Aerodrom Batajnica

[spatiotecte]

@Pantografe
Ocekivana modernizacija na standard SM

 

[boca-ica]

Jeste mi drago kad imamo nešto pristojno od sredstava orudja i oružija
al
Koliko li to srče goriva , ljudstva (plata) .... uzima a ne donosi
znam da nije sve u parama (jelte nešto je i u zlatu...) :lol:

Bataja bez nekog dela komercijalizacije ostaje rupa bez dna budjeta....
ako vec ne žele publiku (putnike) na kompleksu Bataje

i dalje ima prostora za civilni cargo centar , a roba (kutije) nisu publika
a pride donosi p a r e

Otišo JAT sad ce i Tesla .... i ko zna šta ce sve biti lepo i ružno sa njima
al zato Bataja uvek ostaje naša odakle moze po potrebi i deo civilnih letova da se obavlja
na primer u slučaju štrajka koncecionara Tesle i dr. situacija

a ne da budemo kao u buretu pa ajd u Budimpeštu ili Temišvar

 

[Дошљак]

За све то је потребна само добра воља. Као и код осталих аеродрома.

 

[Kokos]

@Boca-ica, a zašto misliš da ne mogu i Bataju da prodaju?

 

[boca-ica]

Sad kad si vec pito, pa da, što da ne
mozda bi to bilo i najpametnije

Prvi raspoloživi veliki i lako dogradljivi a sada slabo koriščen je aerodrom u Kovinu sto je svega 50 km od Terazija
u odnosu na prečnik Beograda od 60 km, Kovin ispade i bliži od Bataje za mnoge sa dr. strane grada

A relnost takve opcije potkiva i ovo



07. 11. 2016 pisao i blic http://www.blic.rs/vesti/svet/vojske-tr ... vo/1mdjrl3
Slovenskog bratstvo 2016", koju izvode pripadnici oružanih snaga Srbije, Rusije i Belorusije, biće održan danas na aerodromu Kovin.

 

[dragan]

Kokos » 17 Okt 2017 09:02 am[/url]":bjyb3ymm]... zašto misliš da ne mogu i Bataju da prodaju?

ANT nije na prodaji, to je akcionarsko društvo sa akcijama na berzi, već se
raspisuje samo Koncesija ( iznajmljivanje) na duži rok pod određenim uslovima :

" Предмет концесије је финансирање, развој кроз изградњу и реконструкцију, одржавање и
управљање инфраструктуром АНТ-а и обављање делатности оператера аеродрома..."
http://www.beg.aero/admin_images/meni_d ... 77a3a9.pdf

 

[DzonTravolta]

Legendarni Zoran Modli o jednoj avanturi. Ne kaže koja je godina, rekao bih po opisu da je u pitanju 1994:

Martovska vejavica hiljadu devetsto devedeset i neke...
.

Nije ovo prvi mart sa snegom do gležnja (s kolenom ipak ne bih preterivao). Isti takav - u stvari, ne baš takav, malo gori mart - dogodio nam se tačno na današnji dan, pre bezmalo dve i po decenije. Kada kažem "mi", mislim na kolegu i mene, dvojicu pilota u debelo okasneloj snežnoj vejavici martovske noći sredinom devedesetih. Akteri, dakle: Lule i ja, zatim jedna po lepom vremenu krotka, po lošem vremenu krhka dvomotorna cesna 421 "golden eagle" i pet VIP putnika na noćnom letu od Varšave ka Beogradu.
.

Mrčilo se još u Varšavi. Dok smo poletali, prve pahulje nenajavljenog martovskog snega lepile su se za pistu aerodroma Šopen. Relativno brzo smo prošli kroz najniži oblačni sloj nimbostratusa, potom za trenutak predahnuli u tamnoj praznini ovog oblačnog sendviča, onda protrčali kroz njegov poklopac od altostratusa - i konačno izbili pod nebo posuto zvezdama. Ovo "konačno" nije dugo trajalo. Kako je let napredovao, gornjaka oblaka pela se sve više, a sa njom i mi. Sat kasnije, njihovi vrhovi dosegli su trideset hiljada stopa. Za razliku od njih, mi dalje nismo mogli. Ostali smo na nivou leta 300. Ono što se događalo ispod nas očigledno nije bilo veselo: na VOLMET frekvencijama usputnih aerodroma sintetizovani glasovi izveštavali su samo jedno: jak sneg, pa jak sneg.
.

Ronili smo kroz noć i kroz krpenaste oblačne vrhove. Čekali smo prijateljski glas s beogradske kontrole letenja. Kad smo preleteli tačku Babit, glas se javio. Ono prvo, "na radaru ste, nastavite ka Beogradu" bilo je standardno, ali mi smo sa zebnjom čekali ono drugo, nestandardno. I dočekali: "Za vašu informaciju, beogradska pista je zavejana, mehanizacija neće krenuti do jutra. Podgorica je zavejana, tamo mehanizacije i nema. I Niš je zavejan, na njega zaboravite. Koja je vaša odluka?"

Naša situacija biće vam jasnija kada vam - pazite, samo tiho i da drugi ne čuju! - objasnim da smo bili pod sankcijama i debelom zabranom letenja van granica tadašnje mini-Jugoslavije. Ne pitajte kako smo otišli i vratili se, bitno je da ni u snu nismo pomišljali da klisnemo na neku od alternacija van grane. Morali smo da sletimo u svoje dvorište kako god znamo i umemo ili... Ili šta? Poslednja slamka: "Kakva je Batajnica?" Na gubitničko pitanje očekivan odgovor: "Ista kao i Beograd." Prebacili smo se na frekvenciju batajničkog aerodroma...
.

...Nismo ni slutili šta se za to vreme događalo na zemlji. Operativni centar (kakav pretenciozan naziv!) naše male kompanije, u stvari Đole i Stric, sumanuto su jurili starim batajničkim drumom ka vojnom aerodromu. Sneg, poledica, vetar, vejavica i klizavica, pa "jurnjavu" shvatite uslovno. Pratili su oni sve vreme šta se zbiva. Najpre su nas normalno, zatim nestrpljivo, a na kraju izluđeno zabrinuto čekali, ipak je to bio VIP let, a i mi smo njihovi bliski prijatelji. Slušali su našu konverzaciju s kontrolom preko motoroline stanice, videli koliko je sati i sada im je cilj bio da alarmiraju komandanta garnizona na Batajnici. Znali su da od surčinskog aerodroma nema vajde, niko do jutra neće doći na posao kako bi pokrenuo grtalice. Ali zato je vojska vojska. Tamo je dežurstvo zakon.

Komandanta aerodroma probudli su telefonom u sred noći. Kao Tik i Tak u onom crtaću, uzbuđeno su mu predočili situaciju, ko, šta, kako, zašto, gde i koliko, potom podigli na noge kontrolora na batajničkom tornju, u opštoj kreativnoj pometnji proglasili Defcon 1 - a onda su buldožeri sa polubunovnim vojnicima za komandama pojurili ka pisti jedan-tri, pisti 13. Tako da je kontrolor letenja, kada smo ga pozvali na vojnoj frekvenciji, rekao: "Počeli smo za vas da čistimo pistu 13. Možete početi snižavanje ka Batajnici. Javiću vam kad je otvorimo ."
.

U gornjem sloju troposfere i između oblaka sve je bilo u redu. Ali kada smo zaronili u crnilo ispod nas, život je naglo postao komplikovan. Inverzija (netipično povećanje temperature vazduha s visinom) donekle nam je išla na ruku. No kad smo sa snižavanjem stigli do onog "odnekle" i prošli nultu izotermu, avion je krenuo sve intenzivnije da se zaleđuje. Lule je svojom baterijskom lampom osvetljavao desno krilo, ja svojom levo. Providan led se neverovatnom brzinom gomilao na napadnim ivicama avionskih krila. Par minuta, pa bismo aktivirali "gudrič" sistem sa ciklusima za mehaničko odbacivanje nakupljenog leda. Par minuta, pa opet. Gumirane obloge napadnih ivica krila i horizontalnog repa tada se naduvavaju, pa splašnjavaju. Onda ponovo naduvavaju, pa splašnjavaju. Komadi leda odleću negde u bezdan, ali zato novi slojevi nastavljaju ludački da se lepe.
.

Posle tolikog maltretiranja, "gudrič" otkazuje poslušnost. Ostajemo goloruki, bez oružja za borbu s ledom koji ponovo deblja. Vrtimo holding na 17.000 stopa i bespomoćno gledamo kako se sa napadne ivice širi dalje, preko gornje površine krila. Iako održavamo optimalnu brzinu od 140 čvorova, avion počinje da podrhtava. Sekund kasnije oglašava se alarm za stoling. Ubrzavamo na 150. Nedovoljno, komandni volan ponovo trese. Da li će 160 biti OK? Jedva. Kontrolor javlja da su mašine još uvek na pisti. Sto sedamdeset čvorova. Motori uveliko urlaju, jedva održavajući i ovu brzinu pod teretom od par stotina kilograma leda. Putnici su krajnje uznemireni, jedan od njih učestano se pridiže ka kokpitu i u ime ostalih pita šta se događa i hoćemo li živi sleteti. Neubedljivo odgovaramo da hoćemo, pa se vraćamo rešavanju problema koji se gomilaju istom brzinom kao i led. Ledeno je i oko srca. Kontroloru javljamo da više ne možemo ostati u vazduhu i da krećemo u prilaz. Šta će, daje nam dozvolu.
.

Čujemo kako preko zemaljske stanice naređuje armiji grtalica da pod hitno napuste pistu zato što ima avion u prilazu. Mi delimično smanjujemo gas i krećemo u strmo poniranje. Brzina raste na preko 200 čvorova i avion postaje stabilniji. Pratimo instrumentalnu proceduru za stazu 13, a u smer za završni prilaz ulazimo mnogo dalje od inđijskog radio-fara, kako bismo imali vremena da izduvamo višak brzine pre sletanja. Milijarde krupnih pahulja zaslepljuju nas svojom belinom pod svetlošću reflektora za sletanje. Ne vredi, gasimo farove. Važnije je da mi vidimo prilazna svetla u kratkom finalu nego da ovi sa zemlje vide nas. Izvlačimo točkove.
.

Konačno u snežnoj vejavici ispadamo iz niskih oblaka. Spuštamo flaps za sletanje. Trenutak kasnije blistaju prilazna svetla skraćenog "kalverta". Ivična svetla piste jedva se naziru pod snegom. Ponovo palimo farove. Pred nama je ono što su mašine do tada prokrčile - tamni asfaltni puteljak širine jedva petnaestak i dug možda hiljadu i po metara. Zbog leda na krilima suviše smo brzi, pa nema mnogo vremena za ravnanje. Samo što pre da zalepim avion za majčicu zemlju, da ne uletimo u smetove na kraju ove stazice spasa...
.

Kada smo otvorili vrata "stare Betsi", sačekao nas je zagrljaj vernih prijatelja, lakših za onoliko koliko je do tog trenutka težio kamen na srcu svakog od njih.

I, da, prvo što mi se dogodilo po silasku niz stepenice bilo je da se, na poledici na koju ni u snu nisam pomislio, pružim pored aviona koliko sam dug i širok! Bio je to moj najdraži pad u životu.
.
Eto, takav je bio taj pozni snegoviti mart hiljadu devetsto devedeset i neke. Skoro kao današnji, ali malo drugačiji.

 

[SRBO]

boca-ica » 17 Oct 2017 08:12[/url]":x613x8jg]Prvi raspoloživi veliki i lako dogradljivi a sada slabo koriščen je aerodrom u Kovinu sto je svega 50 km od Terazija
u odnosu na prečnik Beograda od 60 km, Kovin ispade i bliži od Bataje za mnoge sa dr. strane grada

Лисичји јарак је вероватно бољи кандидат - ближи је а и исто може да се догради тј среди

 

[tragac]

Pokusavam da zamislim kompaniju Djole i Stric kao nacionalnog avioprevoznika kako slece na JFK.

 

[boca-ica]

Poznavao sam ih lično.... bili su OK ljudi a znali su i svoj posao .... kakvi su danas to ne znam
ali sam siguran da kada bi došli u takvu priliku odradili bi to za 10

Sto se tiče ugovora Tesle , mleko je prosuto i nema plakanja , zapečačena Bataja za kombinovano civilno korišcenje
ali jako me interesuje na kom kilometu od Tesle je sada dozvoljeno radi prepakovanja nekog vojnog aerodrma za civilne svrhe
ali ovakvog kakav i takvog potencijala ..... Ko Bataje nigde nema

Hm.... evetualno da napravimo civilni rečni nosač aviona, jer on sigurno nije ni spomenut ugovorom :lol:

 

[DzonTravolta]

boca-ica » 24 Mar 2018, 18:09[/url]":1ya4yr88]Poznavao sam ih lično.... bili su OK ljudi a znali su i svoj posao .... kakvi su danas to ne znam
ali sam siguran da kada bi došli u takvu priliku odradili bi to za 10

https://www.krik.rs/najpoznatiji-srbi-k ... ma-papers/
Hmmm...

Bilo kako bilo, zaista su mi genijalna sva ta "dovijanja" iz 90ih godina. Modli mi deluje kao ok lik, a i ova dvojica su ovde zaista vadila kestenje.
A i zanima me kako su uspeli da "izlete" iz zemlje (nagađam: preko neke debele veze u nekoj zemlji bivšeg istočnog bloka?) i (iznad svega) ko su im bili ti VIP putnici.

 

[boca-ica]

opšte poznato
mali mlazni lir džet, pod prugastom zastavom sa zvezdicama, a vršio i putnički i cargo prevoz , a koga i čega ne sećam se više.... :lol:
šta ceš izlapetis sa godinama samo raste :lool:
mada je Bataja vršila daleko veci posao. jer široko trupni avioni raznih nijansi zelene od kojekude su tada često bili gosti,
a jasno kao i danas svakome vidljivo kad god ima buc dole buc gore ....

 

[DzonTravolta]

boca-ica » 24 Mar 2018, 18:47[/url]":u0nh473g]opšte poznato
mali mlazni lir džet, pod prugastom zastavom sa zvezdicama, a vršio i putnički i cargo prevoz , a koga i čega ne sećam se više.... :lol:
šta ceš izlapetis sa godinama samo raste :lool:
mada je Bataja vršila daleko veci posao. jer široko trupni avioni raznih nijansi zelene od kojekude su tada često bili gosti,
a jasno kao i danas svakome vidljivo kad god ima buc dole buc gore ....

Odlično. Mada... dobro, majku mu, nije to brod, pa da možeš nekoga zavrnuti zastavom. Kako reaguju kontrole letenja kad vide "američki" avion da izleće iz sankcionisanog vazdušnog prostora? :mrgreen:

 

[boca-ica]

Reaguju kao i za sve dr. van liniske male avione.... proceduralno radosno ....
nikad nije ,,frka,, od poznatih letelica i namera ....
te jedina briga pored bezbednog sprovodjenja je zabeležiti tacnu registraciju a to je još jedna ekstra parica u kasici..... :lol:
znaš ono kad polete ....pa se predstave preko radio veze ....
i ako su svoj plan leta vec predhodno na formularu dostavili još na aerodromu

Znao sam i proceduru i za Bataju al mi onaj čika što se zove na ,, A ,, .... podosta posakriva stvari :lool:

 

[varos kapija]

Na aerodromu u Batajnici gradiće se novi hangar za helikopter tipa Mi-17V5

https://www.ekapija.com/news/2741548/na ... er-tipa-mi

 

[Пантограф]

Да оживим ову тему, једним рационалним предлогом.

С обзиром да је, наиме, наше РВ однедавно власник два транспортна авиона Ц-295, и да су, као део опреме купљена и седишта (мислим да их стаје 50), да је реч о тренутно најсавременијим путничким летелицама у Србији, широм се отвара могућност њиховог коришћења у цивилне сврхе, за чартер летове по потреби (нпр. спортски клубови и остали којима може да затреба). То је нешто што је ЈРВ дуго радио са Јаковима. Не постоји нити један разлог да истој сврси не служи и Ц-295.

Будући да верујем како прелет авиона из Батајнице у Сурчин и натраг већ на средњи рок више оптерећује економику таквих операција него ли градња једног контејнерског одлазно-долазног терминала, предложио бих Министарству одбране да изгради једну такву шупицу у својој бази и да званично отвори Батајницу за потребе ваздушног саобраћаја.

 

[JohnnyLee]

немају они капацитета за пословно размишљање

 

[Прле]

Значи треба им наредити

 

[rvr]

Tako nešto je rađeno u južnoameričkim zemljama pa se neslavno završilo. Koga zanima neka gugla o Urugvajskom ragbi timu u Andima. Nije posao pa ni misija vojske da se bavi redovnim i čarter prevozom civila i sportskih timova ako za to postoje razumne civilne alternative i ako nije reč o kakvoj katastrofi/prirodnoj nepogodi/kataklizmi tipa evakuacija članova porodica JNA iz otcepljenih republika ili sličnoj ekstremnoj situaciji da su životi civila ugroženi i da ne postoji razumna civilna alternativa tipa skorašnja bežanija iz Avganistana, pad Sajgona i sl. Ukratko vojno letenje za civile pa makar i sa novim C295 uvek će biti rizičnije od letenja sa Er Srbijinim ATR 72 ne zato što je problem do vojske nešto ili do aviona već zato što je ustrojstvo i način rada jedne i druge "firme" suštinski potpuno drugačiji ali i odgovarajući zadatoj im nameni.

 

[Пантограф]

Kalve veze ima nesreća od pre 50 godina sa bilo čime?? Tada je u svetu jednom nedeljno padao po jedan veliki civilni avion i ginule hiljade ljudi godišnje. Ne postoji nijedan razlog da se ovaj avion ograničeno ne komercijalizuje, to je rađeno decenijama (nijedan JAK 40 se nije srušio JRV-u); ni Air Serbia nema savremeniju letelicu. Bezbednosna kultura se podrazumeva u transportnoj avijaciji, inače valjda ne bismo ni kupovali ove avione.

 

[rvr]

Pa ima veze jer je avion bio vojni i korišćen za rekreativno vozanje civila. Mnogo pravila je u vazduhoplovstvu pisano krvlju i postoji mnogo razloga zašto se vozikanje civila vojnim avionima ne praktikuje sem u slučaju krajnje nužde. Bukvalno ne mogu da se setim ni jednog Evropskog vojnog vazduhoplovstva koje čarteriše transportere za prevoz civila. Čak suprotno amerikanci su svoju vojsku u Arabiju, Irak, Avganistan često prevozili civilnim kompanijama npr Atlas Air s razlogom (jeftinije, bezbednije, efikasnije). Ako neka vojska mora da tako zarađuje sa strane čarterisanjem onda je stvarno u problemu...

 

[Дошљак]

Са друге стране, ваљало би да имамо 2-4 Иљушина да возе нашу робу или нешто што купујемо, а у слободно време да се ангажују комерцијално широм света.

 

[Пантограф]

@rvr
Zapravo je to odličan način da se povećaju sati naleta posada. Baš to letenje čini bezbednijim. Što Amerikancima, dabome, nije potrebno. A nama jeste.

Inače, priča o bezbednosti je sasvim suvišan argument, jer životi 50 vojnika i 50 civila - vrede isto. Dakle, ili imaš, ili nemaš, a ne imaš al voziš samo jednu grupu ljudi.

 

[vrlenija]

С обзиром да је, наиме, наше РВ однедавно власник два транспортна авиона Ц-295, и да су, као део опреме купљена и седишта (мислим да их стаје 50), да је реч о тренутно најсавременијим путничким летелицама у Србији, широм се отвара могућност њиховог коришћења у цивилне сврхе, за чартер летове по потреби (нпр. спортски клубови и остали којима може да затреба). То је нешто што је ЈРВ дуго радио са Јаковима. Не постоји нити један разлог да истој сврси не служи и Ц-295.

C295 je vojni avion za vojnu upotrebu i to treba i da ostane. Za potencijalni prevoz civila u komercijalnom saobraćaju se verovatno ne bi ni mogle obezbediti odgovarajuće dozvole vazduhoplovnih vlasti jer se u vojsci koriste potpuno drugačiji standardi za razliku od civilstva.
Prevoz putnika, čak i u konfiguraciji ,,sa povišenim komforom" je samo jedna od mnogih namena ovog aviona. Pravljeni su mnogi kompromisi kako bi se optimalizovale druge primarne namene aviona.
Na C295 se može gledati kao na višenamenski leteći kamion. Prevoz putnika u C295 sa povišenim komforom je uporediv sa prevozom putnika u kamionu sa za pod zašrafljenim autobuskim sedištima umesto prevoza putničkim autobusom. Za vojni prevoz to nije problem ali za plaćeni prevoz civila jeste. Da je primarna uloga prevoz putnika, onda je trebalo i nabaviti odgovarajući uporediv putnički avion (ATR 72). Ne treba trošitiresurse skupljeg vojnog aviona.
Jakovi JRV-a su bili putnički avioni.

Što se naleta i trenaža tiče, on se postiže na drugi način. Recimo desantiranjem padobranaca i onda se dobije višestruki efekat: uvežbavanje letačkih posada i zemaljskog osoblja za vojni zadatak, trenaž padobranaca, jedinica VOJIN, ...

 

[JohnnyLee]

војска треба да вози државни врх, као што је у неким државама. штавише, Авио службу Владе Републике Србије бих пребацио војсци и продао млазњаке