Ne bih rekao da je 6tojanuarska diktatura pružala veća prava. Pokušaj monarhističke centralizacije je uneo još veće nejedinstvo među narode i nezadovoljstvo nego što je u komunizmu ikad viđeno.
Ако то не би рекао онда назад у основну школу.
6-јануарска диктатура је била де факто увођење ванредног стања али само у сфери политичког, вишестраначког живота и тај потез је заправо био врло ефективан, оправдан и историјски доказано - орочен. На крају се Суверен сам лишио диктатуре и у земљу вратио политички, парламентарни, демократски живот кад су се за то стекли услови а након чега смо имали период врхунца вишестраначког живота јужнословенких народа.
За то време, апсолутно никаква грађанска, економска (осим, јелте партијске агитације), нити верска права грађана нису угрожена нити суспендована. А то све побројано је било недостижно за другу Југославију, иако је постојала у глобално далеко прогресивнијем времену.
Према томе, никаквог простора нема за тендециозно тумачење тог изнуђеног потеза. Да је краљ био жељан моћи и контроле не би сам укинуо диктатуру 2 године касније.
Један такав, доживотни диктатор се појавио после, у облику неписменог загорца.