Šta je novo?

Бањичка (Бајфордова) шума - Banjička (Bajfordova) šuma

Вожд

Professional
Učlanjen(a)
15.04.2014.
Poruke
12.034
Pohvaljen
31.155
Природно добро „Бајфордова шума“

Природно добро Бањичка шума

Посебну природну вредност „Бајфордове шуме“ чини богатство орнитофауне на основу чега је и проглашена Спомеником природе

Шума се налази на територији општине Вождовац између Булевара ослобођења, улица генерала Павла Јуришића Штурма и Црнотравске улице. Шума се простире поред Булевара ослобођења у дужини 2300м.

Површина заштићеног природног добра износи у данашњим границама 40ха , 33 ари и 76м².

У орографском смислу простор Бањичке шуме представља зараван, део ”Шумадијске греде” са правцем пружања север - југ, на надморској висини 122 - 178 метара. Геолошку подлогу шуме чине квартне наслаге леса, док се еруптивне стене појављују местимично.

Што се тиче хидрографских прилика шума припада сливу Саве. На јужној страни је извориште Бањичког потока који је у доњем делу тока спроведен у канализацију. Поток повремено плави део комплекса.

Некада давно, на овом простору налазила се шума која је искрчена да би се гајило поврће. До Другог светског рата ту је било војно стрелиште а читавом дужином протицао је Бањички поток који је извирао негде у предграђу Краљице Марије (Горњи Вождовац – простор од Вождовачке цркве до стамбеног насеља Бањица) и понирао иза главне Аутокоманде . После Првог светског рата војна команда је на овом месту изградила радионицу за поправку возила, па је по томе данашњи Трг ослобођења популарно назван Аутокоманда, и овај назив се у говору Београђана одржао до данас. Након рата добровољним акцијама од 1948. до 1950. године цео простор је пошумљен. Унет је садни материјал углавном меких лишћара (пајавац, топола, багрем, црни јасен,јавор).

Шумски комплекс Бањица је подигнут на станишту Tilio-Quercetum roboris tilietosum на гајњачи и лесивираној гајњачи. Четинари су сађени касније и чине ивичне засаде. У протеклом периоду знатан број врста дендрофлоре се спонтано инфилтрирао у постојеће антропогене састојине, доприносећи богатству флористичког биодиверзитета.

Због велике изданачке снаге ових врста биљака, развио се густ склоп другог спрата вегетације, односно спрата жбуња и приземне флоре, што је допринело насељавању великог броја птица.

cmsImage9471Дендрофлору првог спрата чине јавори: Acer pseudoplatanus, A.Platanoides,A.dasycarpum, A. negundo са учешћем од 57,20%, храст лужњак са учешћем од 18,70%, топола са учешћем од 7,20% и багрем са учешћем од 5,70%. Најчешће се јављају у чистим састојинама или међусобним комбинацијама.

Јасен-амерички, црни и бели учествује са 4,70% и гледичија са 1,60%. Они су пратеће врсте. Липа се јавља у појединачним целинама. Учешће осталих врста износи око 2%.

Други спрат се састоји од : глога, јавора, багрема, топола, граба, јасена, гледичије, ораха, зова, леска, пасије грожће... Други спрат чине нижа стабла, подраст и шибље. Приземну флору чине: бршљен, јагода, зелени кукурек, длакава љубичица, црвена детелина, власуље итд..

Флору маховина на простору „Бајфордове шуме“ чини 28 врста маховина.

Маховине својим присуством дају значајну улогу у одржавању екосистема и они су врло добри биоиндикатори загеђености воде и ваздуха.

Највећи број живи на бетонском зиду, затим на пањевима, кори дрвета и на земљишту.( Barbula sp.,Grimina sp.,Brachzthecium sp., Homalothecium sp.,Amblystegium sp.,Fissidens sp.,Orthotrichum sp. )

Све ово је допринело да се ова шума прогласи за Природно добро- „Бајфордова шума“ и буде стављена је под заштиту као Споменик природе који је категорисан као значајно природно добро, за које је установљен режим заштите III степена и утврђене мере и услови заштите и коришћења.

Генерални план града Београда који је усвојен 2000. год. третира ”„Бајфордову шуму“” као заштићено природно добро и као таква је евидентирана на Карти трајних добара Београда. Природно добро припада „IV Category“ IUCN класификације. ( Класификација Светске уније за за заштиту природе).

cmsImage9d83Посебну природну вредност чини богатство орнитофауне на основу чега је и проглашена Спомеником природе.

Специјалне заслуге за стављање под заштиту ове шуме има орнитолог и страствени посматрач птица Џон Тимоти Бајфорд који је у периоду од 1986. до 1989. Године интензивно проучавао и посматрао птице, предложио и значајно допринео заштити Бањичке шуме.

Фауну птица чине на основу положаја и вегетацијских карактеристика Бањичке шуме европско-континентални тип са са саставом у коме доминирају врсте птица карактеристичне за листопадне шуме.

Поред природних фактора који утичу на структуру и састав фауне птица битан утицај је имао и антропогени фактор jeр је Бајфордова шума релативно млада, вештачки подигнута састојина.

На самом подручију Споменика природе и његове најуже околине редовно се среће око 60 врста птица од чега су око 35 гнездарица. Од врста које су евидентиране у непосредној близини шуме тј. у отвореним и полуотвореним стаништима рудералног типа најчешће се срећу следеће врсте гнездарица: ветрушка, фазан, бела плиска, обична црвенрепка, грмуша....

Врсте гнездарица карактеристичне за урбана подручија и паркове: кобац, шумска сова, голуб гриваш, велики детлић, зелена жуна, црвендаћ, кос, славуј, велика,плава и сива сеница, креја, златна вуга, зеба.....

Врсте везане за влажна станишта уз Бањички поток су глувара и трстењак рогожар.

Карактеристике урбаних подручија су да пружају повољне услове за зимовање многих врста: јастреб, мишар, полојка, сива жуна, сеоски детлић, краљић, дрозд, сеница, пузић, зеба,...

Присуство птица у градском средишту има одређену вредност не само у погледу заштите биодиверзитета већ и у погледу научних и рекреативних функција.

https://www.zelenilo.rs/delatnosti/zast ... -58-43-376
 
_20210423_232519.JPG

_20210423_234150.JPG

_20210423_234312.JPG

_20210423_234405.JPG

_20210423_234449.JPG
 
Odličan tekst!

U vezi ove šume, uvek sam se pitao kakva je priča iza onog stovarišta kod hotela M, da li je to skorz divlje niklo, ima li ikakve najave uklanjanja. Deluje kao čir u tom zelenilu, a realno mu nije ni mesto tu.
 

Prilozi

  • Stovariste suma.jpg
    Stovariste suma.jpg
    393,2 KB · Pregleda: 6.114
Ne znam kakva je situacija sa vlasništvom ali bi bilo super da se nađe način i to pripoji šumi pa čak i da bude deo komercijalne namene a deo recimo sprave i igralište, ima već nešto malo po šumi ali kako se zida dosta u okolini ne bi bilo loše da se pojača...
 
Највећи број живи на бетонском зиду, затим на пањевима, кори дрвета и на земљишту.( Barbula sp.,Grimina sp.,Brachzthecium sp., Homalothecium sp.,Amblystegium sp.,Fissidens sp.,Orthotrichum sp. )

Све ово је допринело да се ова шума прогласи за Природно добро- „Бајфордова шума“ и буде стављена је под заштиту као Споменик природе који је категорисан као значајно природно добро, за које је установљен режим заштите III степена и утврђене мере и услови заштите и коришћења. mcdvoice
 

Нове информативне табле и реквизити за вежбање у Бајфордовој шуми


Секретаријат за заштиту животне средине издваја финансијска средства за финансирање програма управљача заштићеног подручја „Бајфордова шума”, саопштено је из овог ресорног секретаријата.

Секретаријат је са управљачем овог заштићеног подручја, Јавним комуналним предузећем „Зеленило – Београд”, поставио нове информативне табле на којима се налази мапа шуме и путокази са стазама, путевима и занимљивим локацијама.

Ове године у Бајфордовој шуми постављени су и реквизити за вежбање и рекреацију на различитим местима унутар шуме.

86147c9bb93b0b6950190d8783fba0e4_3459637355.PNG


 
Срамни придев "Бајфордова" за менити са природним "Бањичка". Свуда и без одлагања!
 
Не пролази неколико провера

Историјска: Јел купио, наследио, поклонио, посадио, направио од пустиње? Не.
Изучавао је птице? Па јел због тога треба да добије шуму?
 
Не пролази неколико провера

Историјска: Јел купио, наследио, поклонио, посадио, направио од пустиње? Не.
Изучавао је птице? Па јел због тога треба да добије шуму?
Čekaj, a svi oni onda koji su dobili ulicu, a nisu je icprojektovali ili izgradili? Banovo brdo isto ne pripada nekom banu. Ne znam ni ko je Žarko (ako nije onaj legendarni vitez koji je ubio aždaju) iz Žarkova. Nikola Tesla nam nije napravio aerodrom.

Mislim da se tvoja logika - koliko ispravna bila - slabo primenjuje.

Uostalom, Bajford je bio jedan veliki "naš" čovek. Što ga ne bi "častili" na ovaj način?
 
Па, баш је Баново брдо и добило име по Матији Бану који је прелично себе уложио у ту причу. Жарково, ако се не варам по месном кнезу и тако даље.

Тимоти је био човек мекане нарави, радио је свој посао са пасијом, али такав, да је био просто локални Србин, не би добио апсолутно ништа. Ми јако волимо кад нас неки странци воле. И спремни смо да "одужимо" преко сваке мере. Мене то јако нервира.
 
Potpuno te razumem. Mene isto često nervira kada neko ko nije zaslužio dobije ulicu ili šta već.

Ali eto, Bajford meni lično ne smeta - zapravo mi se sviđa što su nazvali tu šumu po njemu.
 
Čekaj, a svi oni onda koji su dobili ulicu, a nisu je icprojektovali ili izgradili? Banovo brdo isto ne pripada nekom banu. Ne znam ni ko je Žarko (ako nije onaj legendarni vitez koji je ubio aždaju) iz Žarkova. Nikola Tesla nam nije napravio aerodrom.

Mislim da se tvoja logika - koliko ispravna bila - slabo primenjuje.

Uostalom, Bajford je bio jedan veliki "naš" čovek. Što ga ne bi "častili" na ovaj način?
Kada bi smo se držali ovih pravila, 99% stvari ne bi nikako moglo da prođe. Eto, recimo ja sam se u mom kraju angažovao oko sadnje drveća, nešto sam čak i lično uradio, angažovao se oko poboljšanja gradskog prevoza i lokalnih problema vezanih za uređenje kraja (nešto od toga i pozitivno rešeno). Da li to znači da treba kraj nazvati po meni?

Evo, recimo čitava opština Čukarica dobila naziv po kafani, a i Lion dobio naziv po kafani (čovek koji je držao kafanu je živeo neko vreme u francuskom gradu Lionu, sa kojim je bio očaran i zbog toga odlučio da da ime kafani), pa opet nisam čuo da se bilo ko buni zbog toga. Isti slučaj i sa Gospodarskom mehanom.​
 
Постоје природни називи, који се одомаће, а постоји генеричко давање "некоме у част". Ако је улице Џорџа Вашингтона, као и разних комунистичких другова (сетимо се Гоце Делчева кога ипак променише) које су иницијатива власти, ово са Бајфордом ми је врхунац непотребности. Ето толико бих ја о томе.
 
Realno, da, cela ova diskusija zapravo pripada onoj temi "nazivi ulica" ili kako se već zove.

Inače, meni najviše smetaju ulice kao što su Vudroa Vilsona, Karnedžijeva ili Golsvodijeva - koje ne samo da nemaju nikakve veze sa "nama" i "našim" vrednostima, već su i često pogrešno transkribovane.

Bolje mi je kada neki običan čovek koji je bio popularan i marljivo radio svoj posao dobije ulicu (ili šumu) nego neki strani "velikan".

Eto, bilo bi mi skroz u redu da solecar dobije neki parkić u svom kraju 🙂👍🏼
 
Постоје природни називи, који се одомаће, а постоји генеричко давање "некоме у част".
Kada bih krenuo da navodim primere kroz istoriju šta je davano kome u čast, a što se odomaćilo kod nas, spisak bi bio poduži. I na kraju, što se moglo videti i na drugim temama usko vezaqnim za ovu tematiku, a što je @ink lepo apostrovao, nikada nećemo svi biti zadovoljni sa svime, što i jeste nekako normalno. Kod nas je generalno najveći problem što sa svakom promenom vlasti kreće "resetovanje" i promena svega onogašto su radili prethodni, pod izgovorom da to ništa ne valja i da zaprovo ono pravo kreće od ovih aktuelnih na vlasti, umesto da gledamo da unificiramo, unapredimo i uredimo sistem naziva ulica, koji bi trebalo maksimalno da se pročisti od "politički podobnih" ličnosti i geografskih pojmova (tu pre svega mislim na one koji nisu politički podobni pa se brišu). U svemu ovome mi je najmanje sporan Bajford, i oko toga možemo samo da se složimo da se ne slažemo.​
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ink
Vrh