Odem ja pre neki dan do DJP da predam zahtev za uspostavljanje stajališta Birčaninova u ulici Kneza Miloša. Evo kako je tekao razgovor između mene i službenice:
Sl: Šta je ovo?
Ja: Zahtev za uspostavljanje stajališta.
Sl: A kog stajališta?
Ja: Birčaninova.
Sl: Znači hoćete da se uspostavi stajalište u Birčaninovoj ulici?
Ja: Ne , nego da se uspostavi stajalište Birčaninova u ulici Kneza Miloša.
Sl: Znači hoćete da se uspostavi stajalište Kneza Miloša u Birčaninovoj ulici?
Ja: Ne , nego da se uspostavi stajalište koje bi nosilo naziv "Birčaninova" , a nalazilo se u ulici Kneza Miloša.
Sl: Ja vas ništa ne razumem gde hoćete da se uspostavi stajalište.
Ja: Samo vi prepišite kako piše u naslovu predloga.
Odradi ona to kako sam ja rekao , i u jednom trenutku me upita: Adresa?
Ja: Kakva adresa?
Sl: Vaša adresa.
Ja: Šta će vam moja adresa?
Sl: Traži mi kompjuter.
Ja: Izvinite , ali kada sam donosio zahteve ranije , nisu mi tražili adresu.
Sl: A kako da vam pošaljemo odgovor?
Ja: Imate mail i mobilni na kraju teksta.
Uze ona papir sa predlogom i gleda ga tako da izgleda kao da se čudi odkud se odjednom stvoriše ti podaci , kada ih nije bilo prvi put kada je gledala. Nastavi ona sa kucanjem , i po završetku mi predaje papir.
Ja: Da li je sve u redu?
Sl: Da , zašto?
Ja: Dajete mi papir sa predlogom.
Sl: A kako ćete da znate šta ste predali?
Ja: Kako ne bih znao šta sam predao , kada to imam u kompjuteru. Ovo je primerak za vas.
Sl: Znači vi ste ovaj što se potpisao?
Ja: Da , jel ima neki problem?
Sl: Ne nego nisam znala da to može tako.
Ja: Eto , sad znate da može.
Uze ona papirče i lupi pečat na njega , upisa pod kojim brojem je zavedeno , i dok mi daje papirče , odgovara: Ako budemo smatrali neophodnim , obavestićemo vas o odgovoru. Uzimam ja papirče i odlazim , a u sebi mislim: Gledaćemo se mi još i pričati o ovom predlogu.