Šta je novo?
Od:
Filteri

Životni vek zgrade

Neće se rušiti još sigurno 50 godina.

Jedino bi trebalo zameniti strujne instalacije jer tada nisu postojale klime i toliko mnogo potrošača.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=515458#p515458:3sx7x110 je napisao(la):
ccc » 10 Feb 2018, 18:41[/url]":3sx7x110]Da li iko, makar posredno ima iskustva sa naknadnom izolacijom fasada? Zanimljivo mi je da bas ni jedna betonjerka na Novom Beogradu nije "presvucena" do sada.
Kliknite za proširenje...

Primetio sam da su u Blokovima malo reparirane fasade nekih nižih ulaza u zgradama iz osamdesetih. Primeri, hm, evo, levo vs. desno ili npr. ova dva ulaza.

Naravno, ovo sve baš tužno deluje kada se poredi sa većim delom EU, u Italiji, Austriji i Sloveniji možete videti rutinski jednolično fasadirane i uprozorene zgrade iz pedesetih itsl.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=559864#p559864:e3vgebch je napisao(la):
astrodule » Pet Avg 17, 2018 11:40 am[/url]":e3vgebch]Sve je do održavanja zgrade. Imaš zgrade od preko 50 godine koje su sjajne, a imaš i one koje smrde. Isto tako je i sa fasadom.

Nemojte se brinuti za cene, ima ko će to da plati.
Kliknite za proširenje...

Da, platiće onaj ko mora. Ipak je to čista PLJAČKA!
Šta to znači "sve je do održavanja"? Može da se okreči, dotera fasada, promene cevi i instalacije ali delimično. Ne može se to uraditi tako da bude kao novo.
Varaju narod, ali kako rade tako će ih stići!
Zgrade posle 50 god su realno za otpis, da se ne lažemo. Cene bi morale da idu mnogo dole, ako ćemo realno.
Opet kažem, ko od prevare živi, ne može dobru da se nada!
 
tom logikom, zašto bi neko plaćao sad ove cene za kvadrate ako će za 50 godina biti za otpis?
 
@Vladivoje @Mel I mene zanima isto!?

Verovatno i Empajer stejt bilding sa svojih skoro 90 leta treba srušiti.

A evo ga i i PC Ušće (CK) sa svojih preko 50 godina stoji i dalje i pored Tomahavka koji ga pogodiše.
 
Na temu, mene je uvek zanimalo koliko sredstava i vremena treba da se u zgradama zamene vitalni delovi infrastrukture, el. instalacije, glavne cevi itd. Kao i to, da li se prilikom projektovanja razmišlja o tome da će za 50, 100 god zgrdi biti potreban veliki servis.

Činjenica je da se prema stambenim, kao i inače životnom prostoru u Srbiji baš i ne odnosi s pažnjom i svešću o tome da nešto treba održavati kako bi trajalo.

Po germanskim teritorijama se mogu videti stare zgrade (istina, niže spratnosti) na kojima se primećuje komplet obnovljena stolarija, eksterni lift (dakle po projektu nigde nije bio planiran unutar zgrade), samim tim mi deluje da nije zgrada ostala ni na prvobitnim instalacijama.
 
Sve je pitanje koliko se isplati uloziti u neku zgradu da bi se vratila na projektovano stanje.
Posle 50 godina neulaganja, te sume su astronomske.
Jer kad treba da se zamene struja, vodoinstalacije, stolarija, fasada, da se sve to dovede na neki nivo energetske efikasnosti za 2018tu, i sve to to pod predpostavkom da zgrada nema porozitet u betonskoj strukturi (a toga ce biti sve vise i vise), postavlja se pitanje da li je ekonomski opravdano ulagati toliko para u njihovu rehabilitaiju.
A o tome ko ce da plati, pa drzava i grad svakako nece za zgrade koje nisu u njihovim zonama interesa. Grad ce to uciniti za drzavne institucije i zgrade pod zastitom kao i za zgrade koje se nalaze u centru tj za koje postoji tursiticki potencijal.
Za ove ostale na periferiji ce morati stanari sami da se snadju, a to cesto ostane na tome "kad skupimo pare sredicemo to, to i to", i naravno te pare se nikad ne skupe i tako ogroman broj zgrada beogradskog stambenog fonda polako propada i vrednost tih objekata sve vise opada.
 
Mišljenja sam da je prva stvar koja se mora promeniti strujne instalacije, tj, postaviti kablove većeg prečnika zbog mnogo više potrošača nego pre 50 godina.

Što se tiče vodovodnih cevi, ne znam šta kaže nauka, tj, koliko stare gusane cevi mogu da izdrže, ali mislim da se i one moraju zameniti plastikom.

Ostale stvari ne zahtevaju toliko velike radove i mogu se rešavati stan po stan.

Naravno, to je prilika da se sve naknadne instalacije dovedu u jednu veliku kanalicu (imamo primere da svaki distributer razvodi posebno instalaciju), ali sve je to zaista veliki posao.
 
Neprijatelj broj 1 svih zgrada i pogotovu onih sa armiranobetonskim kontruktivnim sistemom je vlaga.
Znaci to je apsolutni prioritet svih prioriteta da se sanira jer je to nesto sto utice na sve ostale komponente zgrade i direktno ugrozava sanitetske odnosno zdrastvene uslove stanovnika.
Takodje vlaga najbrze skracuje zivotni vek zgrade i dugorocno oslabljuje celokupnu statiku objekta.

Nazalost izolovati zgradu sto od atmosferskih uslova sto od geodezijskih hazarda spada medju najslkupje radove, mnogo skuplje od struje i vodoinstalacija.
 
Naravno da ne treba država da finansira to, ali svakako društvo ima interes u bezbednosti i sigurnosti, tako da neko povoljno kreditiranje vlasnicima stanova bi bilo od koristi i društvu i vlasnicima. Nešto slično postoji za povećanje en. efikasnosti, pojedini graadovi subvencionišu 50% cene radova. To bi trebalo da se vrati kroz manje zagađenje, ako ništa drugo.

Tako i u bezbednosti, povoljnim kreditima za rekonstrukcijum, uz masovan odziv i neku povoljniju cenu izvođenja svi dobijemo. Jer ako u starim zgradama zaređamo sa incidentima, izaćiće skuplje.

I vlasnici imaju interes da produže životni vek zgrade, povećaju cenu nekretnine, itd...
 
Ljudi u Srbij ne razmišljaju dugoročno, a još manje imaju osećaj za zajedničku imovinu. Nemamo tu društvenu svest razvijenu, plus što sve to košta, tako da ništa od toga.

Mogu samo da se nadam da se bar postojeće zgrade projektuju tako da se neće naruživati naknadnim klima uređajima, naknadnim ubacivanjem kanalica za razne instalacije i slično.

Evo, uzmimo primer klima uređaja. Na većini novih zgrada je ubačena klima samo u dnevnu sobu i predviđeno mesto na terasi za spoljnu jedinicu. Naravno, da taj uređaj ne može da "dobaci" i u preostale sobe, pa stanari moraju da postave novu spoljnu jedinicu na fasadu. Znači novo bušenje, provlačenje kablova i creva... Zar je toliki problem za svaku prostoriju predvideti mesto za klimu i pripremiti sve instalacije za potencijalnu ugradnju.

Da ne pričam o tome, da retko ko unapred razmišlja o utičnicama za klimu i ne planira utičnicu blizu plafona!?!?
 
Апсолутно сам уверен да ће 90% новоградње бити поразговано за 50 година - зграде су цмрљаве већ сад, тако да ће вероватно сада ови делови где се масовно гради имати фазе као у Америци где дођу и откупе цео крај, шта год ту било
 
Životni ili bolje radni, eksploatacioni vek zgrade zavisi najviše od stanara odnosno, održavanja.
 
Скоро сам добио занимљиву информацију - изолациони системи у новим зградама масовно задржавају влагу у унутрашњости, а сви знамо како се то завршава. Зато се неке старе зграде одлично држе док се ове новије распадају рекордном брзином
 
A koji to drze vlagu unutar zgrade ako nije tajna
 
100 godina za zgradu nije ništa. Posleratne zgrade su uglavnom rađene sa skeletnim sistemima gde su noseći elementi AB jezgra (stepeništa ili prostor za lift) i većina stubova unutar same zgrade i potpuno zaštićeni od vlage. A zgrade posle zemljotresa u BL i SK koje su radjene prema novim seizmičkim propisima su daleko sigurnije od onih predratnih. Ne znam ni jednu AB zgradu u civilizovanom svetu koja se srušila zbog toga što su joj istekli resursi. Tako da ako neko planira da kupi stan u zgradi od 50god nema razloga za brigu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=562473#p562473:1op42tzr je napisao(la):
tzoran1 » 27 Aug 2018 12:59 pm[/url]":1op42tzr]Nije Beograd nego Nis.
Koliko ovakvih opasnih delova fasada postoji u BG ?

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/da-se ... te/xy5kdh1
file.php
Kliknite za proširenje...

E ovo je problem vlage odnosno poroznosti betona koji sam spomenuo koji post iznad.
 
Pa gradjevinski inzenjer specijalizovan za statiku, ali problem je sto bi bilo potrebno kontrolosati na stotine zgrada, da ne kazem na hiljade sirom Srbije. A to je u nasim uslovima skoro pa nemoguce.
 
Pa da, morao bi da uđe u SVAKI stan i svaku zgradu spolja da pregleda (dronomna primer).

Ali mora se valjda nešto kontrolisati ili da čekamo da neko pogine?

Nisu u pitanju samo NBG zgrade. Fasade češće padaju pa centru.
 
Pa razlika izmedju zgrada u centru tj ako mislis na one stare kojima otpada fasada je ta sto njima otpada samo malter, dakle potencijalno mnogo manji rizikik ma da ni to nije za podcenjivanje jer neki delovi fasada mogu biti teski i par kilograma.
A u slucaju zgrada iz 60ih ovde imamo primer gde je jedan kompletan prefabrikovani element odpao a on ima nekoliko stotine kila.
Znaci velika je razlika jer je ovde sam konstruktivni sistem zgrade ugrozen.

Kao sto kazes, morao bi strucnjak da udje u svaki stan, da prekontrolise zasebno svaki spoj, svaku terasu, svaki deo gde ima cvor armature da proceni u kom je stanju, dali je istrulila ili nije, da li mora da se zameni ili ne( to je tek naucna fantastika).
 
Naravno, samo sam hteo da napomenem da niko ništa ne kontroliše. Činjenica je da je mnogoooo skupo da se to redovno kontroliše, a računica (kada izbacimo emocije) je da je za Grad jeftinije da isplati odštetu kada neko pogine ili se povredi nego da redovno kontroliše.

Da se podsetimo i jedne pesme

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=CcXUr5Kt9e8[/youtube]
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh