Сомбор / Sombor
- Začetnik teme CEBEP
- Datum pokretanja
Железничка станица и развој града.
Железничка станица, тачније њена локације, својевремено изазвала је контрове и пре него што је изграђена.
Главни проблем представљала је њена удаљеност од центра, 1700 метара од централног градског трга и 2100 метара од зграде Жупаније.
Разлози зашто је железничка станица изграђена на месту на коме је изграђена јављају се у најмање три верзије.
Према првој, најпопуларнијој, тадашњи сенатор је излобирао да се станица изгради на земљишту које је било у његовом власништву и да тако добро уновчи своје земљиште лошег квалитета.
Према другој верзији сенатор је своје земљиште поклонио и тако прекратио свађу у вароши око тога на чијој земљи станица треба да буде изграђена.
Према трећој, најреалнијој, локацију станице одредила је траса пруге, план будућег железничког чвора и близина два главна правца кретања - данашње Војвођанске улице, тадашњег правца за Бају и Суботичког пута.
План Сомбора са почетка 20. века и железничка станица.
Иградњом железничке станице на северном ободу град почиње интензивије да се шири у правцу севера и североистока попуњавајући простор између центра и железничке станица.
Град постаје познат и по фијакерима који се јављају из врло прагматичног разлога - удаљености железничке станице од центра а Војвођанска улица постаје главни правац кретања људи.
Двадесетих и тридесетих година 20. века на удаљености од око 700 метара од железничке станица, на углу Војвођанске и Карађорђеве улице настаје будући болнички комплекс.
Зграда жупанијске болнице некадашњег назива Болнице краља Александра и краљице Марије.
Друга по реду болничка зграда у комплексу, задужбина Стевана Семзеа.
До краја 20. века болнички комплекс ће се попунити павиљонима и зградом хируршког блока.
Од средине 20. века град почиње најинтензивније да се шири јужно, западно и северозападно од центра.
Најурбанизованији и данас најгушће насељени део града, Нова Селенча, изграђен је на тадашњем јужном ободу, попуњавају се блокови за индивидуално становање на Старој Селенчи, између Нове Селенче и Апатинског пута као и блокови западно од улице Матије Гупца и 12. војвођанске ударне бригаде.
Индустријска зона формира се на јужној периферији града а аутобуска станица се из центра сели на Стапарски пут, јужно од центра, на удаљеност од 3500 метара од железничке станице.
Сви ови новоизграђени делови града налазе се на странама града супротним од железничке станице, на удаљености од 2500 - 4000 метара.
На простору између центра и железничке станице задржава се релативно мала густина насељности и постојећи блокови најчешће приземних кућа са великим двориштима уз неколико зграда мале спратности.
Уз непостојање јавног превоза за везу са железничком станицом преостају бицикл, највећим делом трасе без издвојене бициклистичке стазе, или аутомобил.
Једини део града који је настао у близини железничке станице, са друге стране пруге су Гоге, насеље релативно мале густине насељености, ваздушном линијом од станичне зграде удаљен 500-1000 метара, међутим, од станичне зграде физички одвојено пругом и теретним блоком.
Уколико неко жели да дође до станичне граде мора да пређе преко једног од два путна прелаза у нивоу и пређе 1200-1800 метара.
Железничка станица данас.
Железничка станица, тачније њена локације, својевремено изазвала је контрове и пре него што је изграђена.
Главни проблем представљала је њена удаљеност од центра, 1700 метара од централног градског трга и 2100 метара од зграде Жупаније.
Разлози зашто је железничка станица изграђена на месту на коме је изграђена јављају се у најмање три верзије.
Према првој, најпопуларнијој, тадашњи сенатор је излобирао да се станица изгради на земљишту које је било у његовом власништву и да тако добро уновчи своје земљиште лошег квалитета.
Према другој верзији сенатор је своје земљиште поклонио и тако прекратио свађу у вароши око тога на чијој земљи станица треба да буде изграђена.
Према трећој, најреалнијој, локацију станице одредила је траса пруге, план будућег железничког чвора и близина два главна правца кретања - данашње Војвођанске улице, тадашњег правца за Бају и Суботичког пута.
План Сомбора са почетка 20. века и железничка станица.
Иградњом железничке станице на северном ободу град почиње интензивије да се шири у правцу севера и североистока попуњавајући простор између центра и железничке станица.
Град постаје познат и по фијакерима који се јављају из врло прагматичног разлога - удаљености железничке станице од центра а Војвођанска улица постаје главни правац кретања људи.
Двадесетих и тридесетих година 20. века на удаљености од око 700 метара од железничке станица, на углу Војвођанске и Карађорђеве улице настаје будући болнички комплекс.
Зграда жупанијске болнице некадашњег назива Болнице краља Александра и краљице Марије.
Друга по реду болничка зграда у комплексу, задужбина Стевана Семзеа.
До краја 20. века болнички комплекс ће се попунити павиљонима и зградом хируршког блока.
Од средине 20. века град почиње најинтензивније да се шири јужно, западно и северозападно од центра.
Најурбанизованији и данас најгушће насељени део града, Нова Селенча, изграђен је на тадашњем јужном ободу, попуњавају се блокови за индивидуално становање на Старој Селенчи, између Нове Селенче и Апатинског пута као и блокови западно од улице Матије Гупца и 12. војвођанске ударне бригаде.
Индустријска зона формира се на јужној периферији града а аутобуска станица се из центра сели на Стапарски пут, јужно од центра, на удаљеност од 3500 метара од железничке станице.
Сви ови новоизграђени делови града налазе се на странама града супротним од железничке станице, на удаљености од 2500 - 4000 метара.
На простору између центра и железничке станице задржава се релативно мала густина насељности и постојећи блокови најчешће приземних кућа са великим двориштима уз неколико зграда мале спратности.
Уз непостојање јавног превоза за везу са железничком станицом преостају бицикл, највећим делом трасе без издвојене бициклистичке стазе, или аутомобил.
Једини део града који је настао у близини железничке станице, са друге стране пруге су Гоге, насеље релативно мале густине насељености, ваздушном линијом од станичне зграде удаљен 500-1000 метара, међутим, од станичне зграде физички одвојено пругом и теретним блоком.
Уколико неко жели да дође до станичне граде мора да пређе преко једног од два путна прелаза у нивоу и пређе 1200-1800 метара.
Железничка станица данас.
Prilozi
Poslednja izmena: