Rezultati pretrage

Ovo je takva blamaža za struku, da se povlačim sa teme, muka mi je. Neverovatno je šta smo sebi dozvolili.

To upravo potvrđuje da ne može Direkcija da vrši nadzor.

Kao što je već rekao ivan83 (očigledno je u struci), podloga granitnim kockama nije odgovarajuća saobraćaju koji se odvija po njoj i rekonstrukcija je, ustvari, produžetak agonije nestručnih i nesposobnih ljudi kojima smo dozvolili da upravljaju gradom. Svi slivnici, bilo linijski ili tačkasti...

Čujem da imaju određenih problema oko betona, ali da uspevaju nekako da isprate projekat. Sa profesionalne strane biće zanimljivo videti kako će da isteraju najveći takt temeljne ploče od oko 3000m3 za trideset sati, pre svega mislim na logistiku.

U današnje vreme je nemoguće u Srbiji ručno malterisati objekte ovolike veličine, iz razloga što više niko nema ni majstora ni vremena (para) za to. Za današnju standardnu materijalizaciju (odakle za sada ni za milimetar ne odstupaju započete zgrade u BNV) ovo je uobičajen i sasvim...

Ono onda i ovo danas, dva su paralelna sveta, apsolutno u svemu. Onda sam bio mlad i verovao da može bolje od toga, a danas sam dočekao činjenice da je su ljudi, tehnologije i materijali mnogo jeftiniji nego nekada. Čini mi se da iz toga proizilaze sve ove teme oko kojih danas najžešće...

Retenzija je, zapravo, naziv za podzemni objekat kojim se, u ovom slučaju, manipuliše podzemnim vodama. Postrojenje je osamdesetih gradio "GK Komgrap" i po njemu je ceo kvart i dobio ime.

Od menjanja ili korekcije tih instalacija, barem za sada, nema ništa, jer to traži dosta vremena, para i skelu. Iako su to, sveukupno gledajući, banalnosti, zbog njih se ipak neće ispraviti pokazana greška. To pokazuje koliko smo, svi zajedno, svesni odn. nesvesni bilo čega, od te protivpožarne...

Od tla ispod objekta zavisi da li će biti šipova ili nečeg drugog.

Zgrade ostavljaju zaista razočaravajući utisak, sa hiljadu i jednom primedbom od početka do kraja. Kao da se gleda nešto sa kraja sedamdesetih godina. Toliko izigravanja struke i propisa, da bi se na ovakvom mestu napravile ništa više do dve obične, proste, glomazne zgradetine... ne razumem to.

I ako je Hanter Daglas, ostaje da nije reprezentativno rešenje. To je zaista jeftin, tanušni aluminijumski lim.

Važnosti pre svega za aktuelnu vlast.

Nije baš jednostavno doći do takvog zaključka, jer mnogo toga utiče na konačnu cenu grejanja. Evo mog primera: živim u kući od 110m2 grejanog prostora, prizemlje + potkrovlje, etažno radijatorsko (al) grejanje na struju, kotao 6KW, dnevna temperatura 23, noćna 20, u prizemlju (dnevni boravak)...

Tačno tako. Začuđujuće jeftino rešenje za fasadu zgrade ovakve važnosti.

Pa to se pitamo svo ovo vreme.

Apsolutno pogrešan utisak i zaključak, ne razumemo se. Hteo sam da pomognem, ali se povlačim se iz diskusije da vas ne bih i nadalje zbunjivao.

Ma ko mrači, naprotiv, nisi me pažljivo pročitao. Samo sam hteo da preporučim kupcima da fokus prebace na stvari na koje mogu da utiču, umesto što upravo podgrevaju jedni drugima nezadovoljstvo sa nečim na šta ne mogu. Konkretno: završetak ulice na Višnjici zavisi od izvođenja radova dva javna...

U kontekstu onoga što sam rekao: da ste izabrali drugog investitora, na lokaciji koja je infrastrukturno bolje opremljena i sl. ne bi ste sada ovde kidali živce jedni drugima oko stvari koje ne možete da promenite. Koliko para, toliko i muzike, prosto je.

Vidim da je na temi veliki broj kupaca, pa sam poželeo da takvima kažem par stvari kao neko ko učestvuje u izgradnji ovakvih objekata: investitori izgradnu finansiraju najvećim delom iz kredita, pa su time najviše od svih zainteresovani za što brži završetak radova. Sa druge strane, kupci su...

Ti se sprdaš sa njima, a u pitanju je kriminal.

Čini se da je promašila, pa obula tatine cipele.

Nije neka premija, ali za nas sa leve obale čak i ovakve stvari predstavljaju nekakav dobitak.

Prvi problem je sistem, a tek potom ljudi. Iz razloga što uporno ne menjamo sistem sve ostaje isto, samo razni ljudi prave opet jednako katastrofalne greške.

Gubi se smisao sa ovoliko sve jednih istih fotogradija. Umesto da budu zanimljiv dokument, ove fotke su smor.

Strava. Kad već ne mogu u krugu dvojke, a ono barem nek živim u krugu devedesetpetice...

Tu za sada može da se pusti samo međugradska linija...

Ne verujem da bi Pupin pristao da ovaj most nosi njegovo ime. Pa nije on bio jajara.

Biće to sve sam hit do hita, stars of fortifajv.

Ne znam šta je tome razlog, ali sada je na gradilištu atmosfera nalik na onu iz titovog vremena: radnici su prilično uredni, ali deluju krajnje opušteno. O nekakvoj radnoj euforiji i poletu nema ni govora. Čini se kao da razmišljaju o ping-pongu.

Sve je isto kao i pre: petnaestak radnika, opušteno... Niko nište ne pita, ali nema još ništa ni da se vidi.