Šta je novo?
Od:
Filteri

Фасаде / Fasade

uh kako bi ja to srusio ,,taman bi zgrada zaleznickog muzeja dosla do izrazaja
 
To je zgrada Ministarstva saobraćaja (originalno), a u njoj su smeštena tri železnička preduzeća nastala od Železnica Srbije. To što se od svega toga setiš Železničkog muzeja smeštenog u suterenu govori sve o našim železničkim preduzećima.
 
Као и Сенат КЈ..

Сенат_Краљевине_Југославије.jpeg
 
montezuma je napisao(la):
Kako se može vratiti lepota i dostojanstvo zgradama uništenim soc realizmom (Poljska):
Pogledajte prilog 199197
Kliknite za proširenje...
Апсолутно. Само често и ми заборавимо колико тако темељне реконструкције коштају и трају а да у овом београдском турбокапитализму приватници желе брзо скупе квадрате за мало пара а не квалитет. Међутим када би држава решила да сва таква здања (прво у центру града) среди и да примора инвеститоре на тако квалитетна решења уз реконструкцију тротоара и урбаног мобилијара у том духу, наш стари Београд би више личио на Беч него што и можемо сада да замислимо!
 
Pa ne bih baš stavljao u istu paralelu jer ovde je cela zgrada rekonstruisana i ne radi se samo o stavljanju sponzorskih obeležja, uloženo je 20+ miliona evra za temeljnu obnovu nečega što će biti opšte dobro. Tako da ne bih kritikovao ovakve stvari, nemam nikakav problem da ga nazovu kako hoće ili koriste samo latinicu ako će i drugi građanima ostaviti ovakve objekte. Slične "zadužbine" se mogu izbrojati na prste jedne ruke u modernoj Srbiji.
 
direktor je napisao(la):
Pogledajte prilog 199117
Sinula jedino jos da je cirilica
Kliknite za proširenje...
Свака част било коме ко је нешто од свог сопственог новца реновирао, изградио или унапредио. Једна дивна стара зграда је обновљена, а Београд ће добити један свакако занимљив садржај. Они којима и ово смета, или би и овде да траже длаку у јајету нека засаде барем једно дрво или нека ураде било шта што се може сматрати доприносом граду и држави у којој живе. И ја више волим да је нешто написано ћирилицом, слажем се са Директором, али ипак с обзиром да је реч не о државном пројекту, већ о приватној инвестицији (задужбини), у овом случају мислим да немам право да било шта кажем...
 
Zadužbinarstvo je kod nas, nažalost sa dolaskom komunjara, otišlo u propast. Na stranu zadužbinarstvo, poklanjanje nekretnina Univerzitetu i pomaganje siromašnih studenata, pre DSR moglo se naći brdo knjiga koje su štampale odnosno finansirale te zadužbine. U Turskoj dobar deo naučne literature na koju sam nailazio su štampali vakufi (dakle zadužbine, najčešće potpuno sekularne institucije). Dakle reč je o knjigama na kojima ni autor, ni izdavač nisu imali šta da zarade, jer su tiraži mali zbog relativno malobrojne stručne, čitalačke publike. Ali eto, pomogli su da dosta naslova vidi svetlo dana. To je danas npr. ogroman problem u Srbiji jer knjige iz dobrog broja naučnih grana niko ne želi da štampa, a moljakati državu tj. ministarstva je muka neviđena.

Na kraju, mislim da kod nas ni zakonski nije pitanje zadužbinarstva regulisano (ili jeste?). Ako neko ima podatke o tome, voleo bih da pročitam.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh