zipcar.com ?