Ada Huja Čeka rešenje spora oko zemljiŠta
Umesto oaze ruglo Beograda
Zapušteno - Ada Huja, područje značajne prirodne vrednosti, propada zbog nerešenog pitanja vlasništva nad zemljištem
s
Ada Huja Čeka rešenje spora oko zemljiŠta
Iako ima veliki turistički, rekreativni i nautički potencijal, prirodna oaza Ada Huja većim delom pretvorena je u deponiju. Ovo poluostrvo na Paliluli zauzima važno mesto u Generalnom planu Beograda za 2021. godinu, ali sve projekte i ulaganja koči nerešeno imovinsko pitanje.
Najvredniji potencijal za budući razvoj Palilule je oko 600 hektara priobalnog dela, od Pančevačkog mosta do Višnjice. Zavod za zaštitu prirode Srbije evidentirao je Adu Huju kao područje sa prirodnim vrednostima od značaja za očuvanje kvaliteta životne sredine.
Preti opasnost
Umesto da se tu uveliko razvijaju rekreativni i komercijalni sadržaji, ovaj potez je danas najvećim delom neizgrađen, ali i veoma zagađen. To se primećuje duž celog dunavskog rukavca, a ponajviše na poluostrvu Ada Huja, koje je od prirodne oaze pretvoreno u veliku nesaniranu deponiju.
Godinama se na ovom prostoru odlagalo smeće iz celog Beograda dok deponija nije preseljena u Vinču. Gomile otpada su preorane, prekrivene zemljom, a teren je poravnan. Međutim, na Adu Huju i dalje se istovara otpad, tu se nalaze deponije peska i šljunka, kao i stovarišta, a u vodu se i danas u0livaju fekalije iz fabrika i kanalizacija okolnih naselja.
Kako bi se obnovili tlo i voda Ade Huje, potrebno je izdvojiti više od devet miliona evra, proračun je češke kompanije „Dekonta", koja je sprovela istraživanje za potrebe Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Zaključeno je da glavni izvor zagađenja predstavljaju aditivi koji se koriste u biodizelu i potiču iz autobuske garaže GSP-a, odakle mirijevskim potokom dospevaju u marinu.
- Oko 300.000 kubnih metara taloga na prostoru Ade Huje zagađeno je teškim metalima i fekalnim bakterijama i prilikom vađenja treba se tretirati kao opasan otpad. Zbog toga Ada Huja predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje Beograđana, a kompletan tretman se može uraditi tek nakon što se uspostavi kontrola nad ispuštanjem otpadnih voda - naglašava Aleksandar Ložajić, direktor „Dekonta" za Srbiju.
Sve blokirano
Ipak, rešenje za problem ulivanja fekalija u rukavac se nazire. Predsednik opštine Palilula Danilo Bašić kaže da će u naredne dve godine biti urađen kolektor za prostor od Velikog sela do Višnjičke ulice, kojim će se rešiti pitanje otpadnih voda. Bašić kaže da, nažalost, postoji veći problem.
a
Najveća karting staza
Na Adi Huji se nalazi najveća i najsavremenija karting staza u jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je po svetskim standardima. Dugačka je 805 metara, širine do 11 metara, ograđena žicom visine dva metra. Propusna moć ovog kartodroma na takmičenjima je 29 karting vozila. Okolo je izgrađena zvučno-vizuelna zaštita u vidu travnatog bedema. Čitav kompleks se prostire na pet hektara i na njemu se pored kartinga nalaze prostor za odbojku i košarku na pesku, dečja igraonica, mini-golf, teniski tereni i restoran sa pogledom na stazu.
- Razvoj kompletnog područja je blokiran zbog spora grada i Luke Beograd. Tek kada se reši ko je vlasnik imovine, sledi detaljan plan urbanizacije, a u zavisnosti od izabranog rešenja obaviće se i prekvalifikacija zemljišta. Poluostrvo je zamišljeno kao oaza zelenila i mira na kojoj će biti uređen prostor za rekreaciju i sport na vodi. Opština je već uredila kej sa prostranim osvetljenim šetalištem, napravili smo i teniske terene, trim-staze, kao i igraonicu za decu, galeriju i nekoliko ugostiteljskih objekata - navodi Bašić.
S obzirom na istaknut položaj na obali Dunava i ulogu u formiranju siluete grada, u Generalnom planu Beograda za 2021. godinu predlaže se da uređenje prostora Ade Huje bude predmet javnog konkursa. U dokumentu se navodi da treba transformisati postojeće privredne komplekse, izgraditi denivelisane koloseke, tako da se zona bolje poveže sa centrom grada, obavi pošumljenje Ade Huje i rukavca i na oko 10 hektara izgradi sportsko-rekreativni centar za motonautičke sportove, kao i manja marina i ugostiteljski objekti.
http://pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/172130/Umesto+oaze+ruglo+Beograda.html
Da ih je makar više, a ne što imamo jedva dva u Beogradu! 
