Štampani mediji
- Začetnik teme GOJE
- Datum pokretanja
Ja koliko sam upoznat, najavljeno je da će se ovih dana ponovo pojaviti u prodaji. Evo i njihovog sajta:
http://www.borba.rs/
http://www.borba.rs/
Dakle, posto se na gradskim vestima razvila diskusija o dnevnim novinama, mislim da je red da se nastavi ovde.
"Politika" - jeste konzervativna, ali su u pitanju najbolje novine u Srbiji. Istina je da su furali jedno vreme tvrde DSS stavove, ali uvek su bili bliski vlasti i verujem da ce se u narednih meseci primetiti skretanje njihove uredjicvacke politike ulevo. Od 2000. Politika se vidno reformisala, imaju najsiri spektar tekstova i najsiri spektar misljenja iznesenih u njima.
Od dnevinih novina izdvojio bih i "Danas" koi se medjutim pozicionirao kao liberalni dnevnik sa malim tirazom.
"Borba" je novi list i jos se ne zna na sta se to da lici. Po carsiji se suska da ce politicki biti bliske LDP-u.
E sad, pominjanje "cuprije" u Politikinom tekstu o mostu na Adi. Kada pisete tekst o jednom konkretnom objektu, u ovom slucaju mostu, pozeljno je nekada da upotrebite sinonim da razbijete monotnoiju u tekstu zbog silnog pominjanja reci "most". Termin cuprija jeste arhaizam, ali je najpogodniji kao substitut.
"Politika" - jeste konzervativna, ali su u pitanju najbolje novine u Srbiji. Istina je da su furali jedno vreme tvrde DSS stavove, ali uvek su bili bliski vlasti i verujem da ce se u narednih meseci primetiti skretanje njihove uredjicvacke politike ulevo. Od 2000. Politika se vidno reformisala, imaju najsiri spektar tekstova i najsiri spektar misljenja iznesenih u njima.
Od dnevinih novina izdvojio bih i "Danas" koi se medjutim pozicionirao kao liberalni dnevnik sa malim tirazom.
"Borba" je novi list i jos se ne zna na sta se to da lici. Po carsiji se suska da ce politicki biti bliske LDP-u.
E sad, pominjanje "cuprije" u Politikinom tekstu o mostu na Adi. Kada pisete tekst o jednom konkretnom objektu, u ovom slucaju mostu, pozeljno je nekada da upotrebite sinonim da razbijete monotnoiju u tekstu zbog silnog pominjanja reci "most". Termin cuprija jeste arhaizam, ali je najpogodniji kao substitut.
Ambassador
Advanced
Politiku sada uređuje Bujošević, ali promena će verovatno da se desi vremenom. On me malko živcira, ali je u principu vrlo ok.
Da, Danas je dobar, volim ih, ali, opet.. Mnogo im novinara odlazi (ove godine ih je zadesila tragedija da im je nekoliko novinara umrlo ili poginulo), kubure sa parama, Grujica Spasović je još onda otišao za ambasadora u BiH, došao Mihal Ramač, koji je OK, ali setimo se epizode donošenja Ustava, kad se pojavljivao na televiziji i potpisivao sa Mihajlo Ramač, intervju sa Koštunicom itd... Novine sa koijma sam počeo, krajem osnovne škole čitao deo Beograd, a od marta 2003. počeo da ih kupujem svakodnevno.
I naravno Corax.
A ako hoćete ozbiljne, ozbiljne novine - Republika, jes da izlaze svake prestupne i nemaju rubriku o Beogradu, ali nađe se tu i tamo po neki članak o urbanom prostoru, gradskoj sredini, itsl.
Što se tiče "LDP glasila" - www.e-novine.net, uređuje Petar Luković. Znaju da budu zabavne. Tačno ono što nam nedostaje na novinarskom nebu, jedan liberalan tabloid. Mada, opet, i nije tabloid, tekstovi su dosta veliki. Kontam da je možda Borba pokušaj da se tako nešto popuni, ali ono kako je najavljuju - sumnjam.
Da, Danas je dobar, volim ih, ali, opet.. Mnogo im novinara odlazi (ove godine ih je zadesila tragedija da im je nekoliko novinara umrlo ili poginulo), kubure sa parama, Grujica Spasović je još onda otišao za ambasadora u BiH, došao Mihal Ramač, koji je OK, ali setimo se epizode donošenja Ustava, kad se pojavljivao na televiziji i potpisivao sa Mihajlo Ramač, intervju sa Koštunicom itd... Novine sa koijma sam počeo, krajem osnovne škole čitao deo Beograd, a od marta 2003. počeo da ih kupujem svakodnevno.
I naravno Corax. A ako hoćete ozbiljne, ozbiljne novine - Republika, jes da izlaze svake prestupne i nemaju rubriku o Beogradu, ali nađe se tu i tamo po neki članak o urbanom prostoru, gradskoj sredini, itsl.
Što se tiče "LDP glasila" - www.e-novine.net, uređuje Petar Luković. Znaju da budu zabavne. Tačno ono što nam nedostaje na novinarskom nebu, jedan liberalan tabloid. Mada, opet, i nije tabloid, tekstovi su dosta veliki. Kontam da je možda Borba pokušaj da se tako nešto popuni, ali ono kako je najavljuju - sumnjam.
Ambassador
Advanced
Fala. 
U pravu si, Ambasadore. E-novine su klasično LDP glasilo - pristrasno i ostrašćeno. Naročito od kada je Pera Luković (moralna gromada i direktor Pinka za BiH) zamenio prvog urednika Srđana Kusovca, koji je naivno verovao da vlasnik Boris Popović (Sin Vesne Pešić i Srđe Popovića) želi da napravi srpski pandan izuzetno uspešnom portalu Index.hr. Naravno, svako ima pravo da za svoje pare radi šta hoće, ali kada sada posetite ovaj sajt imate osećaj da je reč o faličnom bosanskom loncu: ima svega i svačega, pre svega iz same BiH, ali nema ukusa. Davno je Pera Luković izgubio osobine zbog kojih smo ga obožavali. Čak i pokušaj da bude zanimljiv sa fotkama obnaženih lepotica predstavlja samo bezuspešni eho njegove legendarne rubrike "Moja žena, moj šampion" od pre četvrt veka u magazinu Duga.
:kafa:
:kafa:
Iako ih u poslednje vreme retko citam, meni je Danas najobjektivniji list u nasoj zemlji. Priznajem da cesce odlazim na stranice ovih koje si pomenuo, ali ako znas koga podrzavaju onda gotovo mozes i da ocenis sta je objektivno, a sta mozda ne.shmeksi":3kjxmruw je napisao(la):
edit: Izvinjavam se, tek sad videh poslednji post u vezi skretanja sa teme.
Ambassador
Advanced
Ne znam Peru Lukovića iz Duge i davnih dana, znam samo da je bio najbolji urednik Vremena, i da je (imao?) osećaja za vest. Sada, ne bih išao toliko daleko u tako lakoj generalizaciji. Ali da ima ostrašćenih i pristrasnih stvari je neosporno, međutim ima i zaista zanimljivih, kvalitetnih i dobrih. Uostalom, pošto je očigledno jedino to što pali u Srbiji, jbga.sizif":14di4zm6 je napisao(la):
eidt: Zapravo sve to sam samo čuo, iz vrlo poverljivih izvora.
Takođe, mnoge ružne stvari koje su se desile posle 2000, ne treba ih opravdavati, ali makar razumeti.edit v1.1: Sve to o Lukoviću iz starih dana, Vreme, Duga, Skandi erotika, ili kakoveć...
bigvlada
Advanced
slažem se za Danas, još dok sa se bavio pressclippingom, nepodeljeno je mišljenje da su to najobjektivnije novine. Kod njih je problem arhaičan grafički dizajn, uvek mi treba puno vremena da se snađem. Bilo bi lepo da pregledaju kao se to radi napolju i da nešto od toga primene.
Što se tiče njihovog novg sajta to je definitivno korak napred, ima jako kvalitetnih članaka, ali ima i propusta, verujem prevashodno zbog neiskustva. Očigledna je namera da se pokupe dobre stvari sa sajta Blica (koji je po mom mišljenju najbolje odradio sajt od svih štampanih medija - jedina greška je što im se dešava da se stranice ponekada ne osvežavaju svaki dan, pa to morate ručno da radite).
Danas ovde pravi grešku što su im linkovi rubrika horizontalni što je možda ok za štampu ali ne i za Internet. Druga mana je što su pojedini linkovi grupisani. Ne osvežavaju vesti često kao Blic a ni ne bave se preterano popularisanjem sajta, jer se retko dešava da neki članak komentarišu više od tri osobe, i to uglavnom par redovnih ostrašćenih DSS/SRS-ovaca iz dijaspore.
Ne gledaju kao im izgleda članak kada ga postave, ili im ne radi spell checker jer se u svakom članku dešava da su reči podeljene po nekoj čudnoj logici.
Nemaju rubriku vezanu za nauku i tehnologiju (ovo je mana svih domaćih medija, beže od nauke kao đavo od krsta), uporedite to sa bilo kojom štampanom novinom koja pretenduje da bude ozbiljna.
Što se tiče njihovog novg sajta to je definitivno korak napred, ima jako kvalitetnih članaka, ali ima i propusta, verujem prevashodno zbog neiskustva. Očigledna je namera da se pokupe dobre stvari sa sajta Blica (koji je po mom mišljenju najbolje odradio sajt od svih štampanih medija - jedina greška je što im se dešava da se stranice ponekada ne osvežavaju svaki dan, pa to morate ručno da radite).
Danas ovde pravi grešku što su im linkovi rubrika horizontalni što je možda ok za štampu ali ne i za Internet. Druga mana je što su pojedini linkovi grupisani. Ne osvežavaju vesti često kao Blic a ni ne bave se preterano popularisanjem sajta, jer se retko dešava da neki članak komentarišu više od tri osobe, i to uglavnom par redovnih ostrašćenih DSS/SRS-ovaca iz dijaspore.
Ne gledaju kao im izgleda članak kada ga postave, ili im ne radi spell checker jer se u svakom članku dešava da su reči podeljene po nekoj čudnoj logici.
Nemaju rubriku vezanu za nauku i tehnologiju (ovo je mana svih domaćih medija, beže od nauke kao đavo od krsta), uporedite to sa bilo kojom štampanom novinom koja pretenduje da bude ozbiljna.
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.423
- Pohvaljen
- 8.241
Nisam preterani ljubitelj FB-a ali ovaj tekst mi je na neki subtilan način (bespotrebno) zlonameran, mogli su ozbiljnije da pristupe temi
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zavisnici-od-Fejsbuka-sustigli-igrache-igrica.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Zavisnici-od-Fejsbuka-sustigli-igrache-igrica.sr.html
bigvlada
Advanced
Ovo se ono što se zove plaćeni članak. 
Ja Facebook ne podnosim, ali je članak krajnje tendenciozan. Najlakše je za asocijalnu i nasilnu omladinu okriviti socijalne mreže, igrice (u ranijem periodu video i tv) umesto glavnih krivaca - loših roditelja. Ako niste sposobni da budete roditelj, nemojte praviti decu samo štosa radi.
Dotična klinika se u medijima na krajnje bezobrazan način odnosi prema tehnički pismenom delu populacije. Gledao sam jednu emisiju gde je gostovao neko iz te klinike. Po njima, ispada da svako ko u ovoj zemlji koristi internet isti kao pojedini ekstremni slučajevi u Koreji (igranje po 70 sati bez prestanka, ubistva zbog igara itd...). Ono što ne navode je da Južna Koreja ima 49.000.000 stanovnika, tako da je procenat onih kojima stvarno treba pomoć mizeran. Mi nismo toliko zaluđeni (uglavnom zbog tehnološke inferiornosti), a i stanovnika imamo oko sedam puta manje, tako da se dovodi u pitanje svrsishodnost postojanja takve ustanove kod nas.
Kao što sam već rekao, kvalitet članaka u Politici = :blah:
Ja Facebook ne podnosim, ali je članak krajnje tendenciozan. Najlakše je za asocijalnu i nasilnu omladinu okriviti socijalne mreže, igrice (u ranijem periodu video i tv) umesto glavnih krivaca - loših roditelja. Ako niste sposobni da budete roditelj, nemojte praviti decu samo štosa radi.
Dotična klinika se u medijima na krajnje bezobrazan način odnosi prema tehnički pismenom delu populacije. Gledao sam jednu emisiju gde je gostovao neko iz te klinike. Po njima, ispada da svako ko u ovoj zemlji koristi internet isti kao pojedini ekstremni slučajevi u Koreji (igranje po 70 sati bez prestanka, ubistva zbog igara itd...). Ono što ne navode je da Južna Koreja ima 49.000.000 stanovnika, tako da je procenat onih kojima stvarno treba pomoć mizeran. Mi nismo toliko zaluđeni (uglavnom zbog tehnološke inferiornosti), a i stanovnika imamo oko sedam puta manje, tako da se dovodi u pitanje svrsishodnost postojanja takve ustanove kod nas.
Kao što sam već rekao, kvalitet članaka u Politici = :blah:
Ambassador
Advanced
Eh, da su roditelji krivi, lako bi smo. Jednostavno - problem je u čitavom sistemu.bigvlada":34ruqwxs je napisao(la):
A i biće još gore, jer se nadolazeće generacije hrane na udžbenicima i kulturom koja je, pa recimo samo koja je.. Ono što se sada dešava u Zagrebu, to bismo mogli mi uskoro da očekujemo. (Ne mislim konkretno na "velika" ubistva, već na "male" stvari koje čine nove generacije.) [Ono što me je zaprepastilo kada sam ovde pričao sa nekim ljudima iz Zagreba je da ispada da je Zagreb danas mnogo nebezbedniji grad od Beograda.] Sistem koji može da pruži samo jednu stvar - nasilje.Interesantno je da se i u razvijenim zemljama poput Nemcke krivica za neka nasilja medju mladim ljudima svaljuje na video igre i filmove. Iako to ima uticaja na mladez to nije ni jedan promil onoga koliki uticaj ima upravo ono sto je Ambassador naveo - sistem, sto bi znacilo skola, udzbenici, mediji (preko kojih isti ti politicari koji trube o nasilnim igrama i filmovima pune glave tih mladih ljudi sranjima) i naravno roditelji u svakom slucaju. Kao primer bih naveo MTV koji je u moje vreme bio vredan gledanja sa jako interesantnim programom i emisijama, kao i muzikom naravno. Ovo danas je blagi uzas. Potpuno pogresne vrednost se ubacuju u glave tinejdzera.
Danas nisam znao da li da se smejem ili da placem. Verovatno ste svi culi/videli za saobracajnu nesrecu u beogradu u kojoj su dva momka probila betonski zid na mostarskoj petlji i sleteli na stazu za pesake. Postoji samo jedan problem, sto je ovo bilo cirka 1.5 kilometar od mostarske petlje tj. saobracajka je bila na autokomandi. Sad meni nije jasna novinarska ekipa koja je izasla na lice mesta i snimila citav dogadjaj i prenela da je saobracajka na mostaru, a onda su sve ostale stanice prenele tu vest i evo vec skoro 20 sati drze bez ikakve ispravke.
bigvlada
Advanced
Kompanija „Ringier“ dala najbolju ponudu za NIN
Autor: K. P. | 22.01.2009. - 05:00
Najbolju ponudu za kupovinu 61,5 odsto kapitala društva za novinsko-izdavačku delatnost NIN dostavila je Kompanija „Ringier“, dok je drugoplasirana ponuda stigla od kompanije „Novosti“. Kako je saopštila Agencija za privatizaciju Srbije, izdavačko društvo „Ringier“ spremno je da uz cenu od 800.000 evra u NIN investira i dodatnih 186.607 evra, kao i da prihvata minimalne obaveze socijalnog programa. Kompanija „Novosti“, ponudila je cenu od 760.000 evra bez dodatnih investicija. Privatizacioni savetnik Agencije za privatizaciju oceniće dostavljene ponude i najkasnije u roku od 30 dana izvršiti njihovo rangiranje.
Kompanija „Ringier Srbija“ saopštila je juče da će efikasnim ulaganjem u marketing i aktiviranjem sinergetskih potencijala za popularisanje NIN-a obezbediti da ovaj magazin bude vodeći i referentni politički nedeljnik u jugoistočnoj Evropi.
„Društvo za novinsko-izdavačku delatnost NIN, sa svojom snagom brenda i percepcijom kod čitalaca, zahteva znatno bolje mesto na tržištu u smislu većeg tržišnog udela po svim kategorijama. ‘Ringier’ je spreman da svoje resurse, kako u Srbiji tako i u Evropi, uposli u cilju poboljšanja tržišne pozicije NIN-a ne samo na lokalnom, već i na regionalnom i evropskom tržištu“, kažu u „Ringieru“.
- Imamo nameru da NIN integrišemo u porodicu svojih izdanja u segmentu visokokvalitetnih medijskih proizvoda u kojima postoji uzajamna razmena iskustava i ideja, što će doprineti unapređenju edukacije i podizanju profesionalnih standarda. Prenošenjem znanja i iskustava, kako u oblasti uređivanja tako i kroz unapređenje plasmana magazina i njegovog marketinškog zastupanja, „Ringier“ će NIN-u obezbediti daleko povoljniji tržišni položaj - izjavila je Jelena Drakulić-Petrović, direktor kompanije „Ringier“ d.o.o.
U saopštenju se navodi da „Ringier“, kao vodeća izdavačka kuća u Srbiji sa tri dnevna lista i dva magazina i sa svakodnevno više od pola miliona tiraža, predstavlja odličnu bazu na koju NIN može da se osloni. Ukupan broj čitalaca do kojih nedeljno dopiru sva izdanja „Ringiera“ u Srbiji prelazi 1,5 miliona.
- Kao prestižna evropska medijska kuća, koja se isključivo bavi izdavaštvom, Kompanija „Ringier“ je finansijski nezavisna i samim tim slobodna u sprovođenju istraživačkog i nezavisnog novinarstva. Jedinstvena poslovna filozofija bazira se na visokim profesionalnim standardima izdavaštva i novinarstva i na precizno definisanim kriterijumima tržišta uspešnosti. Komercijalni uspeh „Ringiera“ zasnovan je, između ostalog, i na primeni najsavremenijih tehnologija u pripremi, proizvodnji i plasmanu štampanih i elektronskih medijskih proizvoda - naglasila je Jelena Drakulić-Petrović.
Kompanija „Ringier“ u svom portfoliju ima političke magazine kao što su nemački „Cicero“, švajcarski „Lebdo“, češki „Refleks“. Respektabilni politički magazin „Cicero“, koji je koncepcijski i sadržajno najbliži nedeljnom magazinu NIN, svakog meseca se štampa u tiražu od oko 73.000 primeraka, a prema relevantnim istraživanjima štampanih medija privlači pažnju više od 371.000 čitalaca.
Više od 7.000 zaposlenih
Izdavačka kuća „Ringier“ d.o.o u Srbiji sastavni je deo jedne od najvećih izdavačkih kompanija u Evropi sa tradicijom dugom 175 godina. Sa više od 7.000 zaposlenih u Švajcarskoj, Kini, Vijetnamu, Nemačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji, „Ringier“ prati dinamičan rast tržišta ostajući dosledan svojoj osnovnoj delatnosti, o čemu govori podatak da izdaje, proizvodi, servisira i vodi preko 120 novina i časopisa, oko 20 televizijskih programa, 50 internet portala i 12 štamparija.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=75353
Autor: K. P. | 22.01.2009. - 05:00
Najbolju ponudu za kupovinu 61,5 odsto kapitala društva za novinsko-izdavačku delatnost NIN dostavila je Kompanija „Ringier“, dok je drugoplasirana ponuda stigla od kompanije „Novosti“. Kako je saopštila Agencija za privatizaciju Srbije, izdavačko društvo „Ringier“ spremno je da uz cenu od 800.000 evra u NIN investira i dodatnih 186.607 evra, kao i da prihvata minimalne obaveze socijalnog programa. Kompanija „Novosti“, ponudila je cenu od 760.000 evra bez dodatnih investicija. Privatizacioni savetnik Agencije za privatizaciju oceniće dostavljene ponude i najkasnije u roku od 30 dana izvršiti njihovo rangiranje.
Kompanija „Ringier Srbija“ saopštila je juče da će efikasnim ulaganjem u marketing i aktiviranjem sinergetskih potencijala za popularisanje NIN-a obezbediti da ovaj magazin bude vodeći i referentni politički nedeljnik u jugoistočnoj Evropi.
„Društvo za novinsko-izdavačku delatnost NIN, sa svojom snagom brenda i percepcijom kod čitalaca, zahteva znatno bolje mesto na tržištu u smislu većeg tržišnog udela po svim kategorijama. ‘Ringier’ je spreman da svoje resurse, kako u Srbiji tako i u Evropi, uposli u cilju poboljšanja tržišne pozicije NIN-a ne samo na lokalnom, već i na regionalnom i evropskom tržištu“, kažu u „Ringieru“.
- Imamo nameru da NIN integrišemo u porodicu svojih izdanja u segmentu visokokvalitetnih medijskih proizvoda u kojima postoji uzajamna razmena iskustava i ideja, što će doprineti unapređenju edukacije i podizanju profesionalnih standarda. Prenošenjem znanja i iskustava, kako u oblasti uređivanja tako i kroz unapređenje plasmana magazina i njegovog marketinškog zastupanja, „Ringier“ će NIN-u obezbediti daleko povoljniji tržišni položaj - izjavila je Jelena Drakulić-Petrović, direktor kompanije „Ringier“ d.o.o.
U saopštenju se navodi da „Ringier“, kao vodeća izdavačka kuća u Srbiji sa tri dnevna lista i dva magazina i sa svakodnevno više od pola miliona tiraža, predstavlja odličnu bazu na koju NIN može da se osloni. Ukupan broj čitalaca do kojih nedeljno dopiru sva izdanja „Ringiera“ u Srbiji prelazi 1,5 miliona.
- Kao prestižna evropska medijska kuća, koja se isključivo bavi izdavaštvom, Kompanija „Ringier“ je finansijski nezavisna i samim tim slobodna u sprovođenju istraživačkog i nezavisnog novinarstva. Jedinstvena poslovna filozofija bazira se na visokim profesionalnim standardima izdavaštva i novinarstva i na precizno definisanim kriterijumima tržišta uspešnosti. Komercijalni uspeh „Ringiera“ zasnovan je, između ostalog, i na primeni najsavremenijih tehnologija u pripremi, proizvodnji i plasmanu štampanih i elektronskih medijskih proizvoda - naglasila je Jelena Drakulić-Petrović.
Kompanija „Ringier“ u svom portfoliju ima političke magazine kao što su nemački „Cicero“, švajcarski „Lebdo“, češki „Refleks“. Respektabilni politički magazin „Cicero“, koji je koncepcijski i sadržajno najbliži nedeljnom magazinu NIN, svakog meseca se štampa u tiražu od oko 73.000 primeraka, a prema relevantnim istraživanjima štampanih medija privlači pažnju više od 371.000 čitalaca.
Više od 7.000 zaposlenih
Izdavačka kuća „Ringier“ d.o.o u Srbiji sastavni je deo jedne od najvećih izdavačkih kompanija u Evropi sa tradicijom dugom 175 godina. Sa više od 7.000 zaposlenih u Švajcarskoj, Kini, Vijetnamu, Nemačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Srbiji, „Ringier“ prati dinamičan rast tržišta ostajući dosledan svojoj osnovnoj delatnosti, o čemu govori podatak da izdaje, proizvodi, servisira i vodi preko 120 novina i časopisa, oko 20 televizijskih programa, 50 internet portala i 12 štamparija.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=75353
bigvlada
Advanced
Sudovi časti konstatovali da je Tanjug plagirao Betu
Autor: Beta | 03.02.2009. - 15:32
Sudovi časti Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije konstatovali su da je Javno preduzeće Tanjug neovlašćeno koristilo, odnosno plagiralo vesti Novinske agencije Beta.
U odvojenim izveštajima sudova časti oba novinarska udruženja Srbije, ukazano je na to da je JP Tanjug neovlašćeno koristio vesti agencije Beta i emitovao ih kao sopstvene. Sudovi časti su reagovali na prijavu Bete podnetu pre nekoliko meseci.
U zapisniku sa sednice Suda časti UNS-a, danas dostavljenom Beti, navodi se da to telo smatra opravdanom prijavu Novinske agencije Beta protiv JP Tanjug zbog plagijata.
Sud časti, "u skladu sa Kodeksom časti, osuđuje postupak JP Tanjug koji je učinio plagijat i neovlašćeno koristio vesti Novinske agencije Beta", navodi se u zaključku.
UNS-ov Sud časti takođe je konstatovao da plagiranje poprima sve šire razmere i da bi trebalo organizovati javne rasprave i tribine u koje bi se uključili i Ministarstvo kulture, NUNS i zainteresovane redakcije.
Sud časti NUNS-a ranije je zaključio da prigovor Bete spada u materiju zaštite autorskih prava, te da je u nadležnosti pravosuđa,ali je izneo mišljenje da se agencija Tanjug, "po dokaznojdokumentaciji, dostavljenoj iz agencije Beta", "koristila radom kolega iz druge agencije i prodavala ga pretplatnicima kao svoj rad".
Tu pojavu - neovlašćenog korišćenja tuđeg rada - Sud časti NUNS-a je označio kao "zabrinjavajuće raširenu" u novinarstvu i "opomenuo, upozorio i posavetovao" sve novinare da poštuju rad kolega.
Sudovi časti su postupali po prijavama agencije Beta, podnetim u julu2008. godine, "zbog kršenja novinarskog kodeksa učinjenog plagijatom i neovlašćenim korišćenjem vesti Novinske agencije Beta".
Beta je u prijavi ukazala da je poštovanje načela Etičkog kodeksa novinara u Srbiji na veoma niskom nivou, da je princip zaštite intelektualne svojine gotovo nepoznat, a da bi na njemu mediji trebalo da sarađuju, kao na zajedničkom interesu industrije informacija na slobodnom tržištu.
Prijave, zaključci oba Suda časti, kao i prilozi sa konkretnimprimerima plagijata nalaze se na javnom sajtu novinske agencije Beta.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=77278
Autor: Beta | 03.02.2009. - 15:32
Sudovi časti Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije konstatovali su da je Javno preduzeće Tanjug neovlašćeno koristilo, odnosno plagiralo vesti Novinske agencije Beta.
U odvojenim izveštajima sudova časti oba novinarska udruženja Srbije, ukazano je na to da je JP Tanjug neovlašćeno koristio vesti agencije Beta i emitovao ih kao sopstvene. Sudovi časti su reagovali na prijavu Bete podnetu pre nekoliko meseci.
U zapisniku sa sednice Suda časti UNS-a, danas dostavljenom Beti, navodi se da to telo smatra opravdanom prijavu Novinske agencije Beta protiv JP Tanjug zbog plagijata.
Sud časti, "u skladu sa Kodeksom časti, osuđuje postupak JP Tanjug koji je učinio plagijat i neovlašćeno koristio vesti Novinske agencije Beta", navodi se u zaključku.
UNS-ov Sud časti takođe je konstatovao da plagiranje poprima sve šire razmere i da bi trebalo organizovati javne rasprave i tribine u koje bi se uključili i Ministarstvo kulture, NUNS i zainteresovane redakcije.
Sud časti NUNS-a ranije je zaključio da prigovor Bete spada u materiju zaštite autorskih prava, te da je u nadležnosti pravosuđa,ali je izneo mišljenje da se agencija Tanjug, "po dokaznojdokumentaciji, dostavljenoj iz agencije Beta", "koristila radom kolega iz druge agencije i prodavala ga pretplatnicima kao svoj rad".
Tu pojavu - neovlašćenog korišćenja tuđeg rada - Sud časti NUNS-a je označio kao "zabrinjavajuće raširenu" u novinarstvu i "opomenuo, upozorio i posavetovao" sve novinare da poštuju rad kolega.
Sudovi časti su postupali po prijavama agencije Beta, podnetim u julu2008. godine, "zbog kršenja novinarskog kodeksa učinjenog plagijatom i neovlašćenim korišćenjem vesti Novinske agencije Beta".
Beta je u prijavi ukazala da je poštovanje načela Etičkog kodeksa novinara u Srbiji na veoma niskom nivou, da je princip zaštite intelektualne svojine gotovo nepoznat, a da bi na njemu mediji trebalo da sarađuju, kao na zajedničkom interesu industrije informacija na slobodnom tržištu.
Prijave, zaključci oba Suda časti, kao i prilozi sa konkretnimprimerima plagijata nalaze se na javnom sajtu novinske agencije Beta.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=77278
Ambassador
Advanced
15:09 | Beograd | Politika
Osuda upada u "Borbu"
Autor: FoNet
Link: http://www.danas.rs/vesti/iz_sata_u_sat/osuda_upada_u_quotborbuquot.83.html?news_id=4456
Osuda upada u "Borbu"
Autor: FoNet
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/iz_sata_u_sat/osuda_upada_u_quotborbuquot.83.html?news_id=4456
Ko je danas slusao Kaziprst i onog Slobodana Homena valjda je shvatio da se u ovoj drzavi nije mnogo promenilo od 2001 godine. Prica o moralu samo u slucaju kada ih provale kako bahato kradu pare i koliko su i oni korumpirani naterala me je da se tesko ispovracam.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.935
- Pohvaljen
- 19.268
1997, kraj Studentskog protesta, na Filozofskom zaseda Glavni odbor (Gladni obor), iznosi se plan o "prigodnom" obelezavanju kraja Protesta tako sto ce se Kapetan-Misino zdanje umotati platnom.Milance":js4n24dx je napisao(la):
(what the fuck?!?)Нeko iz klupa: - Koliko je to para?
Slobodan Homen: - Mnogo para.
Filozofski, hvala Bogu, pun ocajnih domacica u najavi, i ja izasao sa "plenuma".
Ova slika je danas bila u beogradskoj hronici na RTS-u i sad verovatno 99.9% ljudi će pomislit da je birokratija prevršila svaku meru kada ti neko izdaje potvrdu o životu. Tu dolazimo do glavnog problema. Ok, onaj ko je ovo slikao verovatno mu se učinilo tragikomičnim, ali RTS je mogao sam lepo da proveri i da se obavesti.
Naime, potvrda o životu je zakonski regulisan dokument koji je potreban da se dostavi u inostranstvo na svaka 3 meseca (valjda) kako bi osoba koja ga dostavlja mogla da primi inostranu penziju. Sad će neko da se uvati ko pijan plota za to kako država traži potvrdu o životu itd. umesto da kad ukazuje na problem ukaže na nešto što zaista ne štima.
bigvlada
Advanced
"Njujork tajms" priprema novi način čitanja svog internet izdanja
Autor: Tanjug | 26.02.2009. - 09:55
Urednici "onlajn" izdanja američkog dnevnika "Njujork tajms" sprovode u delo ideju o simuliranju čitanja novina kao da se radi o vertikalno postavljenom papirnom svitku.
U najavi svog novog pristupa čitanju elektronskih (e) novina, objavljenoj na adresi http://firstlook.blogs.nytimes.com/2009/02/13/sunday-browsing/
oni ipak priznaju da ne mogu da imitiraju neke detalje čitanja koji su neodvojivi od listanja štampanih novina uz doručak.
Ti detalji su na primer presavijanje novine po polovini, kružne fleke od šoljice za kafu i miris sveže odštampanih novina. Da bi se na e-svitku jednim pogledom videlo što više informacija, urednici su odlučili da na jedan ekran postave onoliko članaka koliko na njega može da stane. Rasporedili su ih u dvodimenzionalnu rešetku i grupisali po rubrikama.
Rubrike se prikazuju tako što "uklizavaju" odozgo ili odozdo, kao da se radi o ogromnom papirnom svitku koji se odmotava i namotava na oba kraja. Članci vremenom postepeno blede, tako da se uvek lako uočavaju oni koji su noviji. Ljubiteljima efikasnosti spremljene su i komande s tastature. Razmaknica odvodi čitaoca na sledeću rubriku, a ukoliko se pritisne držeći "shift" odlazi se na prethodnu rubriku.
Strelice na dole i na gore rade to isto. Kroz rubrike se može "kretati" i tako što se drži pritisnut taster "s" (skraćenica za "section"), ukuca broj koji se pojavi pored njenog naziva i otpusti taster "s". Isto važi i za članke, samo što se služi tasterom "a" (skraćenica za "article").
Ukoliko je korisniku potreban podsetnik, pritisne "?" u gornjem desnom uglu. Ova funkcionalnost proverena je na veb čitacima "IE7 i 8", "Fajerfoks 3.0", "Krom" i "Safari"., a može se isprobati na adresi http://prototype.nytimes.com/gst/articleSkimmer.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/blic_it.php?id=80949
Ovo je za naše medije i dalje naučna fantastika, oni i dalje kubure sa dva puta napisanim pasusima, glupim rečenicama i nedostatkom provere pravopisa i slaganja reči.
Autor: Tanjug | 26.02.2009. - 09:55
Urednici "onlajn" izdanja američkog dnevnika "Njujork tajms" sprovode u delo ideju o simuliranju čitanja novina kao da se radi o vertikalno postavljenom papirnom svitku.
U najavi svog novog pristupa čitanju elektronskih (e) novina, objavljenoj na adresi http://firstlook.blogs.nytimes.com/2009/02/13/sunday-browsing/
oni ipak priznaju da ne mogu da imitiraju neke detalje čitanja koji su neodvojivi od listanja štampanih novina uz doručak.
Ti detalji su na primer presavijanje novine po polovini, kružne fleke od šoljice za kafu i miris sveže odštampanih novina. Da bi se na e-svitku jednim pogledom videlo što više informacija, urednici su odlučili da na jedan ekran postave onoliko članaka koliko na njega može da stane. Rasporedili su ih u dvodimenzionalnu rešetku i grupisali po rubrikama.
Rubrike se prikazuju tako što "uklizavaju" odozgo ili odozdo, kao da se radi o ogromnom papirnom svitku koji se odmotava i namotava na oba kraja. Članci vremenom postepeno blede, tako da se uvek lako uočavaju oni koji su noviji. Ljubiteljima efikasnosti spremljene su i komande s tastature. Razmaknica odvodi čitaoca na sledeću rubriku, a ukoliko se pritisne držeći "shift" odlazi se na prethodnu rubriku.
Strelice na dole i na gore rade to isto. Kroz rubrike se može "kretati" i tako što se drži pritisnut taster "s" (skraćenica za "section"), ukuca broj koji se pojavi pored njenog naziva i otpusti taster "s". Isto važi i za članke, samo što se služi tasterom "a" (skraćenica za "article").
Ukoliko je korisniku potreban podsetnik, pritisne "?" u gornjem desnom uglu. Ova funkcionalnost proverena je na veb čitacima "IE7 i 8", "Fajerfoks 3.0", "Krom" i "Safari"., a može se isprobati na adresi http://prototype.nytimes.com/gst/articleSkimmer.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/blic_it.php?id=80949
Ovo je za naše medije i dalje naučna fantastika, oni i dalje kubure sa dva puta napisanim pasusima, glupim rečenicama i nedostatkom provere pravopisa i slaganja reči.
bigvlada
Advanced
Zagreb i kriza
Autor: Miloš Vasić
Pošto je kriza - kao što je poznato - planetarna, pitanje je samo ko će da strada više, a ko manje. Hrvatska vlada, na primer, razmišlja o tome da skrati radnu nedelju na četiri efektivna dana (skraćivanjem radnog vremena), jer da to rade i neke druge industrijske zemlje. Možda; neki ekonomisti misle da to žaba diže nogu jer je videla da konje potkivaju. Prezaduženost je nastala zbog bankarske pohlepe koja je dovela do suvišne proizvodnje dobara kupovanih rizičnim kreditima, tako da je „recesija“ u stvari povratak na normalu.
Cinična teorija da pametna banka daje kredit samo onome ko je u stanju da dokaže da mu nije potreban, pokazuje se kao istinita. Uzgred: pametna banka će vam oduzeti kišobran čim kiša počne, kaže negde Džon Le Kare. (Više i veoma pametno o tome može se naći kod Ezre Paunda - od svih ljudi - u „Cantos“.) Ostaje, dakle, veliko pitanje: treba li smanjivati proizvodnju i izvoz domaće robe koja je koliko-toliko konkurentna? Niko još ne nudi uverljive odgovore.
Usred svega toga hrvatska vlada zabranila je trgovcima rad nedeljom, podlegnuvši tako dugogodišnjem pritisku Svete Matere Crkve u Hrvata. Ta mera teško da je antirecesijska, ali je zato zagorčala život stanovništvu: nedeljom rade samo zelene pijace i poneka trafika i benzinska pumpa. Do sada su veliki trgovinski centri nedeljom radili veoma dobro. Prvi očigledni rezultat biće povećana potrošnja benzina i veći promet trgovaca iz Slovenije i BiH.
Vlada Hrvatske sada na sav glas i uz odgovarajuće propagandno spinovanje udvoričkih medija (a skoro svi su takvi) objavljuje svojih deset mera za rešavanje krize. Mere su uobičajene i opštepoznate - kao i kod nas. Kad se sve razmotri i svede, ostaje samo velika nada u narednu turističku sezonu. Nada je očajnička, jer je letovanje na notorno skupom Jadranu verovatno među prvim kandidatima za rezanje kod zapadnoevropskih turista, odmah posle novog automobila. Koliko je ta nada velika svedoči i naslov od pre neki dan u jednim dnevnim novinama: otprilike, kao, Srbi se spremaju da navale na Jadran ove godine kao ludi i svi se tome raduju (izveštaj sa Sajma turizma u Beogradu). Možda - čim se cene počnu da konkurišu Turskoj, Tunisu i sličnim levantinskim turističkim silama.
Cene nekretnina polako i sigurno padaju, banke su nervozne, a potražnja za bankarskim sefovima raste. Država najavljuje povećanje svih poreza i akciza i pravda to socijalnom sigurnošću, uz verno terciranje sindikalnih vođa. Nema, međutim, odgovora na pitanje - kome će država pomoći tim dodatnim parama iz budžeta? Bankama koje su podgrevale preteranu potrošnju avanturistički rizičnim kreditima, kao što to čine neke velike sile? Tajkunima koji državu ucenjuju time što zapošljavaju mnoge ljude za male pare, kako to rade neke male sile? Običnom narodu, poreskim obveznicima koji taj isti budžet pune, hteli, ne hteli? Teško: ova će kriza, kako izgleda, biti još jedna preraspodela društvenog bogatstva u korist bogatih. Ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće mu se i ono što ima, kako je davno rečeno. Dok ima ovaca, biće i štofova od čiste runske vune, kako su govorili beogradski valjatori i šibicari. Glasali ste, eto vam. Primili ste se na reklame i uzeli auto na lizing i kuću pod hipoteku? I tako dalje, pa sada raste broj oduzetih automobila, stanova i kuća, plenidba stvari. Pojavila se čak i ideja da se SMS poruke u GSM telefoniji dodatno oporezuju, od čega su provajderi pobesneli.
Hrvatska je štampa među prvima osetila stezanje: prihodi od oglasa padaju, a reklamerski lažni intervjui sa tajkunima sve su češći. Prva žrtva treba da bude Biznis.hr, poslovni dnevni list (oko 6000 tiraža) i uspešan internetski portal. Njihov švedski većinski vlasnik zaključio je da ga taj trošak više ne zanima, pa je uobičajeni postupak - da se novine nekoliko godina finansiraju dok ne postanu profitabilne, da se „upale na gurku“ - prekinut. Švedi su, kaže glavna urednica Đurđica Klancir, svoj izlazak objasnili na najbanalniji način: ne isplati im se više. Kao i u Srbiji, režu se prvo reklamni troškovi, što bi za hrvatsku štampu moglo da bude kobno, pošto je do sada bila prepuna oglasa. Viktor Ivančićje na jednoj tribini upozorio da, osim oglasa i estradne ogovaračine, jedva da je nečega drugog i bilo u toj štampi. Tu je u pravu: pokazalo se da su rana upozorenja da će izdavačke multinacionalne korporacije uređivačku politiku novina „ispeglati“ po svojim konformističkim merilima bila mudra. Sve novine izgledaju isto, sa istim agencijskim vestima, plitkim žurnalizmom i identičnim „zanimljivostima iz sveta“. Svi se guraju na istoj poziciji jeftinog konformizma, estrade i nekonfliktnog pristupa svemu postojećem u veselom bezbrižnom novom svetu. Čak se i u najzahvalnijim sektorima, kakav je kriminal, pišu cele strane ni o čemu.
Nije, dakle, nikakvo čudo što je hrvatski novinski gigant Europa press holding (EPH) Nina Pavića najavio otpuštanja i reorganizaciju. Pavićukida svoju agenciju Epeha; novinare će ili otpustiti ili premestiti u druga izdanja, odakle će opet neke otpustiti. Hrvatsko novinarsko društvo i sindikat protestuju, ali od toga je - kao i obično i kao i svuda - nikakva korist. Od štampe je napravljena samo i isključivo industrija „proizvodnje sadržaja“ (Viktor Ivančić); novinarstvo je udavljeno, a uređivačku politiku vode krajnje sumnjivi „menadžeri“ sa debelim platama i još debljim „zlatnim padobranima“, službenim automobilima, telefonima i platnim karticama, ista ona „Armani mafija“. Slična bolest upropastila je bankarstvo i berzansko poslovanje.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/hronika/zagreb_i_kriza.3.html?news_id=154750
Zamenite Zagreb sa Beograd, Hrvatska sa Srbija i pročitajte opet članak
Autor: Miloš Vasić
Pošto je kriza - kao što je poznato - planetarna, pitanje je samo ko će da strada više, a ko manje. Hrvatska vlada, na primer, razmišlja o tome da skrati radnu nedelju na četiri efektivna dana (skraćivanjem radnog vremena), jer da to rade i neke druge industrijske zemlje. Možda; neki ekonomisti misle da to žaba diže nogu jer je videla da konje potkivaju. Prezaduženost je nastala zbog bankarske pohlepe koja je dovela do suvišne proizvodnje dobara kupovanih rizičnim kreditima, tako da je „recesija“ u stvari povratak na normalu.
Cinična teorija da pametna banka daje kredit samo onome ko je u stanju da dokaže da mu nije potreban, pokazuje se kao istinita. Uzgred: pametna banka će vam oduzeti kišobran čim kiša počne, kaže negde Džon Le Kare. (Više i veoma pametno o tome može se naći kod Ezre Paunda - od svih ljudi - u „Cantos“.) Ostaje, dakle, veliko pitanje: treba li smanjivati proizvodnju i izvoz domaće robe koja je koliko-toliko konkurentna? Niko još ne nudi uverljive odgovore.
Usred svega toga hrvatska vlada zabranila je trgovcima rad nedeljom, podlegnuvši tako dugogodišnjem pritisku Svete Matere Crkve u Hrvata. Ta mera teško da je antirecesijska, ali je zato zagorčala život stanovništvu: nedeljom rade samo zelene pijace i poneka trafika i benzinska pumpa. Do sada su veliki trgovinski centri nedeljom radili veoma dobro. Prvi očigledni rezultat biće povećana potrošnja benzina i veći promet trgovaca iz Slovenije i BiH.
Vlada Hrvatske sada na sav glas i uz odgovarajuće propagandno spinovanje udvoričkih medija (a skoro svi su takvi) objavljuje svojih deset mera za rešavanje krize. Mere su uobičajene i opštepoznate - kao i kod nas. Kad se sve razmotri i svede, ostaje samo velika nada u narednu turističku sezonu. Nada je očajnička, jer je letovanje na notorno skupom Jadranu verovatno među prvim kandidatima za rezanje kod zapadnoevropskih turista, odmah posle novog automobila. Koliko je ta nada velika svedoči i naslov od pre neki dan u jednim dnevnim novinama: otprilike, kao, Srbi se spremaju da navale na Jadran ove godine kao ludi i svi se tome raduju (izveštaj sa Sajma turizma u Beogradu). Možda - čim se cene počnu da konkurišu Turskoj, Tunisu i sličnim levantinskim turističkim silama.
Cene nekretnina polako i sigurno padaju, banke su nervozne, a potražnja za bankarskim sefovima raste. Država najavljuje povećanje svih poreza i akciza i pravda to socijalnom sigurnošću, uz verno terciranje sindikalnih vođa. Nema, međutim, odgovora na pitanje - kome će država pomoći tim dodatnim parama iz budžeta? Bankama koje su podgrevale preteranu potrošnju avanturistički rizičnim kreditima, kao što to čine neke velike sile? Tajkunima koji državu ucenjuju time što zapošljavaju mnoge ljude za male pare, kako to rade neke male sile? Običnom narodu, poreskim obveznicima koji taj isti budžet pune, hteli, ne hteli? Teško: ova će kriza, kako izgleda, biti još jedna preraspodela društvenog bogatstva u korist bogatih. Ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće mu se i ono što ima, kako je davno rečeno. Dok ima ovaca, biće i štofova od čiste runske vune, kako su govorili beogradski valjatori i šibicari. Glasali ste, eto vam. Primili ste se na reklame i uzeli auto na lizing i kuću pod hipoteku? I tako dalje, pa sada raste broj oduzetih automobila, stanova i kuća, plenidba stvari. Pojavila se čak i ideja da se SMS poruke u GSM telefoniji dodatno oporezuju, od čega su provajderi pobesneli.
Hrvatska je štampa među prvima osetila stezanje: prihodi od oglasa padaju, a reklamerski lažni intervjui sa tajkunima sve su češći. Prva žrtva treba da bude Biznis.hr, poslovni dnevni list (oko 6000 tiraža) i uspešan internetski portal. Njihov švedski većinski vlasnik zaključio je da ga taj trošak više ne zanima, pa je uobičajeni postupak - da se novine nekoliko godina finansiraju dok ne postanu profitabilne, da se „upale na gurku“ - prekinut. Švedi su, kaže glavna urednica Đurđica Klancir, svoj izlazak objasnili na najbanalniji način: ne isplati im se više. Kao i u Srbiji, režu se prvo reklamni troškovi, što bi za hrvatsku štampu moglo da bude kobno, pošto je do sada bila prepuna oglasa. Viktor Ivančićje na jednoj tribini upozorio da, osim oglasa i estradne ogovaračine, jedva da je nečega drugog i bilo u toj štampi. Tu je u pravu: pokazalo se da su rana upozorenja da će izdavačke multinacionalne korporacije uređivačku politiku novina „ispeglati“ po svojim konformističkim merilima bila mudra. Sve novine izgledaju isto, sa istim agencijskim vestima, plitkim žurnalizmom i identičnim „zanimljivostima iz sveta“. Svi se guraju na istoj poziciji jeftinog konformizma, estrade i nekonfliktnog pristupa svemu postojećem u veselom bezbrižnom novom svetu. Čak se i u najzahvalnijim sektorima, kakav je kriminal, pišu cele strane ni o čemu.
Nije, dakle, nikakvo čudo što je hrvatski novinski gigant Europa press holding (EPH) Nina Pavića najavio otpuštanja i reorganizaciju. Pavićukida svoju agenciju Epeha; novinare će ili otpustiti ili premestiti u druga izdanja, odakle će opet neke otpustiti. Hrvatsko novinarsko društvo i sindikat protestuju, ali od toga je - kao i obično i kao i svuda - nikakva korist. Od štampe je napravljena samo i isključivo industrija „proizvodnje sadržaja“ (Viktor Ivančić); novinarstvo je udavljeno, a uređivačku politiku vode krajnje sumnjivi „menadžeri“ sa debelim platama i još debljim „zlatnim padobranima“, službenim automobilima, telefonima i platnim karticama, ista ona „Armani mafija“. Slična bolest upropastila je bankarstvo i berzansko poslovanje.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/hronika/zagreb_i_kriza.3.html?news_id=154750
Zamenite Zagreb sa Beograd, Hrvatska sa Srbija i pročitajte opet članak