Šta je novo?

Косанчићев венац - ревитализација

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=503524#p503524:1t9t4jr6 je napisao(la):
Nurko7000 » 26 Dec 2017 10:13 am[/url]":1t9t4jr6][дец17]


_DSC6026 by Polexia Nurkin, on Flickr

Jos jedan mamac za turiste...kriva bandera na Kosancicu. (Nije perspektiva, nije opticka varka, prva bandera desno je vidljivo nakrivljena).
 
Meni na fotografijama često izgleda većina novih kandelabra krivo nasadjena.
 
Nema smisla da te hvalim više, stvarno svaki put ostanem zatečen idejom i koliko sve to otvori i promeni prostor. Ej mi ladno sadimo nekakve koprive, koje se i ne vide, po banderama, a ovako na fasadama retko gde da ima.

Mislim da je Maršala Birjuzova idealna da se na fasade postavi cveće, ulica je jedna od retkih koja je potpuno popločana i bez stabala, a samo malo ukrasa u vidu cveća bi je preporodilo dodatno, plus rasveta na zidovima kao na tvom primeru :)

Zvučaću verovatno kao bot, ali Zeksovi primeri su dokaz da većini ovde zaista prija ono šta on predstavlja, ispadalo je da smo tolike cepidlake i da nismo zadovoljni većinom stvari koje se rade u gradu jer smo imali svoje nekakve zamerke. Medjutim, verujem da bismo bili mnogo zadovoljniji da se njegovi predlozi realizuju.
Ostavljam svakako prostor da se bilo šta kritikuje, što je i opravdano, ovo su ipak samo primeri, ne nekakva konačna rešenja, ali i ovako deluje sve mnogo prihvatljivije.
 
Za mesto koje je bilo značajno za život u Beogradu, može se naći veoma mali broj starih fotografija Velikih stepenica.



Poslednja rekonstrukcija, ako se ne varam, je bila 90-tih.
Sada su tu crne ploče.
Ne bi bilo loše kada bi se ponovo postavile bele, kamene, kao ove kojima se sada popločava trotoar na Kosančićevom vencu.
 
Na onim slikama izvedenog stanja mi tri stvari smetaju: kablovi, kablovi i kablovi.

Inače zexova ideja za veliko stepenište je veoma zanimljiva (samo molim te makni one erkondišne).
 
I kablove ce da sklone sto ste nestrpljivi polako treba to prespojiti
 
Zeks pre par godina da si imao neku sličicu za preuredjenje velikih stepenica po uzoru na
Rimski ,,Španski trg i stepenice,,

Znam da je za neke ,,jeres,, menjati originalnost veličine i oblika naših velikih stepenica
al
ako su sada mogli da ture korten na Kalemegdan (navodno da bi se jasno naznačila razlika rekonstrukcije )
daj ponovo okači tu tvoju sličicu ovde
jer bi kao tako obnovljene
postele pravi dijamant Kosančićevog venca
:sesir:
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=504352#p504352:33s26euk je napisao(la):
relja » 29 Dec 2017 07:50 pm[/url]":33s26euk]Za mesto koje je bilo značajno za život u Beogradu, može se naći veoma mali broj starih fotografija Velikih stepenica.




file.php

Zanimljivo da je i danas, otprilike, ista atmosfera na tim stepenicama. Sve nesto sklepano.

Na ovom mestu bi najbolje legao onaj mostic do Usca.
 
iskopah od 2012 pisanije na BBu , Drakce i Zeks glavni akteri..... na žalost slika više nema ....
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=177892#p177892:349nlru8 je napisao(la):
boca-ica » 04 Apr 2012 13:14[/url]":349nlru8]@Drakche
Vau , kakvo rešenje , sa odgovorajucim stepeništem ,
oprosti na izrazu ,,dupe da ne možeš da odlepiš ,, odatle
+ prirodni amfiteatar za razne događaje
+ panoramsko mesto, + + + + +
i tebi veliko + 1 :)

Edit
Kako se to dobro uklapa, sa ranije predloženim i ovde pokazanim Zeksovim rešenjem :kk:

Kosančićev venac je u uskoj vezi sa Savom
a velikike stepenice i ako su malko po strani ipak su naj važnija arterija K. venca
tako je oduvek bilo a i bice...


A evo vidi se da je NAMA priroda dala one gore Španski trg i stepenice
a mi još ne napravismo plato sa fontanom
eeej....držimo kontejnere na rudniku zlata
trougao Beton hala - Kapetanija - Velike stpenice a na čijem vrhu je kruna Kosančicev venac :)

usput evo i jedne stare sličice naše Kapetajije :D
 
Поштовани љубитељи Косанчићевог венца, подстакнут одлуком колеге Предрага Миловановића да постави свој дипломски рад на овај форум и ја бих желео да поделим своју визију уређења места на ком се раније налазила Народна Библиотека и две стамбене зграде (рад из другог семестра прве године мастер студија код професора Александру Вује). На следећем линку можете погледати пројекат:

https://www.behance.net/gallery/6008379 ... ICEV-VENAC

Инспирацију за организацију пројекта и обликовање тражио сам из описа уништења Библиотеке и поштовања према овом културном страдању. Пројекат се састоји из две целине, горње која се налази на месту пострадале Библиотеке и доње која се налази у Карађорђевој улици а које су међусобно повезане тунелом.
У горњој згради налази се исључиво изложбени простор:
-ниво испод улице је презентација богатог римског наслеђа и евентуално мање вредних рецентнијих остатака
-у нивоу улице изложбени простор са директним приказом остатака Библиотеке
-први спрат би био такође изложбени простор са салом за презентације и читаоница са књигама
-други спрат би био за запослене који се баве обновом библиотечке грађе, тј. реконструкције фонда старе Библиотеке по принципу утврђивања жртава у музејима геноцида
На месту где су се налазиле две стамбене зграде био би прошупљен простор који ствара полуатријум у згради и стаклена фасада кроз коју би се могли сагледати римски остаци. Конструкција су лукови који премошћују цео локалитет из пиетета према месту са жељом да не оштете вредне остатке.
У доњој згради налазили би се: администрација, простори за уметнике и истраживаче који би правили изложбе за изложбени протор у горњој згради, угоститељски простори и сви остали сервисни.

У колико вас интересује моје истраживање око судбине Библиотеке и њеног инвентара могу и то окачити на форум.
 
МЕДИЈАТЕКА НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ:

Медијатека на Косанчићевом Венцу треба да буде меморија на пострадалу библиотеку на истом месту. Садржајем треба да реконструише изгубљено благо које је било ту похрањено. Да се извврши попис изгубљеног инвентара по принципу који се користи у музејима геноцида, зато што је и ово својеврстан културни геноцид над писаном речју. Такође кроз мултимедијанле изложбе треба да дочара сам чин разарања или појединих изгубљених предмета.

ИНВЕНТАР СТАРЕ БИБЛИОТЕКЕ:

_300 000 нових штампаних књига:
-све књиге штампане у Србији од 1832. године
-све књиге штампане у околним земљама од 1832. године
_1500 прукописних књига из средњег века
_збирка турских рукописа и штампаних књига од XV до XVII века
_збирке: старих мапа, гравира, слика и новина
_комплетне библиотеке: Вука Караџића, Лукијана Мушицког, Ђуре Даничића и Павла Шафарика

ОПИС ДОГАЂАЈА:

1. април 1941. године-све је спремно за евакуацију
3. април 1941. године-министар просвете забрањује евакуацију свих културних институција у Београду
6. април 1941. године-ипак је одлучено да се зграда евакуише, али је бомбардовање предухитрило евакуацију.

СПРЕМЉЕНО ЗА ЕВАКУАЦИЈУ:

-150 сандука у којима је спакован најдрагоценији део библиотеке
-38 сандука у којима су спаковани средњовековни рукописи (сваки рукопис је предходно био спакован у металну касету, а затим заједно у дрвени сандук)

АРХЕОЛОШКИ СЛОЈ:

Место на коме се налазила библиотека и две стамбене зграде је уједно и археолошки локалитет. Слојеви су следећи:
-1м-1,5м налази се слој из турског периода, можда средњевековног насеља, као и старијег словенског насеља.
-2м-2,5м испод годњег слоја налази се римски слој који је далеко богатији.

_Године 1976. вршено је ископавање Народне Библиотеке, у овом подухвату су учествовали Завод за заштиту споменика културе Републике Србије, Завод за заштиту споменика културе града Београда и Народна библиотека.

ДЕШАВАЊА ТОКОМ РУШЕЊА И ОДКОПАВАЊА БИБЛИОТЕКЕ НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ:

-након погађања зграде библиотеке запаљивим бомбама зграда је горела неколико дана
-књиге у депоу догоревале су још пуна три месеца, а ватра је тињала разгоревајући се повремено, а рушевине су се стално пушиле
-виши делови зграде су срушени неколико месеци касније и тим материјалом затрпан је депо
-после рата све је заравњено, па насуто, а одозго је била постављена барака, а затин на део према Сребреничкој улици, бензинска пумпа чији су танкови укопани
-у депоу су пронађени кубици спаљених књига којима су слова сјајна
-књиге које је ватра мимоишла жуто-мрке су боје као да су димњене
-угљенисане књиге које су трулиле у води, претвориле су се у трошну беличасту масу стопљених листова, али и ту је видљива структура књига, а местимично и слова, која су променила боју у црвенкасто
-код улаза из Сребреничке улице где у били смештени сандуци за евакуацију нађене су флеке на поду и видело се да је дрво горело, као и трагови од рђе, али није било материјалних остатака, а ово место је било затрпано малтером, што значи да су вршена ископавања пре 1976. године и да је највреднији део библиотеке нестао

нађени материјал након ископавања спакован је у 430 кутија:

-395 кутија је пренето у Народну Библиотеку
-5 кутија је пренето у Републички завод
-30 кутија је остало на радилишту
-30-ак листова рукописа из XVI или XVII века
-200 фрагмената рукописа из XIII, XIV и XV века

НАЂЕНИ АРХЕОЛОШКИ ОСТАЦИ:

Археолошки остаци вршени су у више наврати, а најзначајнији су из 1976. године и 1985. године. Као што је већ поменуто најзначајнији слој био је из римског периода. Ово је био део цивилног насеља у римском Сингидунуму који је настао почетком II века и трајао до почетка VII века. На локацији су пронађени мозаици који су украшени златом, који су уједно и једини златни мозаици пронађени у Београду и доста осттака подног грејања као и стубови од атријума, што указује да се на овом месту делимично налазила вила. Налазиште обухвата 1000 метара квадратних и није у целини истражено.

ОСТАЦИ ЗГРАДЕ БИБЛИОТЕКЕ:

Након откопавања од зграде су остали зидови висине до метар ипо изнад земље и до три ипо метра испод земље. Такође су нађене керамичке плочице и украси са фасаде.

СЕЋАЊА ИЗ БИБЛИОТЕКЕ:

Зграда библиотеке није грађена за ту сврху, то је првобитно била фабрика картонаже Милана Вапе.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА И ВОКАЦИЈА НЕКАДАШЊЕ БИБЛИОТЕКЕ:

Цела зграда је обложена брисолејима од спаљеног дрвета што представља сандук који чува писану реч, а који је запаљен.
У нишама би биле постављени метални боксови који су вокација на леталне касете у којима су били спаковани средњовековни рукописи, чији фрагменти би овде били изложени, као и појединачни сачувани листови.

У коцкама централно постављени бије би изложене добро очуване угљенисане књиге.
Сваки експонат био би изложен након анализе и конзервације. А угљенисане књиге након снимања инфрацрвеном камером. Када се сними угљенисана књига овим уређајем снимак се пребацује у дигиталну форму и поново може да се чита, тако да овакви артефакти немају употребну вредност, али нису изгубљени за науку.

ТРЕНУТНА САЗНАЊА О ОСТАЦИМА (овај закључак је плод мојих истраживања, док сам обилазио надлежне институције, до сад није објављено у јавности, колико ја знам):

Мојим покушајем да установим шта је пресотало од нађених остатака установио сам следеће:
-од 430 кутија са угљенисаним књигама остало је само 78 које се чувају у поткровљу Народне Библиотеке
-незванично, остали материјал претворио се у прах током транспорта, а он је пренет у Историјски музеј Србије
-не зна се где су 200 фрагмената средњовековних рукописа
-не зна се где је 30-ак листова рукописа из XVI или XVII века
 
Svaka cast Dicicu i dobrodoasoa na forum :) inace odlican materijal za austrijski Beograd, uzivao sam citajuci !

Boco, ja mislim da su to Beogradske terase...nema sta drugo...
 
Ne mogu da čitam, duša me boli..pametni naši ministri-i onda i danas..zabranio lik 3. aprila 1941. da se već spakovane knjige evakuišu..
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=504466#p504466:1bjwnf8j je napisao(la):
tdicic » 30 Dec 2017 12:41 pm[/url]":1bjwnf8j]МЕДИЈАТЕКА НА КОСАНЧИЋЕВОМ ВЕНЦУ:
.....


Dobrdošao na forum, i neizmerno ti hvala na ovim tvojim prvim postovima!

Podržavam svako rešenje obeležja, dokle god se ne radi o pukom obnavljanju zgrade i stare fasade.
Tvoj predlog mi se veoma dopada, nadam se da će ga "oni koji se pitaju" uzeti u obzir.
 
Na ovoj kuci u zadatskoj su mogli da ispeskiraju kamen a novi par kom sto su ugradili moglo je bolje
Inace kad ode ta bander i mecka bice odlicno
Inace ostala su ne obnovljena 2 manja objekta
Sklonjena skela sa alasove kuce osta zelena
Rasvijeta nije radila pa nisam fotkao
Sto se tice bibiloteke vjecita studentska tema
tdici dobro dosao na forum sve pohvale na sveobuhvatnom trudu i sagledavanju kompleksnosti zadatka .Navodno su se neke knjige pojavile pi njemackoj 1970tih za koje se smatralo da su izgorile na kosancicu
 
Vrh