Већа је невоља у томе што тако добијамо непотребне дублете.
Многи не знају енглески довољно да могу нове речи да изговоре како треба, па их читају по Вуку. Тако добијемо Вибер и Вајбер, Микрософт и Мајкрософт (и друге сложене речи с микро/мајкро), лаптоп и лептоп, сајбер и кибер ...
И, никако се не може од свих очекивати да имају једнако добар осећај за језик. Људи говоре како говоре и све док не раде на местима где се очекује добар језички стандард, није у реду исправљати их на неучтив и високопаран начин.
Много је већа несрећа то што имамо два писма у српском језику, као непосредну последицу комунистичке језичке идеологије и јањичарског образовања да се туђе усвоји уместо свога. Опет, нико није лично крив и ружно је лично пребацивати људима због тога, као некој врсти жртава отуђења од своје културе и језика, али, било би крајње време да се нешто учини на томе. Нико то нема и не жели у Европи, нити му пада на памет да такву "предност и богатство" (према комунистичкој језичкој идеологији) примени на себе.
На жалост, као и у политичком и државном систему, државној управи, инфраструктури, урбанизму, архитектури, заштити средине, општој хигијени, општој култури и другоме, толико смо заостали и пореметили се у другој половини 20. века да су многе ствари отишле предалеко и веома је тешко исправити их и вратити се сада на савремене цивилизацијске норме.
То је сада у практично свим областима видљиво и постало је јаснo да ће нам бити потребне још деценије да ухватимо корак, а нека од
одступања ће се показати непоправљивим, биће до краја уграђена у културу и животе грађана Србије, те ће вечито каскати за другима. То што су нам урадили с два писма у језику се може показати и најгорим од свега.