Šta je novo?

Косанчићев венац - ревитализација

Sam si napisao da bi pravio uvek novo jer je to novo lepše nego staro. Na taj komentar si i dobio odgovor, što se vidi iz onoga što sam citirao u jednom od prethodnih komentara.​
 
Istrgneš jedan komentar iz mogih objava i onda odgovaraš na njega. Samo da si pročitao moj komentar pre ovoga bilo bi ti sve jasno. Rekao sam: "napravio bih kao sto je bilo, ili jos lepše."
Opera Snapshot_2024-02-05_100135_forum.beobuild.rs.png
 
Pa upravo na to sam ti i odgovorio. Kada god se spomene to "lepše nego što je bilo pre", dobije se upravo suprotno, nešto totalno bezlično, što ni estetski ni infrastrukturno ne korespondira sa okolinom.​
 
Nek bude da nisam pročitao kako treba i nek bude da si ti u pravu (ovime ne tvrdim da sam ja u pravu).
 

I Kosančićev venac postao gradilište: Koliko se menja zaštićeni kulturno-istorijski ambijent
VESTI Autor: Boško Nicović 05. feb 2024

U zaštićenoj kulturno-istorijskoj celini Kosančićevog venca u Beogradu u toku je izgradnja, odnosno rekonstrukcija tri objekta. Sva tri objekta imaju pravosnažne građevinske dozvole i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, i svojim izgledom i gabaritima ne bi trebalo da narušavaju ovaj ambijent.

(teskt članka je predugačak za prenošenje preko poruke na forumu)
 

Manje vise dobro napisan tekst sa faktografskim komentarima. Ali mi se najvise svidja recenica za fudbalerovu zgradu: Zgrada je vrlo svedenog izgleda, sa kamenom fasadom u kombinaciji crne i bele boje. Kao da je, zato sto je svedenog izgleda, abolira da bude tu...
 
Poslednja izmena:

Manje vise dobro napisan tekst sa faktografskim komentarima. Ali mi se najvise svidja recenica za fudbalerovu zgradu: Zgrada je vrlo svedenog izgleda, sa kamenom fasadom u kombinaciji crne i bele boje. Kao da je, zato sto je svedenog izgleda, abolira da bude tu...
Slažem se, a ocenu "svedenog izgleda" više tumačim kao olakšanje obzirom kako mu izgledaju druge zgrade po Beogradu ("ovo ti je kume, Pariz" al' za malo...).
 

I Kosančićev venac postao gradilište: Koliko se menja zaštićeni kulturno-istorijski ambijent
VESTI Autor: Boško Nicović 05. feb 2024

U zaštićenoj kulturno-istorijskoj celini Kosančićevog venca u Beogradu u toku je izgradnja, odnosno rekonstrukcija tri objekta. Sva tri objekta imaju pravosnažne građevinske dozvole i saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, i svojim izgledom i gabaritima ne bi trebalo da narušavaju ovaj ambijent.

(teskt članka je predugačak za prenošenje preko poruke na forumu)
Лепо је прочитати један пристојан и (по мени) објективан чланак, који се не своди на "црно-беле" погледе на свет и са којим би вероватно већина људи могла да се сложи.
 
Коментари су 99% хејтерски. Говоре о некаквом губитку душе, уништавању наслеђа, старом Београду… не знам само шта је то изгубљено на Косанчићевом венцу. Ретка целина која се колико толико чува.
 
Коментари су 99% хејтерски. Говоре о некаквом губитку душе, уништавању наслеђа, старом Београду… не знам само шта је то изгубљено на Косанчићевом венцу. Ретка целина која се колико толико чува.
Načet je ozbiljno sa Dekijevom zgradom i onom debilnom nadogradnjom sa resetkama, a to je verovatno samo početak.
 
Generalno slažem se sa tobom. Mislim da niko i ne razmišlja da bi se tu vraćala biblioteka i bibliotečki fond i sve ono sto ide uz njega. Od čitaonica itd... Ali sama zgrada moze biti neka ispostava biblioteke, moze jos se naći hiljadu i jedna namena. Mislim da je sve bolje od one zamišljene Podrekine memorijalne rupe. Može da se napravi odličan marketinški posao. Tražio bih od Nemaca da učestvuju u izgradnji zgrade ili projektovanju. Mislim da su čak i obećali neki novac. Zatim bih, recimo, svečano otvaranje zgrade prepustio unuci Fon Lera koji je bombardovao Beograd i uništio biblioteku. Ljudi ne zanju da je Fon Lerova unuka monahinja Srpske Pravoslavne Crkve i da živi u Srbiji. Kakav bi to spektakl mogao da se napravi. To bi bila i jedna vrsta katarze, ili pročišćenja u našim odnosima. O simbolici jednog takvog čina da ne pričam.
Не бих им ни цент један узео. О каквој катарзи говоримо. 1991. је иста Немачка играла главну улогу у растурању Југославије. Данас у агресији по питању Косова превазилазе Америку и Британију. Да не говоримо за претње о независној Војводини и Санџаку које нам је њихов амбасадор Цобел упутио. А сада ће да се искупе са 500.000 евра. Цена једног стана у Београду.
 
Не бих им ни цент један узео. О каквој катарзи говоримо. 1991. је иста Немачка играла главну улогу у растурању Југославије. Данас у агресији по питању Косова превазилазе Америку и Британију. Да не говоримо за претње о независној Војводини и Санџаку које нам је њихов амбасадор Цобел упутио. А сада ће да се искупе са 500.000 евра. Цена једног стана у Београду.
Od nečega se mora početi. Znam da je Merkelova razmišljala da ode do Kragujevca da se pokloni grobovima streljane dece. Možda posle izbora u Nemačkoj druga garnitura političara bude imala vise razumevanja za nase odnose. Tih 500 hiljada evra je bilo predvidjeno za Podrekinu rupu. Ovo je nešto ozbiljnije.
 
Načet je ozbiljno sa Dekijevom zgradom i onom debilnom nadogradnjom sa resetkama, a to je verovatno samo početak.
Mislim da postoji nesrazmeran hejt prema ta dva objekta, čak i prema rešetkastom.

Možda sam previše subjektivan, ali mom oku je daleko skladnije ovo:

1706794034-KOSANCICEV-VENAC-2z-1536x1101.jpg



Od ovoga:
kv.JPG
 
Беч је препун таквих надоградњи. Једна од најуспешнијих у центру града.

Али онај голубарник је баш имао душу старог Београда. Вероватно је изворно ту од 19. века.
 
Беч је препун таквих надоградњи. Једна од најуспешнијих у центру града.

Али онај голубарник је баш имао душу старог Београда. Вероватно је изворно ту од 19. века.
 
Немогуће је тражити од СР Немачке ни извињење а камоли новац за изградњу спомен комплекса страдалој Народној библиотеци и њеном фонду, једноставно ма колико они то званично негирали, следе одређени политички курс и ту промене нема. Објављен је део документације из канцеларије канцелара Хелмута Кола где се може прочитати и следеће:


Канцелар Хелмут Кол састао се са словеначким лидером Миланом Кучаном 8. октобра 1991. године. Сажетак овог разговора направио је немачки дипломата др. Петер Хартман. Састанку су присуствовали и министри спољних послова Ханс Дитрих Геншер и Димитриј Рупел. Један део овог разговора вреди цитирати у целости:

„Канцелар [Кол] каже да пре свега жели да објасни главни став [немачке] савезне владе. За њега нема потребе да каже где су наше симпатије. То је било евидентно свуда у Немачкој. Ми смо у ситуацији да историја поново сустиже народе Европе – поново су пред нама стари рачуни с почетка века. Ми Немци смо у јединственом положају. Има годину дана да смо уједињени, а то није било лако за наше суседе на истоку и на западу. Сама економска ситуација то чини јасним. За нас је важно да не будемо изоловани у нашем ставу [о независности Словеније и Хрватске]. Председник [Кучан] зна да се недељама говори о старим фронтовима из 1941. године.
 
Problem nije u tome sto je ta dogradnja nekvalitetna nego bojaz da je KV nacet. Dogradnja izolovano i nije losa.
Ipak se nalazi na veoma vidljivoj poziciji. Sta tek da se desi na manje bitnoj poziciji. Obozavamo uklapanje uz kontrast ocigeldno.
Izgleda da ne postoji zelja joj se vratili originalni izgled. Zar nije bila pod zastitom? Vidim u ovom linku koji je Relja dodao da je se famozni "strucni tim zavoda" potrudio da vrati izgled. Nimalo uspjesno.
Ne zelim da vjerujem da je ovo rjesenje prihvatljivo i komotno mi je ziviti u toj iluziji.
U meni dalje zivi san jedne (manje vise) starogradske (manje vise) cjeline bas ovde.
 
Немогуће је тражити од СР Немачке ни извињење а камоли новац за изградњу спомен комплекса страдалој Народној библиотеци и њеном фонду, једноставно ма колико они то званично негирали, следе одређени политички курс и ту промене нема. Објављен је део документације из канцеларије канцелара Хелмута Кола где се може прочитати и следеће:



Neka odbiju, i to je neka poruka. A ja vam kazem da uopste nije lako odbiti jednu takvu ponudu. Nisam govorio o izvinjenju Nemačke, već o zajedničkim projektima koje oni teško mogu da odbiju. Recimo uređenje zajedničkih grobalja ili memorijalnih centara itd. Vađenje olupina nemačkih brodova iz Dunava.To se zove meka moć. Stalno im nabijati na nos sta su radili na ovim prostorima. Znam da su ih Grci par puta oladili na tu foru kada su ih pritiskali zbog silnih zaduživanja. Odmah su pokrenuli pitanje ratne odstete. Slično su uradili i Poljaci. Setite se onog spomenika na Kosovu i Metohiji palim srpskim borcima koji su sklonili, čim se uzburkala javnost odmah su ga vratili. Tu su strašno ranjivi.
 

Ово је најсмешнији део чланка:

"Godine su prošle, zdanju na uglu Ulice kralja Petra i Kosančićevog venca koje je ispratilo sve ratove, promene i novine, vraćen je stari sjaj – da izgled i boje fasade budu autentične pobrinuo se stručni tim Zavoda za zaštitu spomenika kulture."

Значи наранџаста кућа са угњежденим спратом и голубарником је аутентичан изглед.
 
Vrh