Otvaram temu u kojoj bi smo govrili o manje zastupljenim vidovima javnog gradskog prevoza, koji su u nekim gradovima dosta doprineli u rešavanju saobraćajnih problema. Ovde bi se govorili o brodovima, žičari, uspinjači, monorailu, aerobusu i dr., tj. o projektima za Beograd koji su predlagali ove saobraćajne podsisteme. Priznajem, nisam bio siguran kako da naslovim ovu temu; ako neko ima bolju ideju, slobodno neka izmeni.
Za početak, postavljam projekt "Metro na vodi", koji predlaže rešenje beogradskog javnog saobraćaja putem žičara, brodova i autobusa. Da napomenem, ovaj projekt nema veze sa žičarom predloženom preko Blok 44-Ada, kasnije do Košutnjaka. Doduše, vest koju prenosim je stara, nemojte mi zameriti
Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi" nudi novo saobraćajno rešenje srpske prestonice
Brodom i žičarom bez gužve i čekanja
Stanovnici prigradskih naselja dolazili bi do pristaništa, gde bi se ukrcavali na moderne i udobne brodiće, kojima bi se za nekoliko minuta stizalo do centra
Link: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/12/srpski/BG04011101.shtml
Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi" nudi novo saobraćajno rešenje (2)
Brodovima kroz grad već u martu
Pristaništa bi se nalazila u blokovima 45 i 70, Čukaričkoj padini, Sajmu, Brankovom mostu, 25. maju, Višnjičkoj banji, Adi Huji i Borči
Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi" nudi novo saobraćajno rešenje prestonice (3)
"Vazdušni tramvaji" krstariće nad gradom
Gondola bi se kretala na visini do 20 metara, a u nju bi moglo da stane najviše 15 putnika. Polazile bi na svakih 18 do 45 sekundi
Počelo ostvarenje projekta "Metro na vodi"
Brodom kroz Beograd
Ako u Gradu prihvate ideju, cena karte bila bi 20 dinara, i prestonica bi tako stala uz rame evropskih metropola
Evo i mape ovog projekta sa starog sajta http://www.metronavodi.co.yu. Na novom sajtu više nema ništa o ovom projektu.
1. Prva faza
2. Završna faza
Lično, meni je ideja da iznad centra visi mreža žičara malo nerealna (što ne znači da žičara nekim delom ne treba da ide do centra), dok mi ideja o brodovima deluje OK i realna.
Za početak, postavljam projekt "Metro na vodi", koji predlaže rešenje beogradskog javnog saobraćaja putem žičara, brodova i autobusa. Da napomenem, ovaj projekt nema veze sa žičarom predloženom preko Blok 44-Ada, kasnije do Košutnjaka. Doduše, vest koju prenosim je stara, nemojte mi zameriti
Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi" nudi novo saobraćajno rešenje srpske prestonice
Brodom i žičarom bez gužve i čekanja
Stanovnici prigradskih naselja dolazili bi do pristaništa, gde bi se ukrcavali na moderne i udobne brodiće, kojima bi se za nekoliko minuta stizalo do centra
Izvor: Glas javnostiIz dana u dan, čini se, Beograd sve krupnijim koracima grabi ka Evropi. Stvari o kojima smo doskora mogli samo da sanjamo, uskoro bi lako mogle da postanu deo naše svakodnevnice. Decenijama unazad, priča se o silasku prestonice na reke, o Savi i Dunavu kao neprocenjivom blagu koje još nije iskorišćeno. Međutim, kako stvari stoje, uskoro će našim rekama zaploviti i prvi brodovi, koji verovali ili ne, neće biti samo turistička atrakcija, već pravo prevozno sredstvo. I to nije sve.
Prema rečima našeg sugrađana, Jovana Ranđelovića, autora idejnog rešenja "Metro na vodi", prestonica bi, ako sve bude išlo po planu, u svoj javni saobraćaj mogla da uvrsti ne samo brodove, nego i žičaru. Zajedničkim snagama oni bi mogli, kako kaže Ranđelović, u svemu da zamene trolejbuse i tramvaje. Ideja je veoma jednostavna, praktična, ali prvenstveno ekološka.
- Ideja o prevozu putnika u javnom gradskom saobraćaju rečnim putem nije nova, jer se prevoz brodovima svugde u svetu pokazao najisplativijim i najekonomičnijim načinom prevoza. Šteta je za naš grad koji ima dve plovne reke, na čemu nam zavidi većina evropskih metropola, da nema razvijen rečni saobraćaj. Prema našim proračunima u blizini Save i Dunava živi više od milion stanovnika, a one protiču na samo 200 metara od autobuske stanice, 400 metara od železničke, a 700 metara od Terazija ili Trga republike. Naša ideja je da stanovnici novobeogradskih blokova 45, 70, 61, zatim Zemuna, Bežanije, Banovog brda, Karaburme, Mirijeva i ostalih delova grada, autobusima, automobilima ili pešice dolaze do pristaništa, gde bi se ukrcavali na moderne i udobne brodiće. U brodove bi moglo da stane do 100 putnika, a oni bi se kretali brzinom od oko 20 kilometara na sat, na svakih 7 do 15 minuta - objašnjava Ranđelović.
Ono što je prednost novog saobraćajnog futurističkog rešenja prestonice jeste ušteda vremena i na prvom mestu, smanjena zagađenost vazduha i buke. Prema rečima Ranđelovića, u zavisnosti od toga koju bi liniju putnici koristili, putovanje iz prigradskih naselja do centra grada trajalo bi najviše 18 minuta. I to nije sve.
- Najveći broj putovanja u gradu vezan je za najuži centar grada, krug "dvojke". Prema projektu, u prvoj fazi bi putnike autobusima odvozili do Terazija ili Slavije, a odatle žičarom, odnosno skijaškim gondolama u ostalim pravcima. Gondole bi se kretale vazdušnim putem na visini od 10 do 20 metara, brzinom od 25 do 30 metara u sekundi i to na svakih 18 do 45 sekundi. Nema čekanja, nema gužvi, pokvarenih autobusa i zastoja, a na taj način bi spojili prigradska naselja sa centrom grada, a u krugu dvojke obezbedili prevoz između pristaništa na obalama Save i Dunava i Knez Mihailove, Trga republike, Slavije Vukovog spomenika i drugih delova centra - kaže Ranđelović i dodaje da bi se ovakvim načinom prevoza koristila domaća električna energija umesto uvozne nafte.
Realizacijom ovog projekta, kako kaže Ranđelović, prestaje potreba za korišćenjem tramvaja i trolejbusa, jer su spori, zastareli i skupi za održavanje. Umesto njih, 150 brodova i 40 autobusa koji bi dovozili putnike do pristaništa, može da preveze 450.000 ljudi dnevno od 6 do 21 sat svakoga dana.
Plus, sa osam traka žičara ukrštenih iznad centra grada moguće je prevesti čak 600.000 putnika dnevno. Sistem mreža vremenom bi se širio prema Voždovcu, Cvetkovoj pijaci, Konjarniku, a rečne linije prema Pančevu, Grockoj, Batajnici, Umki, Bariču i Obrenovcu, što znači da bi se ovakvim sistemom bez buke i zastoja dnevno prevozilo po milion stanovnika.
- Ovakav sistem kombinacije rečnog i vazdušnog javnog saobraćaja je sasvim izvodljiv i to u najskorijoj budućnosti. Prema našim procenama, projekat se može u celosti ostvariti za 350 do 400 dana, a prvi brodovi bi zaplovili Savom i Dunavom već početkom marta - ističe autor idejnog rešenja "Metro na vodi".
Mnogo manja zagađenost
Ukoliko bi se projekat "Metro na vodi" zaista i ostvario, stepen zagađenosti vazduha smanjio bi se za 20 do 30 odsto, a buka u gradu za najmanje 30 odsto, u zavisnosti od toga koliko bi se automobila i tramvaja sklonilo sa ulica, odnosno zamenilo brodovima i žičarom. Prema rečima Jovana Ranđelovića, na ovaj način, smanjiće se i količina otpada, i prljavštine na autobuskim i trolejbuskim stanicama, ali i troškovi održavanja puteva. O gužvama, zastojima, pokvarenim vozilima koji usporavaju i otežavaju saobraćaj, ne treba ni govoriti.
Link: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/12/srpski/BG04011101.shtml
Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi" nudi novo saobraćajno rešenje (2)
Brodovima kroz grad već u martu
Pristaništa bi se nalazila u blokovima 45 i 70, Čukaričkoj padini, Sajmu, Brankovom mostu, 25. maju, Višnjičkoj banji, Adi Huji i Borči
Link:http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/13/srpski/BG04011201.shtmlIako je naša prestonica jedna od retkih evropskih metropola koja ima dve plovne reke, čime itekako treba da se ponosi, one na žalost nisu dovoljno iskorišćene. Zapravo, nisu uopšte iskorišćene. Ovakva situacija mogla bi uskoro i da se promeni, ukoliko nadležni u Gradu budu prihvatili ideje Jovana Ranđelovića, autora projekta "Metro na vodi".
Pomalo futurističko rešenje koje predlaže naš sugrađanin, rešilo bi, kako on kaže, sve probleme u javnom gradskom prevozu.
- Prema projektu na kome smo dugo i ozbiljno radili, u javni prevoz bi uvrstili moderne i udobne brodiće koji bi prevozili oko 450.000 ljudi svakoga dana. Ideja je da stanovnici novobeogradskih blokova, Karaburme, Mirijeva, Železnika, Zemuna i drugih prigradskih naselja, autobusima, automobilima ili pešice dođu do pristaništa, gde bi ih čekali brodovi, koji bi ih prevozili do centra - objašnjava Ranđelović.
Prema njegovim rečima, u prvoj fazi bi se obuhvatila bliža, ali mnogoljudnija naselja, kao i veza sa centrom grada na Zelenom vencu.
- Trebalo da bude izgrađeno više pristaništa, a u prvoj fazi stanice će biti u novobeogradskim blokovima 45 i 70, Čukaričkoj padini, Sajmu, Brankovom mostu, 25. maju, Višnjičkoj banji, Adi Huji i Borči. Završeno je već šest brodova, a početkom marta, ukoliko bi sve išlo po planu, Savom i Dunavom bi zaplovilo i putnike prevozilo prvih dvadeset brodića - kaže autor projekta "Metro na vodi".
Osim što bi se izbegle gužve i zastoji u saobraćaju i smanjila zagađenost vazduha za trećinu, prednost je kako kaže Ranđelović, i lako održavanje ovih brodova. Oni zahtevaju samo promenu ulja i filtera za prvih deset godina. Dakle, za razliku od autobusa, trolejbusa i tramvaja, nema zamene guma, amortizera, volana i drugih troškova.
Nema čekanja
Prema proračunima stručanjaka, od Bloka 70 do Sajma brodićem bi se stizalo za 6,6 minuta, do Autobuske stanice 11,4 minuta, do Terazija 13,5 minuta, do Vukovog spomenika za 15 minuta, a do Slavije samo 12,5 minuta. Brodovi bi sa pristaništa polazili na sedam do 15 minuta, čekanje bi se svelo na minimum, a u svaki brod moglo bi stane oko 100 putnika.
Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi" nudi novo saobraćajno rešenje prestonice (3)
"Vazdušni tramvaji" krstariće nad gradom
Gondola bi se kretala na visini do 20 metara, a u nju bi moglo da stane najviše 15 putnika. Polazile bi na svakih 18 do 45 sekundi
Link: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/01/14/srpski/BG04011308.shtmlKako smo pisali u prethodna dva broja, novo saobraćajno rešenje grada, osim brodova kao novog prevoznog sredstva, podrazumeva i uvođenje "vazdušnog tramvaja", odnosno žičara. Iako se mnogima čini da je ovaj predlog suviše moderan i neostvariv u Srbiji, Jovan Ranđelović, autor projekta "Metro na vodi", ne misli tako.
- Kombinacija autobusa, brodova i žičara je potpuno izvodljiva i primenjiva u prestonici. Prema našoj ideji, putnici bi sa 150 brodova dolazili do centra, a odatle bi "vazdušnim putem", odnosno žičarama, odlazili do željenih lokacija u centru grada. Sa osam linija žičara, koliko smo planirali da postavimo u centru, prema našim procenama, dnevno bi se prevezlo oko 600.000 putnika - objašnjava Ranđelović.
Prema njegovim rečima, žičaru sa gondolama pokreću elektromotori snage 800 kilovata, a ono što je važno je da bi se koristila domaća energija umesto nafte koja se uvozi. Osim te energije, troškovi održavanja gondola su prosto zanemarljivi.
- Žičara bi se kretala na visini od 10 do 20 metara, brzinom 25 do 30 metara na sat. U nju bi moglo da stane najviše 15 putnika, a polazile bi na svakih 18 do 45 sekundi, kako bi se izbegle gužve. Tako bi se omogućilo da svaki putnik, iz bilo koje polazne stanice ili pristaništa, stigne za pet minuta do određene lokacije. Stanice bi bile na Autokomandi, kod Vukovog spomenika, Terazijama, Autobuskoj stanici, kod Kalenić pijace, na Slaviji, 25. maju, kod "Pionira", na Tašmajdanu, Studentskom trgu, Sajmu, Dorćolu i Vilinim vodama - kaže Ranđelović.
Uvođenjem ovakvog saobraćajnog sistema, dodaje Ranđelović, osim gradskog, rasteretio bi se i prigradski saobraćaj u blizini Save i Dunava. Postojeći gradski prevoz bi nastavio normalno da radi u onim delovima grada koji nisu blizu rečnih obala, ali tada bi i on bolje funkcionisao, jer bi ulice bile znatno rasterećenije.
Počelo ostvarenje projekta "Metro na vodi"
Brodom kroz Beograd
Ako u Gradu prihvate ideju, cena karte bila bi 20 dinara, i prestonica bi tako stala uz rame evropskih metropola
Link: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/04/21/srpski/BG04042004.shtmlZavršni radovi na pripremi jednog od brodova, koji bi, ukoliko Grad bude prihvatio ideju "Metro na vodi", trebalo da postane deo javnog gradskog prevoza, privode se kraju.
Porinuće drugog je planirano za sledeću nedelju, a prema rečima Mirjane Đurić, direktora preduzeća za transport i usluge "Metro na vodi d.o.o.", tada će biti organizovana i probna vožnja.
- Planirano je da u prvoj fazi bude završeno 20 ovakvih brodova, a do kraja maja Savom i Dunavom bi, ukoliko gradski čelnici prihvate ovu ideju, trebalo da zaplovi barem četiri. Cena karte za ovu vrstu prevoza neće biti veća od cene karte u gradskom prevozu, što znači da će sugrađani karte plaćati najviše 20 dinara - kaže Đurić, i dodaje da će datum starta i broj polazaka zavisiti od toga da li će ovakav sistem postati deo sistema gradskog prevoza ili ne.
Prema projektu, ovi brodovi će moći da prevezu 106 putnika u jednom pravcu, a u prvoj fazi stanice će se nalaziti u novobeogradskom bloku 70, Adi Ciganliji, kod Sajma, na Brankovom mostu, 25. maju i u Borči.
Ako bi ovakav sistem prevoza prihvatili sugrađani i gradski čelnici, moderni i udobni brodići u svojoj krajnjoj fazi prevozili bi oko 450.000 ljudi svakoga dana.
Ideja je da stanovnici novobeogradskih blokova, Karaburme, Mirijeva, Železnika, Zemuna i drugih prigradskih naselja, autobusima, automobilima ili pešice dođu do pristaništa, gde bi ih čekali brodovi, koji bi ih prevozili do centra.
Neće biti čekanja
Prema proračunima stručnjaka, od Bloka 70 do Sajma, brodićem bi se stizalo za 6,6 minuta, do Autobuske stanice 11,4 minuta, do Terazija 13,5 minuta, do Vukovog spomenika za 15 minuta, a do Slavije samo 12,5 minuta. Brodovi bi sa pristaništa polazili na sedam do 15 minuta, tako da bi se čekanje svelo na minimum.
Evo i mape ovog projekta sa starog sajta http://www.metronavodi.co.yu. Na novom sajtu više nema ništa o ovom projektu.
1. Prva faza
2. Završna faza
Lično, meni je ideja da iznad centra visi mreža žičara malo nerealna (što ne znači da žičara nekim delom ne treba da ide do centra), dok mi ideja o brodovima deluje OK i realna.