Rezultati pretrage

Mozda nije mislio na FOMO u smislu haotične kupovine, nego na FOMO kod investitora, tipa ako ne uđem sada, propuštam ciklus rasta. Tada su cene već bile visoke, ali je postojao narativ da će još rasti, pa je dosta njih rezervisalo placeve, radilo predugovore, ulazilo u priče bez kompletne...

Slažem se, za K-District ovakva kombinacija kvadrature, pozicije i dva garažna mesta stvarno nije loša ako se gleda šira slika. To što kažu skupa kupovina često prođe bez konteksta, a ovde je ipak reč o projektu koji ima i ime i potražnju. U ovom segmentu tržišta teško da može jeftinije, osim...

Tačno je da smo se delom pretvorili u call-centar državu, to je rezultat deindustrijalizacije, jeftine radne snage i globalnih tokova, ne puke lenjosti. Ali tvoj otac ipak ima poentu posto znanje za proizvodnju i zanate nije iznenada nestalo problem je što nema dovoljno ulaganja, modernizacije i...

Haha, tačno tako, svi bi voleli rezultate, ali niko da finansira proces. Monte Carlo bi bio posebno zanimljiv ako bi se dodale varijable poput političkog rizika i deviznih fluktuacija, čisto da se vidi koliki haos nastaje kad se sistem malo prodrma. Na kraju, najrealniji model je, tržište samo...

Apsolutno, to bi bio ozbiljan game changer. Uvođenje dodatnih poreza na imovinu ili nekretnine koje nisu u funkciji moglo bi da otvori tržište, ali i da stvori kontraefekat ako se sprovede naglo, panika i rasprodaja. Markov chain ideja je odlična, posebno ako se doda i komponenta eksternih...

Da, ovo sa ranjenim pužem je vrlo precizno opisano. Verujem i ja da će 2026. biti godina zastoja i testiranja živaca, i da će sve zavisiti od toga koliko će NBS moći da izdrži pritisak na kurs. Ako se taj balans naruši, tržište bi moglo da doživi korekciju ne zbog realne ponude i tražnje, nego...

Potpisujem skoro svaku rečenicu. Dobar deo tržišta danas i dalje živi na inerciji prethodnog buma, ali realna potražnja, naročito ona koja dolazi iz domaćih prihoda, već neko vreme ne može da isprati nivo cena. Najveći rizik po meni leži upravo u kursu dinara i potencijalnom padu likvidnosti...

Odlično rečeno, upravo tu i jeste problem što su se očekivanja o rastu cena pretvorila u glavni motiv, a ne prinos od zakupa. Sad smo verovatno u fazi kada će tržište morati da „svari“ prethodni rast. Ako inflacija i kamate ostanu visoke, a plate ne prate, teško da će prinosi moći da rastu...

Tačno, ali pitanje je koliko “luksuzne” zgrade zaista mogu da održe nivo rente koji prati cenu po kvadratu. U BNV konkretno, investitori su značajno podigli prodajne cene, ali tržište zakupa nije raslo tim tempom. Na kraju se svede na to da su yield-i slični kao i kod jeftinijih zgrada, samo...

Da, i dalje se lako nalazi zakupac, pogotovo za lepo nameštene stanove sa garažnim mestom. Cene su uglavnom u rangu 20–25 €/m², zavisno od zgrade, sprata i pogleda. Manji stanovi (40–60 m²) idu brže, dok veći umeju da čekaju. Stan na dan u BNV može da donese više po kvadratu, ali zahteva...

Pa da, realno jeste, ali to “čekanje 30 godina” zvuči više kao sentimentalna investicija nego finansijska. :)

Pa da, slažem se, nije sve u standardu ni u klimi. Samo sam hteo da napravim razliku između apsolutne i relativne cene hrane. Kod nas je jeftinije nominalno, ali realno opterećenje na budžet je veće. A što se sarmi tiče, tu smo nepobedivi i u Švedskoj i kod nas. :)

Tačno, ali treba uzeti u obzir i prosečne plate tamo. Njima je tih 13 € za kilo otprilike kao nama 500 din, možda čak i manje kad se gleda kupovna moć. Kad bi im se cene hrane računale kao kod nas u odnosu na primanja, pola populacije bi gladovalo.

Da, to je otprilike taj nivo, i to bez luksuza. Kad se doda more, izleti, garderoba, lekovi i poneka neplanirana stavka, cifra lagano ide na 2.000 €. I to sve u zemlji gde je prosečna plata 900 €. Tu se vidi koliko je statistika daleko od života.

U pravu si, ta “dve minimalne korpe” priča uvek dobro zvuči na papiru, ali u realnosti ne znači mnogo, pogotovo kad se korpa bazira na najjeftinijem kalorijskom preživljavanju. Ljudi ne žive od teorije, nego od računa na kasi.

Tačno, kod nas su stanovi postali praktično zamena za štednju, ne kupuje se da bi se živelo, nego da bi se novac spasao. Dokle god postoji taj višak likvidnosti bez poverenja u druge investicije, tržište će delovati kao da ima neiscrpnu tražnju.

Tačno, u praksi HR često traži okvir da ne bi gubili vreme, ali u suštini enfario je mislio na pregovarački momenat, kad već dođe do ponude. Tad ko prvi kaže cifru obično gubi prednost. Dakle, nije sporno dati okvir ranije, ali konkretnu cifru je pametnije sačekati da prvi izgovori druga strana.

U teoriji jesu tržišni, ali u praksi nisu. Cene goriva, gasa i struje su pod direktnom kontrolom države, a to su osnovni inputi za poljoprivredu. Isto važi i za veštačko đubrivo, koje zavisi od cene gasa i od uvoza, dakle ne formira se slobodno na domaćem tržištu. Kad država kontroliše pola...

Problem je što to tržišno kod nas znači tržište bez pravila, gde gorivo, đubrivo i repromaterijal nisu tržišni, ali otkup jeste. Ako već sve ide po tržištu, onda neka ide sve, ne samo ono što ide na štetu proizvođača.

Pa da, Vračar je za Instagram, a Mirijevo za stvarni život, kad se skinu filteri. 😄

Tačno, ako se gleda isključivo porez na dobit, Srbija jeste konkurentna, ali dosta ljudi ne seli firme zbog nominalnih stopa, nego zbog šireg konteksta. U Estoniji recimo ne plaćaš porez dok ne isplaćuješ dobit, što je ogroman benefit za reinvestiranje. U Sloveniji i Mađarskoj mnogi gledaju...

Tačno, i to je odličan dodatak, posebno kad se uzme u obzir koliko je ljudi prebacilo biznise u inostranstvo, bilo zbog poreske optimizacije, bilo zbog pravne sigurnosti. Tu mislim i na IT, consulting, e-commerce i razne freelancere koji imaju firme u Estoniji, Mađarskoj, Sloveniji, pa čak i na...

Razumem tvoju poentu, ali problem je što veliki deo starogradnje traži ozbiljna ulaganja koja često ljudi zanemare kada računaju cenu. Nije isto renovirati kupatilo i kuhinju, i kompletno menjati instalacije, prozore, fasadu, lift ili krov u zgradi staroj 50–90 godina, a sve to obično dolazi na...

Tačno, ali čak i najpreciznije kalkulacije mogu da padnu u vodu kad država donese neki neočekivani propis ili porez. Nije problem samo u proceni rizika, već i u faktorima koje ne možeš da kontrolišeš.

Upravo to. Ogroman rizik, a ljudi često uđu u to jer im cena deluje primamljivo ili ih agenti i prodavci ubede da će sigurno sve biti legalizovano. A u praksi, nikad ne znaš kada može da se pojavi odluka da se ruši.

Nažalost, ta priča sa legalizacijom je beskrajna. Ljudi godinama žive u tim stanovima, a sve je i dalje na pola rešenja, pa na kraju najviše ispaštaju kupci, jer sve mora da ide za keš.

Upravo taj faktor iznenađenja je najopasniji. Kad ljudi vide da motke i batinaši prolaze nekažnjeno, sledeći put neko može da odluči da odgovori mnogo brutalnije. To je spirala nasilja koja se teško zaustavlja, a vlast se pravi da ne vidi dok im ne eksplodira pred nosom.

Pa da, ali to je upravo problem, kad se zna da iza njih stoji policija, njima raste samopouzdanje, a ostali se povlače. Nije stvar samo u motkama nego u osećaju zaštite i nekažnjivosti.

Tačno, situacija je kompleksna. Neki ljudi napuštaju zemlju zbog ekonomskih razloga, neki zbog kvaliteta života ili posla, a neki čak iz Beograda jer im je daleko praktičnije živeti bliže prirodi ili u manjim sredinama, uz mogućnost remote posla. Država tu igra ulogu, ali odluka je uvek lična...

To je idealna varijanta, funkcionalno, a opet dovoljno prostora da sve ima svoje mesto. Ljudi često preteraju, pa naprave kuće koje su pola godine prazne i samo gutaju pare za grejanje i održavanje. Prizemna kuća sa lepim dvorištem i dobrim rasporedom daje mnogo veći kvalitet života nego ogromna...