Šume i nacionalni parkovi u Srbiji
- Začetnik teme solecar
- Datum pokretanja
Aktivisti žele da zaustave seču hrastove šume, nadležni – neophodna za opstanak
Ekološki aktivisti i građani Bačke Palanke danima pokušavaju da zaustave seču stogodišnje hrastove šume, koja se prostire na devet hektara uz magistralni put ka Novom Sadu. Radnici "Vojvodinašuma" započeli su pre dva dana, kako navode, seču obnove koja je, kažu, neophodna da bi hrastova šuma opstala. Za aktiviste takav argument nije prihvatljiv, jer se plaše da će, umesto hrasta lužnjaka, u takozvanoj Polojskoj šumi, kao i na parcelama oko nje, ubuduće saditi klonska topola.
„Ne damo šumu“.
Danima se sa istom porukom okupljaju u Polojskoj šumi nadomak Bačke Palanke. Najpre da spreče najavljenu seču stabala starih 117 godina, a sada, kada je ona počela, da je zaustave.
Kako rasprava sa predstavnicima Vojvodinašuma nije dala rezultat, pozvana je policija. Tako su svi pozvani i da se legitimišu.
Uprkos tome što su građani ostali, motorne testere ponovo su zabrujale, ali samo na kratko. Na temperaturi u minusu, protivnici seče bili su istrajni.
„Ovo treba da bude upozorenje svim stanovnicima Srbije, kako se uništava jedan grad. Mi smo ogorčeni, oni su nama oteli naš identitet, posekli su parkove prirode prve, druge i treće kategorije, a mi ovde dobijamo neka prazna obećanja i obrazloženja“, kaže Goran Jatić iz Udruženja „Akvila“.
„Mi se pitamo zašto oni ovu šumu ne ostave, a hrast ne posade na parcelama pored, umesto klonske topole. Ova stara hrastova šuma predstavlja stanište brojnih zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta“, rekla je Stanislava Stanković iz Udruženja „Akvila“.
Orao belorepan, mišar, belovrata muharica, zaštićene vrste insekata, neke su od njih. Zato traže da seča stane, a da Pokrajinski zavod za zaštitu prirode na teren izađe i na proleće i utvrdi pravo stanje biodiverziteta. S druge strane, ako ne bude seče, ni hrasta za desetak godina neće biti, poruka je Vojvodinašuma, gde navode da sve rade u skladu sa planom za koji poseduju saglasnost nadležnih inspekcija i institucija.
Da je to oduvek i bio plan, a ne sadnja klonske tople, kao na parceli pored gde je zamenila stabla američkog jasena, navodi izvršni direktor Vojvodinašuma.
„Jedan jedini i osnovni razlog zašto se ova šuma seče jeste da bi se obnovila. I to sad možda zvuči čudno da neko nešto seče da bi ga obnovio, ali jako je važno da razumemo jednu stvar, da je šuma dostigla svoju zrelost i da je sama počela da odumire. Ovo je jedini način da budućim generacijama ostavimo hrastovu šumu na ovom mestu“, objašnjava Marko Marinković iz JP Vojvodinašume.
Od devet hektara šume, nakon seče obnove, ostaće, pojašnjava, svega 36 starih stabala kao biološki minimum. Ekološki aktivisti, s druge strane, traže da se Polojska šuma, kao deo ekološke mreže, proglasi zaštićenim prirodnim dobrom, te da se seča zaustavi dok nadležni takav zahtev ne razmotre.
izvor: N1
Ekološki aktivisti i građani Bačke Palanke danima pokušavaju da zaustave seču stogodišnje hrastove šume, koja se prostire na devet hektara uz magistralni put ka Novom Sadu. Radnici "Vojvodinašuma" započeli su pre dva dana, kako navode, seču obnove koja je, kažu, neophodna da bi hrastova šuma opstala. Za aktiviste takav argument nije prihvatljiv, jer se plaše da će, umesto hrasta lužnjaka, u takozvanoj Polojskoj šumi, kao i na parcelama oko nje, ubuduće saditi klonska topola.
„Ne damo šumu“.
Danima se sa istom porukom okupljaju u Polojskoj šumi nadomak Bačke Palanke. Najpre da spreče najavljenu seču stabala starih 117 godina, a sada, kada je ona počela, da je zaustave.
Kako rasprava sa predstavnicima Vojvodinašuma nije dala rezultat, pozvana je policija. Tako su svi pozvani i da se legitimišu.
Uprkos tome što su građani ostali, motorne testere ponovo su zabrujale, ali samo na kratko. Na temperaturi u minusu, protivnici seče bili su istrajni.
„Ovo treba da bude upozorenje svim stanovnicima Srbije, kako se uništava jedan grad. Mi smo ogorčeni, oni su nama oteli naš identitet, posekli su parkove prirode prve, druge i treće kategorije, a mi ovde dobijamo neka prazna obećanja i obrazloženja“, kaže Goran Jatić iz Udruženja „Akvila“.
„Mi se pitamo zašto oni ovu šumu ne ostave, a hrast ne posade na parcelama pored, umesto klonske topole. Ova stara hrastova šuma predstavlja stanište brojnih zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta“, rekla je Stanislava Stanković iz Udruženja „Akvila“.
Orao belorepan, mišar, belovrata muharica, zaštićene vrste insekata, neke su od njih. Zato traže da seča stane, a da Pokrajinski zavod za zaštitu prirode na teren izađe i na proleće i utvrdi pravo stanje biodiverziteta. S druge strane, ako ne bude seče, ni hrasta za desetak godina neće biti, poruka je Vojvodinašuma, gde navode da sve rade u skladu sa planom za koji poseduju saglasnost nadležnih inspekcija i institucija.
Da je to oduvek i bio plan, a ne sadnja klonske tople, kao na parceli pored gde je zamenila stabla američkog jasena, navodi izvršni direktor Vojvodinašuma.
„Jedan jedini i osnovni razlog zašto se ova šuma seče jeste da bi se obnovila. I to sad možda zvuči čudno da neko nešto seče da bi ga obnovio, ali jako je važno da razumemo jednu stvar, da je šuma dostigla svoju zrelost i da je sama počela da odumire. Ovo je jedini način da budućim generacijama ostavimo hrastovu šumu na ovom mestu“, objašnjava Marko Marinković iz JP Vojvodinašume.
Od devet hektara šume, nakon seče obnove, ostaće, pojašnjava, svega 36 starih stabala kao biološki minimum. Ekološki aktivisti, s druge strane, traže da se Polojska šuma, kao deo ekološke mreže, proglasi zaštićenim prirodnim dobrom, te da se seča zaustavi dok nadležni takav zahtev ne razmotre.
izvor: N1
Jedina prašuma u Srbiji – pravi skiveni biser
Da bajke postoje, a sa njima i začarane prašume neopisive lepote, poverovaćete nakon što upoznate jedinu prašumu u Srbiji. Ispod Kučajskog neba, na 37 hektara, krije se prava oaza netaknutog mira i strogi rezervat prirode I kategorije pod zaštitom države.
Reč je o jedinoj srpskoj prašumi u kojoj vladaju samo pravila koja je priroda propisala. Njih tri veka, a možda i duže, ljudi nisu prekršili. Rezultat je, naravno, očaravajuć.
Zaštitini znak ovog prirodnog blaga istočne Srbije predstavljaju stoletna stabla bukve koja ovde rastu duže od 350 godina. Impresivnom visinom koja dostiže i do 45 metara i raskošnim zelenim krošnjama, ova stabla Vinatovači daju poseban šarm i lepotu, pišu na sajtu serbia.com.
Pored fascinatnog zelenila koje odmara oči, u jedinoj prašumi u Srbiji naići ćete i na raznoliko biljno rastinje i divljač. Ne smemo da zaboravimo ni umirujuće zvuke leve pritoke reke Resave – potok Vinatovac. Njegovo žuborenje i savršeno čist vazduh odvešće vas u neku drugu dimenziju, onu u kojoj je priroda prepuštena samoj sebi.
Ono što je, takođe, karakteristično za ovaj nestvarni raj na zemlji jeste da ovde ne samo da nije posečeno nijedno stablo već ni odneto ili pomereno. Jednostavno, kad neko drvo padne pod uticajem snega, vetra ili od starosti, ostaje u prašumi, ne dira se. A to znači: potpuno očuvana priroda, bez i najmanje ljudske intervencije.
Specifičan prirodni rezervat mračne bukove šume nalazi se na nadmorskoj visini od 640 do 800 metara i još uvek predstavlja skriveni dragulj koji nije poznat široj javnosti. Zbog toga je jedinstveno iskustvo i neponovljiva avantura šetati područjem netaknute prirode uz veliku napomenu – da ne uništavamo i čuvamo naša prirodna bogatstva!
A ako vas put nanese u te krajeve, obiđite i mesto gde se prepliću bogata istorija, kultura i fascinantna netaknuta priroda Resavskog okruga – Despotovac. Istražite i Resavsku pećinu, čija se starost procenjuje na oko 80 miliona godina i čiji ukrasi važe za najlepše u regionu. Možete i da uživate u lepoti i veličanstvenosti pravog bisera srpske srednjovekovne kulture – manastiru Manasija.
izvor: Nova S
Da bajke postoje, a sa njima i začarane prašume neopisive lepote, poverovaćete nakon što upoznate jedinu prašumu u Srbiji. Ispod Kučajskog neba, na 37 hektara, krije se prava oaza netaknutog mira i strogi rezervat prirode I kategorije pod zaštitom države.
Reč je o jedinoj srpskoj prašumi u kojoj vladaju samo pravila koja je priroda propisala. Njih tri veka, a možda i duže, ljudi nisu prekršili. Rezultat je, naravno, očaravajuć.
Zaštitini znak ovog prirodnog blaga istočne Srbije predstavljaju stoletna stabla bukve koja ovde rastu duže od 350 godina. Impresivnom visinom koja dostiže i do 45 metara i raskošnim zelenim krošnjama, ova stabla Vinatovači daju poseban šarm i lepotu, pišu na sajtu serbia.com.
Pored fascinatnog zelenila koje odmara oči, u jedinoj prašumi u Srbiji naići ćete i na raznoliko biljno rastinje i divljač. Ne smemo da zaboravimo ni umirujuće zvuke leve pritoke reke Resave – potok Vinatovac. Njegovo žuborenje i savršeno čist vazduh odvešće vas u neku drugu dimenziju, onu u kojoj je priroda prepuštena samoj sebi.
Ono što je, takođe, karakteristično za ovaj nestvarni raj na zemlji jeste da ovde ne samo da nije posečeno nijedno stablo već ni odneto ili pomereno. Jednostavno, kad neko drvo padne pod uticajem snega, vetra ili od starosti, ostaje u prašumi, ne dira se. A to znači: potpuno očuvana priroda, bez i najmanje ljudske intervencije.
Specifičan prirodni rezervat mračne bukove šume nalazi se na nadmorskoj visini od 640 do 800 metara i još uvek predstavlja skriveni dragulj koji nije poznat široj javnosti. Zbog toga je jedinstveno iskustvo i neponovljiva avantura šetati područjem netaknute prirode uz veliku napomenu – da ne uništavamo i čuvamo naša prirodna bogatstva!
A ako vas put nanese u te krajeve, obiđite i mesto gde se prepliću bogata istorija, kultura i fascinantna netaknuta priroda Resavskog okruga – Despotovac. Istražite i Resavsku pećinu, čija se starost procenjuje na oko 80 miliona godina i čiji ukrasi važe za najlepše u regionu. Možete i da uživate u lepoti i veličanstvenosti pravog bisera srpske srednjovekovne kulture – manastiru Manasija.
izvor: Nova S
dr strangelove
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.03.2008.
- Poruke
- 1.623
- Pohvaljen
- 10.411
Da šume bude više. Da se lepše diše!
SBB fondacija započinje veliku akciju pošumljavanja
SBB fondacija, u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, poziva sve zainteresovane lokalne samouprave, upravljače zaštićenih područja, udruženja građana i druga pravna lica koja se bave zaštitom životne sredine, da prijave lokacije za pošumljavanje najmanje 500, pa do nekoliko hiljada stabala, u gradovima i okolini.
Akcija pošumljavanja počinje tokom novembra širom Srbije, u okviru projekta SBB fondacije „Ne prljaj. Nemaš izgovor“.
Zašto je važno da svi zajedno učestvujemo u projektu?
Trenutna pošumljenost naše zemlje je oko 30% i za uspešnu borbu u zaštiti životne sredine do 2030. godine treba nam minimum 40%, koliko iznosi evropski prosek.
Samo zajedno možemo da smanjimo negativne efekte klimatskih promena
Samo zajedno obezbedićemo čistiji vazduh
Samo zajedno možemo da sprečimo nestanak staništa ugroženih vrsta
Samo zajedno sačuvaćemo prirodu za buduće generacije
Potrebno je da kandidati nabave dozvolu za sadnju na lokaciji koju žele da pošumljavaju, mehanizaciju i ljude koji će učestvovati u sađenju, prijave se do 11. oktobra u 16 časova i POPUNE FORMULAR na sajtu SBB fondacije. Jedan kandidat može da prijavi i više lokacija za pošumljavanje.
SBB fondacija će zajedno sa stručnjacima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, odabrati pobednike, vrste drveća prema terenu i broj sadnica.
Hajde da dišemo punim plućima! Tri, četiri – sadimo!
izvor: SBB
SBB fondacija započinje veliku akciju pošumljavanja
SBB fondacija, u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, poziva sve zainteresovane lokalne samouprave, upravljače zaštićenih područja, udruženja građana i druga pravna lica koja se bave zaštitom životne sredine, da prijave lokacije za pošumljavanje najmanje 500, pa do nekoliko hiljada stabala, u gradovima i okolini.
Akcija pošumljavanja počinje tokom novembra širom Srbije, u okviru projekta SBB fondacije „Ne prljaj. Nemaš izgovor“.
Zašto je važno da svi zajedno učestvujemo u projektu?
Trenutna pošumljenost naše zemlje je oko 30% i za uspešnu borbu u zaštiti životne sredine do 2030. godine treba nam minimum 40%, koliko iznosi evropski prosek.
Samo zajedno možemo da smanjimo negativne efekte klimatskih promena
Samo zajedno obezbedićemo čistiji vazduh
Samo zajedno možemo da sprečimo nestanak staništa ugroženih vrsta
Samo zajedno sačuvaćemo prirodu za buduće generacije
Potrebno je da kandidati nabave dozvolu za sadnju na lokaciji koju žele da pošumljavaju, mehanizaciju i ljude koji će učestvovati u sađenju, prijave se do 11. oktobra u 16 časova i POPUNE FORMULAR na sajtu SBB fondacije. Jedan kandidat može da prijavi i više lokacija za pošumljavanje.
SBB fondacija će zajedno sa stručnjacima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, odabrati pobednike, vrste drveća prema terenu i broj sadnica.
Hajde da dišemo punim plućima! Tri, četiri – sadimo!
izvor: SBB
astrodule
Professional
Osoba je v.d. direktora Nacionalni park Đerdap
Ova vest je bukvalno slika i prilika naših javnih preduzeća.
Direktor Nacionalnog parka Đerdap uhapšen zbog zloupotreba
V.d. direktora Nacionalni park Đerdap Lazar Mitrović uhapšen zbog sumnje da je izvršio više krivičnih dela zloupotreba.
rs.n1info.com
Traže se imena za pet bizona na Fruškoj gori, glasanje sledeće nedelje
Jedan mužjak i četiri ženke evropskog bizona, poreklom iz Poljske, 29. marta stigli su u Nacionalni park Fruška gora. Nacionalni park je pozvao građane da se na Fejsbuk profilu parka izjasne o predlozima imena za pet bizona.
Kako je naveo direktor Nacionalnog parka Fruška gora Radoslav Krunić, bizoni su sada u četrdesetodnevnom periodu karantina i adaptacije, nakon čega će građani moći da ih vide uživo.
„Ma koliko građani žele što pre da ih vide, prateći uputstva i preporuke svetskih stručnjaka za evropske bizone, kao i propise veterinarske inspekcije, neophodno je ispoštovati period karantina i adaptacije bizona“, napominje Branka Bogavac PR NP Fruška gora, i dodaje – „ako smo čekali 5 godina na njihov dolazak možemo se strpiti još mesec dana pružajući im neophodan mir za upoznavanje sa njihovim novim domom na Fruškoj gori“, navodi se na sajtu parka.
Izbor imena za pet jedinki bizona počinje sledeće nedelje i njih će birati građani Srbije, kao i svi zainteresovani. Uži izbor imena napravila su deca predškolskog uzrasta iz Srbije, Španije i Poljske, navedeno je na Fejsbuku.
Traže se imena za pet bizona na Fruškoj gori, glasanje sledeće nedelje
Jedan mužjak i četiri ženke evropskog bizona, poreklom iz Poljske, 29. marta stigli su u Nacionalni park Fruška gora. Nacionalni park je pozvao građane da se na Fejsbuk profilu parka izjasne o predlozima imena za pet bizona.
rs.n1info.com
Da ne bude posle da neki nisu znali. 
n1info.rs
Na Fruškoj gori gradiće se vidikovac sa krstom i vinskim lagumom
Opština Irig raspisala je javnu nabavku za izradu projektno-tehničke dokumentacije izgradnje vidikovca sa vinskim lagumom.
n1info.rs
Požar u nacionalnom parku kod Žagubice se širi, vatrogasci gase vatru širom Srbije (VIDEO)
Najveći požari su trenutno u podnožju vrha Vidlič na Staroj Planini, u opštinama Dimitrovgrad i Pirot, rekao je Luka Čaušić.
n1info.rs
Bolesna stabla uzimaju svoj danak: Oko 30 hektara šume osušeno na Kopaoniku
Sušenje smrče u Nacionalnom parku Kopaonik, pokazuje, kažu stručnjaci, da smo u ozbiljnom problemu da sačuvamo šume.
n1info.rs
Šume na Balkanu – gde ima najviše šuma i u kakvom su stanju?
Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora - gde ima najviše šuma i u kakvom su stanju? Kako se ove zemlje bore sa svim onim što preti šumama: štetočinama, bolestima, sušom, požarima, nepogama i klimatskim promenama?
Srbija je do 2020. trebalo da ima stepen šumovitosti od 41,4 odsto, ali je postignuto samo 29,1 odsto – glase podaci Državne revizorske institucije od pre tri godine, piše DW. U istom izveštaju je navedeno da je samo bespravnom sečom šuma uništeno skoro 88.000 kubnih metara, što čini štetu od skoro pola milijarde dinara.
Međutim, šume stradaju i od vremenskih nepogoda i sve izraženijih klimatskih ekstrema. Prošle godine, dve velike oluje unišitile su kulture topole na više od 1500 hektara, i hrasta lužnjaka na preko 10.000 hektara u šumama Vojvodine.
Prof. dr Milan Medarević kaže da je jak olujni vetar uticao na stradanje i mlađeg i zrelijeg drveća i da će negativne posledice biti dugoročne, a sanacija oštećenih šuma će trajati i do 2029. godine.
S druge strane, na jugu Srbije, u Nacionalnom parku Kopaonik, sušenje smrča je višegodišnji problem, primećeno je još 2012.Taj problem je vidljiv i u Nacionalnom parku Tara i na planinama Golija i Zlatar. Ove godine, samo na Kopaoniku je šteta od sušenja šuma srmče procenjena na 12.462 kubna metra, ističe prof. dr Medarević.
„S obzirom na sušu u leto 2024. tek se očekuje negativna reakcija šume na toplotni stres 2025. Oslabljen imunitet stabala usled toplotnog stresa stvara najpogodnije tlo za rojenje podkornjaka na smrči koji inteziviraju proces sušenja“, kaže prof. Medarević.
„Očekivani efekti klimatskih promena na dugi rok su drugačija prostorna raspodela šumske vegetacije, moguće nestajanje ili pojava novih tipova šumskih zajednica, promena gustoće populacije određenih vrsta drveća, promena šumskih ekosistema, ekološke stabilnosti i zdravstvenog stanja, kao i produženje vegetacionog perioda i nedostatak vlage u zemljištu koja može imati štetne posledice na osetljive vrste drveća poput obične jele i hrasta lužnjaka“, objašnjava on.
Profesor Medarević smatra da je neophodno intezivirati gazdovanje postojećim šumama, podizanje novih šuma, kao i da je osnovno rešenje u učenju i menjanju navika, ali i prirodi bliskom gazdovanju šumama.
„Rešenje je i u udruživanju u odnosu na štetne pojave i rizika na regionalnom nivou, korišćenje već poznatih iskustava u evropskom okruženju i šire. Srbija još uvek ima značajne površine neobraslog šumskog zemljišta koje se time racionalno ne koristi“.
U JP „Srbijašume“ koje gazduju šumama u Srbiji kažu da brojni štetni organizmi poput potkornjaka, štetnih gljiva i patogena, ekosistemima nanose velike štete u četinarskim šumama, dok su u lišćarskim šumama to tzv. insekti defolijatori. Oni kao prirodni neprijatelji, u normalnim uslovima održavaju prirodnu ravnotežu šumskog ekosistema, ali kada iz bilo kog razloga ravnoteža postane labilna, dolazi do prenamnoženja i do velike štete po šumske ekosisteme.
U ovom javnom preduzeću su u prethodnom periodu su kažu, sanirali oštećene površine, uklanjali oštećena i zaražena stabla, a tamo gde je to bilo potrebno, obnavljali šumu. Situaciju i dalje kontinuirano prate, kažu oni za DW.
Ističu i pojavu novijih bolesti na topolama koje su prvi put uočene u leto 2018. u Banatu gde se progresivno širila bolest koja prouzrokuje nekrozu, rak rane na kori i sušenje stabala, a jedini način borbe je uklanjanje i spaljivanje svih zaraženih stabala sa simptomima oboljenja.
Kada je reč o sađenju novih stabala ili novih šuma, nadležne institucije se već bave istraživanjem, kaže Boris Ivanović, rukovodilac Službe za semenarstvo i rasadnišku proizvodnju u JP „Srbijašume“, ali ističe da podizati nove šume novim vrstama drveća ne može i ne sme da bude trenutak inspiracije, ni slepo praćenje trendova.
„Vreme potrebno da se nešto stvarno sazna i da se može sa dovoljnom sigurnošću znati kako neka vrsta utiče na šumski ekosistem je veliko i prevazilazi ljudski vek, i ne možemo da sigurnošću da govorimo o tome dok ne prođe bar nekoliko ciklusa rasta, razvoja i obnavljanja. Svakako, nije dobro unositi nove alohtone vrste drveća u naše šume. Najčešće su to invanzivne vrste, njihovo dalje širenje je nekontrolisano, sa sobom nose i neke nove, nama nepoznate patogene i predstavljaju veliku pretnju autohtonim vrstama“, kaže Ivanović.
Dodaje da za potrebe sadnje novih šuma u ovom preduzeću proizvode šumski sadni materijal, između 7. i 8. miliona sadnica godišnje, a da oni sami zasade između 2.5 i 3. miliona sadnica autohtonih vrsta i lišćarskog i četinarskog drveća.
Crna Gora jedna je od najšumovitijih zemalja Evrope sa čak 70 odsto teritorije pod šumama.
Ranko Kankaraš iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore za DW kaže da i oni imaju problem sa sušenjem šuma, ali da su im šumski požari najveća pretnja.
„Petina crnogorskih šuma podložna je raznim oblicima degradacije. Crna Gora nema problem sa stabilnošću visokih prirodnih šuma, već su degradacioni procesi najčešći u izdanačkim sastojinama koje pokrivaju primorski i središnji deo države. Klimatske promene su svakako jedan od primarnih uzročnika, a njihov uticaj se ogleda u tome da slabe životne uslove za razvoj biljaka i šumskog drveća“, objašnjava Kankaraš.
Još jedna razlika u odnosu na Srbiju je što u crnogorskim šumama nema novih bolesti u odnosu na do sada uobičajene. Takođe, nemaju potrebu za sadnjom šuma na novim površinama.
„Usled migracija stanovništva sa severa Crne Gore i depopulacije ruralnih područja, dolazi do prirodnih procesa zarastanja poljoprivrednih površina i pašnjaka i podizanja novih šuma“, kaže Kankaraš iz crnogorskog ministarstva.
On takođe ističe da Crna Gora nije zadovoljna gazdovanjem svojim šumama, te da su zbog toga promenili koncept i donet je Novi zakon o šumama koji će više negovati šume i uzgojne mere, i samim tim dovesti do toga da stabilnost šuma bude uvećana, a šume otpornije na klimatske promene.
U BiH, situacija je slična Srbiji, ali sa znatno većim stepenom šumovitosti – 53 odsto. Suše se šume smrče, a ugrožene su i šume hrasta. Osnovni razlog za to su bolesti i štetočine, ali i požari, olujni vetrovi i suše, kaže prof. dr Zoran Govedar sa Šumarkog fakuteta u Banja Luci. Ipak, ističe on, da je procenat bolesnih šuma relativno mali.
Među novim bolestima je međutim, primećeno više vrsta, a zahvaćeno je mahom lišćarsko drveće – kesten, hrast, vrbe, topola i jasen koji se smatra jednom od najugroženijih vrsta u Evropi.
„Parazitna gljiva poreklom iz Kine uzročnk je veoma intenzivnog oboljenja jasena. Izaziva njegovo sušenje i bukvalno pretvaranje drveta u prašinu. Prisutna je u mnogim državama srednje Evrope i Skandinavije, a u BiH je prvi put utvrđena 2009.“, kaže prof. Govedar.
Prema njegovim rečima, u slučaju sađenja novih šuma one moraju biti otpornije na ekstremne klimatske poremećaje i da se osnivaju sa vrstama koje prema svojim biološkim osobinama odgovaraju datim uslovima.
„Takve aktivnosti bi pozitivno uticale da se u perspektivi šume lakše prilagode različitim scenarijima klimatskih promena, postale bi otpornije i stabilnije u odnosu na negativne uticaje biotičke i abiotičke prirode“, smatra dr Govedar.
Šume na Balkanu - gde ima najviše šuma i u kakvom su stanju?
Kako se zemlje Balkana bore sa svim onim što preti šumama: štetočinama, bolestima, sušom, požarima, nepogama i klimatskim promenama?
n1info.rs
ЗЛАТНИ БОР СЕ ВРАТИО ЗЛАТИБОРУ: Тим љубитеља природе почео сађење првих 800 садница четинара по коме је наша позната планина добила име
СПАСИЛАЧКУ акцију "позлаћивања" Златибора младим златним боровима волонтери удружења "Дискавер Сербија" (Discover Serbia) почели су у последњи час, јер су у целој нашој држави остала само четири стабла племенитог дрвета по коме је цела једна планина добила име!
www.novosti.rs