AFI City Zmaj [ Poslovni kompleks | 70 000 m²]

[Igor]

Izvor: Beobuild.rs

Poslovni kompleks "Zmaj" u Zemunu

Kompanija AFI, jedan od najvećih investitora na tržištu nekretnina i kancelarijskog prostora, priprema izgradnju još jednog poslovnog kompleksa u Beogradu. Radi se o prostoru nekadašnje industrije “Zmaj” u Zemunu, koja se nalazi između železničke pruge i autoputa Beograd-Šid i zauzima parcelu od oko 69.000m2. Projekat je obuhvaćen planovima za privrednu zonu “Autoput”, u okviru celine Sever 2, koja je zbog specifične pozicije i dobre povezanosti dobila poslovno-komercijalnu namenu. Građevinska parcela se nalazi u neposrednoj blizini nove železničke stanice Zemun, što će budućim korisnicima omogućiti direktan pristup gradskoj železnici.

Sa planiranim infrastrukturnim projektima, ova privredna zona postaće vrlo atraktivna, kako zbog planirane brze pruge, tako zbog budućeg železničkog kraka do aerodroma i planiranog terminusa druge metro linije, što je čini izuzetno primamljivom za razvoj različitih privrednih, poslovnih i komercijalnih delatnosti. Zona ima i već realizovano zasebno isključenje sa autoputa (Bulevar Arsenija Čarnijevića), što je samo još jedna pogodnost u već izuzetnoj infrastrukturnoj povezanosti.

Poslovni kompleks “Zmaj” biće realizovan kroz dve faze, tokom koje je planirana izgradnja pet slobodnostojećih objekata, a svi objekti koji se trenutno tamo nalaze biće srušeni. Trenutnim projektom obuhvaćena je prva faza, koja podrazumeva dva objekta (A i B) spratnosti Pr+4+Ps i ukupne bruto površine blizu 31.000m2, dok bi u drugoj fazi kompleks bio proširen za još tri objekta (C, D i E) od skoro 37.500m2. Urbanističkim projektom je obuhvaćena izgradnja nove infrastrukture, a parcelu će okruživati i dve nove saobraćajnice, jedna koja će se pružati paralelno sa pravcem železničke pruge (C18) i druga koja će kompleks povezati sa postojećim isključenjem na autoputu (C19).

U okviru faze I, objekti A i B su visine 24,00 metara, što se kreće do granica planski dozvoljenih visina, sa poslovnim prostorom otvorenog tipa, i podrazumevanom fleksibilnošću pri organizaciji i podeli prostora po potrebama klijenata. Objekti će imati ventilisane fasade od kompozitnih panela, sa akcentovanim ulaznim delom, i staklenom zid zavesom na povučenom spratu. Za potrebe prve faze planirano je 472 parking mesta na otvorenom, pošto je kompleks planiran bez podzemnih etaža.

Urbanistički projekat izradio je projektni studio Bureau Cube Partners iz Beograda.

 

[Дошљак]

Одлична локација с обзиром на близину аутопута и железничке станице.

 

[Kailan]

Јако лоше коришћење простора

Прво што је простор протраћен отвореним паркинзима који су комотно могли да буду и у оквиру зграда а друго што је протраћен досадним спљоштеним зградама које се непотребно граде у ширину.

Ово решење је лоше и са аспетка микроклиме и са психолошког аспекта људи који ће да буље у бетон сваки дан. Нисам сигуран ни да ли је добро решење и са гледишта профита, да су ставили паркинг у приземље ових зграда (као што се негде ради са пословним зградама у свету) а на остатак парцеле изградили нове зграде вероватно би више профитирали. Исто важи и да су изградили једну честиту гаражу исте спратности као ове зграде, око њих и повезану са њима. Надземне гараже су релативно јефтине у односу на зграде за изградити а опет, могли би и да профитирају изградњом на преосталим парцелама.

Ово је баш мегамаркет урбанизам и до бола је ирационално и ружно

 

[savoir28]

Јако лоше коришћење простора

Прво што је простор протраћен отвореним паркинзима који су комотно могли да буду и у оквиру зграда а друго што је протраћен досадним спљоштеним зградама које се непотребно граде у ширину.

Ово решење је лоше и са аспетка микроклиме и са психолошког аспекта људи који ће да буље у бетон сваки дан. Нисам сигуран ни да ли је добро решење и са гледишта профита, да су ставили паркинг у приземље ових зграда (као што се негде ради са пословним зградама у свету) а на остатак парцеле изградили нове зграде вероватно би више профитирали. Исто важи и да су изградили једну честиту гаражу исте спратности као ове зграде, око њих и повезану са њима. Надземне гараже су релативно јефтине у односу на зграде за изградити а опет, могли би и да профитирају изградњом на преосталим парцелама.

Ово је баш мегамаркет урбанизам и до бола је ирационално и ружно

Ovde treba da grade soliterčine i megastrukture, a ne u bloku 37.

Sent from my MI 9 using Tapatalk

 

[Vox91]

Eeee, da je sreće i da je ovo normalna država, fabrika Zmaj bi i dalje radila i pravila kombajne za ceo svet.. Ovako mi, u poljoprivrednoj zemlji ne pravimo više ni traktore, a ni kombajne.. Uništen IMT, uništena Rakovica, uništen Zmaj..

Sad na tim prostorima, gde su nekad hiljade radnika zarađivale plate, gde su se pravili vrhunski proizvodi, koji su se izvozili u ceo svet - neki sumnjivi likovi zidaju stanove i poslovni prostor.. za poslove presipanja iz šupljeg u prazno..

 

[DzonTravolta]

Vox91 » 11 Avg 2021, 18:23[/url]":3mq6k0wa]Eeee, da je sreće i da je ovo normalna država, fabrika Zmaj bi i dalje radila i pravila kombajne za ceo svet.. Ovako mi, u poljoprivrednoj zemlji ne pravimo više ni traktore, a ni kombajne.. Uništen IMT, uništena Rakovica, uništen Zmaj..

Hajde više kraj s tom pričom o fabrikama poljoprivrednih mašina u sred grada.

 

[Дошљак]

Па није Змај баш сред града. Али од те приче нема више ништа.

 

[Пантограф]

U Nemačkoj je gomila fabrika usred grada.

Standardan model industrijskog grada je poslovno jezgro - industrijska zona - stambena zona, gledano od centra ka periferiji.

To koliko Srbima smetaju fabrike, pokazuje zašto im je propala industrija. A reindustrijalizacija po Dobanovcima i Pazovama znači urbanistički (saobraćajni) haos za Beograd.

 

[DzonTravolta]

S tim što ne možeš da porediš Zemun sa industrijskom zonom, šta ja znam, Regensburga.
U Regensburgu je, konkretno, BMW-ova fabrika dobrih 10 km od centra grada. U Nirnbergu je industrijski pojas između grada i okolnih gradića (npr. Erlangena).
Ja opet kažem: Rakovica možda jeste osiromašila, ali je i prodisala kako je propala industrija.

 

[Пантограф]

E, al u Štutgartu je Mercedes u odnosu na centar otprilike na mestu Hotela Jugoslavija, a Porše u Žarkovu. I više je takvih primera. I širom severne Italije je slično. Reno je, doduše, ukinuo svoju legendarnu fabriku u Parizu 'na Adi ciganliji'.

Razumem da je vama u Rakovici gotivnije bez fabrika, a sa tržnim centrom, kao i ovima u Bloku 64, kontam da je lepše maštati o šetalištima duž reka umesto radnih obala (mada u razvijenim zemljama malo manje maštaju o tome, npr. u Beču), samo, grad uopšte neće bolje funkcionisati sa objektima raštrkanim po poljima. A biće skuplji. A i to što je trebalo da izmestimo na polja, uglavnom je i nestalo. Beograđanima, ipak, smeta i pivara u gradu, a imali su dve. Naše čistunstvo je legendarno, kao i način rešavanja problema (nesreća u rudniku - ukidaj rudnik, zagađenje - skloni fabriku, e kad bi mogla i ona deponija u Vinči da se skloni...). Totalno smo neinženjersko društvo, a bogme, to se plaća.

Evo, ova lokacija konkretno ima industrijski kolosek. Koliko novih fabrika ima tako nešto?

 

[Vox91]

Ma mi smo bez industrije propala zemlja.. Koje bre usluge i turizam, kafići i tržnjaci. Je l' to motor beogradskog razvoja? Je l' ovo Monako i Luksemburg, ili Srbija?

Ovde su uništeni motori koji su morali da guraju našu ekonomiju. Sve opustošeno i upropašćeno. Izgubljena tržišta, inženjeri, mašinci, renome.. Ovaj debil uvodi dualno obrazovanje.. U kojim fabrikama će ta deca da idu na praksu? U Geoks iz Vranja i more sličnih, koji će da pokupe pintle čim iskoriste subvencije.

Šta bi sa Ikarbusom i privatizacijom? Lepio onda Mercedes znak i ništa... Ipak bolje da se na tom mestu zidaju stanovi.. I na mestu IMT-a.. kakva bre proizvodnja, samo štancuj golubarnike od 50 kvadrata, to je ideal života, koja proizvodnja i napredak.. Te fabrike bi hranile neke ljude, punile budžet.. Nije bre to hemijski kompleks da bi se trovao Zemun i NBG.

Al to je ona Labusova logika- svejedno je da li proizvodiš ili uvoziš.. Pa su samo ovde u Pančevu uništili i Utvu i Staklaru i Teslu i Azotaru i Petrohemiju..

Nema veze, samo neka se Beograđani šetaju po BNV, blejače po kafićima i kladionicama.. neka se samo uvaljuju u neku agenciju i ministarstvo. Zašto bi se prljali u nekom bezveznom Zmaju ili IMT-u. Al' kad vam se onda za 10 god. cela Srbija skrka u Bg, da se dočepa malo tog "slatkog života" i kad grad bude u potpunom kolapsu, e onda će da bude kuku lele.

 

[Пантограф]

Nažalost, nisno još izbegli opasnost da 50% Srbije dođe u Beograd-Ujvidek i da pretežno živi od prodaje svježeg zraka: propadne li ovaj pokušaj (re)industrijalizacije, to je realan scenario.

Sad, ja tu imam jedno 'primečenije' (B. Pekić): autohtona industrija lepo se razvija i danas tamo gde ima tradiciju (Kragujevac). Industrija je itekako imala tradiciju i u Beogradu - ipak je tu, usred grada, konstruisan lovac koji je mogao da obara nemačke, i još štošta i pre i kasnije - ali smo je onda u Beogradu satrli.

 

[Дошљак]

Па лепо је рекао председник у обиласку УКЦС, БИП мора што пре да се склони. Па само укидањем старог железничког чвора обесмишљено је пола и дустрије и саобраћајне логистике у граду - контејнерски терминал у Бари венецији са порталним краном, Нисова складишта код шећеране, Лука Београд.
Зато од квазииндустријске зоне у Добановцима становници тог села добише од главне улице Ибарску магистралу.
Али нажалост, тачка на Београдску индустрију је давно стављена, још пре 20 година. Више нема ни распалих фабрика у граду, све је срушено. Остали су само шећерана, фабрика картона на Ади Хуји, стара циглана на Сланачком путу, и фабрика бетона Рада иза бродоградилишта.

 

[Vox91]

Pa eto, to je strašno. Da u Beogradu nemaš fabrike.. Pa uništeno Pančevo, pa Niš, Zrenjanin.. koji su to industrijski centri bili.

Ali, meni je nekako najžalije što mi kao poljoprivredna zemlja više ozbiljno ne proizvodimo poljoprivredne mašine. Kad se setim, još kao klinac, tamo negde '97/'98. odem do tatine firme (PIK Tamiš), a ono Zmajevi kombajni, k'o grdosije, žetva, mašine, traktori..pa to sve pršti.. kamioni samo odvoze žito.. Koje sankcije, koji rat. Pa to se sve izvozilo, radilo se sve u 16.

E onda dođe demokratija, ne treba nam više ništa.. Sad država subvencioniše poljoprivrednike da se kupuju strani traktori itd. Ma propast..

 

[Прле]

Па железару продали ..

 

[Пантограф]

E, najbolje da nisu. Obe visoke peći nikad nismo upalili dok smo bili vlasnici, uništavala Srbiju finansijaki decenijama.

 

[vucko]

Moj bivši šef pošto je sa sela mi je kukao dugo kako je užasno što je Zmaj ugašen jer je on odrastao na selu. To mi iskreno nije previše značilo kao nekome rođenom u gradu i kojem su dede na selu ali bez kombajna već samo sa IMT 539 kao is vaki šumadinci. Posao nas je odveo u IMT gde smo gledali poslednje trzaje te velike fabrike, dok je IMR uveliko bio počivši.

Živimo u II fazi sna gde nam se objašnjava da nam ne trebaju fabrike već ćemo živeti od trgovine i trange-frange ekonomije. Inače, i Ikarbus je tu blizu na manje od kilometar. Svi ćemo prodavati maglu jer nećemo da prljamo ruke, to je ipak za prmitivce a ne gospodu što smo mi jelte.

 

[Пантограф]

Shvatili smo posle sloma 2008. da smo se zaznuli sa tom Labusonomijom/Đelićonomijom, pa smo krenuli u reindustrijalizaciju. Ali, to se ne odnosi na beogradsku industriju, pogotovu ne na nasleđene ind. zone, kojih smo se odrekli - za mene, sumnjivom logikom i računicom..

 

[Дошљак]

Беше још Бранко Пешић замишљао трансформацију Београда из индустројског града у град услуга и туризма? По мени је то наравно погрешно размишљање развоја великог града. Није сва индустрија прљава.

 

[Пантограф]

To je OK razmišljanje i u skladu sa savremenim tokovima - ali to ne znači da treba svu industriju satrti.

Mi nekako sve bukvalno shvatimo, fale nam nijanse tokom bliže prošlosti.

 

[unedfined]

2021-e se spominjati Labusa i Đelića...
Ako idemo tako davno što da ne spomenimo i Tita i samoupravljanje gde su građene fabrike gubitaši kako bi se obezbedila radna mesta za sve u socijalističkoj utopiji?

 

[Пантограф]

Nema razloga da ga spominjemo, jer se nikad nije bavio privredom u Srbiji. To je bilo isključivo do srpskih kadrova, osim kratkog vremena posle rata. Samoupravljanje se moglo izvrdati - kako u Simpu (strogi Dragan Tomič), tako i u čitavoj Sloveniji, koja je bila razvijena zemlja.

 

[Dzigi Bau]

 

[ada huja]

.

 

[Dzigi Bau]